Deblokada skupštine

Zar je bitno ko je kriv

Minimalni konsenzus o koegzistenciji DSS-a i ostatka DOS-a; ugovoren dnevni red najvažnijih pitanja u koje spada i promena srpskog ustava

Nekako je ipak odlučeno da se u utorak 5. novembra spusti zavesa usred te beskrajne tragikomedije o poslaničkim mandatima.

Zar je bitno ko je kriv 1
POSLE SVEGA – USAGLAŠENI: Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić (arhivska fotografija)

Trideset pet dana posle roka do kada je trebalo da počne jesenje zasedanje Skupštine Srbije, 5. novembra u podne, ipak je počelo jesenje zasedanje Skupštine Srbije. Tome je prethodilo usaglašavanje zajedničke izjave koju su potpisali predsednik SRJ Vojislav Koštunica i srpski premijer Zoran Đinđić. Posrednici i učesnici u pregovorima o tome bili su predsednik Veća građana Dragoljub Mićunović, srpski šef policije Dušan Mihajlović i ministar inostranih dela Goran Svilanović. Prirodno bi bilo da se ovde napiše da su sporazum potpisali predsednik DSS-a i predsednik DS-a, a da su posredovali predsednik Demokratskog centra, predsednik Nove demokratije i predsednik Građanskog saveza, ali to ne bi odražavalo suštinu stvari pošto raspad vladajuće koalicije već nekoliko meseci ima karakter ustavne i državne krize u kojoj je u prilično velikoj meri stradao kredibilitet i legitimnost srpskog parlamenta i autoritet sudova.

Tokom pregovora o zajedničkoj izjavi nije bilo reči o vraćanju mandata DSS-u, mada se o tome radilo, jer ova partija nije htela da razgovara o trgovini mandatima, uz javno ponavljanje stava da je odluka Saveznog ustavnog suda koja se tiče poslaničkih mandata obavezujuća da bi suprotno postupanje predstavljalo državni udar. Politički sukob bio je na putu da sklizne van institucionalnog terena, na polje masovnog političkog sukobljavanja, što za rezultat po pravilu nema ustavno stanje, već obnavljanje razornosti tzv. oslobodilačke ili pobedničke političke kulture. Na postizanje političkog sporazuma uticali su zasigurno rezultati prvog i drugog kruga predsedničkih izbora na kojima je Koštunica vodio jednom sa 150.000, a drugi put sa 1.000.000 glasova razlike. "Projekat" parlamentarnog poništavanja DSS-a (on ima 25 odsto mandata u sadašnjem sastavu parlamenta) bio je zapravo osuđen na propast, samo je bilo pitanje kakvu će formu dobiti.

HARANGA: Sa sudskim raspetljavanjem tog slučaja išlo je teško. Po okončanju drugog kruga predsedničkih izbora, Savezni ustavni sud je, kao što se već naširoko pisalo, doneo privremenu meru, odnosno naložio je da se obustavi primena akta po kome je 45 poslanika DSS-a ostalo bez mandata. Posle toga bilo je nekoliko izjava istaknutih političara iz vladajuće garniture u Srbiji da oni neće poštovati odluku Saveznog ustavnog suda. To verbalno ignorisanje odluke najviše savezne sudske instance pratila je haranga protiv vršioca dužnosti predsednika tog suda uglednog profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Momčila Grubača. On je s dozvolom suda honorarno držao predavanja i ispitivao studente na novosadskom Pravnom fakultetu, a Ministarstvo za rad Vlade Srbije tretiralo je to kao kršenje odredbe da sudija Ustavnog suda ne sme obavljati drugu javnu ili profesionalnu dužnost. Savezni ustavni sud je javno protestovao zbog pritiska na sud, a od građanskih organizacija Beogradski centar za ljudska prava izdao je jedno saopštenje protiv raširene prakse omalovažavanja sudskih instanci od strane izvršne vlasti.

Bilo je, međutim, nagoveštaja da je prilikom organizovanja kasnije otkazane sednice Skupštine Srbije odluka SUS-a bila faktički poštovana (poslanici starog sastava su dobijali pozive za sednicu). Jedno od pitanja koje se ticalo stvarne nadležnosti Saveznog ustavnog suda da se bavi zaštitom poslaničkih mandata u republičkom parlamentu on je raščistio pre nekoliko meseci kad je postupao po žalbi tada 21 poslanika DSS-a. Tada je nepobitno ustanovljeno da je ovaj sud nadležan, između ostalog, i zato što je ustavna žalba (koju su podneli oštećeni poslanici) institut koji postoji samo kod Saveznog ustavnog suda. U ranijem sastavu Ustavni sud Srbije se proglasio nenadležnim u sličnom slučaju (1999. kada je Nova demokratija isključena iz Koalicije SPS-JUL-ND Slobodan Milošević, a njeni mandati oduzeti).

Ustavni sud Srbije, koji je zbog sporova u vladajućoj koaliciji do polovine 2002. godine bio nepopunjen i nije imao kvorum za rad, u međuvremenu je konstituisan i posle najnovije odluke SUS-a, na inicijativu Narodnog pokreta "Otpor", otvorio je raspravu o ustavnosti odredaba Poslovnika Skupštine Srbije na osnovu kojih je postupao Administrativni odbor, a potom je samoinicijativno pokrenuo proceduru za ocenu ustavnosti člana 88 Zakona o izboru narodnih poslanika, koji predviđa da poslaniku mandat prestaje pre vremena na koje je izabran ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji na čijoj je izbornoj listi izabran za poslanika. Ustavni sud Srbije je 1. novembra konstatovao da je Poslovnik Skupštine Srbije u skladu s Ustavom Srbije. Istovremeno je najavio i da će hitno raspravljati i o ustavnosti Zakona o izboru narodnih poslanika. Predstavnici vladine većine (uglavnom funkcioneri DS-a) pozivali su se na tu odluku Ustavnog suda Srbije da bi nastavili s verbalnim osporavanjem nadležnosti Saveznog ustavnog suda. Zapravo, ispostavlja se da je tražen izlaz u magli u vojnom lovištu u Moroviću. Uzgred, Šešelj će DOS dočekati primedbom da od 21. sednice Izvršnog biroa CK SKJ nije bilo političkog sastanka u vojnom objektu.

Predstavnici DSS-a su, međutim, polazili od toga da je odluka SUS-a na snazi, te da bi dalji postupci usmereni na oduzimanje mandata DSS-a predstavljali državni udar.

Predsedništvo DOS-a na svom dvodnevnom sastanku u Moroviću 1. novembra odlučilo je da DSS-u ponudi soluciju po kojoj bi odluka Administrativnog odbora o oduzimanju mandata DSS-a bila zamrznuta ukoliko se ova stranka obaveže da će poštovati izvorna načela DOS-a i da će podržavati srpsku vladu. DSS je verbalno odbijao taj slabo prikriveni ultimatum (kako je taj dokument okvalifikovao politički analitičar Đorđe Vukadinović) u tonu saopštenja sa tog sastanka, ali je prihvatio pregovore o najneophodnijim poslovima koje redefinisana koalicija mora završiti.

SPORAZUM: Pregovori Koštunice i Đinđića su rezultirali zajedničkom izjavom o podršci najneophodnijem setu zakona, uključujući i izborne, usvajanju Ustavne platforme državne zajednice Srbije i Crne Gore i oročenom radu na promeni srpskog ustava, kako izgleda uz nezavisnu zakonsku inicijativu i jedne i druge strane, i kritičku podršku zakonskim projektima. U skupštinskoj proceduri čeka 65 predloga akata, među kojima je i 18 novih zakona. Treba doneti i niz kadrovskih odluka u koje spada i izbor članova Saveta radiodifuzne agencije, što je trebalo da bude obavljeno do 25. oktobra. S druge strane, DSS je najavio da ima gotove predloge 12 zakona.

Slovo zajedničke izjave koncentriše se na najvažnije stvari.

Vlada nije iznudila podršku na kojoj je insistirala, već prvog dana nije uvršten u dnevni red njen predlog zakona o kontragarancijama za neko zaduživanje federacije… Vlada, međutim, može biti de fakto sigurna da, ako ugovoreni posao krene u dogledno vreme, od strane DSS-a neće biti postavljeno pitanje poverenja vladi. To pitanje odloženo je možda do okončanja prilično obimnog posla na izradi ustava i promeni seta važnih zakona. Iz svega proizilazi da bi posle okončanja tih najneophodnijih poslova, pre svega, po okončanju posla na izradi novog ustava, na red došli novi parlamentarni izbori. Đinđić je ocenio da to znači da izbora neće biti najmanje godinu dana. Maršićanin ga u Skupštini ispravlja – vanrednih parlamentarnih izbora će biti po okončanju promene srpskog ustava, a ako dođe do opstrukcije izrade ustava, redosled će svakako biti drugačiji.

PONIŠTENJE: Administrativni odbor u datoj situaciji morao je da poništi sve svoje odluke vezane za manipulaciju mandatima od maja od kraja jula 2002. godine. U skupštini je nastala prilično smešna situacija u kojoj su poslanici klasifikovani na "ne pre 29. jula", na one "posle 29. jula", na one "pre 11. juna"…

Vlada, koja je stajala iza ove "rekonstrukcije skupštine", dobila je izvesno vreme i mogućnost da predlaže važne zakone, a DSS je uspeo da na vrh dnevnog reda stavi pitanje izmene Ustava Srbije.

Uprošćeno rečeno, i "Koštunica" i "Đinđić", koji će, kako stvari stoje, još dugo stajati na političkoj sceni Srbije, svoj odnos će možda u većoj meri rešavati tamo gde se to i mora rešavati – u parlamentarnoj, a ne u plenumskoj areni.

I Savezni ustavni sud i Ustavni sud Srbije moći će u manje napetoj atmosferi da rasprave dalekosežno važno pitanje institucionalne sigurnosti poslanika. Ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da zakonodavac u dogledno vreme poboljša regulativu i narodnog poslanika zaštiti od samovolje partijskih oligarhija. To je i jedan od preduslova da poslanik bude odgovorniji prema biračima, što je intencija evropskih zakonskih rešenja.

To može biti početak konsolidacije položaja parlamenta, jedne od ključnih institucija sistema, ali i afirmacije isto tako važne nezavisnosti suda.

IZMENA: Politički sporazum premostio je ovaj galimatijas sporova, a prvi test tog aranžmana odnosio se na konsolidaciju još jedne važne institucije – predsednika republike. Neuspeh prvog turnusa predsedničkih izbora, uz razoren parlament i nejasne obrise savezne države, nalagao je da se jedna po jedna među tim institucijama stave na noge. Rečju, pokazala se neodložnom potreba da se tehnički olakša uspeh predsedničkih izbora.

Skupština je 5. novembra razmatrala Izmene zakona o izboru predsednika republike da bi bilo omogućeno da u decembru 2002. bude ponovljen celokupni postupak za izbor predsednika republike. Predlog za izmenu zakona formulisan je na osnovu preporuka OEBS-a i inicijative SDP-a (sada će nastupati kao samostalna poslanička grupa SDP-DOS, a zvanični predlog podnela je poslanička grupa "DOS – reforme" (koji sada ima 95 poslanika).

Sednica Skupštine Srbije sa istom temom bila je zakazana za 18. oktobar, međutim, otkazana je ubrzo po zakazivanju pošto je prvi predlagač poslanički klub "DOS – reforme Srbije" povukao predlog zakona. To se očito desilo zato što se čekalo na to kako će Savezni ustavni sud i Ustavni sud Srbije presuditi o mandatima DSS-a oduzetim odlukom Administrativnog odbora od 29. jula. To je, između ostalih, u izjavi Tanjugu potvrdio i šef poslaničkog kluba "DOS – reforme Srbije" u republičkoj skupštini Čedomir Jovanović, koji je konstatovao da je sednica republičkog parlamenta odložena upravo zbog toga što se čekala ocena Ustavnog suda Srbije o odluci Administrativnog odbora o oduzimanju 45 mandata DSS-u.

U trenutku kada su pregovori DSS-a i ostalih iz bivšeg DOS-a trajali, predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić je već bila po drugi put zakazala, po hitnom postupku, raspravu o izmenama Zakona o izboru predsednika koji je predložila grupa od 77 poslanika "DOS – reforme Srbije".

Predlog izmena zakona podneo je i DSS, s tim što je tražio da se ukine cenzus i u prvom i u drugom krugu predsedničkih izbora, a predložio je i izmene zakona o izboru narodnih poslanika u kome je regulisana materija vezana za uređenje biračkih spiskova. Tražio je i da se u biračko telo uključi dijaspora. Skupštinska većina nije prihvatila da raspravlja o predlozima tih zakona.

Cesid je u oktobru prikupio potpise građana za Predlog novih zakona koji regulišu izbornu materiju. I Cesidov model zakona o izboru predsednika Srbije, koji je ranije ocenjivan kao dobar, predviđa ukidanje odredbe da u drugom krugu predsedničkih izbora mora da glasa 50 odsto ukupno upisanih birača. Cesid je izradio i druge modele zakona o izboru narodnih poslanika koji su ranije podneti i poslanicima u Skupštini Srbije i nadležnim skupštinskim odborima. Sva ta pitanja ostaju za kasniju raspravu.

Sada se pristupilo samo najnužnijim prepravkama Zakona o izboru predsednika republike (koji je donet 1990, a delimično inoviran 1992) da bi se nekako okončao predsednički izborni postupak pre 5. januara, dana kada ističe mandat sadašnjeg predsednika Milana Milutinovića. Jedna od izmena omogućuje i da se predsednička kampanja s minimalnih 45 skrati na 30 dana. Suština predloženih izmena je ukidanje cenzusa ili obaveze izlaska više od polovine birača u drugom krugu predsedničkih izbora. U prvom krugu i dalje je neophodno da na birališta izađe više od polovine u spiskove upisanih birača. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu, glasanje se ponavlja za 15 dana. U drugom krugu, dakle, bio bi izabran kandidat koji bi dobio više glasova, bez obzira na to koliko je građana izašlo na biralište. Ukoliko izbori ne uspeju, (a to se valjda ograničava na slučaj da kandidati u drugom krugu dobiju isti broj glasova ili možda da broj nevažećih glasova bude veći od najboljeg predsedničkog rezultata), po ovom predlogu predsednik Skupštine je dužan da u roku od 60 dana raspiše nove. DSS je tražio i da se precizira i rok do koga se ti izbori mogu raspisati pošto se predsedniku Skupštine ostavlja na volju da datum odredi po svom nahođenju.

SPS se suprotstavio promeni zakona u toku izbornog postupka. Ta stranka ukazuje da skraćenje roka onemogućuje blagovremenu proveru kandidacionih lista, tvrdi da je na listi Branislava Ivkovića otkrila 612 manjkavosti, ali da njen prigovor nije prihvaćen. Tvrdi da RIK nije uvažio izveštaj MUP-a na osnovu kojeg se vidi da su od deset kandidata u prvom izbornom krugu samo petorica imala valjane kandidatske liste. Ova partija se suprotstavila i smanjenju cenzusa i podsetila je da su neki od predstavnika sadašnje vlasti, kada su bili u opoziciji, svojevremeno tražili da se propiše visok cenzus s obzirom na cezaristička ovlašćenja predsednika republike. Tvrdili su da je isključenjem kosovskog dela biračkog tela iz biračkog procesa cenzus faktički već smanjen. Zoran Anđelković (SPS) predlagao je da kosovsko biračko telo ostane na biračkom spisku a da kvorum čine oni birači u mestima gde je otvoreno biračko mesto.

SPS prigovara ono što je nekad prigovarala i opozicija: da predsednik po sadašnjem ustavu može biti smenjen samo glasovima većine upisanih birača, a da može biti izabran na osnovu dvostruko manjeg broja birača, dodajući uz to da je cenzus još smanjen.

Oni tvrde da građani nisu u dovoljnom broju glasali na predsedničkim izborima zato što su nezadovoljni stanjem u zemlji, faktom da je izvršna vlast preuzela sve poluge vlasti u zemlji, da se privatizacija pretvara u rasprodaju.

SRS je odbio da glasa za zakon zbog toga što se on menja između dva izborna turnusa. (Šešelj: "Ja priznajem, ja sam izgubio u prvom izbornom krugu, al’ sam pobedio u drugom izbornom krugu… Odavno sam ja, Milka (to je jedna poslanica koja dobacuje), predsednik, samo ti još nisi saznala…") On tvrdi da je odmah po okončanju prvog kruga predsedničkih izbora predsednica Skupštine odmah, istog dana kada je okončan postupak pred Vrhovnim sudom morala da raspiše izbore. On je dozvolio da se vladajuća nomenklatura mogla povesti za principom oportuniteta. ("Kažete: ‘Ne zakazujemo izbore da bismo promenili zakon. Treba nam zakon.’ Zakon je potreban vama, a ne nama…") Šešelj je takođe tvrdio da je u prvom krugu bilo šest kandidata s neregularnim potpisima i tražio je da se unesu kaznene odredbe za onoga ko verifikuje lažni dokument. Zajednički imenitelj parlamentarnog nastupa SPS-a, SRS-a i SSJ-a bilo je zapravo plediranje za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vladajući faktori nisu reagovali na njih pošto su upravo povukli drugačiji redosled poteza – kao u ruskoj pesmi: "Pjervij raz, pjervij raz samaljoti, a djevuški, a djevuški, patom".

Reklo bi se, najminimalnije izmene Zakona o izboru predsednika republike su u kasnim popodnevnim časovima 5. novembra usvojene. Prve nedelje decembra moći će se ponoviti postupak za izbor predsednika republike.

VREDNOST ZAKRPE: Šta govori to krpljenje? Je li to nekakav hepiend? Sudeći po ugovorenim poslovima, možda jeste. Očito je da mi još živimo u političkim i institucionalnim ruinama jednog sistema koji ne može da funkcioniše "bez komunističke partije" (loši zakoni i odsustvo institucionalne odgovornosti uz kvazirevolucionarno preziranje suda, i zakona i neobuzdana igra moći i proizvoljno tumačenje volje birača). U mnogo slučajeva postavljalo se samo pitanje šta predstavlja zamenu za "komunističku partiju". Odluke koje se tiču naroda i države kuvale su se najpre na Predsedništvu DOS-a, ali ono je sve više ličilo na Predsedništvo CK SKJ u onom trenutku kada su Slovenci spakovali kofere pa došli na poslednju sednicu), no na sreću, uprkos poslovičnoj neozbiljnosti tog narcisoidnog društva u rastakanju, nisu proizvele katastrofu, kako su oprezniji mogli da očekuju. Druga zamena za komunističku partiju su međunarodne institucije.

Tri najkrupnija problema koja su u prvoj nedelji novembra potresala političko, ako ne i socijalno tkivo naše zemlje, bila su na neki način povezana s arbitražom međunarodnih faktora (Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crne Gore – Savet Evrope, položaj poslanika u Skupštini Srbije – OEBS i afera s izvozom oružja – američka administracija).

Ako ta koegzistencija dveju frakcija bivšeg DOS-a zaista dovede do započinjanja ustavne konsolidacije i uvođenja sistema institucionalne odgovornosti, onda je možda i u toj magli napipan izlaz.

Iz istog broja

Srbija i Crna Gora

Povelja razdora

Vera Didanović

Krvava istorija

Ubistva poznatih ličnosti od 1990. do 2002.

Vera Didanović

Paravojne formacije i MUP Srbije

Srce tame

Filip Švarm

Srbijanska policija 1987–2000

Do armije građanskog rata i natrag

Miloš Vasić

Privatizacija vojvođanskih šećerana

Ko će se osladiti

Dimitrije Boarov

Nova tržišta

Agresivna konkurencija

R. V

"Bombaški proces" u autobusu

Čukarička „kriza talaca“

Teofil Pančić

Druga sezona iskopavanja "hladnjača"

Batajnička arheologija

Aleksandar Ćirić

Haški procesi

Račun praštanja

Nenad Lj. Stefanović

Skandal "Orao"

Veliko vađenje

Dejan Anastasijević

Valjevski Krušik i izvoz naoružanja i vojne opreme

„Klasična“ tajna

Dragan Todorović

Znamenitosti

Lov, klopa i pregovori

Zoran Majdin

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu