Vesti

Afrika u Beogradu: „Krijumčarenje“ uz dozvolu predsednika Gvineje 2

I najmanja skulptura i maska je monumentalna: Zgrada Muzeja afričke umetnosti

Foto: Vreme

22. 5. 2022. / 16.23

Afrika u Beogradu: „Krijumčarenje“ uz dozvolu predsednika Gvineje

Narednih nekoliko dana Muzej afričke umetnosti u beogradu obeležava svoj Dan, i Dan Afrike. Prve umetničke predmete, buduće eksponate budućeg Muzeja afričke umetnosti, Veda i Zdravko Pečar preneli su iz Afrike zahvaljujući razumevanju Seku Turea, nekadašnjeg predsednika Gvineje

Piše: Sonja Ćirić
Od ponedeljka do četvrtka u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu biće obeleženi Dan muzeja i Dan Afrike.

Dan Afrike se obeležava 25. maja, kada su 1963. godine šefovi 32 nezavisne države afričkog kontinenta u Adis Abebi potpisali povelju o stvaranju prve organizacije nezavisnih afričkih država – Organizacije afričkog jedinstva, koja je prerasla u Afričku uniju. Primarni cilj ove organizacije je postizanje jedinstva i solidarnosti afričkih zemalja, u skladu sa vizijom unije o jedinstvenoj, prosperitetnoj Africi, o kontinentu mira kojim upravljaju njegovi žitelji.

Dan Muzeja afričke umetnosti, koji je osnovan pre 45 godina, je sutra.

Vrlo je verovatno da ovog muzeja ne bi bilo da Veda i Zdravko Pečar nisu Beogradu darovali svoju kolekciju predmeta afričke umetnosti. Pečarevi su, osim Rastka Petrovića, naši možda najčuveniji zaljubljenici u Afriku. Proveli su tamo više od 20 godina: Veda Zagorac-Pečar bila je savetnik za kulturu jugoslovenske ambasade u Tunisu, a Zdravko Pečar je kao novinar nekoliko puta obišao afrički kontinent, a zatim je tamo bio i ambasador.

"Ništa nije bilo prirodnije već da u dugim danima sudansko-savanske samoće postanemo robovi retko dostižnih lepota Afrike. Obuzeti njima, njihovom snagom – a shvatili smo da su i najmanja skulptura ili maska monumentalne – već prvih meseci boravka odlučili smo da uprkos svim teškoćama sakupimo obilje predmeta čiju ćemo lepotu da delimo sa drugima", zabeležio je dr Zdravko Pečar.

Prvi predmeti budućeg muzeja bili su iz Gvineje, gde su Pečarevi otputovali baš u vreme obračuna tamošnjeg naroda sa kolonizatorima i sa svim što je imalo veze sa njima, pa su zato na lomačama završavala i brojna dela autentične afričke umetnosti. "Tako se desilo da sam tih dana pred žarom revolucionarnog zanosa uspeo da spasem tri predmeta izvanredne lepote, da ih smestim u svoju hotelsku sobu i pripremim za otpremu." Bili su to bubanj tam-tam, maska nimba iz plemena Baga koja otelovljuje duh plodnosti pa se verovalo da su trudnice pod njenom zaštitom, i još jedna velika maska od metala, ukrašena školjkama kauri.

Međutim, na aerodromu ih je video direktor Muzeja Gvineje, procenio da je reč o nacionalnom blagu, i naredio policiji da ih zapleni. Zdravko Pečar nije hteo da odustane od svojih predmeta, pa je za njegov problem saznao i predsednik Gvineje Seku Ture i – intervenisao. "Tako je, eto, počela naša inicijacija u umetnosti crne Afrike."

Višegodišnje prisustvo Pečarevih u Africi učinilo je da se ubrzo sazna šta sakupljaju, tako da su iz najudaljenijih tačaka savane, često i do 1000 kilometara, dolazili Afrikanci sa vrećama na leđima ili dobro zavijenim predmetima u krpe, da niko ne vidi šta nose jugoslovenskom prijatelju, koji je i njih obilazio i dolazio na lice mesta u njihova sela, interesujući se za maske, fetiše i obredne predmete skrovitih plemenskih misterija.

Tako je nastajala osnova današnje zbirke Muzeja, u kojoj se nalazi oko 2000 predmeta iz Malija, Senegala, Gvineje, Burkine Faso, Benina, Gane, Obale Slonovače, Togoa, Kameruna i Konga.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu