Foto:Tibor Labanc
Jelena Tanasković poručuje da država ne može da se meša u određivanje otkupne cene malina, ali da ima hladnjačara koji proizvođačima nude i do 240 dinara po kilogramu
Za kilogram malina u prodavnicma morate da izdvojite od 500, pa do čak 1.000 dinara, dok oni koji ih proizvode za jedan kligoram dobijaju između 180 i 200 dinara.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković poručuje da država ne može da se meša u određivanu otkupne cene malina, ali da ima hladnjačara koji proizvođačima nude i do 240 dinara po kilogramu.
Kako je navela, kad je 22. i 23. juna bila u Ivanjici i Arilju, tek je počinjala berba i tada je prva akontna cena bila 200 dinara, a već sedam-osam dana kasnije najveći otkupljivač maline podigao je cenu na 240 dinara.
„Sticajem čudnih okolnosti, već tog dana smo imali nekakvu protestnu šetnju, kako pojedini kažu – spontanu. Ja bih rekla tu ništa nije spontano. Treba ljudi da znaju da prosto neka opozicija, nekakvi ljudi neće da propuste nijednu priliku, a malina je dobra prilika uvek i svake godine. Ponovo su neki ljudi iskoristili mogućnost ili temu da pokrenu neke ljude, koji umesto da budu u svojim malinjacima i da čekaju, jer sistemski se stvar pomera i uređenija je ove godine za razliku od prethodnih, oni pokušavaju da skinu vladu Aleksandra Vučića“, rekla je Tanasković za RTS.
Loši vremenski uslovi, kiše, poplave svakako da će uticati na rod i kvalitet maline ove godine. Ministarka je rekla da se šteta od junskih poplava još uvek procenjuje, kao i da je 60 opština pretrpelo ogromnu štetu.
Međutim, štata je ostala i od prošle godine kada su mali i srednji hladnjačari svoju malinu prodavali za 2.5 evra, a primarnim proizvođačima platili 5.5 evra. Tada je bilo reči da je to zato što 30.000 tona maline nije izvezeno iz prethodne sezone, međutim prema rečima naših sagovornika nije izvezeno oko 5.000 tona.
Pročitajte još Skok troškova, sunovrat cena
I dok ministarka govori kako neki od najvećih hladnjačara nude bolje otkupne cene, problemi malih i srednjih još nisu rešeni, a uz to neki od njih su i proizvođači malina.
Ministarka je podsetila i da je Narodna banka vlasnicima hladnjača odobrila pauziranje u otpalti kredita kako bi mogli da plate proizvođačima ono što su ostali dužni.
“Pre mesec dana na sednici Vlade odobrili smo još dve milijarde dinara da oni mali i srednji hladnjačari, koji nisu isplatili malinu iz prethodnog roda, mogu da uzmu kredit i u zalog daju malinu, čiju smo vrednost procenili na 300 dinara, i da isplate primarne proizvođače direktno iz tog kredita banke”, rekla je Tanasković.
Međutim, sagovornici “Vremena” napomenuli su da je taj moratorijum na otpaltu kredita hladnjačarima bio dovoljan samo da malo “uzmu vazduha” i da su kasnije u martu tražili novi kredit.
Jedan od vlasnika hladnjače Mirko Bogojević objasnio je za “Vreme” da zbog cele situacije koja se dogodila na tržištu prošle godine, gde su oni imali ogromne gubitke, da su dobili u martu taj kredit koji sada sleduje, da isplate proizvođače, ne bi prodavali malinu po ceni od 2.5 evra, već bi sačekali trenutak kada će biti bolje stanje na tržištu.
Prema našim saznanjima, krediti jesu odobreni, ali hladnjačari te kredite još uvek nisu dobili.
M.S./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
