Izbori 2024
Intervencija na istoku Ukrajine. Oborena tri helikoptera. Sukovi i požar u Odesi: poginule 46 osobe MARIJUPOLJ: Krvoproliće na Dan pobede Američki izveštaj o rasporedu ruskih i ukrajinskih oružanih snaga Putin: Bela kniga o kršenju ljudskih prava u Ukrajini Putin zatražio odlaganje referenduma i prestanak ukrajinskih vojnih operacijana istoku Ukrajine
Da li je to drugi dan praznika rada 2014. u Ukrajini postao prvi dan rata?
U Slavjansku 2. maja u 4.30 sata ujutru počela je operacija ukrajinskih kombinovanih snaga u Slavjansku, javila je agencija Ukrinform. Na početku bitke u Slavjansku su se čule sirene za uzbunu i zvonila su crkvena zvona. Prema Slavjansku su se kretala oklopna vozila, artiljerijska oruđa i pešadija. Puščana paljba se čula na obodima grada. Borbe su vođene na uzvišici na obodu Slavanska u okolini TV predajnika koji su ukrajinske snage zauzele i isključile ruske TV signale.“Slavgorod“ izveštava da kablovske mreže i dalje emituju i ruske i ukrajinske kanale…
Sudeći po informaciji portala Slavgorod iz Slavjanska pobunjenici su prenosnim raketnim protivazdušnim bacačima (RPG) oborili najmanje jedan ukrajinski helikopter M-24 i jednog pilota helikoptera ranjenog puščanim metkom i s polomljenom butnom kosti pobunjenici su smestili u bolnicu u Slavjansku. Ranjeni pilot je izjavio da je bio na izviđačkom zadatku. Agencija Interfaks javila je da su srušena dva helikoptera i da je jedan pilot poginuo, a da se broj žrtava utvđuje. Prema portalu Slavgorod 2. maja oko podne jedan od pubunjenika je poginuo, a jedan je ranjen. Vlasti u Kijevu (Pa i sam predsednik Turčinov) su u isto vreme javljale o velikom broju pogunjenih, ranjenih i uhapšenih separatista, ali konkretne podatke nisu navele.
Komandant Nacionalne garde Ukrajine Stepan Poltorak izjavio je da su njegovi borci praktično očistili Slavjansk od separatista, a predstavnik samoodbrane Slavjanska je oko 16. časova po lokalnom vremenu to demantovao: «Ništa oni nisu očistili. Nastavljamo da utvrđujemo pozicije i da gradimo barikade. Borićemo se do kraja.»
Ukrajinski list Sevodnja je javio da je dvoje pobunjenika poginulo, a da je da je sedmorica njih ranjena.
Press-ataše narodne oodbrane Slavjanska Stela Horoševa saopštila je za Slavgorod oko 19 časova 2. aprila da je po podacima odbrane u borbama u Slavjansku 2. maja poginulo pet osoba, dva padnika odbrane i tri civila.
Agencija AP je objavila fotografije trojice uhapšenih pobunjenika kako vezani leže potrbuške na zemlji. Pored njih na tlu se vidi jedan pištolj, jedna policijska palica nekoliko mobilnih telefona i geogrijevska lentočka.
Predsednik Turčinov je oko 16 časova saopštio da su ukrajinske snage zauzele sve barikade na prilazima gradu i praktično ga zaokružila i da se operacija nastavlja, ali ne onako kako je vlast u Kijevu želela zato što se operacija odvija u gusto naseljenom području.
Ukrajinski list Sevodnja citira Dmitrija Timčuka, šefa vladinog pres biroa, koji potvrđuje da su ukrajinske snage izgubile dva helikoptera, ali da su zauzele emisioni TV centar kod Slavjanska. Pobunjenici su tvrdili da su oborili i treći helikopter, ali za to u jutarnjim časovima nije bilo potvrde.
Rosijska gazeta citirala je pobunjeničke izvore koji su tvrdili da su ukrajinski vojnici pucali na nekoliko barikada oko Slavjanska i da ima mrtvih i ranjenih. Ukrajinski mediji su takođe javljali da među pobunjenicima ima žrtava.
Ukrajinski ministar policije Avakov je saopštio da u operaciju u Slavjansku sa ukrajinske strane učestvuju pripadnici Unutrašnje vojske ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne garde i ukrajinske vojske, a da pobunjenici pucaju iz težeg oružja, to jest iz bacača i raketnih prenosnih lansera. Po Avakovu ukrajinske snage su zauzele devet barikada u okolini Slavjanska. Dopisnik CNN izveštavao je da se u Slavjansku u jutarnjim časovima čula udaljena paljba sa oboda grada.
Oko devet časova ujutru borbe su utišale i snage su pregrupisavane, javila je ruska televizija i portal Vesti.ru. Komandant pobunjenika U Slavjansku Igor Streljkov je izjavio da je protivnik u potpunosti okružio Slavjansk i da se snage pod njegovom komandom u Slavjansku spremaju za otpor.
Agencija RIA Novosti citira lidera mesne organizacije Komunističke partije Ukraine , prvog sekretara Anatolija Hmeljevoja koji kaže da su pripadnici narodnog otpora napustili nekoliko predgrađa u predgrađu i da na severnim prilazima gradu stanovnici podižu nove barikade. Novo je to da se kao izvor o aktivnostima pobunjenika prvi put pojavljuje funkcioner ukrajinske parlamentarne partije. BBC izveštava da na nekim od barikada za koje ukrajinski ministar Avakov kaže da su osvojene ukrajinske policijske snage stoje a da su se ispred njih postavili civili i da se vodi rasprava. Ukrajinski i ruski mediji to definišu kao živi štit civila. Podalje iza ukrajinskih snaga na ček pointu su pripadnici novoformirane Nacionalne garde, za koje Rusi veruju da su popunjene pripadnicima Desnog sektora, a iza civila naoružani pripadnici samoodbrane Slovjanska za koje ukrajinska strana tvrdi da su pod kontrolom ruske obaveštajne službe…
Paul Ronzhajmer, reporter nemačkog lista Bild izveštava da se mnogo civila može videti ispred ukrajinskih tenkova na prilazima gradu i da mnogi dovikuju vojnicima: «Pucajte u nas mi smo separatisti takođe, mi želimo da pripadamo Rusiji. Pucajte u nas…»
Reporter BBC Fergal Kin, opisuje stanje na jednom mostu blizu Slavjanska gde na jednoj strani mosta na teškoj kiši i grmljavini stoji oko 300 ljudi i maše ruskim zastavama i začikava ukrajinske vojnike da priđu bliže, a da atmosfera takva da se svakog časa može promeniti…
U bici u selu Sjemenovka kod Slavjanska bilo je 5. maja mrtvih i ranjenih… Ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su u borbama u Slavjansku poginula četvorica vojnika, dok je više od 30 njih ranjeno. Ministarstvo je dodalo da i među civilnim stanovništvom ima žrtava. Odbrana Donjecka saopštva o velikom broju žrtava na svojoj strani. Borbe su vođene oko brdašca na kome se nalazi TV toranj, ali u selima oko Slavjanska. Vojska je koristila avijaciju da bi uništila vagon s ugljem koji su pobunjenici pokušali da preurede u oklopni voz. Pobunjenici tvrde da su oborili još jedan ukrajinski helikopter M-24.
Kramatorsk
U petak 2. маја uveče oko 23.30 ukrajinska Nacionalna garda otpočela je juriš na Kramatorsk, koji je od Slavjanska udaljen desetak kilometara. U Jasnogorki između Slavjanska i Kramatorska — bila građani su blokirali 10-14 oklopnih transportera i druge tehnike. Kad je pala noć 2/3. maja oni su pošli u proboj pucajući trasirajućim mecima iz automata. Ima mrtvih i ranjenih, po agenciji RIA Novosti u bolnici u Kramatorsku je registrovano 10 ranjenih, a jedan je umro. Bilo je nepotvrđenih vesti o većem broju mrtvih i ranjenih.
U Kramatorsku su 3. maja oko podne obnovljene borbe. Ukrajinske snage ušle su u grad i zauzele sedište službe bezbednosti (koja se neznano kako zapalila 4. maja, javljaju RIA Novosti) Ukrajinske snage su 3. maja zaposele neke od visokih zgrada odakle su delovale snajperima. Pobunjenici, koji su pokušavali da zadrže centar grada i zaprečili su ulice autobusima koji gore. Čula se paljba iz različitog oružja. Na pojedinim tačkama gorele su gume. Nekoliko oklopnih vozila Nacionalne garde ušlo je grad.
Kad su stali, ljudi počeli da se okupljaju i da uzvukuju „Fašistii“ i vojnici su brzo seli na mašine i brzo se odvezli ka aerodromu na obodu grada.
Stanovnici Slavjanska su rejonu Andrejevka, kod brda Karačun na kome se nalazi TV emisioni centar koji su ukrajinske snage ujutru zauzele blokirali dve kolone ukrajinske vojne tehnike i da ubeđuju vojnike da predaju oružje saopštila je agenciji RIA Novosti deputat gradskog sovjeta Slavjanska Viktorija Paciora.
Oko 21:30 po lokalnom vremenu 2. maja kod sela Andrejevka u blizini Slavjanska grupa pobunjenika napala je vojnike 95. aeromobilne brigade Razvila se žestoka borba, poginula su dva ukrajinska vojnika i dva pobunjenika, javlja ukrajinska agencija Interfaks…
ukrajinska agencija UNIAN javlja da su poginula dva pobunenika. Po verziji RIA Novosti i Ruske službe Novosti (objavljenoj 3. mjaja ujutro) koje se pozivaju na „narodnog gradonačelnika“ Slavjanska Vjačeslava Ponomarjova, poginulo je desetoro ljudi kada su ukrajinski vojnici koje su blokirali civili izgubili su živce kad je pao mrak i počeli da pucaju, najpre u vazduh, a onda u živo meso. Dvojica građana koji su pokušavali da zaustave tenk pregažena su.
***
Gori i «Privatbanaka»: Mariupolj 4. maja
Železnički saobraćaj u okolini Slavjanska kroz koji prolazi 32 voza na dugim destinacijama i 33 lokalne kompozicija na elektrovuču je obustavljen. Dan pre početka ukrajinske vojno-policijske operacije rusko ministarstvo poljnih poslova izdalo je saopštenje u kome opominje ukrajinsku stranu da vojna intervencija na istoku Ukrajine vodi u katastrofu.
Ukrajinske snge tvrde da su zatvorile sveputne pravce prema Slavjansku utvrdivši se na 14 punktova, tako da mogu sprečavati dopremu opreme i terorista u Slavjansk…
Ukrajinska vojska razorivši barikade i ukopavši neke jedinice na važnijim mestima išle su dalje, a pobunjenici u Slavjansku su se vraćali na izgubljene pozicije. U toku večeri 3. maja pucalo se u blizini TV tornja kod grada Konstantinovka na pola puta između Slavjanska i Donjecka. Borbe su se 4. maja premestile i u Malinovku desetak istočno od Kramatorska.
MARIJUPOLJ: Ratne igre i obmane – Kako je izgorela Privatbanka oligarha Igora Kolomojskog
Ukrainska vojska ušla je Marijupolj (500.000 stanovnika, na obali Azovskog mora), a iz pravca Berđanska ka Marijupolju su poleteli helikopteri… Ukrajinske snage su u subotu 3. maja pokušale da isteraju pobunjenike iz gradske kuće i Marijupolju. Grad je ispresecan gorućim gumama. U gradu se puca, javljali su razni mediji
Međutim, sajt grada Marupolja 0629 međutim izveštava da u Marijupolju u noći 3. maja ukrajinska vojska nije sprovodila antiterorističku operaciju i Marijupolju, da nije bilo kretanja oklopnih vozila i da je sve to bila režija pobunjenika…
Pres služba policije u Marupolju (Press-služba Marijupoljskogo GU GUMVD Ukraini v Doneckoi oblasti) iznosi veoma interesantnu verziju događaja – saopštava da je grupa oko 15 časova na punkt Oružanih snaga Ukrajine, koja je stacionirana u selu Ribjaki, došlo nekoliko građana i navodno u cilju da pruži svu moguću pomoć borcima ( doneli hranu za koju se kasnije ispostavilo da sadrži supstancu koja je izazvala pospanost vojnika . Pola sata kasnije, oko 20 nepoznatih lica u tri automobila došli su i zarobili pet pospanih pripadnika vojne posade, zaplenili četiri automatska, bombe , mitraljez i municiju. Dva trezna vojnika koji su bila u stanju da se odupru, da odbiju napad i nisu dozvolila pobunjenicima da preuzme ostatak oružja . Pobunjenici su zarobljenike odveli u prostorije marijupoljskog Gradskog veća. Tamo su takođe doneli i oružje koji je oduzeto od vojnika. Tokom pregovora o vraćanju oružja i zarobljenika aktivisti tzv Narodne Republike Donjeck počeli su da grade barikade od guma na raskrsnici avenije Lenjina i ulice Kazancev, a kada su zarobljene vojnike izveli iz gradske dvorane, aktivisti palili gume i odbili da daju oružje, jer su u zamenu za oružje tražili da se policijski kordon povuče dalje od Gradskog veća i otvorili su vatru u pravcu policije. Policijski službenici su ispalili nekoliko hitaca upozorenja u vazduh. Posle toga započela su agresivnija dejstva pobunjenika koji su uništavali imovinu požarima, čuli su se pucnji, grupa pobunjenika je krenula u centar grada i zapalila kancelarije jedne od partijskih organizacija i ispostava banaka…
U marijupljskim kancelarijama ukrajinske partije „Batkivšćina“ nije ostao kamen na kamenu izveštava ruska
TV1.
Nepoznati ljudi su do temelja spalili ispostavu „Privatbanke“ oligarha Igora Kolomojskog, guvernera Dnjepropetrovska lojalnog kijevskim vlastima. Njegov ofis je demoliran, stvari su unišene, a ostavljena je poruka „Mstim za Odesu“. To nije jedini primer obračuna demonstranata na istoku s oblasnim oligarhom Igorom Kolomojskim, koga je vlast iz Kijevu u martu postavila za gubernatora – u Donjecku nekoliko bankomata njegove «Privatbanke» demonstranti su zapalili, a u Gorlovki su «zarobili» nekoliko «privatovskih» inkasanskih uređaja, a ranije u Donjecku su jurišali na ofis firme «Privat» Igora Kolomojskog…
Ujutro 7. maja ukrajinske snage su uspostavile kontrolu nad gradskom kućom i radnici gradskih službi su počeli da raščišćavaju barikade dok su prisutni građani dovikivali:“izdajnici…“. Prethodne noći čule su se ssirene i gorele su gume na barikadama. Na ulazu u grad bilo je pucnjave, ali hitna pomoć nije dobila ni jedan povod. Policija Marijupolja saopštava da su primenjene specijalne mere i da je priveden izvestan broj «zlotvora» (zloumišljenikov). Agencija http://ria.ru/world/20140507/1006823734.html#ixzz3118dllvJ“ target=“_blank“> RIA Novosti javlja da su pobunjenici iz prostorija isterani nekakvim gasom, a kada su izašli napolje opkolilo ih je oko 60 ljudi s automatima koji su počeli da pucaju u vazduh i uhapsili 20 pripadnika samoodbrane Marijupolja, a da gradsku kuću kontroliše Unutrašnja vojska, te da se pred gradskom kućom u sredu 7. pre podne počeli da se okupljaju građani.
Pet proruskih aktivista ubijeno je u obračunima sa ukrajinskim snagama u Marijupolju, javlja CNN pozivajući se na portparolku pristalica federalizacije Irinu Voropajevu, koja je dodala i da je 15 pripadnika samoodbrane ranjeno. Odmah zatim, u grad je ušla kolona od 10 ukrajinskih tenkova. Dva tenka su viđena u blizini benzinske pumpe u blizini centra grada.
Ukrajinski ministar policije Avakov je saopštio da su da su najveći deo akcije igrali pripadnici specijalnog odeljena „Azov“ i 72. mehanizirovane brigade ministarstva odbrane.
Prema saopštenju ukrajinskog ministartva unutrašnjih poslova u sredu 7. kod sela Manguš pucano je na autobus koji je prevozio četu milicije specijalnog odeljenja «Azov» koji se išao iz Marijupolja u Berđansk. Jedan je napadač je ubijen u blizini sela, a je uhapšen je ministar odbrane Donjecke Narodne Republike Igor Kakidzjanov, koji je učestvovao u napadu na policiju.
Nekoliko sati kasnije na sajtu grada Marijupolja javlja se da su proruski demonstranti oko 11 časova 7. maja s gradske kuće Marijupolja skinuli zastavu Ukrajine, koju su tog jutra oko 8.30 bile podigle pristalice jedinstvene Ukrajine, a da su ponovo istakli zastavu Dnjeparske narodne republike i Ruske federacije. Uz aplauze mitingaša pripadnici Unutrašnje vojske napustili teritoriju oko gradskog sovjeta i da su ih u blizini zgrade administracije opkolili demonstranti.
Sajt 0629.com.ua javlja da je grupa demonstranata opsedala sedište policije Primorskog regiona i tražila da se uhapšeni puste. Na istoj stranici sajt objavljuje i videozapis o tome da je policija pucala u znak upozorenja, da se čuo plač dece, ali nije precizirano kakav je ishod tog događaja
Gradski sajt Marijupolja 0629 kada je nacionalna garda ušla u gradski sovjet demonstranti su se okupili okolo, nacionalna garda je pucala najpre u vazduh, pa onda u noge. Aktivisti su skidali rubaške i vikali: „Streljaj sjuda!“
TV RT citira očevice koji opisuju kako su demonstranti vojnicima nacionalne garde Ukrajine skandirali «fašisti», «fašisti» i kako su ovi na kraju dana autobusima otišli iz grada i kako je gorsovejt Mariupola nekoliko puta prelazio iz ruke u ruku, a zastava na zdanju menjana – šest puta…
Oružani sukob u Marijupolju na Dan pobede
Ukraјinske snage, koje su ušle u Marijupolj u oklopnim vozilima među kojima je bilo temkova, napale su 9. maja zdanje odeljenja milicije u Marijupolju u nameri da uhapse policajce koji ne izvršavaju naređenja Kijeva. Zgradu uprave unutrašnjih poslova je zahvatio plamen i ona je izgorela.
Sajt grada Mirijupolja je bio postavio kontinuirani upsream videozapis u realnom vremenu u toku dana pokazivao grupu policajaca koji pucaju u vazduh, a takođe i prenos TV ANNA na kome se prikazuje kako ljudi videvši oklopna vozila viču „fašisti“, fašisti“ i se iz tenkova otvara rafalna paljba. Ne zna se tačan ukupni broj žrtava.
Prve vesti su govorile da su poginule dve osobe, a da je osam osoba ranjeno, javljala je TV
RT Komersant pozivajući se na medicinsku službu u Marijupolju javlja da je poginulo 7, a hospitalizovano 39 osoba. Ukrajinski list Sevodnja javlja da je među poginulima načelnik saobraćajne policije u Marijupolju Viktor Sajenko i komandant proukrajinskog dnjeropetrovskog dobrovoljačkog bataljona „Djnepar“ koju pobunjenici zovu «vojska Kolomojskog», Sergej Demidenko. Ukrajinski ministar Avakov je saopštio da je ubijeno 20 pobunjenika, javila је agencija UNIAN. On je takođe rekao da je kidnapovan šef policije Mariupol Valerij Andrušuk, koji je imenovan na 1. maja.
Samodbrana grada optužila je ukrainske oružane smage da su otvorile vatru na učesnike mirnog mitinga kog zdanja mesne milicije, javila je TVRT. Novinska agencija Interfaks Ukrajina je objavila da policija pokušava da povrati kontrolu nad zgradom u kojoj se nalazi sedište Ministarstva unutrašnjih poslova, koju su prethodno zauzele proruske snage. Agencija
Interfaks je javio da je oko 1.500 ljudi napustilo paradu organizovanu povodom Dana pobede i krenulo da brani zgradu ministarstva. RIA Novosti javlja da su ukrajinske snage pucale na neposlušne milicionere i iznad glava građana i da su mnogi od njih nastradali od rikošeta.
Agencija RIA Novosti javlja da je iz Donjecka pravo s mitinga u čast Dana pobede ka Marijupolju krenula grupa boraca odevena u kamuflažne uniforme.
0629 takođe javlja da su marijupoljci preoteli jedan tenk. Pucalo se i iz RPG.
***
Komesar društveno-patriotskog pokreta «Istočni front» Nikolaj Solncev izjavio je 3. maja da se u Donjeckoj oblasti sprovodi mobilizacija, javlja list Komersant. Dan pre toga izvršni komitet Donjecke Republike objavio je da podčinjava sebi sve policijske i oružane snage koje se nalaze na teritoriji Donjecke oblasti. Dеmonstranti su zauzeli sedište saveza industrijalaca kojim dominira guverner Donjecka oligarh Igor Taruta čiji je ofis demoliran. Vojno tužilaštvo pobunjenici su zauzeli 4. maja, a istog dana ključeve zgrade izvršnog komiteta predao im je i gradonačelnik Donjecka, koji je kasnije demantovao tvrdnje pobunjenika da je podneo ostavku…
Oko 20 pobunjenika razoružalo je 5. maja posadu pogranične službe u mestu Amvrosijevka u Donjeckoj oblasti…
Aerodrom u Donjecku privremeno zatvoren za sve letove. Železnička koja vodi prema Donjecku blokirana je od strane pobunjenika.
U Donjecku se u okviru mobilizacije povećao broj ljudi naoružanih puškama, pištoljima ili bilo čime. Voz ilj Ljvova je dočekan i pregledan, a lica sumnjiva privođena u atmosferi nalik na linč.
LUGANSK: Osvajanje kasarne
Iz kasarne u Lugansku, gde su pobunjenici objavili opštu mobilizaciju vojnici su izvedeni i odvedeni autobusima na gradski aerodrom, odakle će bitu transportovani u Vinicu, ili kako je rekao jedan pobunjenik „tam na banderoške“ (u zemlji Bandere“, tj. u zapadnu Ukrajinu), a oružje je predano pripadnicima «Berkuta», koji su učestvovali u jurišu na kasarnu na strani pobunjenika. Interfaks međutim prenosi izjavu Ministarstva unutrašnjih poslova Uкrajine da su pripadnici Nacionalne garde napustili kasarnu sa oružjem, a ne bez njega.
Ukrajinski list ( Sevodnja izveštava da su u kasarni nacionalne garde u Lugansku bili 18-19-godišnji vojnici koji su ranije štitili poredak na kijevskom Majdanu. Sekretar Saveta nacionalne bezbednostii i odbrane Andrej Parubij je na ukrajinskom «Petom kanalu» izjavio da je nacionalna garda odbranila kasarnu u Lugansku, ali je ta tvrdnja bila preuranjena…
Predstavnik press-centra štaba takozvane objedinene armije jugoistoka Aleksandr Markitan saopštio je agenciji «RIA Novosti», da je tokom osvajanja kasarne poginuo jedan, a da su ranjena dva pobunjenika i dva vojnika Nacionalne garde.
Politički predstavnik Štaba narodne samoodrane mesta Krasnij luč Vladimir Serdjkov izjavio je Inteaksu da su šahtjori svih sedam rudnika Krasnij luč, koji su obustavili rad otišli na barikade kojih u Lugansku u iščekivanju napada ukrajinskih snaga podignuto oko 150.
Dopunjeno 9. maja
Ruska agencija RIA Novosti prenela je 2. maja izjavu Dmitrija Peskova, pres sekretara ruskog predsednika da Vladimir Putin „u operativnom režimu“ prima sve informacije o razvoju situacije na jugo-istoku Ukrajine u vezi kako je reskao «npočetkom tamošnje (ukrajinske) kaznene operacije u kojoj su počele da dejstvuju i oružane snage uključujući i ratnu avijaciju». Peskov je takođe rekao da je kaznena operacija na jugoistoku Ukrajine uništila nadu u održivost u životu ženevskih dogovora o razoružanju svih nelegalnih formacija u Ukrajini.
Kasno popodne 2. maja Rusija je zatražila sednicu Saveta bezbednosti, a ruski predsednik Medvedev je ukrajinsku akciju nazvao znakom „prestupne bespomoćnosti“ kijevskih vlasti.
Američki predsednik Obama je akciju ukrajinskih vlasti na istoku zemlje nazvao legalnom, pozvao je da se razoružaju paramilitarne snage na istoku i zapretio Rusiji novim sankcijama ako ne prestane s destabilizacijom istoka Ukrajine. Putinov pres sekretar Peskov je posle toga izjavio da niti Rusija niti ijedna druga zemlja više ne može da utiče na ponašanje ljudi na istoku Ukrajine. Upitan da li će Rusija pomoći pokret na jugo-istoku Peskov je rekao „to je za nas sasvim nova linija…“
Tokom samita Obama Merkel bilo je načelnog slaganja oko toga da će Rusija morati da bude kažnjena zbog destabilizacije Ukrajine. I u tom kontekstu u medijima je pominjana nemačka energetska povezanost s Rusijom i ruska mogućnost da zavrnu slavinu kao prepreka pedagoškim merama. Međutim ima i SAD s Rusijom ima osetljiv indiretan aranžman. Šesnaest članica NATO-a (Kanada, Nemačka, Velika Britanija i Poljska, ali dve ne-NATO zemlje (Finska, Švedska) potpisale 2006. SALIS ugovor sa ruskom, za tu priliku stvorenom, takođe SALIS nazvanom firmom, čiji je vlasnik ruska kompanija „Volga Dnjepar“ sa sedištem u Lajpcigu. Preko te firme se prevozi najveći deo svega što ne eksplodira za američku vojsku u Avganistanu.
Cristian science monitor u tekstu ( Punish Russia? Why some Pentagon officials would prefer restraint , piše da dok se na Kapitol hilu agituje da se robusno kasni Rusija, Pentagon ispod stola na Belu kuću vrši pritisak da pokaže uzdržanost. Razlog «severna ruta snabdevanja» vojske u Avganistanu, takozvana NDT-ruta (Northern Distribution Network), koja se izvodi preko rusko-zapadnoevropske firme SALIS (Strategic Airlift Interim Soulution), čiji Amerika nije formalni član. Ta ruta je dobila na značaju i u planovima za izvlačenje američke vojske iz Avganistana. Vladimir Putin još ničim nije dao naznake da Rusija neće poštovati SALIS dogovor.
Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov je 2. maja rekao da je Moskva posle početka ukrajinske operacije izgubila vezu s specijalnim predstavnikom predsednika Ruske Federacije Vladimirom Lukinom, poslatim u region radi peregovora, javila je ruska televizija RT. Misija Vladimira Lukina ruskog ombudsmana za ljudska prava, inače opozicionog političara, osnivača liberlane partije Jabloko, verovatno je imala veze s zahtevom Angele Merkel da Rusija pomogne u oslobađanju vojnih posmatrača iz zemalja OEBS-a, među kojima ima i Nemaca, zarobljenih ranije u Slavjansku. Štutgarter cajtung piše da zatočeni posmatrači OEBS-a nisu bili deo zvanične posmatračke misije OEBS-a nego su na teren otišli na molbu zvaničnog Kijeva, po bilateralnim sporazumima. Lukin je bio predstavnik Putina 20. februara 2014. i posredovao je prilikom potpisivanja sporazuma Janukoviča i predstavnika Majdana On jedini nije parafirao taj sporazum, koji tadašnja opozicija (sadašnja vlast) nije poštovala, što Moskva zamera sadašnjoj vladajućoj garnituri u Kijevu.
Agencija RIA Novosti izveštava, pozivajući se na sekretaricu Vladimira Lukina u Slavjansku izvestila je da je s Lukinim sve u redu, da ne zna otkuda informacija o gubitku veze s njim i da njen telefon radi.
BBC je javio iz Slavjanska 3. maja pre podne da su pobunjenici oslobodili 25. aprila zarobljene vojne posmatrače iz zemalja OEBS-a među kojima su bila četiri Nemca. Vest je saopštio Vladimir Lukin, rekavši da su ljudi koje on ima na spisku oslobođeni iz humanitarnih razloga, a ne kao rezultat razmene. Lukin je međutim rekao da zbog pucnjave na jednoj od barikada posmatrači nisu mogli odmah da napuste Slavjansk i da će ih obilaznim putevima prebaciti u Donjeck, odakle oni treba da idu kući.
List «Novosti donbasa» piše da je Vladimir Lukin pregovarao sa komandantom pobunjenika u Slavjansku Igorom Streljkovim (koga ukrajinski mediji, pozivajući se na ukrajinsku službu bezbednosti zovu Igor Girkin iz ruske GRU, a koga Lukin zove Igor Ivanovič) boraveći u Botaničeskom sadu Donjecku u luksuznoj rezidenciji oligarha Rinata Ahmetova. Lukin je 2. maja prisutstvovao meču „Šahtjor“ – „Iljičevec“ na stadionu“Donbas-arena“ kao gost Ahmetova.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je 5. maja predsedniku Vladimiru Putinu predstavilo «Belu knjigu“ o kršenjima ljudskih prava u Ukrajini u periodu od kraja novembra 2013 do kraja marta 2014 . «Bela knjiga“, dostupna na sajtu predsednika RF u pdf formatu, sadrži navode koje su objavili ruski, ukrajinski i zapadni mediji, izjave predstavnika kijevskih vlasti i njihovih pristalica, očevidaca, kao i činjenica koje su prikupljale ruske nevladine organizacije. Jedan odeljak Bele knjige odnosi se na diskriminaciju na etničkoj i jezičkoj osnovi, na ksenofobiju i rasni ekstremizam, a jedan na religioznu netrpeljivost i prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata… „Činjenični podaci ovog izveštaja pokazuju da je brutalno kršenje osnovnih načela i normi ljudskih prava u Ukrajini dobilo masovni karakter“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu pres službe predsednika RF.
U saopštenju se kaže da je cilj „Bele knjige“ da da ukaže na kršenja ljudskim pravima međunarodnoj zajednici i glavnim međunarodnim telima u oblasti ljudskih prava, kao i relevantnim nevladinim organizacijama koje „se ne poklanjaju nepristrasnu pažnju na identifikaciju i privođenje pravdi onih koji su odgovorni za ove prekršaje“…
Ministarstvo inostranih poslova Rusije u saopštenju izdatom nešto kasnije istog dana (5. maja popodne) ocenjuje da vlasti Kijeva produžavaju «rat s narodom sopstvene zemlje i da u blokiranim gradovima nazire humanitarna katastrofa, te poziva vlasti u Kijevu da obustavi operaciju. «Ponovo pozivamo kijevske organizatore terora protiv sopstvenogo naroda da se opamete, prekrate krovoproliće, odvedu vojsku i sednu, konačno, za pregovarački sto, kako bi počeo normalni dijalog o putevima razrešenja političke krize. Ukrajinski šef diplomatije Andrej Deščica izjavio da je spreman da se sastane sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim…
Kako javlja ukrajinska agencija UNIAN 6. maja u Kijevu je počelo vanredno zasedanje Vrhovne rade Ukrajine o nastaloj situaciji.
Vrhovna Rada Ukrajine nije podržala inicijativu vlade o sprovođenju sveukrainskog konsultativnogreferenduma 25. maja zajedno s predsedničkim izborima. Za inicijativu je glasalo samo 150 poslanika od 450, javlja agencija UNIAN. U Vrhovnoj Radi je preovladala ocena da „referendum“ o odgovarajućem rešenju može biti sprovedensamo posle stabilizacije stanja u regionima i prestanka borbenih dejstava.
Agencija citira poslanika partije UDAR da je moguće da će se raspravljati o ostavci v.d. predsednika Turčinova i ministra policije Arsenija Avakova.
Poslanička grupa Komunističke partije udaljena je iz Rade zbog separatističkih izjava njenih rukovodilaca, javlja UNIAN. Članovi Komunističke partije su okrivili v.d. prdsednika Aleksandra Turčinova, šefa službe Bezbednosti Valentina Nalivajčenka i ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova za masovna ubistvai u znak protesta napustili zasedanje Rade, izveštava http://kp.ua/politics/451392-yz-rady-vyhnaly-kommunystov-y-obsuzhdauit-sytuatsyui-na-vostoke Ukrajinska pravda .
RBK Ukrajina javlja da je moguće da će Rada doneti odluku da se 25. maja zajedno sa predsedničkim izborima u održi i referendum o decentralizaciji Ukrajine.
Ukrajinska pravda pretpostavlja da partija Vitalija Klička (UDAR) želi da umesto Turčinova bude izabran biznismen Petar Porošenko, predsednički kandidat u čiju se korist Kličko odrekao kandidature. Porošenko nije podržao tu inicijativu. List je kasnije citirao delegate koji tvrde da partija UDAR nema nameru da izazove „parlamentarni prevrat“.
Poslanik Partije regiona Nikolaj Levčenko najavio je da će negova poslanička grupa tražiti ostavke v. d. predsednika države predsednka Vrhovne Rade Aleksandra Turčinova, ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova i šefa SBU Valentina Nalivajčenka, javlja agencija UNIAN .
Dopunjeno 6. maja
Vladimir Putin predsednik Ruske federacije zatražio je 7. maja na konferenciji za štampu u Moskvi posle sastanka sa švajcarskim predsednikom i predsedavajućim OEBS-a Didijeom Burkhalterom od proruskih demonstranata na jugoistoku Ukrajine da odlože referendume o većoj autonomiji ili čak nezavisnosti tih delova Ukrajine, kako bi otpočeo dijalog o rešenju krize.
On je takođe pozvao ukrajinsku vojsku da obustavi sva dejstva protiv proruskih aktivista koji su zauzeli zgrade lokalnih samouprava i policijske stanice u više od deset gradova na istoku Ukrajine. Putin je istakao da je direktni dijalog između zvaničnog Kijeva i proruskih aktivista sa jugoistoka Ukrajine ključan za okončanje krize i dodao da će Rusija učiniti sve što je u njenoj moći da se ta kriza razreši. Predstojeći predsednički izbori u Ukrajini su „korak u pravom smeru“, istakao je Putin, naglasivši da ipak pre izbora građane jugoistoka Ukrajine treba uveriti da neće biti prevareni i da njihova prava neće biti uskraćena, što praktično znači da treba sprovesti ustavne reforme.
Pozdravio je puštanje iz zatvora „narodnog gubernatora“ Pavla Grubareva, ali je podcrtao da je neophodno da svi politički zatvorenici treba da budu pušteni na slobodu.
Rekavši da ono što se desilo u Odesi ledi krv u žilama naglasio je da odgovornost za stanjeu ukrajini leži na onima koji su neustavno preuzeli vlast u Kijevu februara 2014. i onih koji ih podržavaju materijalno pilitički, informaciono i na druge načine.
Naglasio je takođe da zapadni partneri kažu da je ključ ukrajinske krize u rukama Rusije, ali da to ne odgovara realnosti i da je ključ na drugom mestu. Rekao je takođe da su zapadni partneri sve vreme govorili da ih brine ruska vojska kod ukrajinske granice, ali da je Rusija vojsku sa ukrajinske granice povukla, da se ona ne nalazi na ukrajinskoj granici, već na lokacijama na kojima izvodi svoju redovnu obuku – na poligonima, a da se to može proveriti uobičajenim obaveštajnim sredstvima, a između ostalog, sve se vidi iz kosmosa.
Nedelju dana pre Putina ruski ministar vojni Šojgu je u razgovoru sa Hejgom rekao da je Rusija povukla deo snaga sa granice ali američka strana to nije komentarisala već je nastavila da traži da Rusija prestane da pomaže separatiste na istoku Ukrajine.
Spoksman Bele kuće Džoš Ernst izjavio je za Rojters, iz predsedničkog aviona Baraka Obame koji je na turneji po Arkanzasu, da bi Vašington pozdravio transparentno rusko povlačenje, da bi sigurno znao da se to desilo, ali da to do sada nije uočio… (Videti takođe:Američki izveštaj o rasporedu ruskih i ukrajinskih oružanih snaga u okviru dole)
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je 8. maja da ne vidi znakove da Rusija povlači trupe sa ukrajinske granice i najavio jačanje prisustva Alijanse na istoku. Na to je rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo da je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen „slep“, izvestio je Itar – Tass.
Burkhalter je, kako prenosi agencija RIA Novosti, Putinu predložio da se detaljno razmotri „mapa puta“ o izlasku iz krize koju je predložio OEBS.
Proruski aktivisti u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine će na sednici skupštine 8. maja razmotriti poziv ruskog predsednika za odlaganje referenduma o nezavisnosti, izjavio je lider samoproglašene Donjecke narodne republike Denis Pušilin: „Mi imamo najveće poštovanje za predsednika Putina. Ukoliko on to smatra neophodnim, mi ćemo naravno o tome razgovarati…“
Turčinov: Pregovori s lokalnim predstavnicima, s teroristima civilizovane države ne pregovaraju
V.d. predsednik Ukrajine Turčinov izjavio 8. maja da s naoružanim kriminalcima na čijim je rukama ljudska krv civilizovane države ne pregovaraju, da ukrajinske vlasti nikada nisu sprovedile kaznene operacije na istoku, već da urajinske službe bezbednosti štiti život i zdravlje građana u okviru antiterorističke akcije protiv terorista , sabotera i ostalih kriminalaca koji su ubili, mučen , kidnapovani naše građane „, Aleksandar Turčinov je komentarisao izjavu predsednika Vladimira Putina naglasivši da ukrajinska vlast mora da zaštiti teritorijalni integritet zemlje i oslobodi privremeno okupirane teritorije, “ dodajući da je ukrajinska vlada spremna na dijalog sa onima koji žele da razgovaraju i pregovaraju o specifičnim pitanjima jedinstvene Ukrajine sa predstavnicima lokalnih samouprava , sa aktivistima u zajednici i preduzetnicima Donetske i Luganske oblasti, ali da sa naoružanim kriminalcima na čijim je rukama ljudska krvi civilizovane država ne ne razgovaraju već ih u skladu sa zakonom neutrališu. On je naglasio da će amnestiju dobiti samo oni koji dobrovoljno polože oružje i oslobode državne prostorije i koji nisu uključeni u ubista i druge ozbiljne zločine…
Narodna odbrana Donbasa je sredu 7. maja zamenila oficire ukrajinske specijalne jedinice «Alfa», zarobljene krajem aprila za narodnog gubernatora Donjecke oblasti Pavla Gubareva, zamenika odbrane Slavjanska Igora Perepečaenka i Sergeja Zlobina iz Kahovke u Hersonskoj oblasti.
Puštanje Gubareva iz zatovora je bio čest zahtev demonstranata na istoku Ukrajine. Pavel Gubarev se pojavio pred novinarima, ali se uzdržao od komentara dok se ne upozna sa situacijom.
Donjeck i Lugansk ne odlažu referendum…
Narodni sovjet Donjecke Narodnoe republike odbio je da promeni datum referenduma, javla Interfaks. «Referendum će biti održan 11. maja», izjavio je kopredsednik vlade DNR Miroslav Rudenko. Bilo je sprovedeno glasanje, i na tom golosanju je doneto rešenje da se datum referenduma ne menja – on će se održati 11. maja», saopštio je kpredsednik vlade DNR Denis Pušilin.
Kako ITAR-TASS javlja, pozivajući se na miliciju u Donjecku, nepoznata lica, odevena u uniforme Desnog sektora uništila su 8. maja milion glasačkih listića za referendum o statusu Narodne Republike Donjeck.
Prema rečima očevidaca nepoznati su provalili u štampariju uništili 800 hiljada glasačkih listića koji su štampani po nalogu pristalica federalizacije, onesposobili štamparsku opremu, a iz druge štamparije odneli 300 hiljada listića i takođe oštetili opremu za štampanje…
Međutim, agencija RIA Novosti citira Denisa Pušlina, da je vest o uništavanju listića lažna i da se oni već nalaze na izbornim mestima…
Pripreme za referendum u Luganskој oblasti nisu zaustavljene ni za trenutak…
Dopunjeno 8. aprila
Uprava ministarstva unutrašnjih poslova u Odesi saopštava na svom sajtu da je u požaru koji je izbio u Domu prosojuzov (Domu sindikata) u Odesi tokom sukoba pristalica federalizacije i unitarne Ukrajine 31 osoba smrtno stradala, pošto su se mnogi ugušili dimоm, a neki stradali skačuči kroz prozore zapaljene zgrade. Oko 170 osoba je povređeno. Mediji javljaju da je ukupan skor mrtvih u Odesi 46…
U Grčkoj ulici u Odesi 2. maja izbila je masovna tuča između pripadnika Desnog sektora i fudbalskih navijača iz grupe „ultras“ koji su demonstrirali za jedinstvenu Ukrajinu i proruskih demonstranata. (U Odesi živi 62 UKrajinaca i 29 odsto etničkih Rusa).
Ukrajinski list Rosbalt – Ukrajina javlja da su dve grupe demonstranata probile policijske kordone kojima su dve grupe razdvojene kako bi se zaustavila tuča i nastavili sukob.
Proukrajinski demonstranti su oteli policijska vatrogasna kola i njime rasterivali «moskove sa Kulikovog polja», a ovi su pokušavali da im otmu cisternu. Čula se pucnjava.
Na sajtu BBC bjavljenom 3. maja oko 1.30 ujutru ( Ukraine crisis: Dozens killed in Odessa fire amid clashes
, javljeno da je 31 osoba poginula u Odesi, da izveštaji nisu jasni, ali da izgleda da su se separatisti zablokirali u jednoj zgradi i da su obe strane bacale molotovljeve koktele.
Ukrajinska policija je 3. maja tvrdila da su demonstranti sami zapalili zgradu ukojoj su bili i iz nje bacali molotovljeve koktele. Tu verziju podupire donekle izveštaj Ruske službe BBC snimkom nekoliko plastičnih flaša benzina, navodno nađenih kasnije u izgoreloj zgradi. Ta verzija po kojoj su se proruski demonstranti zapravo sami spalili samo dodatno razgnevljuje rusku stranu. koja ogorčeno negira ukazujući na snimke vatrene kanonade koja je dugo trajala i snimke iz kojih se vidi kako grupa devojaka s ukrajinskim obeležjima na ulici uliva bezin u plastične flaše, dok se iza njih mirno šeta neko lice u policijskoj uniformi. Napadači su bili opremljeni za borbu, nosili su zelene šlemove koje obično imaju vojni rezervisti, i bacili su veliki broj molotovljevih koktela. Sudeći po snimcima dostupnim preko TV i socijalnih mreža napravljenim kad je zgrada otvorena da ljudi mogu da u nju uđu i polože cveće i zapale sveće na mestima masovne pogibije, donji spratovi su očigledno mnogo više oštećeni nego gornji.
Kako javlja list Odeskskaja žiznj proruski demonstranti su najpre pokušali da rasture miting pristalica jedinstvene Ukrajine. Tuča je počela na Prospektu mira. Pristalice jedinstvene Ukrajine su se zabarikadirale u jednom delu grada a njima su se pridružili navijači okupljeni u Odesi zbog utakmice harkovskog „Metalista“ i odeskog „Černomorca“ i krenuli su da rasturaiju kamp proruskih demonstranta na Kulikovom polju, na kome je nastala panika i gde su proruski demonstranti počeli da prave molotovljeve koktele. Oni su zauzeli trovački centar «Afina» i preko socijalnih mreža objavili mobilizaciju pristalica i pozvali ih da ponesu oružje. Policija je izgubila kontrolu i nije više štitila ni jednu od sukobljenih strana, izveštava Odeskaja žiznj po čijem izveštaju ispada da je tada desetak ljudi ranjeno, a da su poginule dve osobe…
U vestima ima tvrdnji da je sa ukrajinske strane učestvovao Desni sektor. Nema detalja o tome da li su na proruske demonstrante (koji su nedeljama logorovali na Kulikovom polju, trgu-parku kod železničke stanice u centru Odese) učestvovali oni pripadnici Desnog sektora koji su kao neka vrsta paralelne vlasti takođe nedeljama držali kontrolne punktove oko Odese, u čijoj okolini postoje sela s ruskom većinom.
Ulogu navijača (ultrasa iz Odese i Harkova) u tom pogromu pominju mnogi izveštaji. Pominje se i fakat da se policija posle niza sukoba naglo povukla i pustila masu da pali, a to je sudeći po videozapisima činila sa veselom razuzdanošću. Ako se za policiju može reći da se raspala tokom sukoba, nema objašnjenja zašto u tako rizičnoj atmosferi na primer nije otkazana fudbalska utakmica…
Аktivisti“antimajdana“ su ze zabarikadirali u Domu prosojuza (Domu sindikata), u koji su prodrli „majdanovci, koji su palili njihove šatore na Kulikovom polju (na slici koju objavljuje list Komsomolskaja pravda – Ukrajina). U Domu sindikata je izbio požar (video gore). Požar je, po policiji, izbio na trećem i četvrtom spratu petospratne zgrade, čiji su ulazi bili zapaljeni, a zabarikadirani demonstranti su se povukli na najviši sprat na kome su se gušili od dima. Jedan momak je pao kroz prozor i ostao na ulici bez ijednog znaka života…
List „Odeskaja žiznj“ o tome je izvestio pod naslovom В Одессе сожгли главное „гнездо“ сепаратистов» (U Odesi spalili glavno leglo separatista)
. Na krovu požarom zahvaćenog zdanja Doma sindikata blokirano je nekoliko desetina ljudi. Pоlicija je posle duge pauze pregovarala s demonstrantima kako bi spasla ljude s krova.
Predsednik samooproglašene Odeske Republike Valerij Kaurov ispričao je za rustu RT da kako «banderovci» zapalili šatorsko naselje na trgu Kulikovo polje u Odesi, kako su se zatim probili u Dom sindikata gde su se proruski demonstranti zabarikadirali, kako su zgradu zapalili, kako je vatrogasna služba stigla pola sata po izbijanju požara i kako su proukrajinski demonstranti koje on naziva «banderovcima» ometali gašenje požara i vikali: «Ruskie gorite!» (Na nekim snimcima taj uzvik glasi „Gorite Moskali!“) Jedan od videozapisa pokazuje kako se grupa proukrajinskih demonstranata ulazi na zadnji ulaz opkoljene zgrade i kako kasnije izlazi…
BBC je 3. maja ujutru u izveštaju Ukraine unrest: Kiev resumes military operation in east citirao izjavu demonstranta zvanog Albu, koji je bio zabarikadiran u zgradi, da su pripadnici ultra-nacionalističkog Desnog sektora bacali šok bombe i molotovljeve koktele, a kada je na kraju on bio spreman da skoči s prozora da su ga tukli batinama i lancima…
Sajt Dumskaya.net objavio je seriju stravičnih slika ljudi ugušenih dimom i nagorelih tela među njima i nagnuto nad prozorom nagorelo telo čoveka koji je očigledno grčevito pokušavao da se izbavi. Upozorenje čitaocu sa osetljivijim nervima: slike o užasima ukrajinskog rata u GALERIJI GORE mogu biti veoma uznemirujuće!
Kasnije saopštenje policije u Odesi govoriće o desetinama mrtvih svedočiće o daleko tragičnom bilansu tog sukoba – 46 mrtva i 170 povređenih.
Ruska televizija NTV , uporedila je epilog u Odesi sa nacističkim zločinom u Hatinu (Belorusija) u kome je 22. marta 1943. ukrajinska kolaboracionistička formacija 118. šucmanšaft bataljon zbog toga što su partizani ubili nekoliko nemačkih vojnika spalila 149. stanovnika sela u njihovim kućama. Neki ruski mediji događaje u Odesi opisuju rečju pogrom što podseća na to da su se u Odesi su više puta odigrali pogromi Jevreja. Jedan od prvih pogroma Jevreja u Ruskoj imperiji zbio se u Odesi 1821. još nekoliko pogroma bilo je i XIX veku. Godine 1905. kada se u tadašnjoj Ruskoj imperiji odigrao niz pogroma odeski je odneo živote više od 400 Jevreja…
U Odesi je proglašena trodnevna žalost i najavljeno formiranje dobrovoljačkih odreda milicije. U Odesu je poslata komisija Ukrajinske vlade. Uhapšeno je oko 130 učesnika u sukobima. Pokrenuta je istraga.
Izveštaj na sajtu ruske službe BBC 4. maja govori o tome da je manja grupa ljudi demonstrirala 3. maja ispred uprave policije u Odesi zahtevajući da budu pušteni ruski demonstranti. Uzvikivali su parole «Odesu nećemo oprostiti» i «Odesa – ruski grad». Broj demonstranata je 4. maja narastao na oko hiljadu i policija je počela da pušta iz zatvora deo uhapšenih proruskih demonstranata.
U nedelju popodne 4. maja ljudi su počeli da se okupljaju na Kulikovom polju u čast onih koji su poginuli. Oko 16 časova po lokalnom vremenu demonstranti su uz zastave Ruske Imperije krenuli ka policiji i na putu se sukobili s grupom građana koji su vikali „Slava Ukrajini“ i bacali na njih kamenice.
Demonstranti su stajali u blizini policijske zgrade uzvikujući: „Slava herojima“ i „nacisti, nacisti“, a zatim su počeli da se probijaju kapiju, ušli duboko u u zgradu čija su vrata probili uz pomoć jednog kamioneta. Oko 17:30 policija je počela da masovno pušta zatvorenike, da bi 18:20 časova od 100 uhapšenih 67 ljudi je napustilo zgradu policije. Sudeći po fotoreportaži sajta izgleda da su neki od milicinera prešli na stranu demonstranata (Videti slike u FOTOGALERIJI
Prokuratura u Odesi protestovala je protiv puštanja na slobodu uhapšenih koje je sprovedeno, kako se kaže, «neposredno po naredbi organa unutrašnjih poslova bez ikakve saglasnosti organa prokurature i posle otvorenog ignorisanja službenih dužnosti i zakona o miliciji od strane radnika milicije…“
Kasnije uveče nekoliko stotina uglavnom mlađih pristalica Majdana, nezadovoljni što je milicija pustila separatiste, naoružani štitovima i pendrecima krenuli sa ka Kulikovom polju, spaljenom stecištu proruskih demonstranata, uz agresivne i opscene povike neki od njih su se popeli uz fasadu nagorele zgrade, skinuli sa nje rusku zastavu i postavili ukrajinsku. Preko društvenih mreža oni su objavili mobilizaciju, javljao je ukrajinski list Sevodnja.
Prema RIA Novosti, oni su se ipak uputili prema svom zbornom mestu na Primorskom bulevaru kod spomenika Rišeljeu.
Arman Emanul Sofija-Septimani de Vinero de Plesi, grof de Šinon, 5. grof Rišelje (fr. Armand Emmanuel Sophie Septemanie de Vignerot du Plessis, 5eme duc de Richelieu 1766 —1822) — francuski aristokrat, posle Velike Francuske revolucije stupio u rusku službu, 1804—1815. i bio
postavljen na dužnost general-gubernatora Novorosije i Besarabije. U Rusiji su ga nazvali Emanuil Osipovič de Rišelje. Smatraju jednim od osnivača Odese u kojoj mu je 1828. postavljen spomenik.
„Majdanovcima“ se kasno uveče 4. maja obratio novi šef policije u Odesi Ivan Katerničuk, koji ih je smirio…
Demonstracije u Harkovu: „Odesa – Hatin 21. veka“
Na Trgu slobode u Harkovu, uprkos zabrani okupljanja, učestvovalo je 4. maja oko 500 ljudi, uključujući i «narodnog guverner“ Vladimira Varšava aktivista pokreta „Jugoistočna Borotba “ i organizacija „Rada Harkov „, “ Ruska zajednica Harkova.“ izveštava ruska TV RT
Ljudi su donose cveće na spomenik i zapalili sveće u znak sećanja na mrtve. Prema Interfaksu -Ukrajina učesnici mitinga su nosili postere „Odesa – grad heroj“ , “ Kramatorsk , mi smo sa tobom!», «Dole hunt“, „Odesa – Hatin 21. veka“ i druge. Predstavnici demonstranata su zahtevali da se bojkotuju predsednički izbori 25. maja, da se održati referendum o statusu ruskog jezika i federalizacije i da se privedu pravdi oni koji su odgovorni za tragediju u Odesi, među kojima, po njihovom mišljenju o organanizacija navijača «Harkov ultras». Klub Metalist je inače negirao da su njegovi navijači učestvovali u neredima u Odesi, o čemu su široko izveštavali mediji…
Izvor: ( Russia’s buildup on the Ukraine border, Washington post 2. maja, izvorno – Royal United Services Institute (veća karta U FOTO GALERIJI)
Karta pokazuje raspored snaga nakon 13. marta kada je Rusija počela da sprovodi vojne vežbe sa 45.000 vojnika na istočnoj granici Ukrajine, što je kako smatra Vašington, vodilo destabilizaciji istočnog dela Ukrajine i potpirilo strahove u Kijevu od neposredne ruske invazije. Ruski ministar vojni Šojgu je u međuvremenu rekao da je Rusija povukla deo snaga, ali američka strana to nije komentarisala. Predsednik Putin je 7. maja ponovio da je Rusija povukla svoje vojnike.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
