Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima sagovornika “Vremena”, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka
Nova sezona berbe malina počinje dok još nisu rešeni problemi sa starom. Na sastanku proizvođača i otkupljivača malina u Arilju upućen je zahtev za odobravanje kredita za isplatu roda iz 2022. u vrednosti robe na lageru koju poseduju hladnjačari.
“Stavili su da vrednost lagera, odnosno kilograma robe, može da se založi po 300 dinara, iako je ona nas koštala 600 dinara”, kaže vlasnik hladnjače “Sablja d.o.o.” Mirko Bogojević. “Pristali smo i na to, kako bismo izmirili proizvođače i krenuli u novu sezonu.”
Na tom sastanku je, prema rečima Bože Jokovića iz Nacionalnog društva “Naše voće Srbija” koje okuplja male i zadružne hladnjače i velike proizvođače malina sa sedištem u Arilju, dogovoreno da se rod maline isplati kroz vid kreditiranja, gde će kamatu subvencionisati država, za iznos koji se duguje poljoprivrednim proizvođačima. Kako kaže Joković, donet je i zaključak Vlade koji je dalje dostavljen nadležnim institucijama.
“Ti krediti moraju se normalno uzeti i moraju se vratiti”, kaže Joković. “To nije nikakva donacija. Jednostavno zbog poremećaja na tržištu koji se desio, dogovoreno je da će obezbediti dve milijarde za te potrebe.”
On dodaje i da je u 2022. i 2023. godini sva odgovornost zbog poremećaja na tržištu na institucijama i velikim hladnjačarima jer su oni sada glavni činioci na tržištu maline.
Mirko Bogojević ukazuje da su oni tražili kredite na tri do pet godina, jer su imali ogromne gubitke, i da su gubili tri evra po kilogramu zbog poremećaja na tržištu:
“Mi, srednji hladnjačari prodavali smo malinu našim velikim hladnjačarima i izvoznicima u poslednjem periodu godine po 2,5 evra, a platili smo je 5,5 evra. Dakle, imali smo ogromne gubitke. Govorili su nam da se malina ne izvozi, međutim, ista malina je dalje prodata po ceni od oko 5,1 evra.”
Kredite još uvek nisu dobili. A da su ih dobili ranije, kako kaže Bogojević, malinu ne bi prodali po 2,5 evra već bi sačekali trenutak kada će stanje na tržištu biti bolje.
Zašto su ipak prodali malinu po duplo nižoj ceni? Pretpostavka je da malina nije izvezena. Međutim, Bogojević ukazuje na to da su oni znali za priču da imamo 30.000 tona neprodate maline, ali da se ispostavilo da taj podatak nije tačan: “Srbija ima oko 5500 tona neprodate maline, koja je odličnog kvaliteta. Nije tačno da se malina nije izvozila iz Srbije. Od juna prošle godine do juna ove godine izvezeno je 67.000 tona maline.”
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima naših sagovornika, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka.
“Dešava se da imamo jedan apsurd”, kaže Joković. “Dešava se da imamo skok cena u inputima proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, a sada imamo krah u ceni krajnjeg proizvoda, to jest maline. Mislim da to ne može da se izdrži, a šta će se dogoditi, videćemo.”
Angelina Novitović, proizvođač maline iz sela Dobrače u okolini Arilja, kaže da je mnogo ljudi koji imaju poljoprivredne apoteke dupliralo cene đubriva ukoliko se ono plaća na odloženo.
“Na primer, đubrivo koje je vrlo popularno u malinarstvu je KAN”, objašnjava Novitović. “To đubrivo je za gotovinsko plaćanje 47 dinara, a ukoliko je odloženo plaćanje, cena je tada 80 dinara za kilogram KAN-a.”
Dodaje da se zbog svih navedenih okolnosti proizvođačima isplati da se malina proizvodi svake sedme godine kako bi se finansijski oporavili i nastavili dalje.
POSTIZANJE STANDARDA – (NE)MOGUĆA MISIJA?
Prema rečima naših sagovornika, u Srbiji 500.000 domaćinstava zavisi od proizvodnje maline. Uzimajući u obzir broj domaćinstava koji proizvodi malinu, važno je postići traženi standard i održati ga kako bi se svima isplatila proizvodnja.
“Za kilogram maline potrebno je izdvojiti 100 dinara za berbu. To je neka srednja cena. Po poslednjim obračunima prskanja, rada, setve, đubrenja i tome slično, došli smo do podatka da je potrebno još nekih 70 dinara da se malina dovede do berbe. Znači, to košta 170 dinara. Znamo da svako može da očekuje grad, veliku kišu i razne druge probleme, pa možda neće stići do roda onolikog koliki je planirao; a to čini još nekih desetak odsto potencijalnog troška. Konačno, kako bi ljudi nastavili da gaje malinu, cena je oko 300 dinara”, kaže Mirko Bogojević.
Joković dodaje da malina mora da se proizvodi po projektu svake godine, a ne uz velike oscilacije, gde posle jedne dobre i nekoliko loših godina sav teret poremećaja na tržištu pada na najslabije učesnike.
“Mi ovde u Srbiji nemamo projektovanu proizvodnju, mi imamo šta nam Bog da”, zaključuje Joković.
Zašto?
“Nemamo primenu tehnologije, zaštitne mreže, plasteničku proizvodnju, pokrivenu pod najlone. Tako da apsolutno ne možemo da planiramo šta će biti. Jednostavno moramo da se okrenemo sami sebi i da napravimo plan i program razvoja. Ali to možemo da uradimo samo sa institucijama. Jer da smo mogli sa drugima, ne bi male i zadružne hladnjače bile sklonjene sa tržišta kao sada u 2023. godini.”
Šta traže malinari
U Arilju je 17. juna održan sastanak Udruženja malih hladnjača i velikih proizvođača malina “Naše voće Srbija” na kome su doneti zaključci:
1. Hitno da se ubrza odobravanje kredita u Banci Poštanska štedionica po jednostavnoj proceduri i zalogu maline sa ličnim menicama za dobijanje kredita, a namena je isplata proizvođača i dobavljača.
2. Prioritet je da se u roku od 10 dana odobri kredit hladnjačama koje imaju određenu količinu malina na lageru u sopstvenoj hladnjači i imaju prijavljeno dugovanje RPG (registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i dobavljačima repromaterijala korišćenog za proizvodnju i preradu malina. U drugom krugu odobriti kredit hladnjačama koje su isplatile malinu proizvođačima, a imaju do 100 tona maline na lageru. Nakon toga mogu se odobravati krediti malim hladnjačama koje imaju dug ka proizvođačima i dobavljačima, ako imaju garancije. Svi ovi slučajevi su posledica poremećaja na tržištu u 2022. godini.
3. Odluka na nivou Udruženja tiče se teritorije od Surdulice preko Arilja do Drine.
4. Udruženja “Naše voće Srbija” doneće do 25. juna odluku o planu učešća u otkupu i sabiru maline u sezoni 2023. Odluka će biti doneta o načinu prodaje 5000 tona maline u zalihama iz sezone 2022. koja se ističe kvalitetom i na evropskom nivou i bolja je od maline koja će se brati ove godine u plavnim područjima, uz prisustvo raznih premisa. Neophodno je da se hitno mobilišu opštine i PSS službe (Poljoprivredne savetodavne i stručne službe), da odu na teren i pomognu saniranju nepogode.
5. U najkraćem roku da se održe sastanci na kojima će mali hladnjačari i malinari dati predloge i zahteve radi održivosti maline u Srbiji i ekonomskog opstanka porodica koje se time bave. Udruženje smatra da bi sastanke trebalo održati u Ministarstvu poljoprivrede, Kabinetu predsednice Vlade Srbije, kao i u Kabinetu predsednika Srbije. Takođe, svi dopisi predati su ovim institucijama 16. juna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
