Foto: AP Photo/Darko Bandic
Bez obzira na to ko je za koga navijao i kakve ko strasti i kog porekla u srcu nacionalnom gaji, fer je i sportski reći: bravo komšije. Svaka čast na borbenosti i istrajnosti. Tako se igra turnirski fudbal. Ej bre, Brazil ste eliminisali!
Ima grobara koji navijaju protiv Zvezde i kada igra protiv inostranih klubova. Ima cigana koji će navijati protiv Partizana i kada igra protiv Fljamurtarija. Samo da komšiji crkne krava. I sve je to u redu, sve je to za ljude, navijačke su to strasti i suparništva, ma koliko to sve manje ili više nestrastveni nenavijači smatrali nenormalnim.
Ko sluša predsednika Srbije, i veruje mu, mora da je opsovao kada su Hrvati dali izjednačujući gol u poslednjim minutima produžetaka. A kada ih je stativa kod izvođenja penala odvela među četiri najbolje fudbalske reprezentacije na svetu možda je i poneki srpski televizor stradao.
Jer ustaše su to, tako nam govore srpski državni veledostojnici na čelu sa Vulinom, koje našem predsedniku nisu dale cvet u Jasenovcu da položi; nastavljači su to endehazije, ovi što stoluju u Zagrebu, ma i uopšte svi ti Hrvati, srbomrzitelji. I deca po srpskim školama znaju kakvi su.
A znamo i za koga je Alekandar Vučić u ovom okršaju navijao, u osmini finala je bodrio Japan protiv ovih što mu nisu dali cvet u Jasenovcu da položi. Dobro, ne baš ovi što su večeras pikali loptu, ali sve su to ista…, ma ustaše, etnički čistači. Bacite samo pogled na „Informer“ ili „Kurir“ ili Pink.
Nije nama lako, mnogo je krenulo ove komšije što praznuju „Oluju“: em evro uvode od 1. januara, em su u Šengen primljeni, em su sada izbacili Brazil, možda i glavnog favorita za osvajanje titule u Kataru. A name se govori da su ti Vatihr ljubomorni na Srbe zbog naših, dobro – njegovih, predsednikovih, spektakularnih privrednih i svakih drugih rezultata.
A sama utakmica: čvrsta, za neutralnog gledaoca i nepreteranog poštovaoca i poznavaoca fudbalskih veština dosadna, Brazil dominantniji, ali Hrvatska uporna i borbena sa veoma dobro postavljenom odbranom i izuzetnim golmanom.
Nije to bio neki lepršav fudbal koji pleni, i može se reći da su penali lutrija, kocka, rulet, ali hrvatska fudbalska reprezentacija ovo isto je ponovila toliko puta: čvrsta odbrana, malo ili nimalo golova, produžeci, penali – pobeda Hrvatske. U tolikom nizu neće baš biti da je sve sreća i slučajnost. A i ne promašuju penale hrvatski reprezentativci. A golman im je svoj gol sačuvao, ako sam dobro izračunao, u 5 od poslednjih 7 udaraca sa bele tačke u dve utakmice.
Bez obzira na to ko je za koga navijao i kakve ko strasti i kog porekla u srcu nacionalnom gaji, fer je i sportski reći: bravo komšije. Svaka čast na borbenosti i istrajnosti. Tako se igra turnirski fudbal. Ej bre, Brazil ste eliminisali!
I Nole je hrvatskim fudbalerima do sada uvek čestitao na uspesima, što, doduše, najblaže rečeno, nije baš naišlo na razumevanje u otadžbini nakostrešenoj na svakog ko još uvek oseća južnoslovensku povezanost.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", profesor Vranić za „Vreme"
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Predsednik Srbije za nešto više od jednog sata nije rekao ništa, što mediji već nisu bili preneli. Lajtmotiv ovog obraćanja naciji bila je mržnja Hrvata prema njemu, i da je njegov prioritet da ode u Jasenovac, a ne u Rovinj, a svaka čast onim Sbima kojima je prioritet Rovinj, a ne Jasenovac
