Foto: Muzej Jugoslavije
U Italiji je sada već izašao jubilarni 650. broj kultnog stripa Alan Ford. Njegov tvorac najavljuje promenu
Nakon što je u Italiji izašao jubilarni 650. broj kultnog stripa Alan Ford, njegov tvorac Maks Bunker (Luciano Secci), najavio je da bi avanture čuvenog tajnog agenta trebalo da se završe 660-im brojem.
„Moram da priznam da sam se umorio od Alana Forda i odlučili smo da će izlaziti još deset brojeva i onda je kraj. Vreme je da ga zameni novi lik, ovaj put ženski. Zvaće se Petra“, rekao je Bunker novinarima italijanske televizije „TGR Lombardia“, a prenosi Nova S.
On za sada nije pojasnio hoće li Petra biti deo grupe TNT koju osim Alana Forda čine likovi poput Broja Jedan, Boba Roka, Sir Olivera, Grunfa, Šefa, Jeremije. Tu su i nezaboravni negativci: Superhik, Bepa Džozef, Veliki Cezar, Gumifleks, Antenamen.
Bunker je prvo izdanje Alana Forda osmislio 1969. godine, a njegov kolega umetnik Magnus (Roberto Raviola) glavnim junacima je dao karikaturalni izgled.
Stripovi o Alanu Fordu su u prodaji na mnogim kioscima na prostoru bivše Jugoslavije. Reference, takozvani fordizmi, koje izgovaraju likovi iz stripa citiraju se iznova do beskonačnosti: „Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj“, „Uvek je važnije pobediti nego učestvovati“, „Ne dajemo obećanja i težimo da ih ispunimo do kraja“.
Kako je italijanski špijun postao jugoslovenski heroj
Strip se u Jugoslaviji pojavio 1970. godine i u sledeće dve decenije stekao je kultni status, posebno zbog genijalnog prevoda Vjesnikovog urednika Nenada Briksija.
Postavka Alana Forda na prvi pogled nema mnogo veze sa Italijom ili bivšom Jugoslavijom. Glavni junak radi za TNT – obaveštajnu agenciju koja radi iz cvećare u Njujorku.
Ipak, strip je uživao veoma veliki uspeh u Jugoslaviji, toliko da je Muzej Jugoslavije u Beogradu otvorio izložbu „Alan Ford trči počasni krug“, u čast izmišljenog lika koji je oblikovao tadašnje generacije.
Tajna uspeha Alana Forda je u njegovom sadržaju. Karikaturalni strip u crno-beloj tehnici predstavljao je jednu vrstu obrazovanja za sve generacije: Kako se nositi sa životnim nevoljama u velikom gradu, sa sebičnim sugrađanima, pohlepnima, političarima, kriminalcima. Kritika se odnosila na prozapadnu politiku i kapitalizam, ali i na komunizam, rasizam i druge društvene pojave.
O načinu na koji su se jugoslovenski čitaoci poistovećivali sa Alanom Fordom pisao je komunikolog Lazar Džamić u knjizi „Cvjećarnica u kući cveća“.
Knjiga je referenca na cvećaru Alana Forda, ali i na Kuću cveća u Beogradu u kojoj je sahranjen Josip Broz Tito.
Za Džamića su apsurdi univerzuma Alana Forda za građane komunističke Jugoslavije bili „način života, a ne umetnički pravac“. Džamić je otišao dalje u tvrdnji da je Alan Ford funkcionisao kao tačna slika balkanskog društva, bez obzira koju političku ideologiju sledio. „Naš prirodni društveni sistem nije ni socijalizam ni kapitalizam, već nadrealizam“, piše on.
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Aktivisti inicijative „Mladi Kula“ tvrde da su tokom noći napadnuti od strane maskiranih osoba koje su ih, kako navode, presrele i jurile automobilima. Iz ove liste navode da su se napadači predstavili kao članovi Srpske napredne stranke
Izborna tišina uoči lokalnih izbora u deset gradova i opština u Srbiji počinje večeras u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 29. marta. Izborni proces pratiće brojni domaći i međunarodni posmatrači
Vlasti Aleksandra Vučića pojačavaju represiju i huškaju svoje protivnike jedne na druge. Ideja je prosta – pokazati da se pobuna tobože ne isplati i da je „pametnije“ odustati
Može se reći da su izbori koji se održavaju u deset lokalnih samouprava – najskuplji lokalni izbori u istoriji svetskog višestranačja. Upregli su naprednjaci sve svoje resurse da bi pobedili na tim izborima, ne bi li održali utisak nepobedivosti. Represija koju svakodnevno sprovode ima pre svega za cilj da stvori percepciju režimske moći i odlučnosti. Bitka se, kako stvari stoje, vodi pre svega na psihološkom planu. Ključno je pitanje da li će utiske koje produkuju naprednjaci uspeti da nametnu većini građana i da im oduzmu svaku nadu da su političke promene moguće
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Upravo je objavljena zanimljiva studija o jednom davnom, ali za mnogo čije odrastanje konstitutivnom strip serijalu. A svet u kojem danas živimo ionako je sve alanfordovskiji...
Izložba povodom jubileja Alana Forda osim što se drži opštih mesta, priređena je u senci dela grada koji simboliše sve što su autori ovog serijala uspešno ismevali još pre pola veka. I otvorena je pod pokroviteljstvom alanfordovskih likova
