Ateisti, ugrožena manjina

Ateisti, neverujuće i nereligiozne osobe izjavljuju da su kao manjinska grupa mete kampanja mržnje („hate campaigns“) u mnogim zemljama, kaže se Izveštaju o slobodi misli (Freedom of Thought Report) Međunarodne humanistike i etičke unije (International Humanist and Ethical Union IHEU) objavljenom 10. decembra.

U izveštaju se tvrdi da govor mržnje („hate speech“) protiv ateista ne dolazi isključivo od reakcionarnih ili radikalnih religioznih lidera, već sve više od političkih lidera, uključujući i šefove država, a da su zakonskim odredbama kao što su otpadništvo („apostasy“) i blasfemija („blasphemy“), specifično ciljani „ateisti“ i „humanisti“.

U Izveštaju o slobodi misli (The Freedom of Thought Report) se naglašava da većina zemalja ne poštuje prava ateista, i slobodnomislećih (freethinkers). U pojedinim zemljama postoje zakoni kojima se ateistima negira pravo na postojanje, negira im se pravo na državljanstvo, ograničava pravo na brak, osujećuje pristup javnom obrazovanju, zabranjuje im se da vode jave ustanove, sprečava ih se da rade u državnim ustanovama, ili se kriminalizuje ispoljavanje njihovih stavova i kritika religije. U najgorim slučajevima nedržavni akteri mogu da kazne nereligiozne zbog napuštanja religije svojih roditelja, mogu da im negiraju pravo na postojanje i da zahtevaju totalnu kontrolu njihovih misli i akcija.

Ateisti (oni koji ne veruju ni u jednog boga), i humanisti (oni koji prigrljuju moralnost koja za centar ima ljudski procvat i ne obraća se nikakvom natprirodnom izvoru) i drugi koji sebe smatraju nereligioznim, čine veliki i uvećavajući deo populacije. Istraživanje iz 2012. ( The report by the WIN-Gallup International Association ) otkriva da religiozni ljudi čine 59 odsto svetske populacije, oni koji se identifikuju kao ateisti čine 13 odsto, a ostalih 23 odsto identifikuju se kao „nereligiozni“ (mada se ne identifikuju kao „ateisti“).

Ono pokazuje da ateizam i nereligiozna populacija rastu brzo—religioznost je pala za 9 odsto, a ateizam porastao za 3 odsto između 2005. i 2012. Po izveštaju, religioznost opada u proporciji s širenjem obrazovanja i povećanjem ličnih prihoda, a izgleda da će se taj trend nastaviti.

Pomenuti izveštaj, koji svake godine rangira zemlje prema stepenu anti-ateizma navodi da skoro sve zemlje diskriminišu ne-religiozne, u nekim slučajevima kroz privilegovanje religioznih, ili kroz zakonska izuzeća, a da u nekim zemljama oduzimaju decu od ateističkih zemalja, ili (u 13 islamskih država) predviđaju smrtnu kaznu za otpadnike („apostates“).

Među slučajevima citiranim u izveštaju pominje se malezijski premijer Nadžib Razak, koji je „humanizam i sekularizam, kao i liberalizam“ okarakterisao kao „devijantan“ i kao pretnji islamu i državi i poručio da građani Malezije nemaju pravo na napuštanje islama otpadništvo („apostasy“).

Saudi Arabija je kritikovana zbog novog zakonskog izjednačavanja ateizma s terorizmom i zbog toga što prvi član novog saudijskog zakona o teroru kaže da ateističko gledište u svakoj formi dovodi u pitanje islamsku religiju.

U izveštaju se kaže da je čak i sekularni egipatski predsednik Sisi napao ateiste direktno kroz kako je rekao “ organizovanu borbu protiv mladih ateista“, a da je Nuamat Sati iz egipatskog ministarstva za omladinu objavio kampanju radi širenja „opasnosti od ateizma“ koji je „pretnja društvu“.

SAD se opisuju kao zemlja s jednom od najvećih stopa religioznosti u zapadnom svetu mada je u poslednjim godinama povećan broj nereligoiznih – oko 6 odsto su ateisti/agnostici a 14 odsto nema religiozno opredeljenje, a i pored jasno sekularnog ustava u zakonima ima mnogo antisekularnih odredbi. Uprkos dugoj istoriji sekularnog ustava, u eri hladnog rata 1950-ih uočena je povećana paranoja prema ateizmu zbog povezivanja s komunizmu, Godine 1951. katolička grupa Vitezovi Kolumba („The Knights of Columbus“) uspešno je lobirala da se reči „Under God“ dodaju zakletvi tokom otvaranja sesija Kongresa, i na početku brojnih državnih i lokalnih sastanaka i na početku školskog dana i na proslava 4. jula. Takođe, moto „In God We Trust“ ustanovljen 1956. može se naći na papirnom novcu SAD. Bile su neuspešne brojne kampanje sekularnih i manjinskih grupa i inicijativa pred vrhovnim sudom uključujući i najnoviju, iz aprila 2014.

U izveštaju je Rusija, gde je komunistička ideologija koja je dominirala nakon revolucije 1917. zamenjena pravoslavnim hrišćanstvom, opisana kao zemlja oštre diskriminacije u kojoj javno izražavanje ateističkih pogleda može da bude izjednačeno s blasfemijom i kriminalizovano. Pomenut je slučaj «Pussy riot» a i to da je 2012. u Rusiji usvojen zakon koji zahteva od nevladinih organizacija da se registruju kao „strani agenti“ ako njihove aktivisti imaju politički karakter u šta mogu da budu uključene i aktivnosti na zaštiti ljudskih prava. (V: Russiagovernment against rightsgroups, HRW). Glavna pretnja religioznim slobodama u Rusiji, po pomenutom izveštaji je novi zakon protiv ekstremizma koji definiše ekstremizam u religioznom kontekstu i ne zahteva dokaze o pretnjama nasiljem. Ruska ateistička organizacija Zdravomislije („Good Sense Foundation“) pokuašala je da postavi seriju bilboarda u kojima se citira odredba ruskog ustava da su religiozne organizacije odvojene od države, ali da su moskovske gradske vlasti odbile njihov zahtev.

Irska je opisana kao zemlja u koj se od sudija zahteva da polože religioznu zakletvu.

Finska je opisana kao jedna od najmanje religoiznih zemalja u svetu u kojoj 60 odsto stanovnika opisuje sebe kao agnostike ili ateiste.

Više od 40 odsto Belgijanaca sebe smatra neverujućim/agnosticima ili ateistima.

Istraživanje 2013. pokazuje da 22 odsto stanovnika Nemačke sebe smatra agnosticima ili ateistima. Većina njih živi u istočnim i severnim delovima zemlje. Po drugim izvorima oko 30 odsto Nemaca nije opredeljeno ni za jednu crkvu, 29,2 odsto su protestanti, 303 odsto katolici, 5 odsto muslimani (uključujući i 500.000 alevita), 0,1 odsto jevrejske vere, 0,1 odsto hindu, 0,3 odsto budisti, 1,8 odsto pravoslavni.

Visok procenat ateista imaju Švedska (46 – 85 odsto stanovništva) Danska (43 – 80 odsto), Norveška (31 – 72 odsto); Francuska (43 – 54 odsto), Češka (54 – 61 odsto), a u Aziji Vijetnam (81 odsto), Japan (64 – 65 odsto)…(Videti na dnu stranice: 50 zemalja s najviše ateista)

DOKUMENTI: Srbija

Stanje u Srbiji je opisano kao sistematična diskriminacija (Rating: Systemic Discrimination).

Srbija je u izveštaju prikazana kao zemlja koja generalno poštuje ljudska prava i verske slobode nakon usvajanja novog ustava 2006. Većina stanovništva 85 odsto, su pravoslavni hrišćani, a 94 odsto pripada jednoj od sedam ‘tradicionalnih’ religija koje priznaje vlada. Prepostavlja se da su 1,1 odsto stanovnika ateisti.

Zvanično, Srbija nema državnu religiju. Ustav posebno naglašava razdvojenost crkve od države i priznaje sedam tradicionalnih relija, što se automatski pojavljuje i u registru crkava i religioznih organizacija . To su Srpska pravoslavna crkva, Rimska katolička crkva, Slovačka evangelistička crkva,

Reforska hrišćanska crkva, Evangelistička Hrišćanska crkva, Islamska zajednica i Jevrejska zajednica.

Van tih sedam registrovanih crkava (mada pripadnost njima nije obavezna), neregistrovane grupe mogu da iskuse značajne teškoće kada pokušaju da otvore bankarske račune, kupuju ili prodaju imovinu ili da objavljuju literaturu. Da bi se registrovale, grupe treba da obezbede imena, identifikacione brojeve i potpise kao dokaz da grupa ima više od 100 članova, sažetak svojih učenja, ceremonija, ciljeva, bazičnih aktivnosti i izvora finansiranja. Tokom 2013, vlada je odbila pokušaje brojnih grupa da se registruju uključujući Ligu baptiststa, Pokret Hare Krišna, Pentekostalnu crkvu i Protestansku evangelističku crkvu u Subotici. Krajem godine, prema podacima Vrhovnog suda uslove su ispunile tri zajednice Unija baptističkih crkava, Crkva hrišćanske zakletve (Church of Christian Oath), i Crnoorska pravoslavna crkva – i čekaju odluku Vrhovnog suda o žalbi zbog odluke ministarstva da odbiju njihovu registraciju.

Po izveštaju srpska vlada omogućuje izvestan preferencijalni tretman Srpske pravoslavne crkve, kroz doniranje sveštenika koji rade van zemlje. Sveštenici svih registrovanih grupa imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje, čime je zamenjen sistem u kome vlada može da dozvoli te privilegije nekim religijama na osnovu sporazuma ministra i sveštenstva. U 2012. srpski Ustavni sud je ocenio da zakon koji obezbeđuje privilegovani položaj tradicionalnih sedam crkava kao ustavan i nediskriminatoran.

Odgovor policije na religiozno-motivisani vandalizam je često spor i neubedljiv (sluggish, inconclusive), a retko vodi do hapšenja prekršilaca, a članovi manjinskih grupa povremeno su iskusili socijalnu agresiju (uključujući grafite, kamenje i cigle bacane na crkve i groblja, govor mržnje i negativno portretisanje u medijima).

U školama u Srbiji od učenika se traži da prisustvuju veronauci u okviru jedne od sedam tradicionalnih religija ili da se odluče za građansko vaspitanje u kome đaci uče vrednostima savremenog doba uključujući demokratiju, toleranciju i ljudska prava. (Videti: Vide Religious Education in Serbia.) Broj dece koja optiraju za religiozno vaspitanje u osnovnim školama varira oko 50 odsto i između 20 odsto i 40 odsto u srednjim školama. Ako broj učenika padne ispod nacionalnog minimuma od 10 odsto, onda se časovi ne održavaju. Đaci koji nisu pripadnici jedne od sedam tradicionalnih religija opredeljuju se za građansko vaspitanje.

Mada je sloboda štampe tehnički zaštićena srpskim ustavom, novinari su često verbalno i fizički napadani, a mediji u celini su izloženi raširenoj korupciji. Nedostatak resursa dostupnih medijima često vode do samo-cenzure, kaže se u izveštaju.

Kosovo Međunarodna humanistika i etička unija u nedostatku informacija, opisuje – kao normativno sekularnu državu jednakosti i tolerancije (Rating: Free and Equal)…

Izvori:

„Atheists, humanists and liberals“ now targeted as a distinct minority by „hate campaigns“ — report (PDF download);

„Atheists, humanists and liberals“ now targeted as a distinct minority, Free Thought report;

Atheists, humanists and liberals“ say-they-are targeted as a distinct minority by „hate campaigns“ — report Ecumenical news;

Atheists, humanists and liberals“ say-they-are targeted as a distinct minority by „hate campaigns

Saudi Arabia’s new law defines atheism as „terrorism“, bans all criticism of government;

Black Nonbelievers (BN) , non-profit fellowship of nonbelievers headquartered in the Atlanta )