Mere koje je država preduzela nakon masovnih ubistava u maju uglavnom su jalove ili nisu ni sprovedene, stoji u nacrtu izveštaja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) koji će biti objavljen početkom decembra, a u koji je Međuvreme, njuzleter nedeljnika „Vreme“, imalo ekskluzivni uvid.
Jedino je rezultate dala akcija vraćanja ilegalnog oružja, ali je pitanje zašto je prekinuta.
Većina (56 odsto) građana ukupno nije zadovoljna merama, a osetno je opalo poverenje u policiju i pravosuđe.
Istog dana kada je trinaestogodišnji dečak počinio masakr u školi „Vladislav Ribnikar“, predsednik Vučić stupio je pred novinare sa spiskom mera. One su dopunjene dan kasnije, posle amoka u mladenovačkim selima.
Ali, uglavnom nisu sprovedene ili ničemu ne služe, piše BCBP u analizi.
„Po ovome zaključujemo da ih nisu doneli profesionalci ili stručnjaci već su odluke vođene političkim motivima – da se što pre reaguje i umiri javnost“, kaže Dušan Stanković, jedan od autora analize BCBP i doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu.
Sreća je, kaže Stanković za Međuvreme, što se odustalo od pooštravanja kazni i sniženja starosne granice za krivičnu odgovornost na dvanaest godina jer to ionako ničemu ne bi vodilo.
Neke mere bile su neizvodljive, poput sprečavanja pristupa takozvanom dark vebu. Ispada da su ih vlasti pominjale tek da deluje da nešto rade.
Jedina vidljiva promena u školama jeste prisustvo policije. Istraživači BCBP su intervjuisali policajce koji kažu da tu samo donekle mogu doprineti bezbednosti jer jedan policajac nema pregled cele škole.
Neki policajci ističu da je slanje hiljada njih u škole dovelo do povećanja stope kriminala na ulicama – prosto, nema dovoljno policije za sve to.
Zato Dušan Stanković kaže da je i ta mera „na izdisaju“. „Velika mana je što se tokom leta nije radilo na pripremi policajaca za posao u školama i što su komandiri, rukovodioci i policajci tek dan pre početka školske godine bili obavešteni o svemu“, kaže on.
Na pleća policije palo je i prikupljanje naoružanja. BCBP navodi da u mnogim policijskim stanicama nema mesta da se bezbedno odloži ni policijsko oružje, a kamoli tandžare, revolveri i bombe koje donose građani.
No, tu meru Stanković ipak ističe kao najbolju. Prikupljeno je oko 82 hiljade komada oružja, masa municije i eksplozivnih naprava. Masovna ubistva su na građane očito ostavila utiska pa je pitanje zašto je prikupljanje oružja uvek oročena akcija.
„To treba da bude stalna akcija, kao što je to učinila Hrvatska, međutim i za to su potrebne izmene zakona. Pitanje je i zašto nisu nastavili sa kampanjom edukacije javnosti o posledicama prisustva oružja, savesnom čuvanju“, kaže Stanković.
Za potrebe BCBP načinjena je i anketa koja kaže da je, pola godine od masovnih ubistava, 56 odsto građana nezadovoljno merama koje su preduzete.
Osetan je pad poverenja u policiju i pravosuđe. Policiji veruje 63 odsto ispitanika (prošle godine 76 odsto), tužilaštvu 50 odsto (59), a sudovima samo 49 odsto (57).
Što je najvažnije, potcrtava Stanković, dostupni podaci kažu da je nivo oružanog nasilja u Srbiji ostao isti. „Mere u tom smislu ništa nisu promenile.“
Ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ danas jr održan protest roditelja đaka ubijenih u toj školi, a okupljanje je simbolično zakazano u 8:40, kada je pre šest meseci počela pucnjava u školi. Roditelji traže da se formira memorijalni centar.
Na njuzleter nedeljnika „Vreme“ koji stiže svake srede tačno u podne možete da se prijavite OVDE.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
