Foto: Androscoggin County Sheriff's Office via AP
U gradiću u američkoj državi Mejn muškarac naoružan automatskom puškom usmrtio je najmanje 22 ljudi i ranio više desetina. Pucao je u restoranu, kuglani i na ulici
Napadač naoružan automatskom puškom je ubio najmnje 22 osobe i ranio više od 50 u Luistonu, u američkoj državi Mejn, izvestila je rano jutros Televizija NBC pozivajući se na policijske izvore.
Muškarac je u sredu uveče pucao na više lokacija, uključujući kuglanu i restoran, i pretpostavlja se, za sada, da se ne radi o terorističkom napadu.
Stotine pripadnika policije pretražuju Luiston i okolne oblasti u državi Mejn na severoistoku SAD.
Policija Luistona je objavila da traga za 40-godišnjim Robertom Kardom koji se smatra „naoružanim i opasnim“. Kard je radio kao instruktor za rukovanje vatrenim oružjem, a obučavao je u centru za američke vojne rezerviste u Mejnu. Tokom leta je dve nedelje proveo u klinici za mentalne bolesti, navodi se u biltenu državne policije u koji je uvid imala agencija Asošijeted pres. Mediji takođe prenose da je nedavno ostao bez posla, piše Glas Amerike
Luiston ima oko 37.000 stanovnika i drugi je grad po veličini u Mejnu. Lane je u Mejnu izvršeno ukupno 29 ubistava, a 2020. godine 20.
Broj pucnjava u SAD u kojima je ubijeno četvoro ili više ljudi naglo je porastao od izbijanja pandemije kovida 2020. godine – bilo ih je 647 2022, a prema projekcijama.
Masovna ubistva u SAD
Skoro 190 osoba je do sada u 36 masovnih ubistava samo ove godine poginulo u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi AP.
Američki Federalni istražni biro kao masovno ubistvo definiše incident u kojem su tokom 24 sata izgubile život četiri ili više osoba, ne uključujući ubicu. Samo 2019. je u SAD izvršeno više masovnih ubistava sa više žrtava nego ove godine. Od 2006. je u SAD zabeleženo više od 560 masovnih ubistava, u kojima je poginulo oko 2.900 osoba, dok je više od 2.000 ranjeno.
Najsmrtonosnija pucnjava u SAD do sada je masakr 58 ljudi na muzičkom festivalu u Las Vegasu, na koje je napadač pucao sa prozora hotela 2017. godine.
J.H./FoNet/VOA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Mada su predstavnici demokrata i republikanaca u Kongresu, nakon tri decenije bezuspešnih pokušaja, pre par dana konačno postigli dogovor o pooštravanju zakona o oružju, uvek kada se počine nova masovna ubistva, kakva su se nedavno dogodila u Njujorku i Teksasu, upire se prstom na jednu organizaciju – Nacionalnu asocijaciju za oružje (The National Rifle Association – NRA)
Kompanija "Danijel difens", čiju pušku je koristio Salvador Ramos kada je u Teksasu ubio devetnaestoro dece i dve nastavnice, osam dana pre masakra je kao reklamu na Tviteru objavila fotografiju dečaka koji drži istu takvu pušku, uz poruku: "Obučite dete za ono šta treba da koristi, kada poraste on se od toga neće rastati". Pušku DDM4 V7 kao „savršenu pušku za svakoga“
Amerikanci odrastaju uz kult oružja. Mnogi posedovanje ličnog naoružanja smatraju odrazom ličnih sloboda koje im garantuje Drugi amandman. Kada se desi masakr, neko vreme se ponavljaju uvek iste priče o potrebi povećane kontrole prodaje oružja, ali na kraju sve ostaje isto: možete da odete u obližnju prodavnicu, kupite makarone, sir i usput neki ruger AR-556, poluautomatski pištolj koji ima vatrenu moć kao jurišna puška
