Vladimir Putin je odluku opriznaju DNR i LNR doneo nakon rezolucije Državne dume od 15. februara kojom je većinom glasova podržan predlog Komunističke partije RF kojom se apeluje na šefa države da razmotri priznanje samoproglašenih republika „kao nezavisnih i suverenih država“ u kojima su, kako se kaže u rezoluciji, „proteklih godina na osnovu volje naroda izgrađeni demokratski organi države sa svim atributima legitimne vlasti».
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj je ranije saopštio da EU osuđuje predlog ruske Dume predsedniku Rusije da prizna nezavisnost Donjecka i Luganska u Ukrajini.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je tada upozorio: „Ako se to (priznanje) dogodi, to će biti još jedno eklatantno narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, jer nema sumnje da su Donjeck i Lugansk deo Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica“.
Dok se 21. februara sukob na liniji razdvajanja razgorevao, šefovi samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike Denis Pušilin i Leonid Pasečnik takođe su uputili zahtev Putinu da prizna nezavisnost DNR i LNR i tražili od njega da razmotri mogućnost sklapanja sporazuma o saradnji u sferi odbrane.
Jednoglasno u ruskom Savetu bezbednosti
Pre donošenja odluke Putin je na javnoj sednici saslušao pojedinačna izjašnjavanja članova ruskog Saveta bezbednosti koji su se pred TV kamerama pojedinačno izjasnili za priznavanje nezavisnosti pomenutih republika.
Zamenik šefa Predsedničke administracije Dmitrij Kozak, koji je ovlašćeni predstavnik u pregovorima između Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije o sprovođenju takozvanih Minskih sporazuma koji su prošle nedelje prekinuti u Berlinu, je referisao da su zapali u ćorsokak i da po njegovoj proceni Kijev „u normalnim okolnostima nikada neće ispoštovati sporazume iz Minska“.
„U ovoj situaciji nismo ostali bez izbora. Stoga nedvosmisleno kažem da. Da, moramo priznati“, izjasnio se ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, pomenuvši posebno da se zapadne isporuke naoružanja Ukrajini nastavljaju „sa nejasnim ciljevima i zadacima».
Direktor FSB Aleksandar Bortnikov je konstatovao da je situacija na teritoriji DNR i LNR „degradirajuća“, da predstavlja pretnju po živote stanovnika i da «sve sugeriše da se sprema nasilan scenario», a predsednik Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev da je trenutna situacija sa Donbasom „komplikovanija od one 2008. godine sa priznanjem Južne Osetije i Abhazije“. Premijer Mihail Mišustin je refereisao da se ruska Vlada već mesec dana pripremala za odgovor na najavljene reakcije (Zapada) zbog priznanja LNR i DNR, koje se tiču finansijskog sektora, ograničenja trgovine i uvoza. Pomenuo je posebno visoku tehnologiju.
Svi članovi ruskog SB su predlagali da se odluka o priznanju donese odmah, jedino je šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao da bi Rusija zapadnim partnerima mogla da pruži poslednju šansu da nateraju Kijev da sklopi mir i primeni sporazume iz Minska. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je na to rekao da on ne vidi da bi odlaganje išta donelo.
Izdavanje pasoša Ruske Federacije
Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika su same proglasile nezavisnost 12. maja 2014. nakon svrgavanja bivšeg predsednika Viktora Janukoviča u tzv. Majdan Revoluciji u Kijevu. One zauzimaju otprilike polovinu Luganske i Donjecke administrativne oblasti. Od oko 2,5 miliona ruskojezičnog stanovništva u tom regionu – Rusa ima 51 odsto, Ukrajinaca 44 odsto – do sada je njih 800.000 dobilo pasoše Ruske federacije, a kako je na sednici ruskog SB saopštio predsednik Državne dume Volodin, zahteve za pasoše RF podnelo je još 400.000 ljudi iz te oblasti.
Ukrajina je u dva navrata, 2014. i 2015, bezuspešno pokušavala da takozvanom antiterorističkom akcijom uspostavi kontrolu nad tom teritorijom. Prekid vatre nadgledaju posmatrači OEBS-a, pred čijim je sedištem u Lugansku 21. februara odjeknula jaka eksplozija.
Minskim sporazumima iz 2014. i 2015. predviđena je mirna integracija, ali pregovori o njihovoj primeni u okviru tzv. normandijskog formata (Francuska, Nemačka, Ukrajina, Rusija) nisu dali rezultate i, kako izgleda, prošle nedelje u Berlinu definitivno zapali u ćorsokak. O svojoj odluci o priznanju LNR i DNR Putin je 21. februara obavestio predsednika Francuske Emanula Makrona i kancelara Nemačke Olafa Šolca, saopštio je Kremlj.
M.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
