Foto: Tanjug
Pred Sudom Bosne i Hercegovine 21. septembra počeće glavni pretres u predmetu koji se vodi protiv Ejupa Ganića i još devetorice nekadašnjih vojnih i policijskih funkcionera BiH zbog sumnje da su počinili zločine u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine u Sarajevu. I posle trideset godina Dobrovoljačka je jedna od „glavnih ulica podela“ između Srba i Bošnjaka, a sud bi konačno trebalo da utvrdi čija je interpretacija ispravna
Portal BHRT prenosi da je na Statusnoj konferenciji Suda BiH dogovorena dinamika održavanja glavnog pretresa u predmetu zločina koji su počinjeni u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. Godine. Tužilaštvo BiH je najavilo da će odustati od nekih predloženih svedoka jer su u međuvremenu preminuli.
Optužnica, koja je podignuta 27. Aprila ove godine, osim Ejupa Ganića tereti i Zaima Backovića, Hamida Bahtu, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušinu, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žišku.
Advokat Lejla Čović, koja u ovom predmetu brani prvooptuženog Ejupa Ganića, rekla je posle statusne konferenciji da bi suđenje moglo trajati najmanje tri do četiri godine: „U ovom trenutku preuranjeno je govoriti o dužini trajanja postupka, ali izvesno je, prema informacijama koje smo dobili danas i praksi ovogsSuda, da će ovo biti višegodišnje suđenje“.
U optužnici se navodi da je nekadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić podstrekivao i naredio tadašnjim rukovodiocima Teritorijalne odbrane Republike BiH da ignorišu raniji dogovor o mirnom povlačenju i da napadnu kolonu JNA koja se povlačila iz Sarajeva pod pratnjom UN.
Optuženi se terete da su 3. maja 1992. godine u Sarajevu, u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji. Oni se terete i da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, da su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce i da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina.
Prilikom napada je poginulo i ranjeno više desetina oficira i vojnika JNA, dok ih je preko 100 zadržano u zarobljeništvu i razmenjeno nakon ne baš civilizovanog i humanog tretmana u lokalnim zatvorima.
Interpretacije događaja
Ejupa Ganiće je Alija Izetbegović, koji se tih dana nalazio u Lisabonu na jednom od mnogobrojnih pregovora o budućnosti BiH u kojoj se rasplamsavao rat, bio ovlastio da vodi pregovore sa JNA.
Dok Ganić pregovara sa rukovodstvom JNA, borbe uveliko traju, pod granatiranjem sa okolnih brda i artiljerijskom paljbom po gradu Sarajevo se polako zatvara, pisalo je „Vreme“ u tekstu „Slučaj Dobrovoljačke ulice – Pitanja bez odgovora“.
Jedinice Drugog korpusa JNA nalaze se u Domu JNA i na Bistriku. Tu dolazi do prvog razmimoilaženja u interpretaciji događaja – neki izvori tvrde da su jedinice JNA pokušavale da se probiju kroz grad i podele ga na dva dela (muslimanski i srpski), dok JNA tvrdi da su se jedinice kretale po gradu sa ciljem da se iz njega izvuku.
Izetbegović sleće na sarajevski aerodrom 2. maja – niko ga ne dočekuje, aerodrom je zatvoren. JNA ga odvodi u Lukavicu, gde ga zadržavaju kao taoca, kao garant da će JNA moći neometano da se izvuče iz grada.
Pregovori
U samom gradu je već pakao – izgorela je Glavna pošta, tako da su sve linije u kvaru. No, Televizija Sarajevo uspeva da ostvari telefonski kontakt sa Izetbegovićem, koji se uživo prenosi. „Koji je Vaš status u Lukavici?“ „Mislim da sam kidnapovan.“ U razgovoru između Ganića, Kljujića i Izetbegovića (koji je takođe išao uživo) Izetbegović Ganiću prebacuje svoja ovlaštenja za pregovore sa JNA.
Pregovori počinju sutradan, vode ih Ganić i general Aksentijević, pod patronatom UNPROFOR-a. Kasnije će Ganić tvrditi da je dogovoreno isključivo povlačenje komande sa Bistrika – odnosno generala Kukanjca i samog Izetbegovića koji je u međuvremenu tamo prebačen. „Niko nije dao saglasnost da svi vojnici, oružje i arhiva mogu da se iznose – to je trebalo dogovoriti kasnije“, izjavljuje Ganić. Kako bilo, sa Bistrika je krenuo konvoj cele JNA, kao i naoružanje.
Napad
Kod mosta Drvenija kolonu zaustavlja komandant TO-a BiH Jovan Divjak i proverava da li je Izetbegović unutra. Kod Skenderije se kolona ponovo zaustavlja. Izetbegović, prema Kukanjčevom naređenju, proviruje i govori Divjaku da se konvoj propusti, i da će se o svemu „razgovarati sutra“.
To „sutra“ nije dočekano sa oduševljenjem među bosanskom vojskom. „Recite predsjedniku da razgovori sutra ne dolaze u obzir“, čuje se neidentifikovani glas na radio-vezi, koji ovu poruku saopštava generalu Divjaku. Ipak, kolona kreće dalje i transporter sa Izetbegovićem se izdvaja ka Predsedništvu.
Međutim, začelje kolone se ponovo zaustavlja kod Skenderije – tada se dešava napad u kome, prema podacima iz bosankih izvora, strada šest pripadnika JNA, dok je 186 vojnika i oficira zarobljeno. „Politika“ tog 2. maja prenosi da su poginula četiri vojnika i dva oficira. Prema podacima Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, koji su se deset godina kasnije navodili u srpskim medijima, ubijeno je 42, ranjeno 72, a zarobljeno 215 vojnika i oficira JNA.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
