Ukrajina 2014.

Raspeta ili urušena 1

SLAVLJE: Kijev u rukama proevropskih demonstranata

foto: fonet / ap

26. 2. 2014. / 10.18

Raspeta ili urušena

Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve

Nakon tri meseca demonstracija, intervencija policije, upada u državne zgrade, pregovora vlasti i opozicije ukrajinska policija je u utorak, 18. februara, uz upotrebu vodenih topova, gumenih metaka i suzavca počela da rasteruje demonstrante u centru Kijeva i to je bio početak kraja jednog režima.

Partija (više desni pokret) "Pravij sektor" preko društvenih mreža pozvala je svoje pristalice da na Majdan donesu oružje. Razvila se prava bitka na Trgu nezavisnosti, koji je nedeljama bio baza demonstranata koji su istrajavali na barikadama napravljenim od starih guma, nameštaja iz okolnih zgrada i svega što gori, stvarajući vatreni zid i gust zlokoban oblak dima, a zapaljena zgrada Doma sindikata počela je da se urušava, kao što će se dva dana kasnije urušiti vlast Viktora Janukoviča.

Ministar odbrane Ukrajine Pavel Lebedev naredio je 19. februara da se iz Dnepropetrovska u Kijev prebaci 25. vazdušno-desantna brigada, radi pojačanja odbrane skladišta sa oružjem. Ukrajinska Služba bezbednosti objavila je 19. februara da priprema antiterorističku operaciju, obzirom na to da su demonstranti prethodnih dana iz policijskih stanica na zapadu zemlje oteli 1.500 komada vatrenog oružja i oko 100.000 metaka, da je bilo upada u sedišta organa mesne vlasti, službe bezbednosti, tužilaštva, vojnih ustanova i skladišta borbene opreme.

Događaji su imali jednu zlokobnu zakonomernost. Kad bi se sukobljene strane o bilo čemu dogovorile, usledio bi neki neočekivani događaj, pojavila bi se nekakva unutrašnja ili spoljna sila, potpuno nevidljiva, koja je vodila ka žešćem sukobljavanju. Tako je bilo u novembru posle otkaza Viktora Janukoviča da potpiše saglasnost o asocijaciji s Evropskom unijom, (premijer Azarov je izjavljivao da se do poslednjeg trenutka nadao da će u Viljnusu sporazum biti potpisan, ali Evropljani nisu dali pare). Tako je bilo kada su specijalci "Berkuta" žestoko razbili studentski "Evromajdan", pa su se protesti vratili sa većom žestinom. Tako je bilo posle donošenja zakona o ograničenju mitinga, nakon čega su Kijevljani, koji su se bili razišli po kućama za novogodišnje praznike, ponovo ustremili na Majdan i demonstranti počeli da zauzimaju državna zdanja u regionima. Tako je bilo u vreme talasa hapšenja opozicionih aktivista, tako je bilo i posle potpisivanja sporazuma Janukoviča sa opozicijom.

TRI MUSKETARA: Predsednik Ukrajine Janukovič i lideri opozicije Arsenij Jacenjuk (Batkivčćina), Vitalij Kličko UDAR i Oleg Tjagnibok (Sloboda) dogovorili su se 19. februara o primirju i početku pregovora o regulisanju krize. Opoziciju su predstavljali različiti ljudi s različitim ambicijama.

Kličko koji je na čelu UDAR-a (Ukrajinskij demokratičeskijalijans za reformi) na parlamentarnim izborima 2012. osvojio treće mesto (42 od 450 deputata), najavio je da namerava da se kandiduje na predsedničkim izborima. Jacenjuk, jedan od aktera "narandžaste revolucije" 2004, bio je guverner Nacbanke (Narodne banke Ukrajine) i ministar ekonomije. Janukovič mu je nudio premijersko mesto, ali je on odbio. Oleg Tjagnibok, lider najradikalnije među parlamentarnim partijama Ukrajine, nacionalističke partije "Svoboda", učestvovao je na predsedničkim izborima 2010, ali je dobio manje od dva odsto glasova.

Ova trojka, međutim, očito nije vodila masu na Majdanu, već joj se pre ili posle povinovala. Janukovič je vodio klijentelističku Partiju regiona, koja ga je slušala dok je morala, a onda se rasula.

ULIČNE BORBE: Varljivo primirje prekinuto je u četvrtak, 20. februara, ujutro. Policija, koja je imala gumene metke i opremu za razbijanje oko 3000 demonstranata u zoru je iznenada počela da se povlači sa "vatrenih barikada" na trgu Majdan. Policijski izveštaji govore da je dvadeset policajaca ranjeno kamenicama, molotovljevim koktelima i bojevom municijom dok su pokušavali da kontrolišu masu.

Kad je policija počela da se povlači, radikalni elementi krenuli su da jurišaju da bi narednih sati bili košeni automatskom i snajperskom vatrom. Svetske televizijske mreže prenosile su uobičajeni rijaliti koji su podsticale kao i u drugim "prolećima". Kamere su beležile kako ljudi na ulici padaju i krvare. Demonstranti su jednog trenutka doprli do Vrhovne rade, a policija ih je potisnuta u obližnji Marinski park. Iz Vrhovne rade u četvrtak ujutru počela je vanredna evakuacija deputata i službenika.

U centru Kijeva između Trga nezavisnosti i zgrade Vrhovne rade u krugu od jednog kilometra u kome se nalaze vladine zgrade vladao je haos uličnih borbi.

Broj mrtvih narastao je do brojke 82, a broj ranjenih prešao 600. To je i procentualno veliki broj žrtava, s obzirom na to da je po inače prilično preciznom izveštavanju petrogradskog "Komersanta" u tim sukobima s opozicione strane učestvovalo oko 10.000 ljudi. Broj demonstranata u tromesečnom periodu je inače dosezao milion (po opoziciji), odnosno 100.000 (po policiji) u vreme rušenja Lenjinovog spomenika 8. decembra 2013. (Videti okvir)

Zaoštrile su se reakcije NATO, SAD, Nemačke i EU uobičajene u takvim prilikama uz zahteve da se situacija smiri i da se izbegavaju žrtve i prekomerna sila i da se vojska i policija povuku iz Kijeva. Zapadni političari su uobičajenom retorikom branili pravo "naroda" na mirne demonstracije, nasuprot slikama koje su govorile drugačije. Ruska diplomatija je osuđivala porast nasilja uz prećutno pristajanje zapadnih političara i njihovo odbijanje da osude i agresivne akcije radikalnih demonstranata u Ukrajini i najavljivala da će o tome dokumentaciju dati na uvid OEBS-u.

Evropska unija odlučila je 20. februara da uvede sankcije koje uključuju zabranu izdavanja viza i zamrzavanje imovine odgovornima za nasilje u Ukrajini. Mislili su na Janukovičeve ljude.

POSREDOVANJE I POPUŠTANJE: Pre zbog opasnog razvoja situacije nego zbog stranih verbalnih opomena, izgleda da je u tim trenucima u vladajućoj nomenklaturi bilo žestokih sporova oko toga da li da se uvede vanredno stanje na 30 do 60 dana, kako je tražio javni tužilac Viktor Pšonka. Zamenik načelnika Generalštaba Ukrajine Jurij Dumanskij podneo je ostavku zbog toga što se vojska uvlači u unutrašnji konflikt. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je pred kamerama ubeđivao opozicionare da prihvate sporazum s Janukovičem, jer će u suprotnom biti uvedeno vanredno stanje i radiće preki sudovi i svi će oni biti mrtvi.

U petak 21. februara pre podne završeni su pregovori o regulisanju političke krize, u kojima su učestvovali predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, pomenuta opoziciona trojka, predstavnici EU, šefovi diplomatija Poljske, Nemačke i Francuske, Radoslav Sikorski, Frank Valter Štajnmajer i Loran Fabijus. U pregovorima je učestvovao, ali potpisivanju sporazuma nije prisustvovao niti na sporazum paraf stavio, Putinov opunomoćenik za ljudska prava Vladimir Lukin, inače pripadnik opozicije u Rusiji, nekadašnji ruski diplomata u SAD.

U izjavi za javnost tog dana u 12:47 Viktor Januković saopštava da je radi uspostavljanja mira posle tragičnih zbivanja pristao na predsedničke izbore najkasnije u decembru 2014 (predsednički mandat mu je isticao u maju 2015), povratak na Ustav iz 2004, prema kome predsednik ima manja ovlašćenja, preraspodelu vlasti.

Raspeta ili urušena 2

REVOLUCIONARNI MAJDAN NEĆE SPORAZUM: Na mitingu na Majdanu, na kome su lideri 21. februara uveče saopštavali rezultate pregovora, jedan aktivista je prekinuo Vitalija Klička i uz skandiranje značajnog dela od ukupno 20.000 prisutnih tražio da Janukovič do subote u 10 časova podnese ostavku, zaklevši se da će u suprotnom oružjem poći po njega. Parlamentu Ukrajine podnet je (takođe 21.) i projekt zakona o impičmentu predsednika Ukrajine Janukoviča.

Sledećih sati vladajuća nomenklatura je pala kao kula od karata, a "branioci Majdana" su "oslobađali" nadleštva, rezidencije i ostalo. Smenjen je ministar spoljnih poslova Leonid Kožar. Policije nije više bilo na ulicama. Ministar odbrane Pavel Lebedev hitno je odleteo na Krim ne prenevši ni na koga svoja ovlašćenja.

Na aerodromu Žuljani bilo je registrovano 80 letova za VIP-persone. Prema istim izvorima na londonski Hitrou prizemljio se avion koji pripada Rinatu Ahmetovu, ukrajinskom oligarhu, kralju čelika, vlasniku "Šahtojora", koji je navodno finansirao Viktora Janukoviča. Mediji javljaju da je desetak bivših ukrajinskih funkcionera pobeglo u Austriju.

U Radi se videlo da je pod uticajem sloma režima ili revolucionarnog nasilja počela da se raspada Partija regiona. Za prve odluke koje je diktirala opozicija glasalo je 236 od 500 poslanika, doduše u atmosferi "kozačke skupštine". Predsednik parlamenta Volodimir Ribak nije prisustvovao sednici, a kasnije je podneo ostavku "zbog zdravstvenih razloga", a Janukovič je tvrdio da ga je na izlasku iz Skupštine zapravo prebila revolucionarna garda.

Vrhovna rada je nekoliko sati po potpisivanju sporazuma vlasti i opozicije izglasala još jedan zakon o amnestiji učesnika demonstracija i amandmane na krivični zakon na osnovu koga je odmah puštena iz zatvora bivša proevropska premijerka Julija Timošenko, osuđena inače zbog "štetnih" ugovora s Rusima o gasu. Izašla je iz zatvorske bolnice u Harkovu gde se nalazila na lečenju, iz kolica govorila pristalicama na trgu Majdan, slaveći heroje Majdana i najavivši svoju predsedničku kandidaturu. Neki su joj aplaudirali, a neki zviždali. Neki bi i nju "lustrirali".

POTERA PO ZEMLJI BEZVLAŠĆA: Predsednik Janukovič je u noći između petka i subote 21/22. napustio svoju vilu u Mežigorju podno Kijeva, što je nova vlast tumačila kao predaju. U subotu 22. on se pojavio na jednoj lokalnoj TV stanici i govorio o tome da je u Kijevu izvršen puč, da neće ništa potpisivati s banditima koji terorišu Ukrajinu. Dotadšnju opoziciju, koja je u tim trenucima ekspresno preuzimala vlast u Kijevu i zapadnoj Ukrajini, uporedio je s nacistima i tvrdio da oni zabranjuju partije – Komunističku partiju, Partiju regiona – da biju ljude, da spaljuju kuće i kancelarije, da je više od 200 kancelarija Partije regiona u Ukrajini uništeno.

U Mežigorju podno Kijeva branioci Majdana su za kartu od tri grivnje propuštali građanstvo da razgleda Janukovičevu daču, kao što su 1989. u Rumuniji revolucionari pokazivali "dvorac Čaušeskua.

Parlamentarna frakcija Partije regiona, u saopštenju na partijskom sajtu 23. februara, osuđuje bekstvo i malodušje svog dotadašnjeg šefa Janukoviča. Kaže da je milionska partija postala talac jedne korumpirane familije… U parlamentarnoj grupi Partije regiona od 205 poslanika ostalo je 130. Kad je nekoliko dana kasnije u Kijev došla evropska komesarka za spoljne poslove Ketrin Ešton, vođa te frakcije joj je rekao: "Naš položaj nije jednostavan, mi kao opozicija radimo pod nišanom automata. Ne mislim da je ovo demokratija…"

Prestrojeni poslanici Vrhovne rade odlučili su da novi predsednik ukrajinskog parlamenta bude Oleksandar Turčinov (Batkivčćina, bio šef službe bezbednosti u vreme Julije Timošenko) i da privremeno preuzme predsednička ovlašćenja. Predsednički izbori raspisani su za 25. maj. Zapadni političari su brzo priznali faktičko stanje.

Ukrajinski mediji su javljali o poteri za Janukovičem i za još 49 Janukovičevih saradnika, među kojima i za ministrom policije Vitalijem Zaharčenkom, onim koji je u vreme pretnji antiterorističkom operacijom objavio da je policiji podeljena municija (neki ukrajinski mediji spekulišu da je s grupom telohranitelja iz jedinice "Solokniki" otišao u Belorusiju, što nije potvrđeno). Javljano je da je Janukovič pokušao da pobegne u Rusiju sa aerodroma u Donjecku, ali da ga nije pustila carina. Onda je Arsen Avakov, novi ministar policije koji je, inače, u toku sukoba javno govorio da će demonstranti upotrebiti oružje protiv policije, izjavio da je Janukovič poslednji put viđen 23. februara u regionu Balaklava na Krimu, gde je okupio pripadnike vlastitog obezbeđenja i rekao im da izaberu hoće li da ostanu sa njim, pa se potom s preostalom pratnjom uputio ka nepoznatoj destinaciji, gaseći sve sisteme komunikacije…

Prenošene su zatim glasine i demantiji da je Janukovič viđen u buhti Kazačej, na jahti Bandido (koja po drugima uopšte tu poslednjih dana nije viđena); da su ga stanovnici Balaklave videli u jedinici čete ruske mornaričke pešadije crnomorske flote RF na desantnom brodu Azov, što je preko ruske agencije RIA novosti (24.) demantovao neimenovani izvor iz ruske Crnomorske flote…

RUSKO SLOVO: Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je 24. februara da legitimnost niza organa vlasti u Kijevu izaziva sumnju, da situacija u Ukrajini predstavlja ugrožavanje interesa Rusije i da je opasna za živote i zdravlje ruskih građana u Ukrajini. Medvedev ponavlja da je Rusija spremna da produži saradnju s Ukrajinom, ali da nema nikoga s druge strane telefona. U Moskvi se skupljaju potpisi za prisajedinjenje Krima Ruskoj Federaciji. Pokretači inicijative pominju da može da se desi da Ukrajina oružano interveniše na Krimu, kao onomad Gruzija u Južnoj Osetiji. Ruski savet Federacije raspravlja o davanju ruskog državljanstva građanima Krima…

Svi su zapravo čekali šta će reći Vladimir Putin, koji je 21. februara pred zatvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sočiju razgovarao sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije o situaciji u Ukrajini. Sastanku je prisustvovao čitav državni vrh: premijer Dmitrij Medvedev, predsednik državne dume Sergej Nariškin, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoljcev, ministar odbrane Sergej Šojgu, direktor Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov, direktor spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov…

Istraživanje Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja početkom februara je pokazalo da je 70 odsto građana protiv mešanja Rusije u konflikt između vlasti i opozicije u Ukrajini pošto je to stvar naroda te države, dok 15 odsto smatra da je Rusija dužna da pomaže režimu u slučaju pokušaja nezakonitog preuzimanja vlasti od strane opozicije, a četiri odsto smatra da Rusija treba da pomaže ukrajinskoj opoziciji.

Rusija je 23. februara pozvala svog kijevskog ambasadora na konsultacije, a ranije odložila realizaciju naredne tranše za kupovinu ukrajinskih hartija od vrednosti.

RUSKE PARE: Ukrajina je trebalo da 17. februara emituje evroobveznice za dve milijarde dolara, ali to "zbog krize" nije učinila. Ruski ministar finansija Anton Siluanov u intervjuu za Blumberg: "Ima mnogo pitanja o tome kako bi ta sredstva bila iskorišćena i kako bi bila vraćena…" Siluanov procenjuje za Bloomberg da intervencije ukrajinske centralne banke radi podrške grivnji mogu da potroše preostale ukrajinske devizne rezerve. Pojedine agencije prenose procene ekonomista da će grivnja morati da devalvira za 49 odsto u odnosu na dolar.

Zapadnjaci su se jako ljutili na Putina, koji se s Janukovičem prošle godine sreo devet puta, prebacujući mu da je ucenio i "kupio" Ukrajinu obećavši kredit od 15 milijardi dolara. Može biti da je Rusija samo spasavala dužnika. Kada je Moskva kupila prve ukrajinske obligacije od tri milijarde dolara s kamatom od pet odsto godišnje, značajni deo novca iz budžeta Ukrajine je dodeljen "Naftogazu", koji je do sredine februara isplatio 1,28 milijardi dolara duga (praktično polovinu duga za gas 2013).

Ruske ekonomske analitičare trenutno obespokojava to što će ukrajinska plaćanja za gas biti odložena na duže vreme, a ukidanje dostave gasa Ukrajini je složeno. Osim toga, nestabilnost predstavlja opasnost za tranzit gasa ka EU, ne samo zbog političke krize, i posledičnog neplaćanja "Gaspromu", već i zbog toga što Ukrajina nema novac za remont svojih gasovoda, kojima, ako ne bude skorih rekonstrukcija, mogu pretiti ozbiljne havarije. Cena za gas će u Ukrajini po ruskim prognozama već u aprilu porasti za trećinu, na 400 dolara po kubnom metru. Jedan od članova Janukovičeve vlade koji nije pobegao, Jurij Bojko, 22. februara je saopštio da glavna ukrajinska preduzeća za snabdevanje energijom rade normalno, da će Ukrajina u potpunosti obezbeđivati ispunjavanje preuzetih obaveza što se tiče nehavarijskog snabdevanja gasom i druge međunarodne ekonomske obaveze prema EU i Carinskom savezu.

U KAZNAČEJSTVU ĐENJEG NET: Kako? Krvavi događaji koji su odneli više od 80 života ne samo da su doveli Ukrajinu na ivicu građanskog rata, već su i paralizovali inače škripeću ekonomiju. Agencije S&P i Moody’s i Fitch snizile su rejting Ukrajine do ivice CCC+, Caa2 i CCC, sve tri — s negativnom prognozom. Rizičnijima se ocenjuju samo ekonomije Argentine i Venecuele. Proizvodnja čelika (glavna stavka ukrajinskog eksporta) smanjena je u januaru za osam odsto.

Vršilac dužnosti vice-premijera Ukrajine Aleksandar Vilkul naredio je 24. februara Ministarstvu infrastrukture, Ministarstvu regiona, "Ukrzaliznici" (državnoj kompaniji železničkih pruga) da obustave sva plaćanja osim plata zaposlenima.

U toku krize Ukrajina je potrošila oko tri milijarde dolara deviznih rezervi, smanjila ih na 17,8 milijardi. Po računu banke Morgan Stanley, to je dovoljno za pokriće uvoza za dva meseca. Do kraja 2014. Ukrajina treba da servisira 6,5 milijardi dolara duga, i treba joj još 6,5 milijardi za pokriće tekućeg deficita. To je 13 milijardi.

Šef Komiteta za inostrane poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok rekao je za TV stanicu "1+1" da Ukrajina može da računa na finansijsku pomoći EU od 20 milijardi dolara. Agencija Rojters citira ekonomiste koji kažu da to neće ići baš lako. Po običaju, Evropska komisija razmatra različite opcije, lobira za međunarodni paket za kratkoročnu, srednjoročnu i dugoročnu podršku ukrajinskoj ekonomiji. Nadaju se i da će MMF u komplikovanoj situaciji biti manje rigidan.

MMF je ugovor o 15,5 milijardi dolara zajma za Ukrajinu 2010. prošle godine suspendovao zato što ukrajinska strana nije sprovela ugovorene reforme – da ukine dotacije za gas stanovništvu i da pusti da grivnja slobodno pada. Da li će to sad učiniti revolucionarna vlast u izbornom periodu?

REVOLUCIONARNA GARDA: Pred tim nevoljama revolucionari s Majdana za sada samo mogu da izlivaju bes, a to je plodno tlo za jednu silu koja je u ovim događajima isplivala na površinu. Do je Desni sektor – Pravij sektor, koji okuplja nekoliko ukrajinskih ultra-desničarskih grupa kao što su "Trident", "Patrioti Ukrajine", "Beli čekić", "Ukrajinska nacionalna skupština", "Ukrajinska samoodbrana", pa i neke grupe za zaštitu ljudskih prava. Formiran je krajem 2013. i postao udarni protagonista sukoba u januaru 2014. kada ga je bivša vlast optužila da je pozvao svoje članove da na Majdan donesu odbrambeno oružje – kao što su, na primer, puške i molotovljevi kokteli. Sarađuje sa aktivistima Evromajdana, mada ne podržava članstvo Ukrajine u EU, koju smatra "tlačiteljem evropskih nacija".

Britanski "Indipendent" u reportaži iz Kijeva zahvaćenog revolucijom opisuje kako je izvesni Bandarenko, koji sada hapsi po Kijevu i opisuje sebe kao Samodbranu Majdana, ranije pozivao na borbu protiv "komunista, Jevreja i Rusa". Sada mister Bandarenko kaže: "Ta stvar o Jevrejima je rečena pre godinu dana i možda nije tačno interpretirana, ali mi smo svakako spremni da se borimo protiv komunista i Rusa."

Njihov uspon kao u ogledalu odslikava rovitost sistema. Aleksandr Muzičko, lider Desnog sektora u gradu Rovno, pretio je tokom protesta: "Ako ta kopilad (policija) neće da stane, mi ćemo ući u kasarnu, uzeti tenkove i borna kola i ići ćemo u Kijev. U Kolo narodnog poverenja (branioci Evromajdana) ulaze ljudi iz Desnog sektora, vladika Stefan iz Duhovne rade Majdana, a od vojnika "avganistanaca" Oleg Mihnjuk.

Oni sada diktiraju tempo lustracije. Aktivisti Majdana formulisali su kriterijume za izbor narodnih predstavnika – to ne mogu biti najbogatiji ljudi, rukovodioci organa izvršne vlasti ili radnici u administraciji predsednika u poslednjih pet godina. Na jednoj fotografiji vidi se grupa maskiranih ljudi kako stoji ispred nekog nadleštva pored stočića s laptopom na kome piše "Naš uslov, svi na poligraf…"

Na drugoj strani nacionalnog spektra na veb-sajtu desničarske grupe Oplot (Uporište), koja sebe opisuje kao borilački klub, piše: "Juče smo uhvatili demonstranta i odsekli mu uvo." Organizacija Oplot sada nije u milosti, protiv lidera Jevgenija Žilina, koji je 22. februara predložio na skupu Partije regiona u Harkovu da se formiraju i naoružaju narodne družine, novo ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine pokrenulo je krivični postupak.

Indipendent citira generala Viktora Palivodu, nekadašnjeg šefa vojne bezbednosti, koji kaže da je prethodna vlast koristila takozvane "tituške", grupe provokatora, ljude bez moralnih principa kojima očajnički treba novac. Grupe su nazvane po Vadimu Titušku koji je snimio film o tome kako bije novinare koji izveštavaju s Janukovičevog mitinga. Gospodin Tituško sada protestuje zbog toga što ga slikaju kao bezumnu neuravnoteženu osobu. Ne, to je pogrešno. On sada podržava opoziciju.

O tome kakvi će naredni izbori biti nema sumnje, dok u vazduhu lebdi pitanje da li su nove vlasti sposobne da zaustave razlivanje konflikta.

STRAH I TREPET: Nalivajčenko, opunomoćenik Vrhovne rade Ukrajine za kontrolu Službe bezbednosti, 22. februara izjavio je da su službu napustili svi dosadašnji čelnici, koji su nestali i isključili telefone, da su regionalni centri ostali bez veze, bez rukovodstva, bez plana zašite nuklearnih objekata, elelektrične centrale Dnjepro i svega ostalog.

Pravi sektor, koji je sada u kontrolnom telu policije, a čiji je cilj nacionalna revolucija koja će počistiti sve aktuelne elite, uključujući i opozicione, sada je popularan brend, a njen lider Dmitrij Jaroš je već najavio da razmišlja da se kandiduje za predsednika.

Politički analitičar Volodimir Fesenko ih poredi s boljševicima 1917. koji su posle Oktobarske revolucije izgubili izbore za Ustavotvornu skupštinu. Politikolog kaže da Dmitrij Jaroš, i pored popularnosti među onima koji podržavaju Majdan, s rivalom na desnici, "Slobodom", može da deli pet odsto glasova, a možda i 15-20 odsto. Da li će se i u ovom slučaju kao i u slučaju "Slobode" pokazati da ništa ne omekša stav radikala kao sedište u parlamentu? Nešto tu miriše na nevolje u bliskoj budućnosti.

Lider Socijaldemokratske narodne skupštine (koja je uključena u "Desni sektor") Igor Krivoručko na pitanje: "Zar ne mislite da će budućnost zemlje da odluče bez vas?", odgovara: "Mi ne sumnjamo da će pokušati da varaju. Ipak, mislim da se plaše za nadgledanja s Majdana…"

Njihova isključivost produžava političku konfrontaciju. Na zapadu zemlje u sedišta Partije regiona upadaju maskirani ljudi i traže spiskove onih koji su išli na mitinge protiv Evromajdana. Partija "Sloboda" traži da se zabrane Partija regiona i Komunistička partija.

Kuću sina sekretara KP zapalila je grupa od dvadesetak ljudi s maskama, navodno u okviru akcije vraćanja narodu opljačkanog. To revoluciionarno nasilje se sada slavi. Šef kijevske administracije Vladimir Makejenko podržao je narodnu inicijativu za izgradnju spomenika Nebeskoj stotini i herojima Majdana.

OTPOR EVROMAJDANOVCIMA: Ukidanje stečenog prava u istočnim krajevima povećava podozrenje i uznemirenje. Uz to Komunistička partija izdala je saopštenje protiv pogromaške politike, rata spomencima i rušenja antifašističkih spomenika. Širom Ukrajine srušeno je 80 spomenika Lenjinu. Aktivisti Majdana odneli su dva spomenika u poseban park van centra grada — početkom decembra monument Lenjinu, a ovih dana spomenik boljševiku Manuilskom, dopisavši na pijedestalu "Organizator Golodomora".

Na istoku oko toga rastu tenzije. U Donjecku se 23. februara na glavnom trgu Družgovka – Oktobarski okupilo nekoliko hiljada ljudi na vest da dolaze autobusi sa aktivistima Evromajdana. "U Donbasu su kipele strasti i letela jajca", izveštava list "Donbas". Grupa "Samodbrana Donjecka" dežura naoružana motkama pored spomenika Lenjinu. Nose zastavu "Donjeckaja republika" i zaustavljaju automobile koji im zapadnu za oko. Komunistička partija je izdala proglas: "Nas – boljše miliona! Harkov – eto mi! Harkovčani ustajte u zaštitu Harkova!" U Mariupolju oko četiri stotine demonstranata studenata i kozaka na mitingu ispred Dramskog teatra nosilo je plakate "Njet nacizmu!", "Ustaj, ogromna zemljo!", "Zašitimo našu zemlju!" i vikali da će u slučaju "okupacije banderovaca" uzeti oružje u ruke. Redarima raznih činova ("desjatnikam" i "sotnikam") naredili su da se rasporede po perimetru trga da spreče masovne nerede.

OD HARKOVA DO SEVASTOPOLJA: Vrhovna rada sluša nacionaliste: 23. februara glasovima 232 deputata izmenila je Zakon o jezičkoj politici koji je na snazi od 10. avgusta 2013, po kome je ruski jezik dobio status regionalnog jezika, što negativno odjekuje na istoku zemlje u Harkovu Donjecku, Hersonu, Nikolaevsku, Zaporožju, Sevastopolju, Dnepropetrovsku, Lugansku…

Većina delegata u Harkovu – nosila je georgijevske lente i zastave "Ukrajinskog fronta", bilo je i gubernatora iz Harkova, Donjecka i funkcionera Autonomne Republike Krim… Skup deputata istočnih i južnih oblasti Ukrajine i Krima u Harkovu doneo je rezoluciju po kojoj mesni organi vlasti preuzimaju na sebe odgovornost za obezbeđenje ustavnog poretka.

Gubernator Mihail Dobkin, koji je ranije davao izjave o federalizaciji Ukrajine i izjavljivao da ima pravo da uvede "specijalni" režim na teritorije Harkovske oblasti, sa skupa je otišao nekuda i kasnije za harkovske Vesti izjavio da ostavku na gubernatorsko mesto neće podneti, a da će se kandidovati za predsednika Ukrajine. Tamo vlada napeta slutnja. Dok je održavan skup deputata svih nivoa, od šahtjora iz Donbasa do gubernatora, ispred palate sportova u Harkovu u kome se održavao kongres, okupilo se oko 10.000 demonstranata. Skup je obezbeđivalo oko 100 pripadnika "Berkuta". Nasuprot njima kod hotela "Turist" okupilo se oko hiljadu "Evromajdanovaca".

Onda su se deputati brzo razišli, neki su se posakrivali, a neke štite demonstranti.

Napetost se osećala u Autonomnoj Republici Krim (u kojoj živi 1.450.000 Rusa, 576.000 Ukrajinaca i 245. 000 Tatara). Predsedništvo Vrhovne rade AR Krim je 18. februara u otvorenom pismu Janukoviču, poručilo: "U slučaju dalje eskalacije građanskih sukoba Vrhovna rada AR Krim ostavlja sebi pravo da pozove žitelje autonomije da ustanu u zaštitu građanskog mira i spokojstva na poluostrvu…" Slali su delegaciju i u Moskvu da traže prisajedinjene sa Rusijom.

Kako javlja "Gazeta Sevastopolja", oko 20.000 ljudi izašlo je 23. februara na Trg Nahimova u centru Sevastopolja, na miting partije Narodna volja, sa andrejevskim lentama i ruskim trikolorima i aklamacijom za gradonačelnika izabralo vlasnika grupe Tavrida elektrik Alekseja Čalog, sina jednog u tom kraju poznatog oficira Crnomorske flote. U četvrtak, 24. februara, iz Kijeva je izdata naredba za hapšenje Alekseja Čalog koji se već nalazio u zdanju gradske administracije u kojoj su se okupili oni koji ga podržavaju, među kojima je bio šef sevastopoljske policije Aleksandar Gončarov, koji je izjavio da neće ispuniti zahtev Kijeva, da je milicija u punom sastavu i da neće napadati okupljene ljude i zamolio da mu ne postavljaju provokativna pitanja. U zdanja Vrhovnog sovjeta Krima oko 2000 predstavnika krimskih regiona se upisivalo u takozvane čete (roti), koje zajedno s milicijom treba da obezbeđuju poredak. Formirao je deset takvih jedinica, među kojima je i jedna ženska za ukazivanje medicinske pomoći.

Nasuprot tome, oko tri hiljade krimskih Tatara okupilo se 23. februara na glavnom trgu u Simferopolju na mitingu podrške "evromajdancima". Nosili su transparente s natpisima ""Podržavamo zahteve Evromajdana", "Budućnost Ukrajine i Krima — u porodici naroda Evrope", "Odbranićemo teritorijalnu celovitost Ukrajine".

U Sevastopolju su 22. februara s muzikom i cvećem dočekani pripadnici unutrašnje vojske i specijalne jedinice Berkut. Sahrani poginulih "berkutovaca prisustvovao je veliki broj građana, a 23. februara održan je veliki skup povodom dana branilaca otadžbine.

Jedan bloger s Krima mudro preporučuje: "Ne vičite mnogo i ne mlatite rukama…"

Raspeta ili urušena 3

Iz istog broja

Na licu mesta

Obrenovac za azilante

Mirko Rudić

Portret savremenika

Karl Marks, opet

Aleksandar Ćirić

Komunizam i Megatrend

Dačićev kec iz marksizma

Jovana Gligorijević

Intervju – Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Očekujemo uvođenje 4G mreže u 2015.

r. marković

Lični stav

Vučićeva zlatna ribica

Đorđe Vukadinović

Intervju – Srećko Mihailović, sociolog

Fama o hapšenjima, kadrovima, reformama

Ivana Milanović Hrašovec

Izbori u Beogradu

Hod po vodi

Slobodan Georgijev

Istrage

Kad procure informacije

Miloš Vasić

Politička pozadina

Čeka li Srbiju afera »Sanader«

Filp Švarm

 

Pad Janukoviča i 5. oktobar

Christian Wehrschütz

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu