Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Izborna tišina i krvave bitke kod Luganska i Donecka Oborena još dva helikoptera kod Slavjanska (VIDEO) Putin zatražio od SF da opozove rešenje o uporebi ruske vojske u Ukrajini Oligarh Porošenko pobeđuje na predsedničkim izborima, a Ahmetovu na istoku plene imovinu U Donjeckoj oblasti je izašlo 71,4 odsto glasača, a za samostalnost je glasalo 89,7 odsto a "protiv" - 10,19%,. u Luganskoj oblasti na birališta je izašlo 75,2 odsto upisanih birača, za samostalnost je glasalo 96,2 odsto, a protiv 3,8%. Rusija uvažava, ali (još) ne priznaje Marijupolj: Straže DNR i oligarha Rinata Ahmetova predsednika "Šahtjora" Ukrajinski transporter "iljušin-76" oboren je u Lugansku
Ukrajinci su 25. maja glasali na prevremenim predsedničkim izborima, ali nekim gradovima u Luganskoj i Donjeckoj oblasti nisu isporučeni glasači listići, na nekima su pobunjenici uništili izborni materijal, a na nekima su naoružane grupe pucale u članove biračkih odbora zato što nisu otvorili biračko mesto. Bilo je žrtava u sukobima kod Slavjanska, a u Donjecku oko rezidencije milijardera Rinata Ahmetova okupilo se 1.500 ljudi koji su skandirali «Ekskurzija» i «Ahmetov — vrag naroda». Naoružani uniformisani pobunjenici pod maskama koja pripada grupacijama «Oplot», odnosno Narodna armija samoprolašene Donecke Narodne Republike uzeli su pod kontrolu rezidenciju, oligarha koji je u tom trenutku bio u Kijevu i trebalo je da doleti u Donjeck da glasa, javila je TV.Ru Pobunjenici nameravaju da nacionalizuju imovinu Ahmetova (Fotografije sa sajta grada Donjecka 62.ua u FOTO GALERIJI). Agencija UNIAN javlja da Ahmetov ostaje u Kijevu «do stabilizacije prilika u Donjecku».
U Harkovu, gde je na izbore izašlo oko 30 odsto birača, u gde je glasao i ranije ranjeni gradonačelnik Harkova Genadij Kernes, izbile su demonstracije manjeg obima. U Donjecku je održan miting u čast poginulih kome je prisustvovao veliki broj naoružanih pripadnika formacija novoformirane federacije „Novorusija“, proglašene ujedinjavanjem Donjecke i Luganske Republike. (Fotografije u FOTO GALERIJI desno)
***
Milijarder Petar Porošenko pobeđuje u prvom krugu predničkih izbora u Ukrajin s 55,9 odsto glasova izašlih, na drugom mestu je eks-premijerka Julija Timošenko — 12,9 odsto, „na trećem mestu je Oleg Ljaško (Radikalna partija) — 8 odsto, eks-ministar odborane Anatolij Gricenko — 6,3 odsto, Sergej Tigipko 2,1 odsto“, — izveštava agencija RIA Novosti koja se poziva na Nacionalni egzit-pul Ukrajine.
…A U DONJECKU SE GINE…
U prvim izjavama posle objavljivanja pobede Porošenko je najavio da su glasači odbacili federalizaciju Ukrajine, a da on namerava da prvo ode na istok i uspostavi (decentralizovanu vlast). Međutim, dan posle njegove pobede, Aerodrom Prokofjev) u Donjecku je od tri sata ujutru 26. maja zavoren zbog borbi koje su se vodile oko njega. Na sajtu grada Donjecka se navodi da se oko aerodroma čula serija eksplozija, da su leteli avioni i helikopteri koji su bacali IC mamce kako ih vojnici DNR ne bi pogodili tzv. «iglama», ali da je jedan ukrajinski helikopter oboren, a agencija ITAR TASS je javila da se iznad sletno poletne staze dizao veliki oblak dima. Reuters takođe javlja o pucnjavi, eksplozijama i avionima koji lete visoko iznad aerodroma. Pre početka sukoba oko Donjeckog aerodroma pobunjenici su tražili da ukrajinska vojska napusti donjecki aerodrom koji kontroliše. Po TV RT oko 18 časova 26. maja pobunjenici iz Donbasa saopštili su da je aerodrom Donecka prešao pod njihovu kontrolu, a da su se napadi avijacije u međuvremenu prekinuti. U utorak 27. agencije javljaju da su ukrajinske snage zauzele aerodrom, a da su se pobunjenici povukli u grad. Izgorela je hala „Družba“. Jedan kamion koji je prevozio pobunjnenike je pogođen i prevrnut. Ima mrtvih i ranjenih. Sajt grada Donjecka, 27. maja: U gradsku mrtvačnicu je doneseno mnogo ljudi, ljudi na ulicama grade barikade, tokom krhkog primirja. Gradonačelnik Donecka Aleksandar Lukjančenko izjavio je da su Donjeckom regionu poginule 48 osobe, a da je 43 teško ranjeno, javlja Glas Amerike na ruskom jeziku. Najviše ljudi je poginulo kada je iz helikoptera pogođen kamion koji je prevozio pobunjenike. Generalni sekretar OUN pozvao da se situacija na jugoistoku Ukrajine razreši mirnim putem. Rudari u nekoliko rudnika Donbasa stupili su 27. maja u štrajk zahtevajući da se prekine s borbenim dejstvima koja ugrožavaju i rad rudnika i da se iz Donjecke oblasti izvede ukrajinska vojska. Rudari su u koloni prošli ulicama Donjecka skandirajući „Fašizam neće proći!“
Stanovnici Donecka razgrabili su magazin Metro koji je oko kilometar udaljen od međunarodnog aerodroma Donecka, koji je nankon krvavog 26. maja pod kontrolom ukrajinskih snaga okruženim pobunjenicima. Oni koji su pljačkali magazin na ničijoj semlji između dve vojske bez personala i bez ikakvog obezbeđenje nisu se osvrtali čak ni na snajpersku vatru. Predstavnici DNR i milicije saopštili su da su zadržali 12 osoba osumnjičenih za pljačku i najavili su da će im suditi vojuni sud. Lider pobunjenika u Slavjansku Igor Strelkov je već izjavio da je naredio da budu streljana dva njegova potčinjena optužena za pljačku, izveštava agencija RIA Novosti. PObunjeničke vlasti su 30. maja raščišćavane barikade ispred oblasne administracije za koju je lider DND Denis Pušlin rekao da će biti dom vlade Donjecke republike. braniocima DNR je preporučio da se upisuju u vojne formacije, policiju ili u službu bezbednosti…
U razgovoru s italijanskim premijerom Mateom Rencijem predsednik Rusije Putin kazao da je neophodno da se odmah prekine kaznena operacija na jugo-istoku Ukrajine i da počne mirni dijalog Kijeva predstavnicima regiona. U sredu 28. maja u rejonu aerodroma u Donjecku ponovo se čula paljba…
Agencija Interfaks je javila da su u okolini vojne jedinice 3035 nacionalne garde u Lugansku započele borbe i da ima gubitaka na obe strane. Kako javlja RT, 80 vojnika ukrajinske Unutrašnje vojske predalo se 28. maja kasno uveče pobunjenicima koji su opkolili kasarnu, nako čega se čula pucnjava. Potom su pobunjenici u kasrnu propustili grupu zabrinutih roditelja koji su 10 vojnika nagovorili da se predaju, a nešto kasnije, nakon novog talasa pucnjave, unutar kasarne predalo se svih 80 vojnika, a oružje su ostavili pobunjenicima.
U žestokom boju na teritoriji vojne kasarne jedinice 3035, locirane u gradiću Aleksandrovsk u Luganskoj oblasti, pobunjenici su uništili skladište s oružjem u četvrtak, 29 maja,kada je posle neuspešnih pregovora izbila bitka s pripadnicima Nacionalne garde Ukrajine. Šati. Jedna od raketa koju su ispalili pobunjenici pala je u skladište naoružanja i municije. UNIAN.
Skladište je dugo gorelo.
Eksplozije su se čule narednih nekoliko časova, javlja dopinik RIA Novosti.
U jeku borbi oko Slavjanska 29. aprila pobunjenici su oborili dva ukrajinska vojna helikopterа, javila je agencija AP pozivajući se na izveštaj svog reportera s lica mesta. Ruska TV RT javlja da su se u mestu Červonij Molčar oko jednopg od oborenih helikoptera koji je goreo vodile borbe, tako da mu nije bilo moguće prići. Četrnaest ukrajinskih vojnika među kojima je i general-major unutrašnje vojske Sergej Kuljčickij stradalo je u obaranju vojnog helikoptera, saopštio predsednik Vrhovne rade Aleksandar Turčinov. Ruska RT javlja da su ukrajinske snage bombardovale i stambene delove Slavjanska.
Ruska agencija RIA Novosti i ukrajinska UNIAN su 29. aprila u 14 časova po lokalnom vremenu da je antitroristička akcija Slavljansku i Kramatorsku obustavljena…
Agencija UNIAN je, međutim nešto kasnije javila da je novi bataljon Nacionalne garde upućen na istok Ukrajine.
Dopunjeno 30. maja
U izbornoj tišini teške borbe kod Luganska i Donjecka
Dok je u diplomatskim depešama urgira da se izbori u Ukrajini priznaju kao legitimni, pa i sam ruski predsednik Putin izjavljuje da će priznati volju ukrajinskog naroda, na terenu izborna tišina je poremećena krvavim borbama kod Donjecka i Luganska, gde su ukrajinske snage poslate da obezbede izborna mesta, a u Luganskoj i Donjeckoj oblasti pobunjenici onemogućuju izbore. Desetak aktivista DNR 23 maja, su demorlirali izborno mesto i razbili izborne kutije u donjeckom oblasnom centru tehničkog obrazovanja dece i omladine. Jedna vremešna aktivistinja je nosila majicu s natpisom: „Deda mraz se ljuti“, o čemu sajt grada Donjecka donosi foto i video reportažu.
Dopunjeno 24. maja
U Donjeckoj i Luganskoj oblasti pred predsedničke izbore 25. maja učestali su oružani sukobi. Najmanje osmorica pripadnika ukrajinske policije poginuli su, a 18 povređeno, tokom sukoba sa proruskim snagama na istoku Ukrajine u noći 21/22. maja, u rеjonu regionalnog nacionalnog „Forest parka“, oko 20 kilometara južno od Donjecka.
Neoficijelni podaci objavljeni sajtu grada Donjecka govorili su o 16 poginulih i 32 ranjenom. Kako javlja ukrajinska Komsomolskaja pravda ti ljudi su postradali u Volnovahi (70 km južno od Donecka) 22. maja u do sada najžešćim borbama u Donbasu u kojima su korišćeni automati, puške, minobacači i protivtenkovski bacači. Prema TV RT koja se poziva na proruske izvore pobunjenici su od ukrajinske Nacionalne garde preoteli četiri oklopna vozila, a jedno je spaljeno. Ranjeni su do bolnica prebacivani helikopterima.
UNIAN pak izveštava, pozivajući se na neimenovanog ukrajinskog oficira da je za ubistvo ukrajinskih vojnika pdgovornost preuzela grupa grupa „DNR“ ruskog diverzanta Girkina (Streljkova)…
Sajt grada Donjecka pozivajući se na ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavljuje verziju po kojoj su vojnici angažovani u antiterorističkoj akciji upali u zasedu i da je tom prilikom pogođen jedan tenk i da je 8 ukrajinskih vojnika poginulo, a 18 ranjeno, a da je u bolnicu dopremljena 31 ranjena osoba.
Ukrajinska agencija UNIAN tvrdi da su borci proukrajinskog dobrovoljačkog bataljona «Donbas» kod sela Karlovka (20 km severoistočno od Donjecka) zapali u zasedu pobunjenika zbog izdaje, kada je bataljonu «Donbas» naređeno da uspostavu kontrolu nad administrativnim zdannjima i izbirornim komisijama u nekoliko raegiona Donjecke oblasti u Velikonovoselkovskom, Dobropoljskom, Aleksandrovskom, Volodarskom i Krasnoarmejskom rejonu. Da je bataljon u okruženju i da je veza s njim izgubljena…
Ukrajinske snage su se takođe sukobile sa proruskim snagama u kod grada Rubežne predesetak kilometara severozapadno od Luganska gde je kolonu oklopnih vozila dočekala grupa pobunjenika.
U bici je oštećen most na reci Severski Donjeck kod obližnjeg grada Lisičansk. Agencija RIA Novosti javlja pozivajući se na lekara Genadija Morališvilija da su ukrajinske snage pucale na četiri svoja pripadnika koji su se u Rubežnom predali pobunjenicima i njima privrženim odnosno civilima koji su ih opkolili, a Ukrajinske snage su onda navodno došle i pucale i po zarobljenicima i po građanima oko njih pa je na pobunjeničkoj strani ranjeno 16, a poginulo četvoro.
RIA Novosti, pozivajući se na predstavnika pobunjenika Ostapa Černija, javlja da su ukrajinski vojnici 22 maja streljali oko 30 svojih drugova koji su se predali borcima samoodborane Luganske Narodne Republike u mestu Rubežnoje u rejonu Lisičanska na severu Luganske oblasti. Po toj verziji, pobunjenici su odlučili da zarobljenike smeste u mestni tehnikum, a kada su su onu ukrcani u autobus i povezli se ka tehnikumu, ukrajinski vojnici su pucali u autobus iz krupnokalibarskog mitraljeza. Tvrdi se da su takođe u bolnici u mestu Privolje streljali kako ranjene pobunjenike tako i ranjene ukrajinske vojnike koji su se predali…
Agencija RIA Novosti takođe javlja i da u 22 maja, ukrajinske snage obnovile masovni artiljerijski napad na Slavjnska i obližnje selo Semjenovka, na šta su pobunjenici odgovorili…
Agencija AFP je javila da su proruski pobunjenici ispaljivali minobacačke granate i usmrtili 17 ukrajinskih vojnika na istoku zemlje što je bio najcrnji dan za vojsku, i to tri dana pre ključnih predsedničkih izbora…
Bez obzira na različite interpretacije, jasno je da su pred izbore u nedelju 25. borbe na istoku Ukrajine rasplamsale.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine saopštilo je da mobiliše 55.000 policajaca i 20.000 dobrovoljaca da osiguraju bezbednost na izborima u nedelju, mada su zvaničnici rekli da će biti teško da se glasanje organizuje na istoku zemlje.
Agencija Frans pres je javila da su u međuvremenu, pobunjenici, separatisti, zauzeli četiri ukrajinska rudnika uglja na istoku zemlje i zatražili od rudara da im daju eksploziv, saopštilo je ministarstvo energetike.
U Lugansku proglašeno vanredno stanje i objavljena opšta mobilizacija za muškarce između 18 i 45 godina dok region ostaje u stanju pripravnosti zbog invazije širokih razmera vojnih jedinica Kijeva, saopštila je pres služba samoproglašene Luganske Narodne Republike (LPR). Ima vesti i o tome da naoružane grupe uništavale izborni materijal u pojedinim mestima.
Na skupu regiona jugoistoka Ukrajine premijer «Donecke Narodne Republike» (DNR) Aleksandar Borodaj i čelnik «Luganske narodne republike» (LNR) Aleksej Karjakin podpisali su 24. maja dokument o ujedinjavanju u jedinsvenu državu «Novorosija» javlja list Komersant.
Dopunjeno 24. maja
Nova bitka u Slavjansku 17-19. maja
U Slavjansku su od 17. do 19. maja ujutru vođene borbe između pripadnika nacionalne koalicije i pristalica federalizacije. Letela je avijacija, a snažne eksplozije su se mogle čuti u oblasti oko televizijskog centra na brdu Kračun i fabrike „Zevs keramika“ u Slavjansku, javlja agencija RIA Novosti
Dopunjeno 19. maja
Luganska Narodna Republika i Donjecka Narodna Republika čiju su nezavisnost podržali žitelji regiona na referendumu, proglasile su nezavisnost, obratiće se Ujedinjenim nacijama i međunarodnoj zajednici sa molbom za međunarodno priznanje proglasila se suverenom državom. Na referendum 11. maja na kojem su se građani Luganska i Donjecka izjasnili o pitanju « «Podržavate li akt o samostalnosti Donjecke (Luganske) republike?» u Donjeckoj oblasti je izašlo 71,4 odsto glasača, a za samostalnost je glasalo 89,7 odsto. Na Oficijelnom Sajtu Donjecke Narodne Republike se saopštava da je u Donjeckoj oblasti na izbore izašlo 2.252.867 birača, da je «za» glasalo 2.252.867, a «protiv» 256.004… U Luganskoj oblasti na birališta je izašlo 75,2 odsto upisanih birača, a za samostalnost je glasalo 96,2 odsto.
SAD i zapadna Evropa ne priznaju refererendume na istoku Ukrajine. Evropska Unija je donela i odluku o proširenju sankcija protiv još 13 osoba i dve firme iz Rusije. Među sankcionisanima su krimska preduzeća „Černomorskneftegaz“ i „Feodosija“ i tužioci prokuratori Sevastopolja i Krima – Igor Ševčenko Natallija Poklonskaja, popularna «prokuror Nataša» , javlja Rozbalt.“Brisel bi trebalo da prestane da vidi veliki deo ukrajinskog naroda koji ne prihvata kijevsku vlast kao „pro- ruske separatiste “ i da shvati da bez priznavanja duboke unutrašnje prirode ukrajinskog konflikta kriza ne može da se reši“, kaže se u komentaru ruskog Ministarstva inostranih poslova.
Luganski oblasni sovjet doneo je 14. maja odluku o samorospuštanju i predao je vlast narodu, udovoljivši zahtevu Narodnog sovjeta Luganske Narodne Republike, javlja agencija UNN. Ranije su se predstavnici Narodnog sovjeta Luganske Narodne Republike obratili deputatima oblsasnog sovjeta sa zahtevom da priznaju rezultate referenduma o statusu regiona i da donesu prinяtь rešenje raspuštanju sovjeta kao organa koji je izgubio autoritet na teritorii republike, javlja TV RT
„Ne želeći da prihvati realnost da je stanje u Ukrajini rezultat događaja koji su rezultat neustavnog puča u Kijevu i nastavljajući začaranu logiku sankcija protiv Rusije, EU podriva svoj kredibilitet kao partnera, naglašava rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
O raspoloženju glasača govore veliki redovi na biraliština. U Marijupolju, u kome je prethodnih dana bilo borbi redovi su bili dugi i po nekoliko stotina metara. Međunarodnih posmatrača na referendumu nije bilo i zapadni mediji izražavaju sumnju u to kakav je stvarni rezultat.
Rukovodstvo Donecke Narodno republike se obratilo i Ruskoj federaciji s mobom da DNR bude uključena u sastav Rusije.
Generalni direktori “ Metalurškog kombinata Iljiča“, i „Metalurškog kombinata „Azovstal“ Jurij Zinčenko i Enver Ckitišvili, gradonačelnik Jurij Hotlubej, v.d. načelnika grdaske uprave unutrašnjih poslova Oleg Morgun, predstavnici veteranskih, omladinskih, ženskih i sindikalnih organizacija Mariupolja, rektor univerziteta, predstavnik grčke nacionalne zajednice, predstavnik avganistanskih veterana a takođe i lider DNR u Marijupolju Denis Kuzmenko potisali su „Memorandum o poretku i bezbednosti“, u kome je definisana zajednička aktivnost radi kontroleporetka u Marijupolju , saopštila je pres-služba Metinvesta. U memorandumu se govori o tome da sukobi 9 maja u Mariupollju pokazuju da je akcija ukrajinskih snaga na istoku zemlje dospela u ćosokak, pa se pozivaju kijevske vlasti da uklone barikade blizu Marijupolja, da u potpunosti odustanu od nasilja i da razoružaju sve naoružane formacije (što se verovatno odnosi na bataljon „Don“ koji je formirao biznismen Igor Kolomajski, koji upravlja Dnjepropetrovskom oblašću, a koji je učestvovao u borbama u Marijupolju 9. maja na ukrajinskoj strani). U saopštenju se kaže da će red održavati gradska milicija u saradnji s narodnim odredima u koje ulaze radnici metalurških kombinara R.L. Ahmetova
U Kijevu je šef propagandnog biroa Timčuk zatražio da tužilac pokrene krivični postupak protiv oligarha Rinata Ahmetova, koji je svojevremeno podržavao Janukoviča, a posle februarske revolucije – vlasti u Kijevu, zbog toga što su direktori njegove korporacije Metinvesta. potpisnici tog memoranduma, javljaju UNIAN i Moskovski komsomolec
Među pobunjenicima se različito gleda na tu aktivnost Ahmetova, pa po po Moskvskom komsomolcu narodni gubernator Donjecka Pavel Grubarov tvrdi da je veliki broj pobunjenika na platnom spisku Rinata Ahmetova. dok se na Sajtu Objedinjene armije Jugoistoka objavljeno pismo opunomoćenika Vladimira Gromova prezidentu FK «Šahtjor» Rinatu Leonidoviču Ahmetovu s apelom da se objedine sve snage radi očuvanja mira i stabilnosti…
Vjačeslav Ponomarjev, lider Narodnog otpora Slavjanska je tu akciju Ahmetova ovako opisivao: «Rinat Leonidovič je neobičan čovek, što takođe može da se razume, on pokušava da zadrži ono što ima, ali, kao što je dobro poznato, ukoliko vlada bude zaista narodna, onda on neće imati ništa…»
Kremlj je 12. maja saopštio preko predsedničke pres službe da je Rusija pažljivo pratila referendume u Donjeckoj i Luganskoj oblasti , da se s uvažavanjem odnosi prema pokazanoj volji u Donjeckoj i Luganskoj oblasti i da s očekuje da će praktična realizacija rezultata referenduma proći civilizovanim putem: bez ikakvih recidiva nasilja, kroz dijalog među predstavnicima Kiјeva, Donecka i Luganska.
Ruski ministar inostranih poslova ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je odziv na referendumima u Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, bio visok bez obzira na pokušaje da se glasanje onemogući angažovanjem ekstremista-ultraradikala i vojske, teškog oružja protiv civila u kom je bilo žrtava.
Lavrov je na konferenciji za novinare rekao da Moskva polazi od toga da će „praktična realizacija rezultata glasanja proteći na civilizovan način, bez ikakvih recidiva nasilja, uz pomoć dijaloga između Kijeva i Donjecke i Luganske oblasti“, prenele su ruske agencije.
Šef ruske diplomatije je ponovio da je u Ukrajini potrebno organizovati nacionalni dijalog na osnovu predloga koje je izneo predsedavajući OEBS-a, švajcarski predsednik Didije Burkhalter.
Ruski ministar je, međutim, izrazio sumnju da bi to moglo da se dogodi u skorije vreme.
Denis Pušilin, lider samoproklamovane Donecke Narodne Republike izjavio je da Moskva treba da sluša volju naroda. On tvrdi da se ukrajinski predsednički izbori 25 maja neće održati u Donjeckoj Republici zato što je ona sada nezavisna.
Rukovodstvo Donecke Narodne Republike je s predstavnicima Narodnog sovjeta Luganske Narodne republike već pregovaralo o ujedinjenju, i o tome da bi objedinjeni region mogao da bude nazvan Novorusija, a da sada planiraju da povedu pregovore i o tome kako to tehnički može da bude urađeno, rekao je Denis Pušilin.
Šef prezidiuma Vrhovnog sovjeta samoprovozglašene Donjecke Narodne republiki Denis Pušilin najavio je početak procesa nacionalizacije u regionu, zbog odbijanja oligarha da plaćaju poreze. Najbogatiji ukrajinac Rinat Ahmetov vlasnik kompanije System Capital Management je pozvao radnike Donbasa u štrajk upozorenja u ime mira. Rukovodstvo marijupoljskih rudnika „Metinvest“ podtvrdilo je da će onisvaki dan u podne prekinuti rad na tri časa. U Marijupolju su se 20. maja u podne rudničke čule sirene, javila je agencija RIA Novosti.
Kako se saopštava na zvaničnom sajtu Donjecka 062, šef Donjecke oblasne administracije (gubernator) Sergej Taruta izjavio je u komentaru TV kanalu «1+1», da ne priznaje rezultate referenduma 11. maja, ali da su v. d. predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov i premijer Arsenij Jacennjuk podržali njegovu ideju da se 15. juna (zajedno s predsedničkim izborima, koji su inače zakazani za 25. maj) sprovede zakoniti konsultativni referendum o proširenju punomoćja regiona u okviru pravnog sistema Ukrajine uz poštovanje pravila, i u prisutstvu međunarodnih posmatrača.
Predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter protumačio je pak da Rusija nije zvanično priznala rezultat referenduma na istoku Ukrajine.
„Videli ste jutros odgovor Rusije: ona je izrazila poštovanje, ali ne i priznavanje referenduma. Nije, dakle, reč o priznavanju rezultata, što je važno“, rekao je Burkhalter nakon sastanka sa šefovima diplomatije zemalja EU u Briselu.
Putin i Burkhalter su u telefonskom razgovoru istakli su značaj povećanih napora OEBS u cilju rešavanja krize, naročito kroz uspostavljanje direktnog dijaloga između vlasti u Kijevu i predstavnika jugoistočnih regiona Ukrajine, saopštava pres služba predsednika Rusije…
Dopunjeno 20. maja
KAKO JE UKRAJINA GLASALA ZA PETRA POROŠENKA: Ispod 50 odsto izašlih u Hersonskoj, Donjeckoj i Odeskoj oblasti (Videti mapu u FOTO GALERIJI)
Petar Porošenko (48), aligarh poznat kao „kralj čokolade“ (Roshen) i vlasnik popularnog TV kanala, fabrike automobila i brodogradilišta, imao je u kampanji podršku istaknutog političara i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Lucenka, kao i bokserskog šampiona koji je prešao u političare Vitalija Klička koji se odrekao kandidature u njegovo ime. U razlčičitim medijima se tvrdi da je finansirao aktivnost „majdanovaca“ tokom revolucije u Kijevu februara 2014.
Porošenko prodaje oko 200 konditorskih proizvoda: čokoladne i želatinske slatkiše, karamele, čokolade, vafle, biskvite i torte. Preduzeća „Rošen“ postoje u Ukrajini, Litvaniji, Mađarskoj, a takođe i u Rusiji, gde mu je nedavno zatvorena jedna fabrika. Agencija Euroresearch and Consulting ocennjuje da proizvodi „Rošen“ pokrivaju 12 odsto ruskog tržišta konditorskih proizvoda.
Rošenova fabrika u Mariuoplju na jugoistoku Ukrajine obustavila je proizvodnju zbog političke nestabilnosti. Forbs njegovo bogatstvo procenjuje na 1,3 milijarde dolara.
(V. Biografija Petra Porošenka, RIA Novosti) i
Rezultati svih predsedničkih kandidata)
***
Nakon inauguracije predsedsnik Ukrajine Petro Porošenko najavio je prekid antiterorističke operacije, ali su se sukobi na istoku Ukrajine nastavili 8. i 9. juna.
Borbe na istoku zemlje moramo da okončamo do kraja nedelje, poručio novi ukrajinski predsednik Petar Porošenko nakon inauguracije i preuzimanja dužnosti. Istog dana ukrajinska vojska je iz artiljerijskih oruđa gađala centar grada Slavjanska i borbe su nastavljene i u noći 8. i 9. juna. Pogođena je kupola crkve u centru grada, zdanje gradskog sovjeta i stambena zgrada bilzu zgrade Službe bezbednosti Ukrajine u Slavjansku, gde je smešen štab pobunjenika, kao i fabrika nameštaja «Alfa» koja je izgorela, pijaca «Bulevar». Jedna od granata je eksplodirala blizu zgrade gradske vlade. Vesti iz sela Semjonovka u okolini govorore o velikim razaranjima.
U granatiranju su poginule četiri osobe, među kojima i jedno dete. Mnogo ljudi je ranjeno, saopštile su lokalne odmbrambene snage za Itartas. Komunikacija mobilnim telefonima otežana, veći deo grada nema struju i grad je ostao bez pijaće vode.
Agencija RIA Novosti javila je u ponedeljak 9. juna da su pobunjenici na kraj puta Rostov Harkov u blizini mesta Krasnij Linan uspeli da unište jedan od raketnih sistema «grad» kojim je gađan Slavjansk, kao i rakete koje su mu pripadale…
U međuvremenu, pobunjenici su izveli napad na međunarodni aerodrom u Lugansku, javio je AFP, pozivajući se na izvor iz ukrajinske vojske…
Dopunjeno 9. juna
V.d. predsednika Ukrajine Aleksandr Turčinov proporučio je 13. maja ministarstvupravde da ispita da li Komunistička partija učestvuje u organizaciji separatističke delatnosti. Turčinov je to predložio nakon što je u Vrhovnoj Radi nastala gužva na ivici tuče, kada je komunistički poslanik Petar Simonjenko za govornicom izjavio da su ukrajinski bezbednjaci
u Marijupolju iz bacača pucali u lični sastav gradskog odeljenja milicije zbog toga što su milicioneri odbili da ispune prestupničku komandu o razgonu građana na mitingu za Dan pobede, posle čega se policijska zgrada zapalila, a milicioneri se spasavali od ognja skačući kroz prozor. Turčinov je Simonenku oduzeo reč, ka govornici su pojurili poslanici komunista i Partije regiona i njima suprotstavljeni poslanici UDAR-a…
Kancelarija Visokog komesara za ljudska prava objavila je 15. maja je izveštaj svoje monitoring misije u Ukrajini Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights, Human Rights Monitoring Mission in Ukraine (HRMMU) Report on the human rights situation in Ukraine u kome se ukazuje na kršenje ljudskih prava zbog promenjenog institucionalnog okvira (prava na slobodu kretanja, slobodu informisanja i status autohtonog naroda) Tatara koji nisu prihvatili rusko državljanstvo Krimu sa koga je u Ukrajinu prešlo 7,207 interno raseljenih osoba (izbeglica), kao i o kršenju ljudskih prava na istoku (neovlašćeno lišavanje slobode, napadi na novinare i verske službenike, ugrožavanje imovine). Pomenut je i masakr u Odesi u kome je u plamenu stradalo 46 osoba. Rusija je kritikovala izveštaj zbog toga što ne ukazuje dovoljno na kršenje ljudskih prava od strane kijevskih vlasti, izveštava BBC.
Žitomir: Objavljen spisak dezertera
Na sajtu grada Žitomira, grada na severozapadu Ukrajine, publikovan je spisak 69 mobilisanih vojnika vojne jedinice A0409 (Novograd – Volin ) i 33 vojnika i podoficira iz vojne jedinice A3091 ( Berdičev ) koji su namerno napustio vojsku, nisu se vratioli u kasarnu. Objavljivanje spiska je od gradskih vlasti Žitomira tražio komandir vojne jedinice A1494 pukovnik R.S.Volkov…
Vrhovna rada Ukrajine odobrila je 20. maja «Memorandum o razumevanju i miru». Za dokument je glasalo 252 poslanika, Komunistička partija i partija «Svoboda» uzdržale su se od glasanja. U dokumentu se govori o tome da će biti garantovana upotreba ruskog jezika i o tome da sadrži poziv da se brzo vrate vojnici koji učestvuju u specijalnoj operaciji na istoku Ukrajine, čim pobunjenici oslobode zarobljenike, zauzete državni institucije i polože oružje, javlja agencija RIA Novosti.
Memorandum govori o garantijama da će biti sprovedena ustavna reforma, u kojoj će biti definisana decentralizaciija državne vlasti, o tome da će biti donet zakon o mesnim referendumima i da će sprovesti široku reformu sudske vlasti.
Ruski mediji objavljuju da je Putin naredio povlačenje ruske vojske deset kilometara od granice, a Vitalij Čurkin o tome izjavljuje: «Ko želi da vidi, videće…»
Dopunjeno 22. maja
Izvor: Argumenti i fakti
Ukrajinski transporter „iljušin-76“ oboren je u Lugansku
Ukrajinski transporter „iljušin-76″ oboren je u Lugansku tokom noći 13. 14. juna, javlja Rojters, pozivajući se na predstavnika za štampu ukrajinske vojske.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane je saopštilo da su “ u avionu bili vojska, tehnika, oprema i prehrambeni proizvodi, prenosi Ukrinform. U avionu je bilo 49 vojnika i članova posade, a kasnije je saopšteno da je svih 49 stradalo.
Vest su potvrdili izvori pobunjenika. Oni su doduše i prethodnog dana tvrdili da su pogodili ukrajinski transportni avion o čemu nije bilo potvrde.
Aerodrom je pod kontrolom vladinih snaga, a pobunjenici drže najveći deo ostatka grada. Oni tvrde da je na aerodromu u Lugansku oko koga su vođene borbe tokom noći došlo do puškaranja između samih ukrajinskih jedinica, da su se sukobile jedinica iz Lavova i Dnjepropetrovska i da je dnjepropetrovska jedinica iztakla aerodrom i napustila teritoriju aerodroma, javljaju TV RT i agencija RIA Novosti.
Il-76 je teški vojno-transportni avion koji je prvi put poleteo 25. marta 1971, a u naoružanje uveden 1974, da bi do 2000. bilo proizvedeno oko hiljadu komada. Posadu Il-76 čini 7 osoba, brzina mu je 850 kilometara na čas, uzletna masa — 217 tona, a može da prevozi do 60 tona tereta.
Prema izveštaju agencije ITAR-TASS, iz sela Sčastje, gde su kijevske snage primenile borbene helikoptere pobunjenici su se povukli ka Lugansku, javlja RT
U petak 13. juna ukrajinske jedinice su zauzele sedište pobunjenika u Marijupolju, gradu od pola miliona stanovnika na obali Azovskog mora, a u subotu 14. juna su došle vesti o tome da su pobunjenici otvorili vatru na jednu ukrajinsku oklopnu kolonu. Dva aviona vojske Ukrajine bombardovali su zgradu uprave unutrašnjih poslova u Gorlovki u Doneckoj oblasti, gde se nalazi štab pobunjenika, od čega je jedan čovek poginuo, a šesterica njih su ranjeni, javlja ruska RT
Portal Gorlovska pravda javlja da su pobunjenici u Gorlovki su raketom PERK-a (igla) pogodili ukrajinski lovački avion SU 24, a jedan očevidac je saopštio TV RT da je avion pao u selo Kajutovo, a da su pilota našli i da su ga odveli u policijsku stanicu koju kontrolišu pobunjenici. Nema nezavisne potvrde te vesti.
Dopunjeno 14. juna
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je 24. juna Savetu federacije da opozove odluku № 48-SF od 1. marta kojom se predsednik Ruske Federacije ovlašćuje da upotrebi vojsku na teritoriji Ukrajine. Putinov predlog se dovodi u vezu s početkom trostranih pregovora o regulisanju krize na istoku Ukrajine.
Među pobunjenicima na istoku Ukrajine taj predlog je dočekan sa iznenađenjem.
Dopunjeno 24. juna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
