Foto: Marija Jankovic
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da smo pre četiri godine svi bili osetljivi, a da smo danas u velikoj meri zaštićeni od kovida, bilo ranijim infekcijama, bilo vakcinacijom. Zbog toga sada ima malo teških oblika bolesti, a učestalo obolevanje nije praćeno znatnijim umiranjem
Kako je počeo septembar, tako je počelo da se postavlja pitanje o korona virusu. Ljudi su sa prvim kašljem bili uplašeni da li se radi o kovidu, o kom obliku, kao i da li infekciju mogu da preleže na nogama.
Međutim, oko nas je sve više slučajava ljudi sa temperaturom, bolovima u kostima i nemogućnošću da ustanu iz kreveta. Opet pitanje: Da li je to korona? I da li je to novi epidemiološki talas ili je virus prosto tu.
Sigurno se zna da je u svim zdravstvenim ustanovama obavezno nošenje maski.
„Novi talas počeo je sredinom leta. Sada je u osmoj nedelji. Zaraženih je mnogo više nego što se beleži jer se mnogi bolesnici ne javljaju lekaru. Opravdana je odluka da se u zdravstvenim ustanovama nosi maska. Ne bi bilo celishodno uvesti obavezu nošenja maski u svakom zatvorenom prostoru, jer takva mera ne bi dobro odjeknula u javnosti. Mi nismo Japanci, pa valja uvažavati socio-kulturološke razlike,“ kaže za portal „Vremena“ epidemiolog dr Zoran Radovanović.
On dodaje da je virus koji je nedavno potvrđen u južnoj Bačkoj, u narodu zvan Eris, a u nauci EG.5.1, krenuo na put oko sveta iz Kine još u februaru ove godine. Posle njega pažnju je izazvao soj prozvan Pirola, zvanično BA.2.86, otkriven ovog jula u Danskoj, a zatim u Izraelu, Ujedinjenom Kraljevstvu i drugde. I jedan i drugi vuku poreklo od varijante Omikron, a ona je bezazlenija od nekih prethodnih varijanti.
Uz to, kako kaže dr Radovanović, pre četiri godine svi smo bili osetljivi, a danas smo u velikoj meri zaštićeni bilo ranijim infekcijama, bilo vakcinacijom. Sve to čini da je teških oblika bolesti malo. Učestalo obolevanje nije sada praćeno znatnijim umiranjem.
„Građani treba da se nauče da žive sa kovidom 19. Virus je tu i ostaće u humanoj populaciji decenijama, sve dok se ne nađe način da bude iskorenjen. Odnos prema ovoj ili drugoj sličnoj zarazi zavisi od vaspitanja, obzirnosti, empatije i, uopšte, civilizacijskog nivoa svakog pojedinca. Redovno pranje ruku spada u osnovne higijenske navike, a mnogi su već naučili da kijaju i kašlju ‘u lakat'“, kaže Radovanović.
Foto: Tanjug/Dragan KujundžićPrema njegovim rečim, razumno je da čovek ostane kod kuće ako kija, kašlje ili ima temperaturu, ne samo zbog sebe, već da ne bi rasejavao zarazu.
„Stepen izlaganja riziku, recimo boravak u zatvorenom ograničenom prostoru sa mnogo učesnika, zavisi od procene svakog pojedinca. Isto se odnosi i na nošenje maske“, ističe Radovanović.
On dodaje da treba imati na umu da i klinički blag oblik bolesti može da ostavi posledice i kod mladih ljudi, jer je kovid 19 „sistemska bolest“, a posebno može da se nastavi „dugim kovidom“, što znači da skoro onesposobi čoveka za mnogo meseci ili godinu-dve posle infekcije.
„Vakcinacija smanjuje rizik od blagih oblika bolesti, ali je njena najveća vrednost u tome što u visokom procentu sprečava nastanak teških, po život ugrožavajućih kliničkih formi“, napominje.
Nove vakcine sadrže podvarijantu Omikrona koja počinje slovima XBB.
„To su različiti sojevi koji su dominirali tokom leta u svetu. Nova vakcina treba u visokom procentu da štiti od Erisa i Pirole. Može se očekivati da će je država obezbediti za stare, bolesne i druge osobe zabrinute za svoje zdravlje“, kaže dr Radovanović. Jedna doza košta između 120 i 130 američkih dolara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studentkinja Filozofskog fakulteta Teodora Gardović koja je u utorak uhapšena u gradskom prevozu puštena je na slobodu. Protiv nje je podnesena prekršajna prijava zbog vandalizovanja prostorija SNS-a
Tokom protesta ispred novosadskog suda policija je udarala novinare, dok se u isto vreme nastavljaju pretnje smrću novinarima i redakcijama, upozorio je NUNS.
Vlast koja počne da mlati i hapsi studente je gotova. Zanimljivo je da Vučić i Dačić ne uviđaju da im se istorija ponavlja. Devedesetih ih je oduvao Otpor. Evo biće uskoro četvrt veka od Petog oktobra
Sagovornici „Vremena“ saglasni su da je politički dijalog u trenutnoj situaciji nemoguć. Koji je onda izlaz iz doboke političke krize i talasa nasilja
U otvorenom pismu predsednici parlamenta Ani Brnabić, Dragan Maršićanin ocenio je da vlast u Srbiji snosi odgovornost za događaje nakon 1. novembra i da su izjave Brnabić pokušaj zaštite „mafijaške družine“
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
