Mladići i devojke koji se odluče da dobrovoljno služe vojni rok, pored mogućnosti da steknu nove veštine i mesečnu platu, imaće priliku da se upoznaju sa savremenim naoružanjem i vojnom opremom, a biće im obezbeđene naknade putnih troškova, zdravstveno osiguranje, smeštaj, ishrana, kao i vojna odeća i obuća. Poziv za prijavu je otvoren tokom čitave godine, a do kraja novembra traje prijavljivanje za decembarski uputni rok, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo odbrane. Posle odsluženja vojnog roka, zainteresovanim mladićima i devojkama pruža se mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije po ubrzanoj proceduri.
Da vojska ovim pozivom indirektno priznaje da Srbija nema dovoljno profesionalnih vojnika u svojim redovima, tvrdi novinar Davor Lukač. “Ponuda od 38.000 dinara postoji od ranije, a ovim pozivom i novcem pokuša se da se motivišu mladi da se priključe radu vojske jer nailazimo na postojeći problem da nema dovoljno profesionalnih vojnika. Uglavnom se ovom pozivu odazivaju ljudi sa juga, a Ministarstvo odbrane sada pokušava da nekako privuče malo i zainteresovane iz Vojvodine jer sa severa najmanje dolaze”.
Stvaranje “novog čoveka”
Služenje vojnog roka u Srbiji ima dugu tradiciju, još od stvaranja stajaće aktivne vojske krajem 19. veka. U Jugoslovenskoj (narodnoj) armiji služenje vojnog roka od prvih godina posle Drugog svetskog rata imalo je ulogu svojevrsne škole za stvaranje “novog čoveka”, kako je 1945. godine u svom programskom tekstu u ,,Borbi” naveo Milovan Đilas. U toj “armiji novog čoveka”, regruti sa svih strana Jugoslavije su decenijama dobijali različita znanja i obrazovanja: od opismenjivanja, preko privikavanja na život u kolektivu do usvajanja različitih specifičnih znanja, od kojih je dobijanje vozačke dozvole bilo posebno prestižno.
Kao i većina modernih demokratija, i Srbije se ipak opredelila za model profesionalne vojske. Odluka ukidanju obaveznog vojnog roka stupila je na snagu 1. Januara 2011. godine.
Vojni rok je gubljenje vremena
Mladi danas u različitim uslovima rada i poslovnih prilika takođe imaju i različita mišljenja kada je u pitanju služenje vojnog roka. Studentkinja Dunja Maletić smatra da postoje mnogo bolje životne prilike od pozicije rezernog oficira. “Ja lično ne bih služila vojni rok za 38 hiljada mesečno jer znam ljude koji za pristojnije plate rade mnogo jednostavnije poslove. Ako te teraju da treniraš i da se forsiraš onda zaslužuješ mnogo veći novac, naravno smeštaj, hrana i osiguranje super zvuče, ali i dalje postoje mnogo bolje ponude”.
Jedini benefit, ako bi se neko opredelio za karijeru u vojsci, vidi eventualno u vojnoj penziji, ali opet prosečni mladi državljanin Srbije verovatno samo želi da pobegne u inostranstvo i ako će tamo raditi za njihov radni staž i njihovu penziju, onda srpska vojna penzija ne deluje toliko primamljivo.
Sa druge strane, Miljan Vuković, mladić koji se svojevremeno premišljao da se prijavi za vojni rok kaže da država treba da obrati pažnju na ljude koji u potpunosti žele da se posvete vojsci. “Smatram da je vojni rok gubljenje vremena i da je mnogo bolje ponudit bolje uslove onome ko hoće da bude profesionalac. Ova ponuda uopšte nije dobra ni za one koji bi možda nakon vojnog roka postali profesionalci, jer ko još želi da bude podofircir do kraja života”.
Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka i vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire moguće je podneti u svim filijalama Pošte Srbije, na portalu e-Uprave, kao i u centrima Ministarstva odbrane – nekadašnjim vojnim odsecima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
