Pravosuđe – Slučaj Trešnjev

Žigosanje sudija 2

VIŠI SUD U BEOGRADU: Problematična ocena sposobnosti

foto: sava radovanović / tanjug

Žigosanje sudija

Izuzeće sudije Aleksandra Trešnjeva zato što je član istog strukovnog udruženja kao advokat u procesu, vodi ka zaključku da bi u budućnosti sudije mogle da budu izuzete jer dele npr. veroispovest sa advokatima

Nismo mnogo pametniji nakon što je Visoki savjet sudstva (VSS) nedavno odlučivao o vrućem pitanju članstva sudije Aleksandra Trešnjeva u strukovnom udruženju CEPRIS (Centra za pravosudna istraživanja) i njegove podobnosti da sudi. Podsjetimo: predsjednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović prije nekoliko mjeseci je izuzeo tog sudiju iz predmeta u kojem je, u Specijalnom sudu za borbu protiv organiziranog kriminala, ovaj bio predsjednik vijeća, a s druge strane je – u klupi obrane – bio Vladimir Beljanski, također član tog strukovnog udruženja.

VSS je prije ljetne pauze stavio najprije jednu točku dnevnog reda, pritužbu sudije Trešnjeva na Stepanovićevu odluku, a potom i pitanje spojivosti članstva u organizacijama poput CEPRIS-a, da bi sve bilo odgođeno za jesen. Potom su pale i odluke: odbačena je pritužba Trešnjeva, a predsjednik Višeg suda Stepanović je obaviješten da VSS nije nadležan za davanje traženog mišljenja o nespojivosti sudijske funkcije i članstva u stručnom udruženju.

UTERIVANJE STRAHA: Dvije odluke, a zapravo jedna: "Suštinski, VSS nije meritorno odlučio ni po jednoj stvari, odnosno nije dao očekivani odgovor za pravničku i širu javnost da li je članstvo u CEPRIS-u spojivo sa sudijskom funkcijom", kaže za "Vreme" Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda. VSS je u odgovoru Stepanoviću samo rekao da ne može postupati, odnosno dati mišljenje u konkretnom krivičnom predmetu, posebno imajući u vidu da je Stepanović o tome već odlučio, kaže ona i dodaje: "Tako je, zbog formalno procesnih razloga izostao željeni i očekivani odgovor VSS da članstvo u CEPRIS-u nije i ne može biti nespojivo sa sudijskom funkcijom, u konkretnom, ili bilo kom drugom predmetu." Dragičević Dičić dodaje da je i sama, kao sudija Vrhovnog kasacionog suda i kao jedan od sudija koji su nezakonito razrešeni 2000. godine, upravo zbog već poznatih aktivnosti Društva sudija, koje su isključivo bile u cilju borbe za nezavisno sudstvo, za vladavinu prava, očekivala da VSS odgovori na pitanje o spojivosti odnosno nespojivosti sudijske funkcije sa članstvom u udruženju CEPRIS

"Mislim da su devedesete godine prošle, kao što je prošla i bolna, neuspela reforma 2009. godine, te da se borba sudija za nezavisno sudstvo, zalaganje za vladavinu prava i sva druga načela koja u demokratskom društvu omogućavaju funkcionisanje pravne države, nikada više ne može i ne sme okarekterisati kao političko delovanje, a sve sa ciljem uterivanja straha i disciplinovanja sudija."

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu – i sam član CEPRIS-a – konstatira da nas je odluka VSS kojom se utvrđuje nenadležnost za razmatranje pritužbe sudije koji je tvrdio da mu je rješenjem predsjednika suda o izuzeću povrijeđen čitav niz prava, ostavila bez odgovora na jedno izuzetno značajno pitanje. "Naime, nakon odbačaja pritužbe zbog nenadležnosti, ostaje sasvim nejasno koja je to situacija u kojoj se sudija može, kao nadležnom, obratiti VSS sa tvrdnjom da je povreda njegovih prava učinjena? Pored toga, može se postaviti pitanje da li ovakva odluka VSS dovodi do neprihvatljivog tumačenja prema kojem je predsednik suda, zbog nepostojanja prava žalbe na odluku o izuzeću u redovnom postupku, apsolutno nesputan kada je reč o razlozima za oduzimanje predmeta od sudija kojima su ovi dodeljeni? Jer, šta ako sutra neki predsednik suda poželi da sudiji oduzme predmet zato što nosi naočare ili pak nema lep rukopis? Da li će i tada odsustvo prava na žalbu u krivičnom postupku, biti prepreka obraćanju za zaštitu najvišem telu sudske vlasti? I da li bi se i tada, kako to argumentuje VSS u ‘slučaju Trešnjev’, konstatovanje povrede prava smatralo narušavanjem nezavisnosti sudova i njihovog prava da rešavaju o konkretnim stvarima iz sudske nadležnosti. Jer, podsetimo, sudija Trešnjev nije tražio od VSS da na bilo koji način promeni odluku predsednika, već isključivo da konstatuje da su ovakvom odlukom njegova prva kao sudije povređena."

SUDIJE BEZ ZAŠTITE: Majić, u razgovoru za "Vreme", izražava bojazan da će ovakva odluka sudije koje smatraju da su im prava povrijeđena odlukama predsjednika sudova, ostaviti bez zaštite koju mora garantirati najviše tijelo sudske vlasti. "Moglo bi se tumačiti da su na ovaj način u zaštiti prava sudije upućene direktno i jedino na Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava, što svakako nije dobro jel se na taj način, ne samo čitava procedura izmešta van redovnog toka, već se i umanjuje značaj VSS. Pritom, ne treba zaboraviti da je u ranijim odlukama povodom reizbora, upravo Ustavni sud u Visokom savetu sudstva prepoznao telo sa svojstvima tribunala koje u punom kapacitetu, poštujući načela raspravnosti, može i mora odlučivati u ovakvim i sličnim slučajevima. Uostalom, takav stav zastupa i ESLJP u predmetu Mitrinovski protiv ‘bivše jugoslovenske Republike Makedonije’ o kojem je odlučivao prošle godine.

Kada je reč o drugoj odluci ovim povodom – onoj o nenadležnosti za davanje traženog mišljenja o spojivosti sudijske funkcije sa članstvom u CEPRIS-u, stvari stoje donekle drugačije. U biti, ovakva odluka (izražena kroz dopis predsedniku suda) je saglasna sa stavom CEPRIS-a da je, ne samo VSS nenadležan za davanje ovakvog mišljenja, već i da je predsednik VSS bio nenadležan da ovakvo mišljenje traži. Međutim, kada je o razlozima ovakve odluke reč, sa njima se ne bih u potpunosti mogao složiti. No, bez obzira na to, mišljenja sam da je u svakom slučaju dobro što VSS nije prihvatio začuđujuću argumentaciju predsednika Višeg suda u Beogradu, koja bi u ovoj oblasti imala izuzetno negativne konsekvence po sudijsku nezavisnost i pravo sudija na udruživanje."

I dok Majić na svom tviter-nalogu na dan održavanje sjednice VSS-a primjećuje da "baš nijedan član tela sudske vlasti nije smatrao da su odlukom predsednika Višeg suda u Beogradu povređena prava sudija Trešnjeva", Radmila Dragičević Dičić kaže da je nakon svega sigurna da VSS u ovom sastavu neće donijeti odluku kojom bi bile isključene aktivnosti sudija u udruženjima kao što je CEPRIS. I kaže: o pravnom statusu i ciljevima ovog udruženja su svoje mišljenje već dali istaknuti pravnici, profesori i pojedine sudije. Član 7 Zakona o sudijama govori o pravu sudija da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja nezavisnosti i samostalnosti u radu. "Ovde je važno reći da pojam strukovnog udruženja ne znači da se radi o udruženju u kome članovi mogu biti samo sudije. Suvišno je ponovo isticati mešovite sastave Udruženja pravnika Srbije, Udruženja za međunarodno krivično pravo i drugih sličnih udruženja, gde u upravnim odborima sede sudije zajedno sa advokatima, profesorima i drugim pravnicima", kaže ona i dodaje da će VSS, ukoliko ponovo dođe u situaciju da odlučuje o ovom pitanju u nekom drugom kontekstu, možda po nekom drugačijem zahtjevu, morati cijeniti načela Etičkog kodeksa sudija, kojega je upravo i donio VSS 14. oktobra 2010. godine. U njemu se jasno kaže da sudije, radi zaštite svojih interesa i očuvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti, imaju pravo da se udružuju, kao i da "sudija može biti član strukovnog udruženja ili drugih organizacija i učestvovati u njihovom radu, koje će, radi zaštite i podizanja ugleda sudijske profesije, zastupati njihove interese i štititi nezavisnost i položaj sudijske funkcije".

OBELEŽJA I IZUZEĆA: "U procesu kontinuirane reforme pravosuđa, otvaranja poglavlja na putu ka EU, udruženja poput CEPRIS-a mogu samo doprineti iznalaženju najboljih rešenja. Svaka dobronamerna i kreativna kritika je dobrodošla, a neke nove podele među sudijama svakako nisu", kaže sudija Dragičević Dičić.

Odlukom o izuzeću sudije Trešnjeva kao i odbacivanjem pritužbe sudije Trešnjeva od strane Visokog saveta sudstva u suštini se osporilo postojanje i pravo na registrovanje udruženja građana CEPRIS, stav je kojega za "Vreme" izriče advokat Vladimir Horovic: ovom odlukom, kaže on, napadnuta je dozvoljenost postojanja udruženja građana i ne samo udruženja građana CEPRIS, već i svakog udruženja građana u koje bi se učlanio bilo koji sudija.

"Ovakva odluka ne odnosi se samo na sudiju Trešnjeva, nego implicira sumnju u nezavisnost svih sudija u Republici Srbiji. Sledom ovakve odluke svaki predsednik suda može ispitivati članstvo svakog sudije u udruženju građana, makar to bila i sportska udruženja ili dobrotvorne neprofitne organizacije, pa i pripadnost svakog sudije i njegovo pravo na veroispovest, ako je dele i sudija i advokat, pa bi i to bio razlog za izuzeće sudije", kaže advokat Horovic. On dodaje da u ovakvom stanju stvari i nacionalna pripadnost sudije i advokata koji postupaju u predmetu sada može biti osnov za sumnju u nepristrasnost i izuzeće sudije ili isključenje sudije u parničnom postupku.

Horovic konstatira i pita: "Jedan sudija je obeležen, žuta traka, žuta zvezda je stavljena na njega. Koliko će sudija još biti obeleženo? Koliko će ih još biti izuzeto? Da li je ‘slučaj Trešnjev? samo prvi korak na putu potpunog ugrožavanja nezavisnosti, pa i slobode opredeljenja nacionalne ili verske, svakog sudije, iako je ona zagarantovana Ustavom?"

Iz istog broja

Intervju – Vladimir Pavićević

Ne zanima me politička trgovina

Ivana Milanović Hrašovec

Festival zimnice u Koceljevi

Biće više traktora

Dragan Todorović

Afera »tunel« na Koridoru 11

Betoniranje domaćih preduzeća

Radoslav Ćebić

Ekonomija

Ideja naša, članarina vaša

Radmilo Marković

Politička klima 2016

Kako se grejala moja porodica

Aleksandar Macura, RES fondacija, suosnivač

Evropske integracije Srbije (10)

Dve politike

Katarina Stevanović

Život i smrt u opoziciji

Rasulo i mladi, gnevni ljudi

Zora Drčelić

Catch Pitch Challenge 2016

Nagrade za najbolje ideje

R. V

Bosna i Hercegovina – Lokalni izbori u senci referenduma

Dodikova udica

Tanja Topić

Vlada i OEBS – Istorija sukoba

Plivanje popreko

Dejan Anastasijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu