Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić
Ukupan broj prodatih nekretnina manji za 9,5 odsto. Najskuplji stan, površine 383 metara kvadratnih, plaćen je 2.601.888 evra
Posle nekoliko godina konstantnog rasta, tržište nekretnina zabeležilo je pad prodaje u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2023. godine bio je 29.275, što je za 9,5 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine.
S druge strane, za kupovinu nekretnina u ovom periodu potrošeno je više novaca nego u istom periodu prošle godine, ukupna 1.642.369.253 evra što predstavlja rast od 2,6 odsto.
Najviše nekretnina prodato je u Beograd gde je potpisano 6.924 kupoprodajnih ugovora.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda sedam odsto nepokretnosti je plaćeno je iz kreditnih sredstava, što je za pet procentnih poena manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Najveće cene dostigli su stanovi u Beogradu na vodi gde je najskuplji kvadrat prodat za 11.474 evra. Najskuplji stan, površine 383 metara kvadratnih, plaćen je 2.601.888 evra.
Za stan 20 godišnjih palta
Kupovina stana za građane sa prosečnim primanjima postala je je skoro nemoguća. Kako je „Vreme“ pisalo, sa prosečnom platom, kakva je trenutno u Beogradu, potrebno je raditi čak 19.6 godina
Kako je Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora naveo, prema poslednjim analitičkim dokumentima koje je Ministarstvo građevine objavilo, tek deset odsto najbogatijih može da učestvuje na tržištu nekretnina.
Prema pisanju Slobodne Evrope, cene se uglavnom kreću od 2.000 evra pa naviše po kvadratu stambenog prostora. Ispod 2.000 može se naći samo na periferiji grada što je desetak i više kilometara od centra.
Što se bliže krećete centru grada, ova brojka se povećava.
Tako se na Vračaru, jednoj od centralnih beogradskih opština, kvadrat prema oglasima kreće od 2.425 do čak 5.500 evra.
Kako je „Vreme“ pisalo u tekstu o cenama nekretnina i zakupa stanova „Pitanje od milijardu dolara“, da bismo potpuno razumeli tržište nekretnina u Srbiji, odnosno eksploziju izgradnje i vrednosti kvadrata, pa i pogledali u budućnost, moramo se vratiti nekoliko koraka unazad.
Nekretnine su ovde izuzetno dobar posao pre svega za vlasnike naših života.
Naša ekonomija se u dobroj meri upravo zasniva na građevinsko-investitorskoj industriji. Interesantno je to područje jer se na njemu može prati ogroman novac, onaj dakako nezakonito ili poluzakonito stečen.
B.G./Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Nevladina organizacija Ministarstvo prostora napravila je aplikaciju koja pokazuje koje stanove građani sebi mogu da priušte u odnosu na svoja primanja
Da bismo potpuno razumeli tržište nekretnina u Srbiji, odnosno eksploziju izgradnje i vrednosti kvadrata, pa i pogledali u budućnost, moramo se vratiti nekoliko koraka unazad. Nekretnine su ovde izuzetno dobar posao pre svega za vlasnike naših života. Naša ekonomija se u dobroj meri upravo zasniva na građevinsko-investitorskoj industriji. Interesantno je to područje jer se na njemu može prati ogroman novac, onaj dakako nezakonito ili poluzakonito stečen
