FOTO: Tanjug/ Dragan Kujundžić
Autorka istraživanja Marija Stefanović rekla je da su pojedini korisnici centara za socijalni rad ucenjenivani da će im biti uskraćena socijalna pomoć ako ne pruže podršku određenoj političkoj stranci
Pritisci, ucene, zastrašivanja, kupovina glasova i klijentelističke prakse neka su od svojstava predizbornog života u Srbiji, od kojih nisu pošteđeni ni centri za socijalni rad i korisnici centara, rekao je danas programski direktor Crte Raša Nedeljkov.
On je na predstavljanju rezultata istraživanja o političkim pritiscima u centrima za socijalni rad rekao da u Srbiji ima 700.000 korisnika centara za socijalni rad, a da više od pola miliona građana živi ispod granice siromaštva. „Ti ljudi očekuju jedino solidarnost i podršku države i zaštitu, a na mestu gde traže zaštitu izloženi su pritiscima i ucenama“, objasnio je Nedeljkov dodajući da je licemerno govoriti o slobodnim izborima u takvim uslovima.
Napomenuo je da tužilaštvo, poverenik za zaštitu građana i zaštitnik građana treba da urade sve što je moguće da bi se pokazala odlučnost države da se sa takvim praksama stane.
Autorka istraživanja Marija Stefanović ukazala je na to da je kroz 68 dubinskih intervjua obavljenih uoči izbora 2022. godine Crta došla do zaključka da politički pritisci nisu prisutni samo tokom izbornog procesa, već da su konstantni.
Prema njenim rečima, pritiscima su naročito izloženi zaposleni u javnom sektoru, posebno oni koji imaju ugovore na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovma, kao i socijalno i ekonomsko ugrožene i manjinske grupe, kao što je romska zajednica. Stefanović je rekla da zaposleni nisu bili ucenjivani samo da učestvuju u političkim aktivnostima ili da glasaju za nekoga, već je bilo ucena da špijuniraju kolege na poslu i na društvenim mrežama.
Takođe, kako je rekla, pojedini korisnici centara za socijalni rad su ucenjenivani da će im biti uskraćena socijalna pomoć ako ne pruže podršku određenoj političkoj stranci.
Autorka istraživanja je još objasnila da su kroz istraživanje dobili potvrdu da su klijentelističke mreže vrlo zastupljene u centrima za socijalni rad, jer ih političke stranke koriste da dođu do korisnika, odnosno potencijalnog glasačkog tela, što čine kroz zloupotrebu spiskova korisnika usluga.
Ona je izdvojila podatak da pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, 1,5 miliona na granici siromaštva, a da 45 odsto građana procenjuje da ne može da „sastavi kraj sa krajem“ do kraja meseca. Korisnika usluga centara za socijalni rad ima 700.000 u Srbiji, a 176.000 ljudi koristi novčanu socijalnu pomoć. „Centri za socijalni rad su ilustracija slabih institucija“, zaključila je Stefanović.
Naglasila je da se pritisci na centre sprovode posredstvom predstavnika opštine, najčešće predsednika opštine i gradonačelnika ili njihovih zamenika i ljudi od poverenja, koji direktno utiču na direktore centara, a oni na zaposlene.
Ipak, kako je ukazala, nisu svi zaposleni u istoj meri izloženi tim pritiscima, najpogođeniji su oni koji su plaćeni iz budžeta lokalnih samouprava i koji imaju ugovore o privremeno povremenim poslovima i ugovore na određeno vreme.
Uz to, rekla je Stefanović, u igri nije samo politička podrška, već se od zaposlenih u centrima traži i stručna i finansijska podrška, odnosno donacije ili deo plate koji se daje stranci, a korisnici socijalne pomoći daju deo dobijenih sredstava.
Autor istraživanja i redovni profesor Pravnog fakulteta Danilo Vuković rekao je da postoje tri mehanizma kako institucije slabe zbog partijskih mreža, a da su to partijsko zapošljavanje, rad institucija ne u javnom, već partijskom interesu, kao i da u javnom sektoru niko ne sme ništa kontroverzno da kaže, jer postoji kultura straha. On je zaključio da klijentalizam nije marginalni problem srpske politike, već da se uz pomoć njega vlast održava.
Prema njegovim tvrdnjama, ranije su klijentelističke mreže obuhvatale preduzetnike, odnosno firme, a da se sada klijentelistizam seli u sferu socijalne zaštite.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
