Zašto kažeš nafta kad pitam za Prajd

Da je ove godine Prajd bio planiran kao što je i uvek do sada, kao domaća manifestacija koja je u Srbiji još od 2014. redovna i takoreći etablirana, verovatno bi sve prošlo mnogo mirnije. Međutim, ove godine, od 12. do 18. septembra, u Beogradu bi trebalo da bude održan Evroprajd, mnogo veća, evropska manifestacija koja se godišnje održava u nekom od evropskih gradova još od 1992. Pre tri godine, Beograd je bio taj evropski grad koji je dobio titulu grada domaćina za Evroprajd 2022, pobedivši ostale kandidate: Barselonu, Lisabon i Dablin.

Dodela Beogradu je svakako presedan, jer bi prvi put bilo da se događaj organizuje izvan Evropskog ekonomskog prostora i prvi put u Jugoistočnoj Evropi. Priznanje nije malo, a organizatori Beograd Prajda i te kako su imali razloga da se raduju svom uspehu i budu ponosni na odluku Evropske asocijacije organizatora prajdova, kao na krunu dugogodišnjih napora da se Prajd uopšte organizuje u jednoj maloj, brdovitoj zemlji na Balkanu. O tobož tolerantnom srpskom društvu i njenoj vlasti bez predrasuda, dodatno snažna slika odaslata je u svet kada je na premijersko mesto postavljena Ana Brnabić, već javno deklarisana kao gej. Tako je Srbija, do juče prepoznata po nedavnim ratovima, zločincima, ubistvima i krizama, u očima zapadnog sveta nakratko postala simpatična, originalna i hrabra državica spremna da se suoči sa nekim novim, savremenim unutrašnjim izazovima.

Međutim, sada je, uoči velikog Evroprajda, nešto krenulo naopako, izvrnulo se kao rukavica i zapretilo da će ozbiljno razbiti iluziju o takvoj, naprednoj Srbiji.

SAMO NAM JE JOŠ PRAJD FALIO

Istina je da ta daleka 2019. kada je Beograd dobio titulu domaćina Evroprajda, iz današnje perspektive pripada nekom nepovratnom, posve srećnijem vremenu. Niko tada nije ni slutio da će svet za tri godine biti u velikoj meri uzdrman epidemijama, otežan finansijskim krizama, grubo podeljen ratom u Ukrajini, pod političkim pritiscima, međusobno sankcionisan i u strahu od nestašica, mraka i zime. U Srbiji, dodatno, kosovska kriza kao i uvek preti da eskalira, a nakon ovogodišnjih izbora, u parlament su ušle u znatno većem korpusu desničarske, navodno opozicione stranke.

“I samo nam je falio još taj problem uprkos svim problemima”, rekao je krajem jula Aleksandar Vučić o Evroprajdu, “pored hrane, suše, energenata, sankcija Rusiji, samo još nešto uz Kosovo da se navali na grbaču srpskom rukovodstvu i državi. Malo je tereta, pa sada udarajte svi zajedno i jedni i drugi. I ovi što su za održavanje i kažu da nisam bio dovoljno jasan, pa i ovi drugi koji kažu da štitim pedere… Sram vas bilo, bednici jedni, udrite još malo, nije dovoljno svih ovih što tuku svaki dan – udrite po svojoj državi i srušite je ako možete, ali nećete moći svi zajedno. Nema predaje, živela Srbija.”

foto: milica vučković / fonet

Tom prilikom je izneo svoju procenu ili ipak podatak, koji Srbiju, za koju se mislilo da je dovoljno zrelo društvo čak i za održavanje Evroprajda, najednom vraća među najtvrđe gudure Balkana, a to je da je oko 95 odsto ljudi u njoj protiv Prajda. I da ima mnogo neistina u javnosti po pitanju njegovog održavanja, pošto se još “ne zna ni kako će, ni da li će i kada da bude održan”. Da li će Prajda biti, znaće se početkom septembra, najavio je Vučić.

Prvi septembar se inače u Srbiji čeka bezmalo kao Dan D. Kosovski premijer Aljbin Kurti je za taj datum najavio konačno sprovođenje odluka o registarskim tablicama i reciprocitetu ličnih karata sa Beogradom. Zbog toga, najavio je i povećan rizik od sukoba sa Srbima, rekavši: “Mi rizikujemo rat. Iza Srbije stoji Putin. Ne bih rekao da je rizik veoma visok, jer ovde imamo i kontingent NATO-a, ali je svakako visok.”

Nedelju dana kasnije, premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić trudi da sačuva mir, a da smo dotle došli zbog jednostranih poteza kosovskog premijera Kurtija i, naročito, ogromne neodgovornosti EU. Podsećajući da će u aprilu naredne godine biti 10 godina kako se okosnica Briselskog sporazuma, odnosno sporazum o ZSO, ne sprovodi, Brnabićeva je uporno apostrofirala krivicu EU: “Oni 10 godina ne uspostavljaju ZSO, a vi ih pustite da krše sporazum tako što upadaju sa dugim cevima na sever pod plaštom borbe protiv korupcije. I onda se usudite da kažete da će neko u Beogradu biti kriv.”

Dodala je da se incidenti prema Srbima iz godine u godinu povećavaju, da ih je ove godine bilo čak 50 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i da Kurti udara u ratne bubnjeve.

Posle neuspelih pregovora u Briselu, Vučić je u svom “istorijskom obraćanju” govorio u šiframa o “pređenom Rubikonu”, o ćorsokaku Srbije koja više nema kud, o mogućem pogromu i progonu srpskog naroda koji snage NATO-a na severu Kosova treba da zaštite, o svojim nastojanjima da očuva mir, ali da ne pristaje na kompromis “ispod crvene linije”. U vezi sa održavanjem Evroprajda, koji je ujedno simbol vrednosti, ali i saradnje sa EU, rekao je da sada mnogo prečih problema imamo: “Šta ćemo sa strujom i naftom? Od 1. novembra nema više ruske nafte, mi smo pod sankcijama. Da ne bismo pričali o problemima sa gasom i mazutom, samo pričamo o glupostima.”

U kolektivnoj svesti kao fleš sevnula je kovanica “Kako možete da me pitate za Prajd dok….”. A zapravo ostala je urezana još iz 2004, kada se tada tek izabrani ministar policije Dragan Jočić našao u neprilici jer je u javnost procurila priča da je u mladosti osuđivan kao obijač trafika. Ministar je tada izgovorio čuvenu rečenicu: “Kako možete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar” (tih dana, manastir se bio zapalio zbog neispravnih instalacija).

DVA SIGNALA ZA UZBUNU

foto: milica vučković / fonet

Porodične šetnje koje su do sada svake godine prethodile Prajdu, najednom su ove godine postale mnogo masovnije. Sredinom avgusta održana je litija odnosno “krsni hod” za odbranu Srbije, porodice i dece od LGBT populacije. U medijima se licitiralo sa brojem većim i od 10.000 učesnika, ali Vučić je sutradan izašao u kontranapad sa brojem od 4650 ljudi, poručivši javnosti i organizatoru ujedno da je taj protest protiv Evroprajda organizovala osoba osuđena za porodično nasilje.

S druge strane, Boško Obradović iz Dveri insistira na tome da treba nastaviti sa šetnjama sve dok vlast ne otkaže Evroprajd, pa je naredni protest zakazan za 28. avgust. Protiv Evroprajda su desničarske i ultradesničarske organizacije, kao i nova nacionalna, konzervativna desnica u parlamentu: koalicija NADA, koju čine Novi DSS i deo POKS-a, kao i pokreti Zavetnici i Dveri. Protiv se izjasnio i Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, koji smatra da ovu manifestaciju treba otkazati iz epidemioloških razloga, kao i da je ona projekat predsednika Srbije koji želi “lažno da prikaže da je stanje ljudskih prava i sloboda u Srbiji mnogo bolje nego što zapravo jeste”.

Drugi loš signal za Evroprajd su uzastopne izjave najbližih Vučićevih glasnogovornika. Prvi je istupio Aleksandar Šapić, sa pozicije gradonačelnika Beograda, koji je rekao da sigurno neće otvoriti Evroprajd, jer “jednostavno sebe na vidi na čelu te manifestacije”. Iako će Beograd “uvek biti i ostati grad otvoren za sve ljude”, kaže Šapić, “zastave duginih boja neće biti ispred Skupštine grada”.

“Evroprajd je otkazan, neće ga biti”, rekao je Dragan J. Vučićević, urednik režimskog tabloida “Informer”. “To je odluka vrha države, zato što nije trenutak kada to treba raditi.” Njegovu izjavu doduše niko nije uzeo za ozbiljno, proglašavajući je “udicom” koja ima za zadatak da pasivizuje proteste. Goran Miletić, koordinator beogradskog Evroprajda, demantovao je da je događaj otkazan, tvrdeći da je reč samo o jednoj u nizu bombastičnih ali netačnih informacija, koje se tipično pojavljuju pred svaki Prajd. Ipak, kako kaže, ove godine se tenzije dižu na mnogo viši nivo.

I član predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović je potvrdio: “Veoma odgovorna i ispravna odluka državnog vrha da ne bude Evroprajda. Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima i takva manifestacija zaista nije u ovom momentu potrebna.”

Sam državni vrh nije ni potvrdio ni demantovao ove navode.

Poruka koja se sa raznih nivoa šalje LGBT populaciji jeste da se eventualno otkazivanje Prajda može dogoditi jedino iz bezbednosnih razloga, u situaciji kada preti sukob na Kosovu i Metohiji.

NEKA BUDE PRAJD

Na klackalici između rejtinga među glasačima u Srbiji i rejtinga pred Evropom, na klackalici između Istoka i Zapada, Vučić će morati da se odluči za neku od strana. U situaciji kada šalje šifrovane poruke o gotovo sigurnoj eskalaciji sukoba na Kosovu, čini se da Evroprajd u Beogradu nema mnogo izgleda. S druge strane, poučeni dosadašnjim iskustvom da od dramatičnih upozorenja ipak ne ispadne ništa toliko veliko, pa tako u ovom slučaju da sukoba na Kosovu na primer neće biti, onda se može predvideti već isplanirani Vučićev pobednički ishod. Sve opcije su u igri.

Osim jedne. Da građani Srbije, pa i oni koji su predsedniku Srbije, kako je rekao, “odvratni”, znaju šta ih čeka u narednim danima. Da li su zaista na samom pragu rata, sukoba i nemaštine ili pak velikog evropskog događaja, hiljada turista i pozorišne, muzičke, karnevalske atmosfere? Predsednik Vučić u svom “istorijskom obraćanju” zapravo ništa nije rekao o Evroprajdu, ali jeste se nedavno povodom toga građanima jadao kako će biti kriv i ako bude Prajda i ako ga ne bude, pa je na kraju iznervirano pitao: “Hajde, kažite mi, ljudi, šta u stvari hoćete od države.”

Da bude Prajd, a ne rat.