Komandant Milan Radoičić: Šta sa srpskim herojem?

Sve je jasno, zar ne? Objasnio je Aleksandar Vučić, potvrdila Ana Brnabić, a razradila ekipa potvrđivača u informativnim programima Pinka i u tabloidima: „kosovski junaci“ su u Banjskoj „navučeni, ganjani, streljani, likvidirani, hladnokrvono ubijani“. A to je maslo „fašističkog maloumnika“ Kurtija. Taj zločin „Kurtijevih plaćenika“ mora da se ispita, insistiraće na tome predsednik.

Država Srbija, Vojska Srbije, VOA, BIA, policija, Srpska lista nemaju veze sa tim „tragičnim događajem“. Dokaz? Pa rekao je da je tako Milan Radoičić lično. U stvari nije rekao, nego je njegov iskaz pročitao njegov pravni zastupnik. A kad Radoičić to kaže, šta tu ima dalje da se priča. Tu je on, ne skriva se ni od koga, dostupan je srpskim organima ako zatreba još nešto da se razjasni, rekao je advokat „predvodnika novih Obilića“.

A šta je radio Radoičić u uniformi sa šešrićem sa grupom do zuba naoružanih Srba iza ponoći u nedelju 24. septembra u selu Banjska? Pa, „Srbi su vapili da ih neko spase“ od Kurtijevog terora, ima li tog srpskog sina da se drzne da pita Milana „zašto ti uze oružje u ruke“? „Šiptarski separatisti misle da su jači kada proliju nečiju krv“, e pa neće moći.

„Informer“ na naslovnoj strani u subutu 30. septembra poručuje: SRPSKI OBILIĆI nismo teroristi već BORCI ZA SLOBODU; „Srpski telegraf“ upozorava: strani agenti prave medijsku pripremu da se SPC optuži za saradnju sa navodnim teroristima i da joj se zabrani rad, što bi dovelo do egzodusa Srba; „Kurir“: PROGON SRBA SE NASTAVLJA Kurtijevi specijalci držali na nišanu lekare i pacijente; „Novosti“: TEROR NA SEVERU KOSOVA Kurtijeve siledžije lomile i u bolnici; „Politika“: Kurtijevi besni psi kidišu na Srbe…

Dakle, da narod razume: Kosovo je okupirana teritorija, šiptarske oružane formacije su shodno tome okupatorske formacije, okupator je nemilosrdan i teroriše srpski živalj, pa šta je onda onaj ko se suprotstavi ili ubija okupatorske plaćenike? Pa srpski heroj. A ko jedini može da spase Srbe na Kosovu? Aleksandar Vučić, jer on nije samo najveći, već i najmudriji srpski junak.

Čitava ova patriotska halabuka u javnom prostoru Srbije samo je upitno vađenje fleka koje odvlači od pitanja: šta je taj Radoičić stvarno hteo u Banjskoj sa paravojnom formacijom, odakle im toliko oružje, ko je i zašto većinu njih pustio da odu kada su već bili opkoljeni i ako Aleksandar Hadži Vulin nije znao šta se sprema, zašto je BIA zakazala? Radoičić je još u julu prošle godine dramatično najavio da se „vraća na Kosovo“ i da svi znaju šta to znači.

A šta je, zapravo, rezultat Vučićeve kosovske politike: od Zajednice srpskih opština nema ništa, interese Srba nema ko da štiti ni u kosovskim sudovima, ni u policiji, ni u većinski srpskim opštinama jer je srpskim sudijama, policajcima i gradonačelnicima naloženo da daju ostavke, Kurtiju su širom otvorena vrata da šalje specijalce na sever Kosova jer se, jelte, sada bore protiv terorizma, Srbija je pod sumnjom da je „teroristička država“ jer da je možda stajala iza „teroristike akcije“ u Banjskoj, a u Evropskoj uniji i Americi, koja ga je odavno stavile pod sankcije, „novi Obilić“ Radoičić nije baš kredibilan svedok.

Usred svega ovoga predsednik Srbije najavljuje prevremene parlamentarne, pokrajinske i beogadske izbore „verovatno“ za 17. decembar, a i u „nekim lokalnim sredinama“, pa naprednjački gradonačelnici širom Srbije  masovno daju ostavke.

I šta je sad u senci čega: Kosovo u senci najavlejnih izbora, ili će izbori biti u senci Kosova?

Moguće je da je ovo hitno najavljivanje održavanja izbora za dva i po meseca usred državne krize iznuđen potez. Ali samo da ne bude zablude: Vučić će ih rapisati jer ima jasnu računicu i plan kako da ih dobije. Po svaku cenu. I u Beogradu.