Poslovanje u Srbiji – Er Srbija i Etihad

Zajmovi, štednja, i ko je tu lud 1

SKUPA LJUBAV: Er Srbija, "nacionalni avio-prevoznik"

foto: dimitrije goll / tanjug

16. 8. 2017. / 18.11

Zajmovi, štednja, i ko je tu lud

Kada se podvuče crta, za samo tri godine Srbija je subvencijama i otpisima dugova Er Srbije prema Aerodromu pomogla "nacionalnog avio-prevoznika" sa ukupno 194,12 miliona evra. Ukupna neto "dobit", ako je uopšte vredi pominjati, za ove tri godine bila je 7,4 miliona evra. U prevodu, da država nije "iskeširala" Er Srbiju, ona bi za ove tri godine ubeležila neto gubitak od oko 62 miliona evra – godišnje. Ali to nije sve. Kada se saberu svi troškovi, država je u ovo, do sada, "uletela" sa cirka pola milijarde evra, u zamenu za 51 odsto kompanije. Etihad je dao zajam od 40 miliona dolara i know how za 49 odsto

"Država nastavlja da podržava Er Srbiju, uprkos razornim finansijskim gubicima", rekla je Džil Zakmen (Jill Zuckman), glavni portparol "Partnerstva za otvoreno i fer nebo". "Bez godišnjih dodataka od vlade, Er Srbija ne bi mogla da postoji. Ovakvim subvencijama, koje krše pravila, oni remete međunarodno avio-tržište i lete neprofitabilnim rutama koje jednostavno nemaju nikakvog smisla", dodala je nekadašnji pomoćnik sekretara i direktor za odnose s javnošću u Ministarstvu saobraćaja SAD (Department of Transportation).

U doba "lažnih vesti" i "post istine", možda je i prikladno tekst početi ovakvom – lažnom – vešću. Naime, Džil Zakmen jeste rekla sve ovo, ali je to rekla o Etihadu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i načinima na koje posluje manjinski vlasnik Er Srbije. Međutim, sve rečeno apsolutno je primenjivo i na Er Srbiju i Vladu Republike Srbije.

Negde krajem jula, predsednik Nadzornog odbora (NO) Er Srbije Siniša Mali izjavio je da je tačna vest o tome da Er Srbija otpušta radnike zbog racionalizacije troškova poslovanja i povećanja profita. Usledila je vest i da Er Srbija zatvara sve poslovnice van Beograda, a nešto pre toga saopšteno je kako kompanija uvodi nova, tanja sedišta u deset aviona, kako bi povećala kapacitet vazduhoplova. Takođe, poznato je da je već neko vreme znatno smanjen kvalitet usluge na letovima Er Srbije. A onda je, dan pre objavljivanja finansijskog izveštaja za 2016. godinu, kompanija saopštila da je treću godinu zaredom zabeležila neto profit, ovoga puta od 900 hiljada evra, kao i "značajan operativni rast u 2016. godini, uprkos izazovima u industriji koja se ubrzano menja".

"Uvek imate poslovni plan koji podrazumeva dodatno povećanje profitabilnosti i ponašate se kao svaka tržišna kompanija. Ne znam da li je reč o 30 ljudi, ali neka ste u pravu, verovatno će se smanjiti za 30 ljudi. To je sve deo normalnog procesa da smanjite troškove, a povećate prihode", objasnio je Siniša Mali novinarima problematiku preduzeća. Predsednik NO Er Srbije je tom prilikom bio siguran da Er Srbija nema nikakvu pomoć od države Srbije, ali nije bio siguran da li takvo stanje traje od februara 2016. ili još od februara 2015. godine.

Da pomognemo gradonačelniku i predsedniku Nadzornog odbora: takvo stanje nije ni od februara 2015. ni od februara 2016, s obzirom na to da je država u 2016. dala subvenciju od više desetina miliona evra Er Srbiji. Štaviše, kako ćemo videti, takvo stanje – da Er Srbija može samostalno da posluje na tržištu i da preživi bez državne pomoći – nije dosegnuto ni u 2017. godini.

GOVOR BROJKI: Šta kaže najnoviji finansijski izveštaj, završen, i od revizora pregledan još u februaru, ali objavljen tek u avgustu ove godine? Ukratko: država Srbija je dala Er Srbiji donaciju od 40,1 milion evra, e da bi "nacionalni avio-prevoznik" mogao da se pohvali "neto dobiti" od 857.180 evra. Ovo bi, ujedno, trebalo da bude poslednja pomoć države toj kompaniji (Siniša Mali to voli da zove "investicijom"), pošto je krajem 2016. istekao rok predviđen za njeno restrukturiranje. Ili, kako piše u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći iz februara 2014, kojim se dozvoljava državna pomoć Er Srbiji: "Subvencije za finansiranje poslovanja nisu potrebne u periodu nakon 2016. godine, kada se očekuje ostvarivanje dobiti."

Međutim – kvragu – deluje da restrukturiranje baš i nije bilo uspešno, i da će kompaniji biti potrebno da od države dobije još "restrukturiranja". Kako stoji u finansijskom izveštaju za 2016, originalni plan restrukturiranja odnosi se na period 2014–2016: "Društvo je u postupku pripreme i podnošenja revidiranog plana restrukturiranja za period nakon 2016. godine, a u skladu sa strategijom Društva. Na dan ovih finansijskih izveštaja, proces sa relevantnim Državnim institucijama je još uvek u toku. Rukovodstvo očekuje da će revidirani plan restrukturiranja biti definisan u skorije vreme." U prevodu, taman fino da vlada uplanira dodatno "restrukturiranje" prilikom pravljenja državnog budžeta za 2018. godinu.

Kada se gleda čime je sve država Srbija "izrestrukturirala" Er Srbiju u poslednje tri godine, uvek treba imati na umu da se Etihad, kao manjinski partner, ugovorom obavezao da će ceo poduhvat finansirati "do sto miliona dolara", pri čemu to nisu sve investicije, već i krediti: tako je krajem 2013, Etihad dao kredit Er Srbiji od 40 miliona dolara, uz kamatu od tri odsto godišnje. Takođe, treba imati na umu i uveravanja Siniše Malog da država i Etihad ulažu podjednako – dakle, 100 miliona dolara oni, 100 miliona dolara Srbija.

A evo šta je Srbija od 2014. do kraja 2016. uložila u zajedničku kompaniju, samo kroz subvencije i kroz "čerupanje" Aerodroma "Nikola Tesla", još jedne kompanije u državnom vlasništvu: u 2014. Er Srbija je od države dobila 69,32 miliona evra subvencije, a Aerodrom ostao "kratak" za još 16,79 miliona evra, da bi kompanija ostvarila "dobit" od 2,65 miliona evra.

Sledeće, 2015, država je dala još 48,68 miliona evra, Aerodrom se odrekao još 19,26 miliona evra u korist Er Srbije, kako bi "nacionalni avio-prevoznik" imao dobit od 3,89 miliona evra. Napokon, stiže i pomenutih 40,07 miliona evra donacije države, zarad "dobiti" od 187.180 evra.

Prema finansijskom izveštaju Aerodroma za prošlu godinu, vidi se da nije bilo ovako ogromnih otpisa i "ispravljanja" dugova – Aerodrom je otpisao ukupno 162 miliona dinara potraživanja, odnosno 1,31 milion evra, ali, za razliku od prethodnih izveštaja, nije napisano kome je sve ova suma otpisana. Uprkos zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja koji je Aerodromu poslat pre više od dva meseca – da razjasne kome su otpisali ovaj dug – Aerodrom još uvek nije ništa odgovorio.

Dakle, kad se podvuče crta, za samo tri godine Srbija je subvencijama i otpisima dugova Er Srbije prema Aerodromu pomogla "nacionalnog avio-prevoznika" sa ukupno 194,12 miliona evra. Ukupna neto "dobit", ako je uopšte vredi pominjati, za ove tri godine bila je 7,4 miliona evra. U prevodu, da država nije "iskeširala" Er Srbiju, ona bi za ove tri godine ubeležila neto gubitak od 186,72 miliona evra, odnosno malo više od 62 miliona evra – godišnje.

Ovde se valja prisetiti reči Siniše Malog, kako je stari JAT gubio tridesetak miliona evra godišnje, i da se – ne baš tim rečima, ali sa tom suštinom – to više nije moglo podneti. Takođe, da ne bude zabune – ovo nipošto nisu svi troškovi države vezani za Er Srbiju: ona se obavezala da očisti stare dugove JAT-a ("Zakon o preuzimanju obaveza privrednog društva Air Serbia a.d. Beograd prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije"). Prilikom objavljivanja ugovora, BIRN je pisao o sumi većoj od 230 miliona dolara; Siniša Mali je u intervjuu portalu Tango Six iz marta 2016. govorio o sumi od "oko 300 miliona dolara". Takođe, ugovorom su predviđene još mnogobrojne olakšice, poput popusta od 50 odsto na aerodromske takse ili eventualnog popusta "do 50 odsto" na gorivo NIS-a.

Prema tome, država je u ovo, do sada, "uletela" sa cirka pola milijarde evra, u zamenu za 51 odsto kompanije. Etihad je dao zajam od 40 miliona dolara i know how za 49 odsto.

Zajmovi, štednja, i ko je tu lud 2

foto: milovan milenković

Otužno deluju izvodi iz ugovora sa Etihadom, koji još uvek stoje na sajtu Er Srbije, u kojima piše da će "Etihad ervejz i Vlada Republike Srbije uložiti po 40 miliona američkih dolara", te da će "Etihad ervejz i Vlada Republike Srbije obezbediti dodatna sredstva u maksimalnom iznosu od po 60 miliona dolara". Još otužnije deluje izjava Aleksandra Vučića iz januara 2016, kada je na pitanje novinara da li Vlada Srbije nanosi štetu Aerodromu, odgovorio: "Kakvu štetu mogu da nanesu? To su oba naša preduzeća. Mi ne dajemo više nikakav novac – ni jednima, ni drugima."

Daleko od toga da je samo iznos subvencije zanimljiv u finansijskom izveštaju Er Srbije. Tako, možemo saznati da su troškovi "intelektualnih i konsalting usluga" više nego duplirani u odnosu na prethodnu godinu, i da su u 2016. iznosili 5,69 miliona evra. Možemo saznati i da su troškovi održavanja softvera i licenci porasli sa 715 hiljada na 2,71 milion evra – pretpostavka je da je ovde, između ostalog, reč o uvođenju i implementaciji rezervacionog sistema SABRE, na kojem je insistirao menadžment. SABRE se ne nalazi samo pod "održavanjem softvera" – pod stavkom "nematerijalna ulaganja", koja su sa 2,8 miliona evra u 2015. porasli na 5,14 miliona u 2016, stoji da se ova ulaganja "najvećim delom odnose na softverske licence za letačku operativu i novi rezervacioni sistem". Takođe, broj zaposlenih je uvećan za 12,5 odsto (182 radnika više u 2016), ama je ukupan trošak za zarade porastao za 31,9 odsto, a pojavila se i nepotvrđena informacija da se Er Srbija seli iz zakupljenih prostora u Belvilu, na koje je u poslednje dve godine dala više od 560.000 evra….

NAPLATA RAČUNA TEK DOLAZI: No, zbilja spektakularni podaci tek dolaze. Kao što je "Vreme" pisalo prošle godine ("Troškovi vaši, zarada naša", broj 1335), Er Srbija je 15. septembra 2015. zaključila ugovor o dugoročnom kreditu sa Etihadom. Kredit je bio 54,54 miliona dolara, rok dospeća je 2020. godina (sve se plaća odjednom), uz izuzetno loše uslove – kamatnu stopu od čak 6,96 odsto godišnje, koja se uvećava za 0,1725 odsto na kvartalnom nivou. Ovo je posledica činjenice da je Etihad izdao obveznice u septembru 2015. od 700 miliona dolara, po kamatnoj stopi od 6,87 odsto, pa onda dao kredit Er Srbiji "po divljačkim kamatama" (copyright by Dušan Vujošević). Neko je za ovu transakciju, a na ime transakcionih troškova, uzeo 3,7 miliona dolara.

Tu negde sredinom 2016, Evropska komisija je završila svoju istragu o vlasničkoj strukturi Er Srbije i utvrdila da Vlada Srbije drži upravljačka prava nad srpskim avio-prevoznikom. To bi eventualno mogla da bude otežavajuća okolnost po članove te vlade u budućnosti – jer je potvrda da je ona svojevoljno uzela takav kredit u 2015, a onda to isto uradila i u 2016: Er Srbija je 20. maja te godine uzela još jedan kredit od Etihada, od 63 miliona dolara, sa kamatnom stopom od 6,95 odsto godišnje, koja se uvećava za 0,17225 odsto na kvartalnom nivou. Za ovu transakciju, neko je na ime transakcionih troškova uzeo još 4,13 miliona dolara. Ovo, naravno, povezujemo sa činjenicom da je u maju 2016. Etihad izdao obveznice za još 500 miliona dolara "za kapitalnu potrošnju, investicije u avione i refinansiranje dugova", sa kamatnom stopom od 6,75 odsto.

Prema tome, Er Srbija je 2015. i 2016. uzela ukupno 117,54 miliona dolara kredita i za to platila "transakcione troškove" 7,83 miliona dolara. Za te kredite će, čak i bez onog kvartalnog uvećanja stope, ukupno platiti oko 50 miliona dolara kamate, kada krediti dospeju 2020. i 2021. godine. Međutim, iz finansijskog izveštaja čitamo sledeće: da je Er Srbija u nekom trenutku u 2016. godini oročila 79,2 miliona dolara kod komercijalnih banaka u zemlji, pod kamatom od 0,4 do 2,2 odsto, do juna 2017. godine, uz mogućnost prevremenog razročenja.

Dakle, uzmeš kredit po stopi od 7 odsto koja se stalno uvećava – i staviš u banku da bi dobio 0,4 do 2,2 odsto kamate godišnje. Zvuči kao dobar posao. Ne za Er Srbiju, doduše, ali za nekoga sigurno jeste dobar posao – svakako će znati o čemu je reč predsednik Nadzornog odbora Siniša Mali, ali i članica NO Suzana Vasiljević, oboje bliski saradnici predsednika Aleksandra Vučića.

Da vlast podržava ovakav način poslovanja Er Srbije, svedoči i podatak da je ta kompanija u januaru 2017. dobila kredit od Fonda za razvoj Republike Srbije od 14 miliona evra, na 18 meseci, sa 3,5 odsto kamate godišnje. Uzimajući u obzir koliku kamatnu stopu zaračunava drugi partner u kompaniji, Etihad, ovo se bez svake sumnje može nazvati državnom pomoći za Er Srbiju: zašto država Srbija da daje kredit po 3,5 odsto, a da Etihadova početna kamata bude 7 odsto?

A ŠTA VI RADITE: Tu je i pitanje poslovanja manjinskog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Etihad ervejza. Na dan kada nastaje ovaj tekst, stigla je vest da je nemački avio-prevoznik Er Berlin podneo zahtev za bankrot nakon što je najveći akcionar, kompanija Etihad, navela da će obustaviti finansiranje. Etihad je saopštio i da je prvi put nakon nekoliko godina imao gubitak u 2016, i to od 1,87 milijardi dolara. Međutim, postoje indicije da je Etihad godinama unazad "šminkao" svoje finansijske izveštaje.

Na početku pomenuto "Partnerstvo za otvoreno i fer nebo" (Partnership for Open & Fair Skies), koje zastupa interese tri američka avio-prevoznika (American Airlines, Delta Airlines i United Airlines), saopštilo je krajem jula da su njihove forenzičke računovođe utvrdile da je Etihad, uprkos tvrdnji kompanije da je imala 103 miliona dolara profita, u 2015. imao 2,06 milijardi dolara operativnog gubitka, uprkos subvenciji vlade UAE od 1,7 milijardi dolara. Takođe, otkriveno je da je operativni gubitak Etihada u 2014. iznosio 1,4 milijarde dolara, uprkos davanju UAE od 2,5 milijardi dolara. Takođe, kaže se u saopštenju, Etihad je dobio beskamatni zajam od vlade od 270 miliona, bez obaveza da ga plati u doglednoj budućnosti, kao i "‘prihod’ od 1,9 milijardi dolara od ‘prodaje’ programa lojalnosti povezanoj strani, a da do 31. decembra 2015. nije dobio nikakav novac za te transakcije". Ovo, kažu iz ove organizacije, "demonstrira kontinuirani obrazac znatnih gubitaka, koji bi nesubvencionisanog avio-prevoznika izbacio iz posla". Zvuči poznato?

No, postoje nedoumice i u vezi sa poslovanjem Etihada u Srbiji. Naime, s obzirom na to da Er Srbija nije nova kompanija, već se nastavlja na prethodni Jat ervejz, u bilansima firme su ostali akumulirani gubici iz prethodnih godina. Prema Zakonu o privrednim društvima (član 270), neto dobit prvo ide na pokriće gubitaka iz prethodnih godina.

I zbilja, na kraju svake od poslednje tri fiskalne godine (2014, 2015. i 2016), Er Srbija donosi Odluku o raspodeli dobiti, u kojoj piše: "Dobit utvrđena redovnim godišnjim izveštajem raspoređuje se za pokriće gubitaka iz ranijih godina." Dakle, umesto da svu onu pomenutu "dobit" od 7,4 miliona evra država Srbija i Etihad "bratski" podele po pola, to je odlazilo na pokriće gubitaka Jataa. Država se jeste zakonom obavezala da vrati dugove Jataa, i to je i učinila, ali poslovni gubici su ostali u bilansima – ima ih nešto manje od 30 milijardi dinara. Ovim tempom, kada prosečna neto dobit u periodu 2014–2016. iznosi 300 miliona dinara godišnje, ti gubici će biti pokriveni za otprilike 100 godina.

S tim u vezi, a pošto je osnovni cilj svake firme profit, "Vreme" je Etihadu poslalo sledeća pitanja: Koji je cilj Etihada na srpskom tržištu, s obzirom na to da mu nije uplaćena nikakva dobit od zajedničke kompanije? Pošto je sva neto dobit odlazila na pokrivanje gubitaka Jata, postoje li neki drugi načini putem kojih Etihad zarađuje na srpskom tržištu?

Do zatvaranja broja, Etihad nije poslao odgovore. No, zlonamerni bi rekli: kome treba da deli dobit od 857.180 evra, kada postoji mogućnost da se preko kamate na kredit izvuče 50 miliona dolara, a preko transakcionih troškova za kredit dobije još 7,83 miliona?

Iz istog broja

Intervju – Čedomir Antić, otac

Bezosećajnost i laž Er Srbije

Radoslav Ćebić

Ikea u Srbiji

Simbol normalnosti ili ropstva

Slobodan Georgijev

Poljoprivreda – Suša 2017.

Plodovi spržene zemlje

Zoran Majdin

Privatizacija

Imovina vojna, posao privatni

Dina Đorđević

Uz broj 1389 – Kosovo

Unutrašnji monolog

Dejan Anastasijević

Predsednik Republike, tekstopisac

Čitate li Vučića?

Zora Drčelić

Portret savremenika – Maks Veber

Mustra za Srbina budućnosti

Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu