VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji - Oficirke 2

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Posle velikog odjeka Zbornika "Srbija u modernizacijskim procesima" 1994, Institut za noviju istoriju Srbije, nastavio je istraživanja istorije srpskog društva na specifičniji način - proučavajući položaj žene kao ogledalo modernizacije. Početkom septembra na ovu temu biće održan naučni skup. "Vreme" će u nekoliko nastavaka objavljivati delove najinteresantnijih radova iz ovog zbornika u kome su osvetljeni zakonodavstvo, školovanje, institucije države i društva (dvor, crkva, vojska, državne ženske institucije), selo, grad, stvaralaštvo, politika, ličnosti, pripadnice drugih nacija, itd.

U srpskom društvu posle kneginje ili kraljice, gospođa ministarki, gospođa načelnikovica, naš je utisak, prestiž i ugled u javnosti imaju generalice, žene komandanata, pa naniže do gospođa kapetanica. Tek kasnije, sa razvojem društva ugled će sticati učiteljica, profesorka, a potom lekarka ili neka druga slobodna profesija. Međutim, u patrijarhalnom društvu će i dalje presudno određenje statusa davati muževljev položaj.

(…)

Država je preko instituta ženidbe, striktno regulišući tu oblast zakonima i uredbama, nastojala da oficirski kor veže uz imućnije slojeve društva i time pojača njihov ukupan društveni status i prestiž. To smo definisali kao "planirano stvaranje elite". Međutim, pored sveobuhvatne analize socijalnog i zavičajnog porekla, te obrazovanja oficirskih supruga, otvaraju se zanimljiva pitanja o načinu i iskušenjima života žene uz srpskog i jugoslovenskog oficira. Pored uloge majke, najčešće opterećene velikim brojem dece, tu su česta seljenja iz mesta u mesto ili duži periodi odvojenog života. Ratovi su donosili posebna iskušenja, u vreme jednih, to je bilo osluškivanje vesti sa fronta, potom povlačenje sa muževima i decom do krajnjih granica Srbije, ili čak preko albanskih planina 1915. godine, boravak pod okriljem Saveznika ili život pod okupacijom za one koje su ostale u Srbiji. U Srbiji, Crnoj Gori, odnosno na celom prostoru novostvorene kraljevine SHS, otvorilo se pitanje ratnih udovica. Za jedan manji broj oficirskih žena, čiji su muževi suđeni na Solunskom procesu ili u vezi s njim uklonjeni iz vojske, otvorili su se pored egzistencijalnih i drugi problemi. Posebna grupa pitanja mogla bi se otvoriti u vezi sa ženama jugoslovenskih oficira. Kapitulacijom vojske i odlaskom oko 20.000 oficira u logore, žene, uglavnom Srpkinje postaju stub porodice. Posebno neobrađeno pitanje je sudbina Srpkinja i drugih, koje su bile žene hrvatskih oficira primljenih u vojsku NDH. Ratna iskušenja zamenila su nova. Za jedan impozantan broj onih čiji su muževi odbili da se vrate u zemlju posle rata život u novom sistemu bio je pun tegoba. Njima uz bok mogu se pribrojati supruge oficira koji su sudski kažnjeni "za saradnju sa okupatorom", "nacionalnu izdaju" ili sudelovanje u aktivnostima koje su ocenjivane kao narušavanje srpske nacionalne časti. Na kraju, novo vreme je otvorilo pitanje prihvatanja predratnih oficirskih žena, kao i njihovih muževa u novu vojsku, odnosno u društvo "drugarica", supruga novog partizanskog kadra, to jest žena oficira – partizanki.

Bogatstvo kao preduslov za udaju

Prema našim saznanjima, sa stvaranjem moderne srpske vojske šezdesetih godina 19. veka, a pod direktnim uticajem francuskog pukovnika Ipolita Mondena (Hipolit Mondain), tadašnjeg ministra vojnog u Srbiji (1861-1865) prvi put je ta problematika zakonski bila regulisana. Time su se država i vojska neposredno umešale, sa stanovišta "višeg interesa" u domen privatnosti ili običaja onog vremena. Srbija je tako stala uz bok onim evropskim državama koje su to pitanje regulisale još u 18. veku ili prvoj polovini 19. veka, a potom ga prilagođavale vremenu i uslovima.

Sedam godina posle odlaska Mondena, Narodna skupština je donela novi zakon o ženidbi oficira i vojnika 1872. godine. Njime je još jednom ozvaničeno pravo države da preko ministra vojnog, odobrava ili ne odobrava ženidbe, odnosno propisanim ograničenjima usmerava odluke oficira u poželjnom pravcu. Taj zakon je zabranio ženidbu mladim oficirima, potporučnicima i poručnicima, kako bi se oni što više posvetili staleškom druželjublju i vojničkoj službi. Međutim, onaj važniji motiv kojim se vodio zakonodavac provejava kroz one članove Zakona (Čl. 5-11) gde se predviđaju izuzeci. Izuzetak su bili oni mladi oficiri čije materijalno stanje nije brakom moglo biti ugroženo. Na primer, za potporučnika se smatralo da je pristojno obezbeđen ako, pored svoje plate, od svog prihoda ili ženinog može godišnje da stekne najmanje 100 dukata, a poručnik 60. Zakon je predviđao sve oblike garancija (deponovanje vrednosnih papira, zabranu otuđivanja nepokretnosti i sl.). Za prekršioce tih odredaba bila je predviđena kazna udaljenja iz državne službe. Dakle, oficir nije smeo postati siromaško u sredini u kojoj je živeo i radio. Morao je biti ugledan član društva i po svom materijalnom položaju i po "dokazanim" kvalitetima osobe koju je uzimao za ženu.

Zakon iz 1872. bio je na snazi 26 godina, kada je zamenjen novim, koji su naknadno, 1899. godine zakonodavci propratili "Pravilima…" za njegovo izvršenje. Iz oba pravna akta može se, nepobitno, izvući zaključak da su se još više i saobrazno novim novčanim i privrednim prilikama u Srbiji, nastojali učvrstiti ugled i socijalni status oficirskog kora. Poručnici, kapetani i kapetani I klase, koji su po tom zakonu imali pravo podnošenja molbi za odobrenje ženidbe, morali su pribaviti dokaze da nemaju dugova na plati, da mogu, pored plate, obezbediti godišnje prihode od 2000 dinara (za poručnika), 1500 (za kapetana) ili 1000 (za kapetana I klase), odnosno 600-800 dinara ako je izabranica bila kćer oficira. To se može bolje razumeti ako se zna da je godišnja plata za potporučnika iznosila 1516, odnosno kasnije 1800 dinara, a kapetana 2274, odnosno 2600 dinara.

Pretpostavljeni su bili dužni da pre sprovođenja raporta ministru provere navode o "stvarnosti prihoda", dakle da li je izvršena valjana procena posebno prihoda od založenih imanja. Kao donosilac prihoda, pored imanja uziman je u obzir deponovani kapital oficira ili neveste, hartije od vrednosti ili druge nepokretnosti. Prihod se proračunavao na osnovu stalne vrednosti glavnice ili imanja koja se nije smela krnjiti. Zakon je bio predvideo uzimanje dva imućna lica za procenioce. "Procenioci na proceni imaju da izjave da za prihod koji su našli da procenjeno imanje donosi, jamče svojim imanjem, ako bi isti koliko prestao teći. Policijska vlast, potvrđujući procenu, ima da izjavi da procenioce poznaje kao imućne ljude i da dâ mišljenje o vrednosti procenjenog imanja i prihoda. "Sva imanja, nepokretnosti ili hartije od vrednosti nisu se mogli otuđivati sve dok oficir nije stigao do majorskog čina. Plata majora, smatralo se, već obezbeđuje dovoljnu materijalnu sigurnost i položaj, tako da je major bio oslobođen obaveze polaganja novčane (materijalne) kaucije, ali je i za njega važio zakon u smislu provere podobnosti karaktera supruge "da uđe u oficirsko društvo".

Način provere podobnosti i karaktera buduće mlade bio je takođe tim zakonom preciznije regulisan nego u prethodnom. Nakon što je oficir udovoljio opštim zahtevima zakona (čin, godine službe), tražio je prethodno odobrenje "u načelu", a potom konačno za određenu osobu. Njegov pretpostavljeni starešina imao je obavezu da, pri sprovođenju raporta, dâ ocenu karaktera izabrane osobe i ocenu porodice iz koje osoba potiče. U slučaju da nije mogao ostvariti lični uvid, dokaze o karakteru, vladanju i sl. imao je pribaviti opštinski sud uz potvrdu policijskih vlasti onog mesta gde je osoba stalno nastanjena. Posle razmatranja molbi, ministar je svoja rešenja obnarodovao u Službenom vojnom listu, u rubrici "Lični odnosi".

U novom zakonu o ženidbi, koji je donet 1901. godine, ta društvena podobnost buduće oficirske supruge dopunjena je novim uslovom – porodičnim vezama. Dakle, pored vladanja i karaktera, solidnosti porodice, trebalo je oceniti i "porodične veze".

Materijalni momenat je takođe ostao na snazi, s tim da je uvedena obaveza životnog osiguranja oficira kod "koga osiguravajućeg društva u Srbiji na sumu od 10.000 dinara". To osiguranje u korist žene i dece moglo je biti zamenjeno jednakom sumom datom na priplod upravi fondova u gotovom novcu ili hartijama od vrednosti. Odredba je važila za oficire čina poručnika, a bili su je oslobođeni kapetani i viši oficiri. Pomenuta sredstva su, prema namerama zakonodavca, imala zaštititi udovicu i decu nenadane bede u slučaju smrti oficira, odnosno sačuvati njihovo dostojanstvo i položaj za više godina. Posebno za mlađe oficire, koji po godinama službe ne bi svojoj porodici stekli pravo na penziju. Uplata te polise, koja je donosila 10.000 dinara, imala je prilikom stupanja u brak pasti na teret mlade, njenih roditelja, srodnika ili drugih lica. Polisa osiguranja čuvala se u kasi Ministarstva vojnog deset godina i nije se mogla otuđiti. Pravo na ženidbu po ovom zakonu sticali su oficiri najmanje čina poručnika sa ukupno pet godina službe. Izuzetak su bili sudski i sanitetski oficiri, koji su mogli da se žene čim se proizvedu u čin.

Zakon iz 1901. bio je poslednji normativni akt u srpskoj vojsci po kome su regulisane ženidbe oficira do 1914. godine. Njegova važnost biće protegnuta u novoj Kraljevini SHS od 1918. do 1923. godine.

Praksa "mešanja države u privatni život oficira" u Srbiji nije išla mimo tadašnjih evropskih tokova. Slično je bilo u Pruskoj, Francuskoj, Rusiji, Austrougarskoj. Motivi su delom bili isti, a delom uslovljeni posebnostima svake države.

(…)

Žene oficira u ratovima

(…)

Posle balkanskih ratova, koje su žene provele u pozadini, najveće je iskušenje bilo za one koje su ostale udovice sa malom decom, jer su potpore bile skromne. Takođe i za one čiji su se muževi vratili kao trajni invalidi i bili stavljeni u invalidske penzije.

Novi rat 1914. godine doneo je nova iskustva, odlazak u zbeg ili izbeglištvo, maltretiranje, pa i ubijanje ženskih članova koji su dopali privremene okupacije, pljačka i oštećenje stanova i kuća. Ali je tek nastavak ratnih operacija, u oktobru 1915. godine, doneo najveća iskušenja.

Tačan broj oficirskih žena, najčešće sa decom, koje su krenule za vojskom i svojim muževima nije poznat. Neke od tih izbeglica su doživele tragičnu sudbinu da budu zarobljene od Bugara ili opljačkane i pobijene od Šiptara na putu kroz Metohiju i Albaniju.

Supruga pukovnika i budućeg generala Dragoljuba Uzun-Mirkovića, komandanta 6. prekobrojnog puka, stigla je teško bolesna ("bljuje krv") do Prištine zajedno sa majkom, mlađom braćom i svojom decom. Uz njih je bila Dragoljubova sestra Ljubica, žena kapetana Nikolića. Jedva je izmolila brata da obiđe ženu, jer je on bio u najvećem poslu oko organizovanja puka za marš i borbe u Kačaniku. Porodicu su zarobili Bugari i njihov trag se gubi u internaciji. Preživeo je samo najstariji sin.

Pisar Stevan Jakovljević opisao je slučaj malog sina jednog majora koga su vojnici spasili i doveli do Krfa. Otac je poginuo prilikom borbi sa Šiptarima, a majka u istom prepadu smrtno ranjena.

Žena i četvoro male dece Regentovog ađutanta Pante Draškića, sledili su svog muža i oca ne želeći da ostanu u ropstvu. Draškić je ostavio zabeleženo da je istrpeo grdnju starog kralja Petra kada je vladar u Ljum Kuli video da je uz logorsku vatru i dete od godinu dana. Panta se pravdao da ih je hteo ostaviti u Kruševcu, ali da su mu deca rekla da ih onda radije žive zakopa. To ga je prelomilo. Sa Krfa je porodica bila prebačena u Francusku, gde je ostala do 1919. godine.

Većina oficirskih žena i porodica ostala je u zemlji pod okupacijom. Porodice iz Beograda, tokom vremena, postepeno su se vraćale iz privremenog izbeglištva. Ako se uzme u obzir da su oficirske žene bile gotovo u potpunosti iz građanskih porodica, one nisu imale najbliže rođake na selu, izuzev muževljeve familije (računa se da je 25 odsto školovanih oficira poticalo sa sela). Većina oficirskih žena posle 1881. godine poticala je upravo iz Beograda (407 ili 25 odsto), a potom iz većih ondašnjih gradova. Teskobu žena svih koji su napustili zemlju, pa i oficirskih, opisivali su mnogi savremenici: "preplašene da će ostati bez hranitelja, unezvereno hukću i u potaji, noću, nariču i plaču i, kako iz radnje tako i kuće prodaju što je zaostalo, da se ishrane i odbrane od gladi". Supruga potpukovnika Nikole Aranđelovića iz Vrhovne komande, okupaciju je dočekala u Ćupriji, sa petoro dece, potom se povratila u svoj stan u Beogradu. Od prvog dana do oslobođenja vodila je dnevnik: "Strašno nas muče i kinje – zar je sve to lako izdržati kad sve tako grozno čujemo! Pa to je da od straha poludimo – jer mi imamo strašne trenutke da proživimo i veliko je pitanje da li ćemo kraj sačekati!… Samo nas ta nada održava da će kroz mesec dana doći srpska vojska…". Dakle, prva i osnovna briga svih bila je preživeti, a u gradovima je najveću opasnost predstavljala glad i nedostatak ogreva.

Tek što su spasili goli život, srpske oficire je na Krfu počela moriti teskoba zbog sudbine njihovih porodica. Bila su sveža iskustva o ponašanju Austrougara u Šapcu, Valjevu, Beogradu 1914. godine. Načelnik inžinjerije II armije, pukovnik Dušan Cvetković u svom dnevniku beleži strepnju za ženu i dvoje male dece. Uskoro, na jednom prijemu za savezničke oficire na Krfu, saznaju da preko Grčke banke mogu svojima da preko Švajcarske šalju novac. Dakle, od proleća (marta) 1916. godine oficiri srpske vojske su imali mogućnost da pomažu svoje u zemlji. Pare su stizale kao i zahvalnost rodbine preko Crvenog krsta, o čemu su izveštavale Službene novine. Preko Crvenog krsta razmenjivala se i pošta u oba pravca. Za moral i jednih i drugih bilo je dragoceno saznanje da su u životu.

Drugi svetski rat doneo je stradanja i smrt mnogima već prvoga dana pod ruševinama u Beogradu. Na primer, cela porodica generala Milivoja Marinkovića stradala je u porti Voznesenske crkve. U kasnijim, savezničkim bombardovanjima poginuo je general Petar Pešić sa suprugom itd.

Posebna je tema stradanje žena oficira poreklom iz Srbije ili Bosne, koji su službovali pred rat u Hrvatskoj banovini. Ima primera solidarnosti hrvatskih oficirskih porodica za vreme progona Srba i Jevreja njihovih kolega, odnosno njihovih žena.

Na prostoru Srbije pod upravom Nedićeve vlade isplaćivane su penzije i izvesne prinadležnosti za porodice oficira u logorima, takođe, država i porodice šalju zarobljenima pakete. Zabeležen je slučaj da su se Nedić i Ljotić lično založili da se spasi od progona supruga konjičkog generala Dragoljuba Stankovića, Marta Kon, ćerka lekara iz Vršca dr Emila.

Nije istraženo koliko je oficira koji su ostali u zemlji izgubilo potporu, jer se nije odazvalo da stupi aktivno u službu Nedićevog režima. Neke su Nemci naknadno poslali u logore. Takođe nije istraženo koliko je oficirskih žena i porodica ostalo bez potpore zbog pristupanja pokretu generala Mihailovića, priključenja partizanima ili držanja u zarobljeničkim logorima. Nedić nije mogao da spreči interniranje viđenih Beograđana, među kojima i generala čije su porodice time dovedene u opasnost.

Iskušenja oficirske žene i udovice posle ratova

Kao i posle balkanskih ratova, udovice su teško živele, uz male penzije, u domaćinstvima koja je trebalo često obnavljati ni iz čega. Nisu u boljoj materijalnoj situaciji bile ni porodice oficira koji su se vratili. Međutim, bilo je žena koje su izgubile svako pravo na potporu. Supruga majora Ljube Vulovića, streljanog zajedno sa pukovnikom Apisom 1917. godine, primala je milostinju njegovih drugova, koji su uplaćivali mesečno. Tridesetih godina to je bilo od 1500 do 2000 dinara.

Posle Drugog svetskog rata na položaj oficirskih žena, pored opšteg osiromašenja, najveći uticaj je imala činjenica da su podele u društvu tokom okupacije bile duboke, a posebno promena vlasti koja je nastupila sa pobedom.

Posle oslobođenja Srbije od okupatora u oktobru 1944. godine, počelo je preispitivanje držanja oficira koji su se tokom rata vratili iz zarobljeništva ili su posle Aprilskog rata ostali u zemlji. Osumnjičenima za "izdaju" ili "pomaganje u ratnim naporima okupatora" su sudili "sudovi časti" ili redovni vojni i kasnije civilni sudovi. Oni koji su po oceni "sudova časti" okaljali srpsku nacionalnu čast, bili su osuđivani na gubitak građanskih prava, i imovine (penzije). Takođe, većina koju je "Državna komisija za utvrđivanje ratnih zločina" okarakterisala kao krivce bili su izloženi sankcijama redovnih sudova, koje su podrazumevale gubitak časti i imovine. Ima primera da su ishitrene prijave ostale bez posledica. Porodice takvih su bile spašene. Porodice osuđenih ostajale su bez prihoda, uglavnom penzija, odnosno bez ostale nepokretne imovine. Pod udar sudova došle su kako generalske, tako i porodice oficira ostalih činova i ranga.

Zbog tačnije slike prošlosti treba navesti da novo stanje nije podrazumevalo da su sve porodice kraljevskih oficira koji su bili aktivni u jedinicama generala Mihailovića, Nedićeve državne straže, Ljotićevog "Zbora" ili su vreme provodili kao činovnici civilne uprave, prošle sa drastičnim posledicama. U novu vojsku je primljeno 727 oficira iz pokreta DM, 142 iz jedinica Državne straže, "Zbora" pa i ranijih Pećančevih četnika. Na drugoj strani, primljena su 1963 oficira koja su služila u domobranstvu NDH. Posle povratka iz zarobljeništva, primljeno je u novu vojsku 2016 uglavnom srpskih oficira i još 17 sa Bliskog istoka, koji su bili tamo od aprila 1941.

U nasleđe Drugog svetskog rata na našem prostoru treba ubrojiti sudbinu oficirskih žena čiji su muževi odbili da se vrate posle zarobljeništva u zemlju. Za većinu njih motiv su bili ideološki razlozi, a za jedan deo i mogućnost da zbog svog učešća u građanskom ratu ili kolaboraciji budu izvedeni pred sudove. Prema nekim podacima, u maju 1946. godine, u sabirnim centrima ili rasuto ostalo je od 50 do 75 hiljada oficira i vojnika, bivših zarobljenika, a krajem 1946. godine u dva od tri centra u britanskoj zoni na tlu Nemačke, bilo je tačno evidentirano oko 10.000. Među aktivnim i rezervnim oficirima bila su i 73 generala (za koje imamo podatke). Dakle, manje od polovine od ukupnog broja koji su Nemci držali u zarobljeništvu.

Deo generala i oficira je u odsustvu proglašen za "ratne zločince" po veoma neujednačenim kriterijumima. Njihove porodice u zemlji nisu mogle ostvariti nikakva prava, u prvom redu primanje penzije, a potom i pravo na dalji boravak u kućama i stanovima. Ono što je možda bila specifičnost vremena, na supruge, posebno generala, vršen je pritisak ili da se javno odreknu muževa ili da utiču na njih da se vrate u zemlju. Znamo samo za nekoliko slučajeva kada su se supruge odricale muževa kako bi spasile egzistenciju. Većina je bila izložena velikim iskušenjima. Kada su se prilike malo smirile sredinom pedesetih su penzije, ranije uskraćene, ipak bile odobravane. Pored nenadane materijalne bede u kojoj se većina našla, još je teže padala činjenica da supruge i deca, neki i čitavih dvadeset godina nisu mogli dobiti pasoš i na taj način susresti svoje supružnike i roditelje. Pored generalskih i oficirskih žena, i deca su bila ta koja su snosila posledice. Tako su npr. bila vrlo ograničena u izboru fakulteta ili uopšte onemogućena da se upišu na neki od njih.

Supruge nekih generala, koji su napustili zemlju u toku Aprilskog rata, a potom izabrali emigraciju, morale su da prihvataju razne poslove kako bi izdržavale sebe i svoje muževe, tada već ljude u godinama.

("Oficirska žena u Srbiji i Jugoslaviji 1862-1946.", "Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka", Beograd, 1998)

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

KATERINA BERTINI

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – “Put u bespuće”

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Branko Milanović

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje “srpske istine”

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Milan Milošević

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Jelena Jorgačević

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

“Oluja”, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Hari Štajner

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču”

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

“Vreme” kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.1000 | 4. MART 2010

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu