Plodovi gneva – Korona apokalipsa u Srbiji

Zlo se sprema, dobro biti neće 2

7. JULI: Žandarmerija ispaljuje suzavac

foto: marija janković

Zlo se sprema, dobro biti neće

Opet imamo navrat-nanos uvođenje mera, opet ne znamo kada će početi njihova primena i kako će biti sprovođene, nije nam jasno da li nam je zdravstvo najbolje u Evropi ili je sistem kolabirao pred brojem obolelih od korone

Kratka horor priča u Srbiji u utorak uveče glasi: ponovo policijski čas. Da li će važiti za celu Srbiju ili samo za Beograd, još ne znamo, mada je predsednik rekao da bi on voleo da bude u celoj Srbiji i to od petka u 18 do ponedeljka u 5 časova. Konačnu odluku, međutim, doneće Krizni štab. Ali, mi sada već imamo četiri meseca iskustva, pa znamo da ne ide tako. Krizni štab će dati preporuku, a onda ona ide na usvajanje Vladi Srbije i stupa na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku. Ako ova odluka bude važila samo za Beograd, koji je, navodno, u najgoroj situaciji, onda je najava policijskog časa izuzetno loš potez. To ne tvrdimo tek onako: u globalnim epidemiološkim krugovima vlada saglasnost da je Italiju, između ostalog, skupo koštala najava zatvaranja Lombardije, jer su se ljudi razbežali po celoj zemlji, usput sejući virus. Dok ovaj tekst nastaje, ispred Doma Narodne skupštine okuplja se masa građana (sa maskama i uz poštovanje distance), koja uzvikuje "robija, robija". Kažu da ne žele opet da budu zatvoreni 59 sati "zbog njihovih izbora, zbog njihovih trubača, igranja kola i slavlja u izbornoj noći, zbog njihovog derbija"… Na Tviteru je njihove argumente sažeo bivši vaterpolista Danilo Ikodinović: "Ti si doneo odluku da se proglasi pobeda nad koronom! Ti si dozvolio da se održe derbi, Kup, turnir, izbori! Ti! Niko drugi! Tada se zarazilo najviše ljudi! I sad mi građani idemo u kuće, a ti i tvoji ćete da se kurčite okolo!"

Nećemo ponoviti Ikodinovićev glagol koji označava slobodno kretanje, ali predsednik u četvrtak ide u Pariz da se sretne sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, za kog je rekao da je "veliki geopolitičar", ali konferencija za novinare koju je predsednik održao u utorak bila je toliko konfuzna, da nije baš najjasnije što ide, osim što je nešto promrsio oko pregovora sa Prištinom.

Tačno četiri meseca od pojave prvog slučaja korona virusa u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić resetovao nas je na podešenja sa početka epidemije. Opet imamo navrat-nanos uvođenje mera, opet ne znamo kada će početi njihova primena i kako će biti sprovođene, nije nam jasno da li nam je zdravstvo najbolje u Evropi ili je sistem kolabirao pred brojem obolelih od korone.

Italija je evropski rekorder u stradanju od novog korona virusa, no, ova zemlja se jednom donetih mera pridržavala. Srbija je izbegla "italijanski scenario", ali lagano grabi ka svom, "srpskom scenariju" čiji kroki izgleda ovako: mere se menjaju svaki čas, nijedna se ne sprovodi do kraja, apsolutno sve u vezi sa epidemiološkom situacijom je netransparentno, nejasno je ko, kako, pa čak i zašto sankcioniše građane koji ne poštuju mere za sprečavanje širenja virusa.

Nikad nije zgoreg podsetiti: Srbija je od 15. marta do 6. maja imala najrigoroznije mere u Evropi, koje je naglo ukinula i ušla u kolektivnu euforiju proglašavajući pobedu nad koronom. Onda smo imali derbi sa 15.000 gledalaca, izbornu kampanju i javna okupljanja, male i velike mature, apsolventske večeri, svadbe, krštenja, babine… I tako smo pobeđivali zaključno sa 21. junom, izbornim danom, da bismo 22. juna ušli u najavu poraza.

O brojevima više ne vredi pričati. Zvanični podaci sa Batutovog sajta covid19.rs dovedeni su u sumnju kada je procureo tzv. Izveštaj za vladu u kom je broj zaraženih i umrlih višestruko veći od onog koji je prikazivan građanima i, izgleda, čak i kriznom štabu, pošto je član ovog tela Predrag Kon u utorak ujutru najavio da će od premijerke Ane Brnabić zahtevati pun pristup Informacionom sistemu Covid19. Statističari i matematičari ubili su se od pokušaja da na što jednostavniji način objasne Poasonovu distribuciju, po kojoj je, u skladu sa teorijom verovatnoće, preraspodela umiranja po danima koju smo videli nemoguća. Fizičar Milovan Šuvakov objasnio je da su šanse da zvanični podaci budu tačni 1:4.000.000. Da, jedan prema četiri miliona.

No, i bez znanja o teoriji verovatnoće i Poasonovoj distribuciji jasno je da nešto nije kako treba. Uzmimo samo ponedeljak, 6. jul, kao primer. Ono što pouzdano znamo jeste da je tog dana u Šumadijskom okrugu objavljen podatak o 126 novozaraženih, od toga 117 sa teritorije okruga, a 99 samo iz Kragujevca. Batutova statistika kaže da je tog dana zabeleženo 289 novih slučajeva zaraze. Istog dana, ministar zdravlja Zlatibor Lončar na konferenciji za novinare u Vladi Srbije ponavlja, treći dan zaredom, da je 80 odsto novozaraženih u Beogradu. Ako od ukupnog broja za celu Srbiju oduzmemo samo one otkrivene u Šumadijskom okrugu, to je 163. A to nije 80 odsto od 289.

Na dan pisanja ovog teksta, predsednik Srbije unosi novu zabunu sa brojevima: zvanično, imamo 2942 "aktivna slučaja" (što je budalaština po sebi, ali uzaludno je napominjati), a predsednik izlazi sa podatkom o više od 4000 hospitalizovanih. Napomenimo da je Srbija, sa relaksiranjem mera, odustala od "kineskog modela", po kom se hospitalizuju svi pozitivni i da je oko 80 odsto zaraženih u kućnoj izolaciji. Ti ljudi nisu asimptomatski, naprotiv, ali o tome ćemo više kasnije. Sada je važno tek to da Batut sve, i hospitalizovane i izolovane, vodi kao "aktivne slučajeve". Otkud onda 4000 u bolnicama, kako predsednik tvrdi? Najgore je što je, u situaciji kada se podaci drastično razlikuju, verovatnoća, da ne kažemo – istina, po svoj prilici na mračnijoj strani.


POČELI SU DA PRIČAJU ISTINU

Građane je do pre samo nekoliko dana plašila mogućnost da zvanični podaci nisu tačni. Sada, nakon što je predsednik Srbije rekao da novca više nema (a u maju i junu smo imali "para koliko hoćete"), dok je ministar Lončar priznao da mesta u bolnicama gotovo da nema, građani se plaše da je vlast počela da govori istinu. Samo u ponedeljak ujutru, prema Lončarevim rečima, devet pacijenata iz Beograda prebačeno je u Požarevac, a plan je bio da, ako tokom dana ponestane mesta u tom gradu, počne da se puni bolnica u Smederevu. Prvi pacijenti stigli su u ponedeljak uveče, pa je ova ustanova i zvanično postala kovid bolnica. Istog dana u popodnevnim satima "puštena je u pogon" privremena kovid bolnica u Štark Areni. Tamo su već prebačeni pacijenti koji, prema rečima ministra Lončara "reaguju na terapiju i sad samo treba da nastave sa njom dok se ne oporave". Kako će to funkcionisati, videćemo u narednim danima. Arena je daleko nekomfornija od Sajma na kom su bili asimptomatski pacijenti. Kovid je u pojedinim slučajevima nepredvidiva bolest i može da se naglo zakomplikuje. Smešteni na Sajmu u martu i aprilu žalili su se da teško dolaze do lekara (mahom su tamo dežurali epidemiolozi, koji ne mogu ni da prate stanje pacijenata ni da određuju terapiju). O broju zdravstvenih radnika u Areni nema nikakvih podataka.

Institut za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica u Beogradu od utorka ujutru vratio se u kovid sistem. Direktor Zoran Baščarević kaže za RTS da je u tu ustanovu za deset sati primljeno 115 pacijenta i da je njihovo zdravstveno stanje teže nego što je bilo stanje pacijenata u martu.

"Klinička slika je teška, danas imamo srednje teške i teške pacijente, još uvek ne trebaju respiratori, ali im treba terapija kiseonikom", rekao je Baščarević. Koliko je situacija teška govori i podatak da je u martu i aprilu u bolnicu primljeno 220 pacijenta za sedam dana, a u utorak je za 10 sati primljeno 115 pacijenta.

U utorak ujutru, poslovično letargični RTS emitovao je i izjavu direktora Doma zdravlja u Sjenici koji kaže da je zdravstveni sistem – kolabirao.

U Sjenici se prošle nedelje dogodilo nešto potpuno jezivo (iako je sve što se ovih dana događa jezivo) – dva muškarca preminula su od kovida, nakon što su vraćeni iz Opšte bolnice u Užicu sa papirom na kom stoji da treba da budu hospitalizovani u Opštoj bolnici u Sjenici. Sjenica nema nikakvu bolnicu, ima stacionar pri domu zdravlja u koji može da stane desetak kreveta. Vlasti se jesu uznemirile oko ovoga, pa će "biti preispitana odgovornost". Za smrt hirurga Miodraga Lazića neće biti preispitivana ničija odgovornost jer je Ministarstvo zdravlja odbacilo prijavu njegove ćerke podnetu 28. maja. U toj prijavi navodi se niz propusta i nepravilnosti u lečenju čuvenog ratnog hirurga. Dobio je minut ćutanja, a glasine o tome da je prerano skinut sa respiratora, te nestručno ekstubiran, do redakcije "Vremena" stigle su dan nakon njegove smrti. Ali, Ministarstvo zdravlja kaže da je sve bilo po proceduri.

Kad smo kod procedura, sve ono što je važilo u martu i aprilu više ne važi. Građani više ne znaju tačne procedure, gde prvo da se jave, pa je gužva ispred Infektivne klinike u Beogradu i bolnice "Dragiša Mišović" konstantna. Oni kojima je naložena kućna izolacija u ozbiljnom su problemu ako im se kod kuće stanje pogorša. Nemaju pojma šta da rade i koga da zovu, Hitna pomoć u pojedinim gradovima ne izlazi na teren jer nema zaštitnu opremu, dok u nekim drugim, pak, one koji još mogu sami da se kreću upućuje da zovu policiju koja ih potom sprovodi do kovid bolnica.

Vanredna situacija proglašena je, do utorka u ponoć u dvadeset gradova i opština u Srbiji. Vanredna situacija proglašena je u Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu, Vranju, Ivanjici, Beogradu, Šapcu, Čačku, Arilju, Kraljevu, Požegi, Užicu, Priboju, Lučanima, Bogatiću, Vladičinom Hanu, Brusu, Novoj Varoši, Kruševcu i Aleksandrovcu. Na teritoriji opštine Čajetina nije uvedeno vanredno stanje, već su donesene Naredbe o hitnim preventivnim merama u cilju smanjenja rizika od širenja kovida 19, izjavio je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i komandant Štaba za vanredne situacije. Istakao je da nema razloga za brigu i širenje panike, jer je situacija u Čajetini i na Zlatiboru sasvim normalna i uobičajena. Međutim, između ponedeljka i utorka u Zlatiborskom okrugu potvrđena su još 94 pozitivna slučaja na kovid 19, od kojih gotovo polovina – 47, u Užicu, koje ima najveći broj obolelih, saopštio je užički Zavod za javno zdravlje. U četiri opštine na severu Kosova i Metohije sa srpskom većinom uvedena je zabrana kretanja svih osoba od 21 sata večeras pa do pet ujutru, odlučeno je na sednici Kriznog štaba. Ta mera važiće u narednih sedam dana.


STRAH OD JESENI

Na konferenciji za novinare održanoj u utorak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prognozirao je najžešći udar korone oko 1. novembra. Zato je najavio brzu izgradnju dve nove kovid bolnice – jedne u Kruševcu i jedne na Batajničkom drumu, koje će imati kapacitet od 800 do 1000 kreveta. Pošto se očekuje da otprilike u isto vreme počne i talas sezonskog gripa, Vučić je najavio obaveznu vakcinaciju protiv gripa za više od dva miliona najugroženijih ljudi. Vakcinu će primiti svi zdravstveni radnici, vojska, policija, šalterski službenici, deca od tri do 12 godina, penzioneri i svi hronični bolesnici, rekao je.

Na jesen će, tvrdi predsednik, biti kupljeno i deset modularnih bolnica koje se lako sklapaju i rasklapaju, mogu da se sele s mesta na mesto i imaju sve što je potrebno za dijagnostiku i lečenje kovid pacijenata. Vučić je naveo da u magacinu u Krnješevcima u rezervi ima 578 respiratora. "Imaćemo ih 1100 u roku od osam dana", dodao je Vučić i rekao da opreme ima dovoljno, ali da je važno da se sačuvaju životi zdravstvenih radnika.

I opet, kao i prošle nedelje kada se pričalo o testovima, imamo opremu, ali – u magacinima. Šta 578 respiratora radi u magacinu, 16 dana nakon izbora, 15 dana nakon priznanja članova Kriznog štaba da se epidemiološka situacija pogoršava i osam dana nakon prvih naznaka da izmiče kontroli? Na primeru Novog Pazara naučili smo da nemaju sve opšte bolnice centralni dovod i razvod kiseonika, pa je veliko pitanje kuda sa tim respiratorima čak i kad ih konačno sve povade iz Kršenjevaca i raspakuju? Testove više ne pominje niko, iako smo slušali o famoznih 260.000 koji se stalno dopunjavaju, dok se, s druge strane, testiraju samo oni koji već imaju više nego očigledne simptome kovida. Što nas opet vraća na priču o brojevima – zaključno sa utorkom, od početka epidemije testirano je 455.604 osobe, samo u utorak 8287, iako u apsolutno svim gradovima u Srbiji i građani i kovid ambulante prijavljuju nestašicu. U ponedeljak ih u Aranđelovcu nije bilo uopšte, a u Nišu, nezvanično saznajemo, kovid ambulante dobijaju sledovanje od 40 testova dnevno.

Kad smo kod Niša, i tu smo se vratili na početak – novi Klinički centar vraćen je u kovid sistem, ali uprava i dalje ostaje potpuno neprobojna za informacije o broju hospitalizovanih i zaraženih. Revoltirani takvim ponašanjem, niški novinari su se u četvrtak, 2. jula, najavili Kliničkom centru zahtevajući konferenciju za novinare. Tamo ih je dočekao portparol, koji im je rekao da su "došli nepozvani u tuđu kuću". Revoltirani, novinari su objasnili da je Klinički centar javna ustanova, pa samim tim njihova i kuća svakog Nišlije i, na kraju krajeva, građanina Srbije. Samo između ponedeljka i utorka u Kliničkom centru u Nišu u poslednja 24 časa od kovida su preminule četiri osobe, od 13 koliko je preminulo u celoj Srbiji.

Zvanično, u Kliničkom centru u Nišu zbrinuto je 226 pacijenata, od kojih je kod 103 potvrđen korona virus. Dakle, kod manje od pola. Toliko o dovoljnom broju testova. U Nišu se leči i četrnaestoro dece.


REKORDERI

Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i pisanje stranih medija o stanju u Srbiji. Grčki mediji izveštavaju o 20 pozitivnih koji su kao takvi brzim testovima "uhvaćeni" na graničnim prelazima. Deo javnosti iznervirao je snimak srpskih turista koji su u ponedeljak uspeli da uđu u Grčku pa se snimali kako euforično skaču i viču "Srbija, Srbija". Sa jedne strane, razumljiva je svačija želja da ode na odmor, pogotovo na more, pogotovo ako je aranžman platio još u januaru. Sa druge strane, donekle je nerazumljiva potreba da se na more ide po svaku cenu, uz rizik da vas tamo izoluju na 14 dana, uz košmar da vas Ivica Dačić odnekud evakuiše… Međutim, potpuno je neumesna i neodmerena dreka i radovanje po prelasku granice. Nije baš da su prešli preko Albanije pa se dokopali Krfa, da vidaju rane. Ljudi umiru. U Srbiji ljudi umiru, odvratno je urlati "Srbija, Srbija" jer će uspeti da osole zadnjice u Grčkoj.

Drugi jul poseban je dan u epidemiološkom smislu. Srbija je zabeležila 359 novih slučajeva i tog dana bila na slavnom petom mestu po broju zaraženih, ali ubedljivo prva po broju stanovnika.

Istog dana nemački mediji pišu o ozbiljnosti situacije u Srbiji. "Srbija je bila na dobrom putu. Početkom godne, dok je Evropa sa zabrinutošću pratila razvoj u Italiji, Španiji i Francuskoj – u Srbiji je bilo mirno.

Delovalo je da je Srbija koronu imala pod kontrolom, koliko god joj je to bilo moguće. Ali, sada se čini da Srbija više ne kontroliše pandemiju, nego da pandemija kontroliše Srbiju", piše "Frankfurter algemajne cajtung".

"Po opštem mišljenju, to ima veze sa izborima 21. juna i odlukama vlasti u sedmicama koje su im prethodile. Tokom predizborne kampanje, društveni život u Srbiji bio je otvoren do stepena koji se nije mogao videti gotovo nigde drugde na kontinentu. Iznenađujući vrhunac – ili dno razvoja bilo je odobrenje za održavanje većih sportskih događaja sa publikom.

U međuvremenu su stigli i prvi računi za to što bi se u drugim zemljama moglo nazvati orgijama otvaranja. Događaji u proteklih nekoliko dana pokazuju da je situacija ozbiljna. Međutim, iz ekonomskih razloga, vlada pokušava da izbegne potpuno ‘zatvaranje’ kao u martu i aprilu."

U svakom slučaju, upadljivo je da, prema izveštajima državnih medija u Srbiji, sve deluje pod kontrolom. Međutim, takve procene su u suprotnosti s velikim brojem video-zapisa i izveštaja na društvenim mrežama koji pokazuju potpuno drugačiju sliku: prepune bolnice u kojima ljudi u hodnicima čekaju na pomoć. Ili gužva u Beogradu ispred hitne pomoći kojoj medicinska sestra govori da nema testova, pa da se vrate posle 15. jula", navodi "Frankfurter algemajne cajtung".

"Jugoistočna Evropa je na vrhuncu pandemije u Evropi prošla relativno dobro. Da li je to razlog zbog kojeg se pandemija sad vraća punom snagom", pita se "Špigl" i dodaje kako u celom regionu broj novozaraženih naglo raste, "u Srbiji u poređenju s prethodnom sedmicom za 125 odsto, u Bosni i Hercegovini za 75 odsto a u Hrvatskoj čak 232 posto".

U trenutku kad ovaj broj "Vremena" ide u štampu, u Beogradu kulminiraju neredi ispred Skupštine. Sada dok se to dešava, čini se da je bilo neminovno. Pritisak pod kojim se cela zemlja nalazi mesecima morao je negde da eksplodira. Očekivano je i da se to dogodilo zbog straha od ponovnog višednevnog zatvaranja, nekoliko sati nakon još jednog predsednikovog izdiranja na građane, korišćenja prilike da se opljune po sada i zvanično vanparlamentarnoj opoziciji, posle nedelja i nedelja sumnji u zvaničnu statistiku.

Iz istog broja

Lični stav

Prilika za promene

Fransin Pikap

Intervju – Željko Jovanović

Ti ćeš biti neko

Sonja Ćirić

Odnos prema antifašističkim spomenicima

Stidiš li se, komšija

Davor Lukač

Intervju – Ivan Čolović

Politički pikovi epidemije

Ivana Milanović Hrašovec

Šabac

Preveslavanje izbora

Nenad Kulačin

Plodovi gneva – Neredi u Beogradu

Noć pendreka i razbijenih glava

Jovana Gligorijević

Naprednjaci i drugovi

Vlada u ogledalu klanova, afera i njegove milosti

Nikola Tomić

Sunovrat turizma

Tmina na kraju tunela

Radmilo Marković

Ekonomija u kriznom stanju

Ćup je prazan

Bogdan Petrović

Slučaj Jovanjica

Politička pozadina prljavih znački

Slobodan Georgijev

Intervju – Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS)

Žrtvovanje struke zarad političkog alibija

Biljana Vasić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu