Crna Gora – Na Putu svile i dužničkog ropstva

Asfaltiranje na kineski način 2

MODERAN AUTO-PUT I RAMPA NA SVE OSTALO: Deonica Moračica

foto: stevo vasiljević

Asfaltiranje na kineski način

Projekat prioritetne deonice auto-puta je ekonomski potpuno neisplativ. Da bi se kredit otplatio iz prihoda od putarina, potrebno je da narednih 14 godina 24 sata dnevno 7 dana nedeljno svake 3 sekunde ovom deonicom prolazi jedno vozilo. Uz to, kredit od 942 miliona evra kod kineske državne EXIM banke je praktično bacio Crnu Goru u dužničko ropstvo pod pokroviteljstvom Pekinga

Za "Vreme" iz Podgorice

Postoji svega nekoliko društvenih igara u kojima sreća ne igra baš nikakvu ulogu. Na zapadnoj hemisferi takva jedna popularna igra je šah. Druga igra u kojoj konačan ishod zavisi samo od inteligencije igrača jeste Go – kineska strateška misaona igra mnogo starija od šaha, igra se preko 25 vjekova. Pravila igre Go su prilično jednostavna: igra se na tabli koja ima po 19 horizontalnih i 19 vertikalnih linija; dva igrača, koja imaju po 180 kamenova jednake vrijednosti, smjenjuju se u postavljanju crnih i bijelih kamenova na presjeke linija, sa ciljem okruživanja protivničkog kamenja. "Bitka" se vodi istovremeno na nekoliko mjesta na velikoj ploči. Tok igre se mijenja izuzetno sporo; nema naglih poteza i iznenadnih zaokreta u dinamici igre – svaki potez se pažljivo, strpljivo i duboko promišlja. U šahu, polovina figura ima veću snagu od piona, dok u igri Go svaki kamen ima jednaku snagu. U šahu su sve figure predefinisano postavljene prije početka igre; u igri Go kreće se od prazne table, čime se omogućava duboko promišljanje poteza, razmatranje i prilagođavanje strategiji protivnika od samog početka. Partija Goa može da traje danima. Kada igraju dobri igrači, pobjednik igre nije odmah očigledan; mora se pažljivo sagledati svaka pozicija na tabli kako bi se proglasio pobjednik.

Na kineskom jeziku ova igra se zove Weiqi ili weich’i što u doslovnom prevodu znači "igra okruživanja". Drugim riječima, igra Go implicira koncept dugoročnog strateškog okruživanja protivnika.


942 MILIONA ZA 42 KILOMETRA

Koristeći principe iz ove drevne igre, 2012. godine Narodna Republika Kina predstavila je projekat "Belt and Road Initiative, One Belt One road" ili Novi put svile. Radi se o jedinstvenom kineskom globalnom ekonomsko-društvenom fenomenu koji će u narednim decenijama biti jedan od ključnih megaprojekata koji će oblikovati novi svjetski poredak.

Na putu NR Kine ka strateškom pozicioniranju u Evropi, u sklopu portfolija srednjoevropskih i istočnoevropskih država koje su oklupljene kroz Mehanizam 16+1, našla se i Crna Gora, država koja ima brojne socioekonomske izazove: slabu putnu infrastrukturu, otežan pristup strukturnim fondovima EU za infrastrukturne projekte, slab administrativni kapacitet u smislu suočavanja sa zahjtevnim pravilima evropskih razvojnih banaka i fondova, značajan investicioni rizik, kao i nedovoljno razvijenu i diversifikovanu ekonomiju.

Imajući ovo na umu, NR Kina je u Crnoj Gori pronašla idealnog partnera sa kojim ima strateško uklapanje za pokretanje prvih značajnih infrastrukturnih projekata u srednjoj i istočnoj Evropi. Tako je krajem februara 2014. godine Vlada Crne Gore sa kineskom državnom kompanijom CRBC potpisala Ugovor o projektovanju i izgradnji prioritetne dionice auto-puta, koji sa svoja 42 kilometra dužine spaja Podgoricu i Kolašin a ujedno je najzahtjevnija od svih dionica auto-puta Bar–Boljare koji Crnu Goru povezuje sa Srbijom. Ugovor je potpisan na bazi idejnog, a ne glavnog projekta, što je bio prvi veliki pogrešan korak u ovom kompleksnom projektu, koji je uzrokovao brojne buduće probleme.

Tridesetog oktobra 2014. godine Vlada Crne Gore i kineska državna EXIM banka potpisuju ugovor o preferencijalnom zajmu za finansiranje projekta pod sljedećim uslovima: 942 miliona dolara odobreno je državi čija je valuta evro, čime se izložila valutnom riziku, sa rokom otplate od 20 godina (6 godina grejs perioda i 14 godina otplate) i godišnjom kamatnom stopom od 2 odsto. Dodatno, Crna Gora se odrekla imuniteta po osnovu suverenosti u slučaju arbitraže u vezi s kreditom. Arbitraža po eventualnom sporu po osnovu ugovora o kreditu ugovorena je u Pekingu.


PRETICANJE U ŽUTOJ TRACI

Iz ova dva ugovora može se zaključiti sljedeće: NR Kina je Crnoj Gori ponudila paket koji međunarodni i evropski partneri (Svjetska banka, MMF, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj) jednostavno ne mogu pratiti iz mnogo razloga. Prvo, kineske građevinske kompanije zbog dominantnog državnog vlasništva nastupaju u konzorcijumima na investicionim projektima i time prate globalnu ekonomsku politiku NR Kine. Ovakav pristup se umnogome razlikuje od poslovnih politika zapadnih kompanija koje se, zbog privatne strukture vlasništva, bore na tržištu za profit, što samo po sebi implicira da imaju prirodno uske poglede na dugoročne integrisane benefite infrastrukturnih projekata.

Dodatno, prilikom sklapanja kreditnih aranžmana kineske državne građevinske kompanije dobijaju monopolsku podršku kineskih državnih finansijskih institucija koje: (1) nude veću fleksibilnost u pregovorima; (2) ne sprovode ili sprovode slabije investicione analize za opravdanost ulaganja; (3) imaju skromnije zahtjeve po pitanju zaštite životne sredine i, što je najvažnije, imaju značajno manju transparentnost cijelog postupka projektnog finansiranja u odnosu na zapadne kreditore. Zauzvrat, finansiranje velikih infrastrukturnih projekata je uslovljeno lavovskim učešćem kineskih državnih građevinskim kompanija u ukupnom projektu (u slučaju Crne Gore, 70 odsto radova izvodi kineska kompanija CRBC dok su za 30 odsto radova zaduženi domaći izvođači). Na kraju, u slučaju da korisnici kredita ne budu u poziciji da otplate preuzete kreditne obaveze, kineski stratezi su veoma zainteresovani i otvoreni za preuzimanje strateških resursa države kroz koncesione aranžmane.

Takav sinergetski efekat, potpomognut strateškim državnim interesom kao prioritetom, omogućava jedinstvenu prednost kojoj zapadni sistemi, zasnovani na fer i otvorenoj tržišnoj utakmici, jednostavno ne mogu biti konkurentni.

Asfaltiranje na kineski način 3

foto: stevo vasiljević


EKONOMSKI NEISPLATIV PROJEKAT

Sam projekat prioritetne dionice auto-puta u Crnoj Gori je ekonomski potpuno neisplativ. Da bi se kredit otplatio iz prihoda od putarina, potrebno je da narednih 14 godina 24 sata dnevno 7 dana nedjeljno svake 3 sekunde ovom dionicom prolazi jedno vozilo.

Dakle, kredit odobren Crnoj Gori za izgradnju ekonomski neisplative prioritetne dionice auto-puta savršeno se uklopio u opisanu strategiju NR Kine. Ako tome dodamo i podatak da je na kraju 2014. godine pomenuti kreditni aranžman činio čak 30 odsto crnogorskog BDP-a, bilo je jasno da je te godine Kina postala vodeći i dugoročni bankar Crne Gore, što se indirektno pominje u gotovo svakom dokumentu MMF-a, EBRD-a i Svjetske banke, kojim se tretiraju crnogorski ekonomski izazovi.


TAJNI UGOVORI, JAVNI DUGOVI

Crna Gora pripada regionu Zapadnog Balkana koji Evropska komisija u dokumentu "Kredibilna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU sa Zapadnim Balkanom", iz februara 2018. godine, kvalifikuje na sljedeći način: "Prvo, vladavina prava se mora znatno ojačati. Danas ove zemlje pokazuju jasne elemente tzv. zarobljenih država, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti i uprave, kao i veliku isprepletanost javnih i privatnih interesa. Potrebna je veća transparentnost u upravljanju javnim sredstvima, naročito u svim fazama javnih nabavki, oblasti koja je naročito podložna korupciji. Na Zapadnom Balkanu je do sada bilo nekoliko primjera sprovođenja povjerljivih postupaka za nabavku robe, a određeni veliki ugovori dodijeljeni su bez javnog tendera. Postoje navodi o favorizovanju lokalnih podizvođača sa političkim vezama, kao i o nezakonitim plaćanjima."

Postoje određene indicije da je projekat prioritetne dionice auto-puta dug svega 42 kilometra mogao biti predmet korupcije. Prema zvaničnim finansijskim iskazima CRBC-a, samo u 2018. godini za plate 1436 kineskih državljana koji su angažovani na projektu isplaćeno je čak 86,3 miliona evra, što iznosi nestvarnih 5000 evra mjesečno po jednom radniku.

Dodatnu sumnju na postojanje korupcije izaziva i činjenica da je ovaj projekat težak gotovo milijardu evra u potpunosti sproveden van sistema javnih nabavki čime se stvorio prostor za favorizovanje pojedinih kompanija. Kako bi pravilno razumjeli veličinu problema koji se tiče netransparentnosti trošenja novca kojim su zaduženi svi građani Crne Gore, treba napomenuti da ukupni godišnji budžet javnih nabavki Crne Gore iznosi oko 500 miliona evra, pa se može konstatovati da su na prioritetnu dionicu auto-puta potrošena dva puna godišnja budžeta javnih nabavki.

Za razliku od projekata koji se finansiraju iz sredstava EU a koje karakterišu brižljivo planiranje i puna transparentnost, o projektu prioritetne dionice auto-puta u Crnoj Gori nije se puno znalo jer su brojna dokumenta bila proglašavana tajnim.

Na sve to treba dodati i propuste u inicijalnom procesu planiranja (ugovori su potpisani na osnovu idejnog, a ne glavnog projekta) koji je rezultirao činjenicom da je zaboravljena petlja koja povezuje prioritetnu dionicu auto-puta sa glavnim gradom Podgoricom, kao i elektro i vodovodne mreže, što je sveukupno državu Crmu Gore koštalo preko 100 miliona evra. Takođe, Crna Gora je do sada izgubila preko 40 miliona evra projektovanih prihoda zbog kašnjenja izgradnje prioritetne dionice, što dodatno komplikuje stanje u javnim finansijama.

Ovako ugovoren aranžman može dovesti do paradoksalne situacije da otplata kredita počne bez obzira na to što prioritetna dionica nije završena, što je slučaj bez presedana u projektnom finansiranju.


DEVASTACIJA REKE TARE

Posebno je važno naglasiti da je tokom izgradnje prioritetne dionice auto-puta dio rijeke Tare devastiran. U izvještaju UNESCO-a piše sljedeće: "Izgradnja auto-puta preko rijeke Tare, koji se nalazi unutar i uzvodno od Rezervata biosfere na rijeci Tari, devastirala je korito Tare na i oko gradilišta."

Pored UNESCO-a, i Evropski parlament i Evropska komisija su posljednjih godina redovno upozoravali Vladu Crne Gore na devastaciju rijeke Tare, biser prirode koji je pod međunarodnom zaštitom.

Da se projekat auto-puta radio po pravilima diktiranim od evropskih finansijskih institucija, jedan od ključnih parametara za ocjenu samog projekta prije samog odobravanja i finansiranja bila bi beskompromisna zaštita životne sredine, što se u slučaju odabranog projekta nije dogodilo.

Asfaltiranje na kineski način 4
UKOPAVANJE U DUGOVE: Gradnja tunela na "kineskom" auto-putufoto: stevo vasiljević


BEZBEDNOSNI ALARM

Naravno, navedena problematika nije ostala bez odjeka na svim važnim zapadnoevropskim i transatlantskim adresama. Prvo značajno zvanično pominjanje problematike kineskog uticaja u Crnoj Gori dogodilo se 2018. godine na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, najvažnijem forumu na kome se raspravlja o međunarodnim bezbjednosnim politikama. Naime, u zvaničnom izvještaju konferencije apostrofiran je podatak da je udio kineskog duga u crnogorskom spoljnjem dugu iznosio čak 39 odsto, dok je projekat finansiranja i izgradnje prioritetne dionice auto-puta predstavljen kao studija slučaja o globalnom uticaju Kine na međunarodnu bezbjednost.

Kako je država od 620.000 stanovnika uzela kredit za finansiranje ovako ugovorenog projekta od države koja ima 1,4 milijarde stanovnika, ne treba da čudi nedavni tvit komesara za proširenje EU Olivera Varheljija: "Istražujemo opcije sa Vladom Crne Gore i našim partnerima kako bismo našli izvodljiva rješenja za investicione projekte države i obezbijedili održivost njenog javnog duga, kao i eliminisali rizike prošlih aranžmana, poštujući politiku i finansijska pravila EU."

Ovom kratkom eksplicitnom porukom, u kojoj su naglašeno izostala standardna diplomatska uvijanja, zvanično je nokautirana ekonomska politika bivše vlasti vezana za projekat finansiranja i izgradnje prioritetne dionice auto-puta. Sasvim je jasno da su u Briselu svjesni težine problema koji kineski kredit nosi za malu ekonomiju Crne Gore, posebno u kontekstu budućeg oporavka od ekonomske krize i kada se treba donijeti važne strateške odluke o infrastrukturnim projektima na nivou EU.


AMERIČKA CRVENA LINIJA

Finalni udarac ekonomskoj politici bivše vlade zadao je "Vašington post", koji je objavio tekst čiji bukvalan prevod znači da je Crna Gora pod hipotekom Kine. U tekstu se takođe eksplicitno navodi da je američka obavještajna služba nedavno procijenila širenje kineskog ekonomskog uticaja kroz finansijske instrumente, čime gradi globalnu prijetnju po američke ekonomsko-bezbjednosne interese. Direktno i precizno strukturirana poruka ključnog spoljnopolitičkog saveznika Crne Gore znači samo jedno – bivša vlast je sa projektom prioritetne dionice auto-puta prešla vašingtonsku crvenu liniju.

Ovakve reakcije sa ključnih zapadnih adresa ne treba da čude, s obzirom da Crna Gora jeste članica NATO-a i pretenduje da bude članica Evropske unije.


OD VAKCINE DO ENERGETIKE

Bilateralne odnose Crne Gore i NR Kine ne karakteriše samo projekat prioritetne dionice auto-puta, iako on jeste najveći izazov. Pored toga što je ugovor o projektovanju i izgradnji istekao, da projekat nije završen a prva polugodišnja rata od tridesetak miliona evra dospijeva već u junu ove godine, postoji još nekoliko elemenata ove slagalice koje treba napomenuti.

Prije gotovo deceniju Crna Gora je dala državne garancije za kredite vrijedne 60 miliona dolara prema kineskim brodograditeljima koji su izgradili dva broda za potrebe crnogorskih brodarskih kompanija. Za sada je kineska strana odložila za neko vrijeme aktiviranje državnih garancija, što u dužem vremenu može stvoriti dodatni pritisak na javne finansije. Dalje, Crna Gora ovih dana očekuje 200.000 kineskih vakcina koje će omogućiti masovnu vakcinaciju stanovništva od koje zavisi ljetnja turistička sezona. Koliko je posao oko nabavke kineske vakcine važan, pokazuje i sljedeći podatak: prema WTTC-u, sektor turizma i putovanja učestvuje sa čak 33 odsto u crnogorskom BDP-u, a direktno i indirektno doprinosi sa 66.000 radnih mjesta, što čini ukupno polovinu radnih mjesta u privatnom sektoru.

Treba istaći da su kineske kompanije prisutne i u energetskom biznisu: u konzorcijumu sa podizvođačima koji su uzeli najveći dio poslova na izgradnji prioritetne dionice auto-puta, pobijedili su na projektu ekološke rekonstrukcije termoelektrane Pljevlja, koja iznosi preko 50 miliona evra.


REPROGRAM KREDITA

Imajući u vidu trenutnu geostratešku poziciju Crne Gore u Evropi, kao i način na koji NR Kina rješava bilateralna pitanja, za očekivati je da Kina ponudi Crnoj Gori reprogram kredita, kao i da završi prioritenu dionicu u najskorijem roku.

Kako će Crna Gora završiti ostale dionice auto-puta, koje su "teške" novih milijardu evra? Sasvim je sigurno da Crna Gora treba da nastavi infrastrukturna ulaganja, ali tek nakon konsolidacije javnih finansija koje su ugrožene usljed djelovanja virusa kovid 19. Upravo u periodu konsolidacije javnih finansija moraju se sprovesti intenzivne pripremne radnje za nastavak izgradnje ostalih dionica auto-puta. Međutim, novi projekti moraju biti potpuno transparentni za zainteresovanu crnogorsku javnost i u potpunosti sprovedeni kroz sistem javnih nabavki. Usljed teške pozicije javnih finansija, ostale dionice moraju biti finansirane jedino kroz Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan EU koji iznosi oko 9 milijardi evra, kao i kombinacijom sopstvenih sredstava, grantova i dugoročnih kredita kod evropskih banaka koji garantuju poštovanje svih procedura i pravila koja važe u EU. Nesporno je da će ovakav način implementacije složenih projekata trajati duže, ali ćemo jednom zauvijek naučiti poštovanje pravila što krasi evropsku zajednicu kojoj teži najveći broj građana Crne Gore.

Studija slučaja o prioritetnoj dionici auto-puta u Crnoj Gori će se, sasvim sigurno, izučavati kao primjer kako ne treba ugovarati složene infrastrukturne projekte.

Autor je izvršni direktor Fidelity consultinga, Podgorica

Iz istog broja

Intervju – Veselin Simonović

Nisu svi isti

Stevan Ristić

Legalizacija kanabisa

Mnogo pitanja bez odgovora

Bojan Stojanović

Presuda o saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi kod Doljevca

Pravda u rikvercu

Vukašin Obradović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu