Foto: Vladimir Sporčić/Tanjug
Nevladina organizacija Ministarstvo prostora napravila je aplikaciju koja pokazuje koje stanove građani sebi mogu da priušte u odnosu na svoja primanja
Tržište nekretnina u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina konstantno raste. Najskuplje nekretnine su u Beogradu. Cena kvadrata u nekim zgradama u Beogradu na vodi dostigla je čak 10.184 evra, dok se u centru grada kvadrat prodavao i za 3.273 evra, pokazuje izvešaj Republičkog geodetskog zavoda. Najjeftiniji kvadrat bio je je u Mirijevu i koštao je 1.789 evra.
Budući da su cene poslednjih nekoliko godina znatno skočile, kupovina stana za građane sa prosečnim primanjima postala je je skoro nemoguća. Sa prosečnom platom, kakva je trenutno u Beogradu, potrebno je raditi čak 19.6 godina, pokazuju rezultati istraživanja Senzal capital-a.
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada (bruto) za januar 2023. godine iznosila je 114.228 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Beogradu (neto) iznosila 82.769 dinara. Tako je Vračar opština sa najvećom prosečnom zaradom po zaposlenom – u proseku 189.122 dinara, a Sopot sa najmanjom – u proseku 94.547 dinara.
Šta je to što možete da priuštite?
Zbog svega ovoga, nevladina organizacija Ministarstvo prostora napravila je aplikaciju koja pokazuje presek stanja na tržištu nekretnina, odnosno koje stanove građani sebi mogu da priušte na osnovu svojih primanja.
Aplikacija funkcioniše tako što se upisuju određeni parametri koji pokazuju pristupačnost stanovima na trenutnom tržištu nekretnina.
„Napravili smo digitalnu platformu koja daje uporedni prikaz dostupnih oglašenih stanova i priuštivih stanova. Kako biste pronašli broj priuštivih stanova potrebno je da unesete primanja domaćinstva i broj njegovih članova. Algoritam će izbaciti broj cenovno dostupnih stanova, prema gornjem pragu granice opterećenosti stambenim troškovima, što iznosi 30 odsto prema standardima EU. Takođe, izbaciće stanove koji odgovaraju minimalnoj ili većoj kvadraturi koja je neophodna za svaku osobu“, napisano je u opisu kojim su predstavili svoj novi projekat.
Samo za bogate
Kako je za N1 rekao Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora, prema poslednjim analitičkim dokumentima koje je Ministarstvo građevine objavilo, tek deset odsto najbogatijih može da učestvuje na tržištu nekretnina.
On je rekao i da je prosečna plata daleko od onoga što je medijina, koju prima 50 odsto zaposlenih u Srbiji.
„Dakle, potrebno je više od 19 godina davanja celokupne plate da bi se otplatio prosečan stan od 55 kvadrata“, kaže Aksentijević.
Analiza Ministarstva prostora pokazuju da, na primer, samohrana majka sa jednim detetom i primanjima od 620 evra može da bira tek oko jedan odsto dostupnih stanova na tržištu.
„Kao što je, nažalost, bilo očekivano, rezultati su poražavajući. Priuštivih stanova za ljude sa minimalnim primanjima ima između jedan i dva odsto od ukupne ponude, a Zakon o stanovanju i njegove izmene se i dalje bave upravljanjem zgrada, kao da pitanje nepriuštivosti ne postoji“, navode u Ministarstvu prostora.
Digitalnu platformu koju je osmislila NGO Ministarstvo prostora možete isprobati na stranici cmmm-maps.eu/belgrade. Platforma je dostupna za korišćenje, a sve što treba da uradite je da unesete svoje parametre i pogledate dostupnost priuštivih stanova u Beogradu.
A.E./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
