„Ustaćemo svi protiv toga. Ja ću prvi. I kunem. Prokleću svakoga ko ovo propoveda. I oružje bih upotrebio da ga imam“, reči su episkopa banatskog Nikanora kojim proklinje sve pripadnike LGBTI+ zajednice i premijerku Srbije Anu Brnabić.
Baš kao što to nikada ranije nije činila, ni ovog puta Srpska pravoslavna crkva (SPC) nije se ogradila ni osudila svešteno lice koje javno preti „nastranima i bolesnima“. Još je pre više od deset godina pokojni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao da „crkva ne može da prihvati nastranost, neprirodnost kao princip življenja“.
Kletva Nikanora, za razliku od hrišćanke ljubavi, u svojoj suštini nalik je na fatvu koju je iranski ajatolah Homeini izdao 1989. godine pozivajući na smrt Salmana Ruždija zbog njegove knjige „Satanski stihovi“. Ruždija, koji je živeo pod zaštitom, je posle skoro četvrt veka na kraju ipak jedan fanatik teško ranio nožem. Jedino što Nikanor ima mnogo niži čin od ajatolaha.
U duhu Nikanorove fatve još u julu je u Beogradu osvanuo grafit „Beogradom krv će liti, gej parade u septembru neće biti“.
Može Prajd, ali…
Reagujući na kletvu pravoslavnog episkopa predsednik Srbije Aleksandar Vučić više je stao o odbranu svoje premijerke, nego što je osudio nakaradni govor mržnje protiv građana Srbije koji se ne uklapaju u „domaćinski“ moralni kalup.
I Vučić spada u one srpske političare koji je, eto, spreman da pusti pedere i lezbejke i tako to da paradiraju i da im garantuje bezbednost dok se šetaju centrom Beograda a i inače, mada nije da se to njemu sviđa. Tako u odnosu na Dveri ili Zavetnike ispada čovek liberalnih shvatanja, a što se sopstvenih birača tiče dovoljno se konzervativno pozicionira.
U sličnom tonu je o prajdu u prestonici govorio i Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik Beograda. Tada je rekao da „Srbija ima većih problema od održavanja Parade ponosa“, ali da ipak „posao gradonačelnika podrazumeva zaštitu ljudi“.
Suštinska razlika je, međutim, u tome što su Radikali, a potom Vučićev režim, kontrolisali huliganske trupe koje su pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast ugrožavale bezbednost Prajda u Beogradu.
Nakon što je prvi pokušaj održavanja Parade ponosa 2001. godine završio u krvavom obračunu između huligana i policije, ovaj događaj je čitavu deceniju bio zabranjivan iz „bezbednosnih razloga“. Poruka je bila da neće valjda zbog šetnje jedne, pa još „takve“, manjine da se na kocku stavljaju životi policajaca i razaranje glavnog grada.
Drugim rečima: sila države se povlačila pred silom huligana – dok Vučić nije namignuo da se Prajd više ne ugrožava. Otada se Parada ponosa bez problema održava u Beogradu. Ove godine je, međutim, rat u Ukrajini razbuktao desničarske strasti u Srbiji. A i Europrajd nije mala srpska LGBTI+ parada, već centralni evrpski događaj.
Bez prave podrške
Kao i mnogo puta do sada, šetnja od nekoliko sati koja se održava jednom godišnje i sada u srpskom društvu pokreće rasprave o paradama i ponosu.
Godinama unazad to je bio zicer za promociju konzervativnog i desničarskog diskursa, a retko koji političar može tome da odoli i otvoreno se zauzme za prava ove manjine u Srbiji.
Proruska desničarska partija Dveri pokrenula je kampanju protiv ove manifestacije za zahtevom da se otkaže „iz moralnih, bezbednosnih, ekonomskih i zdravstvenih razloga“.
Direktor Europrajda Marko Mihajlović kaže za portal „Vremena“ da je bezbednost i ove godine, kao i ranije prioritet za organizatore, zbog čega su već mesecima unazad u kontaktu sa predstavnicima vlasti i policije.
Za razliku od gradonačelnika Aleksandra Šapića, koji je jasno stavio do znanja da je protiv održavanja Europrajda, organizaciju događaja timu Europrajda malo olakšava saradnja sa zamenicom gradonačelnika Vesnom Vidović.
Mihajlović navodi da je činjenica da se kako se Prajd približava značajno intenzivirala antikampanja.
„Nažalost tu antikampanju potpomaže nejasna pozicija Vlade i drugih institucija“, kaže Mihajlović. „Situacija bi bila drastično drugačija da politički akteri daju svoju podršku, zato što nema sumnje oko toga šta je uloga i ideja Prajda – a to je borba za demokratsko društvo, ravnopravnost mir i toleranciju“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
