Crna Gora

Autoput “Princeza Ksenija”: Tamo gde gore automobili 2

Autuput Bar-Boljare: Deonica Moračica

Foto: Stevo Vasiljević/Pobjeda

23. 7. 2022. / 7.50

Autoput “Princeza Ksenija”: Tamo gde gore automobili

Prvi autoput u Crnoj Gori doneo je već u prvoj sedmici nepredviđene probleme. Ukupna investicija ove deonice duge četrdeset kilometara iznosi skoro milijardu evra koja je obezbeđena spornim kreditom kineske Exim banke. Ekonomska isplativost ovog projekta je upitna, a postoji i sumnja na koruptivne radnje

Deonica crnogorskog auto-puta “Princeza Ksenija” otvorena je na dan državnosti Crne Gore 13. jula. Od tada se incidenti i bizarne neprijatnosti samo ređaju.

Ovaj najzahtevniji deo autoputa od mesta Smokovac kod Podgorice do Merošina kod Kolašina, koštao je gotovo milijardu evra.  Deonica ima dosta vijadukta, mostova i tunela pa je maksimalna dozvoljena brzina samo 100 kilometara na sat. Bezinskih stanica nema, još uvek se razmatra kome će biti dodeljena koncesija.

U prvoj nedelji od puštanja u promet nekolicina automobila se zapalila. U preduzeću Monteput, koje upravlja deonicom, razlog tome vide u starosti vozila koja su poklekla pod strminom puta: imala su petnaestak godina.

Autoput počinje, naime, kada se ide u pravcu Srbije na oko 400 metara nadmorske visine i penje se do preko 1000 metara. Takav uspon u kombinaciji sa starijim vozilima i neprikladmom vožnjom može dovesti do izbijanja vatre u motoru.

Autoput “Princeza Ksenija”: Tamo gde gore automobili 3
Foto: Stevo Vasiljević

Kamere Monteputa zabeležile su u prvim danima i da je jedno vozilo šest kilometara išlo u suprotnom smeru, kao i da automobili staju u zaostavnoj traci da bi se putnici fotografisali, kao da se radi o vidikovcu, a ne autoputu.Jedan putnik iz Srbije je, ipak, ovu deonicu autoputa nazvao “spektakularnom”. Za sve one koji, uprkos zadivljujućoj prirodi, nisu voleli vožnju kroz Kanjon Morače, "Princeza Ksenija“ je svakako veliko olakšanje, a i brže se stiže do mora.

Ekonomski neisplativ projekat

Putarina za putnička vozila iznosi 400 dinara, za motore 200 dinara, a za kamione i autobuse preko 15 evra. Prvog dana ovom deonicom je, kažu u Monteputu, prošlo oko 18.000 vozila.

Gradnja je počela pre sedam godina, a rokovi su probijani jedan za drugim. Prvobitno predviđena cena od 800 miliona evra narasla je na 942 miliona, novac je obezbeđen kreditom u kineskoj Exim banci. Radove je izvodila kineska državna kompanija “China Road & Bridge Corporation” (CRBC).

U tekstu “Asfaltiranje na kineski način” “Vreme” je ranije pisalo da  rok otplate kredita sa godišnjom kamatnom stopom od 2 odsto iznosi 20 godina (6 godina grejs perioda i 14 godina otplate). Crna Gora se u potpisanom ugovoru odrekla imuniteta po osnovu suverenosti u slučaju arbitraže u vezi s kreditom – arbitraža po eventualnom sporu po osnovu ugovora o kreditu ugovorena je u Pekingu. U slučaju da korisnici kredita ne budu u poziciji da otplate preuzete kreditne obaveze, kineski stratezi su veoma zainteresovani i otvoreni za preuzimanje strateških resursa države kroz koncesione aranžmane.

Kada je gradnja autoputa počela, u crnogorskim medijima se pominjalo da će za isplativost deonice biti potreban promet od oko 8.000 vozila dnevno. “Vreme” je izračunalo da bi, kako bi se kineski kredit otplatio iz prihoda od putarina, bilo potrebno da 14 godina 24 sata dnevno 7 dana nedeljno svake 3 sekunde ovom deonicom prolazi jedno vozilo.

Sumnja u korupciju

Takođe, postoje određene indicije da je projekat prioritetne deonice auto-puta duge svega 42 kilometra mogao biti predmet korupcije. Prema zvaničnim finansijskim iskazima CRBC-a, samo u 2018. godini za plate 1436 kineskih državljana koji su bili angažovani na projektu isplaćeno je čak 86,3 miliona evra, što iznosi nestvarnih 5000 evra mesečno po jednom radniku.

Dodatnu sumnju na postojanje korupcije izaziva i činjenica da je ovaj projekat težak gotovo milijardu evra u potpunosti sproveden van sistema javnih nabavki čime se stvorio prostor za favorizovanje pojedinih kompanija.

F.M./RSE/Vijesti

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu