Virus korona – Italija

Zabranjena zemlja 2

NIGDE NIKOG: Katedrala Duomo u Milanu

fotografije: ap

Zabranjena zemlja

Italija je prva država u kojoj je zbog širenja virusa korona na čitavoj teritoriji uvedena zabrana kretanja. Više od šezdeset miliona ljudi živi u vanrednom stanju. Zbog preventivnih mera zatvorene su škole i fabrike, utakmice se igraju pred praznim stadionima, rade samo restorani, u kojima gosti mogu da sede najmanje na metar rastojanja jedni od drugih. Ulice gradova su puste, nema turista, i inače prezadužena zemlja tone u recesiju

Za "Vreme" iz Milana

Posle prvog registrovanog slučaja zaraze od virusa poznatog pod nazivom kovid-19 21. februara, panika koja je zavladala u Italiji uticala je na vlast da jedan deo zemlje stavi u izolaciju. Oko 50.000 ljudi koji žive u jedanaest opština u okolini Milana stavljeno je u karantin. Mera ograničenog kretanja odnosila se i na celu regiju Lombardija, kao i deo regije Veneto. Ograničen je rad trgovcima i ugostiteljima, zatvorene su škole, biblioteke, sportske hale, javni prostor u kome može da se okupi mnoštvo ljudi. Građani su dobili uputstva da jedni od drugih drže metar razdaljine, da se ne ljube, ne grle i da u slučaju makar i niske temperature ne izlaze iz kuće. Iako Milano nije odmah stavljen u potpunu izolaciju već pod "specijalan režim", njegove inače prepune ulice su se ispraznile.

Kako su dani prolazili, tako se na trenutak učinilo da je virus prohujao, pa su kafići i restorani ponovo počeli da se pune, ljudi da se okupljaju. Gradonačelnik Milana Bepe Sala tada je poslao poruku "Milano se ne zaustavlja" i odlučio da pored milanske katedrale Duomo posle nedelju dana restriktivnih mera moraju da se otvore i muzeji, jer grad pored privrede i turizma živi i od kulture.

Zabranjena zemlja 3
SVE STOJI: Prazne tribine na utakmici Inter – Juventus;…za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Međutim, kada je u nedelju 8. marta broj novoobolelih pacijenata u toku samo jednog dana porastao za 1500, a istog tog dana preminulo 50 ljudi, italijanska vlada je donela dekret kojim se uvode nove restriktivne mere: u karantin je stavljena cela regija Lombardija, još 14 provincija u kojima živi više od 16 miliona ljudi. Škole i sva mesta javnog okupljanja zatvorena su u čitavoj Italiji. Otkazani su svi sajmovi, koncerti i slične manifestacije, većina utakmica je odložena za kasno proleće. Ovaj dekret za sada važi do 3. aprila. Otkako je stupio na snagu, na trgu ispred druge najveće katedrale u Evropi Duomo, koju inače dnevno poseti više hiljada ljudi, nije bilo gotovo nikoga.

Ovaj dekret izazvao je još veću paniku kod ljudi, pa su mnogi Italijani sa severa počeli masovno da odlaze na jug. Ne bi li sprečio masovne migracije i još brže širenje virusa, premijer Italije Đuzepe Konte je nakon toga naložio zabranu kretanja u celoj zemlji, jer "virus ne zna za granice", a neodgovorno kretanje građana može dodatno da oteža problem. Dekret predviđa da prekršioci mera mogu biti kažnjeni zatvorom u trajanju od tri meseca ili novčanom kaznom od 250 evra.

Pored Kine, Italija je zemlja najviše pogođena epidemijom virusa kovid-19, pogotovu njen bogati i prenaseljeni sever.

Zatvorenici protiv karantina

Zabranjena zemlja 4

Bilo je i nereda u nekoliko zatvora u severnoj Italiji, u Napulju i u Rimu. Zbog toga što su zabranjene posete u zatvoru San Vitore u Milanu, zatvorenici su zapalili ćelijski blok u jednom od šest krila zatvorskog kompleksa, a zatim se popeli na krov i kroz prozore počeli mahati transparentima, javio je Bi-Bi-Si. U zatvoru u gradu Fođa dvadesetak zatvorenika je uspelo da izađe iz zgrade tokom protesta, a mnogi su, kako je javila italijanska novinska agencija Ansa, vraćeni u zatvor.


PUSTI MUZEJI

Koliku je paniku epidemija virusom korona izazvala u Italiji, pokazuju i pusti muzeji. Muzej 20. veka, "Museo del Novecento", jedan je od novijih muzeja u Milanu. Njega je od otvaranja posetila tek nekolicina hrabrijih ljudi, koji su sa maskama na licima i rukavicama posmatrali dela Pikasa, Kandinskog, De Kirika i drugih.

Zabranjena zemlja 5
…picerija u Rimu;…

Nedaleko od ovog muzeja nalazi se "Palazzo Reale", nekadašnje sedište milanske skupštine, velelepna građevina iz 13. veka, danas prostor za izložbe i kulturne događaje, koju u normalnim okolnostima dnevno poseti više od hiljadu ljudi. Prvog dana otvaranja, 3. marta, prodato je ukupno 160 karata.

Načelnik za kulturu grada Milana Filipo del Korno izjavio je da su posete muzejima opale za više od 70 odsto, te da su i posete drugim kulturnim destinacijama

Virus po glavi

Po broju umrlih od virusa korona, koji je u kratkom periodu skočio sa 366 na 463, Bi-Bi-Si Italiju opisuje kao najteže pogođenu zemlja nakon Kine. Broj potvrđenih infekcija se povećao za 24 odsto za samo dva dana.

Po stopi obolelih od virusa kovid-19 Italija je sa 9,7 slučajeva na 100.000 stanovnika na drugom mestu posle Južne Koreje (13,9 obolelih na 100.000 stanovnika; sledi Iran sa 6,9, pa mnogoljudna Kina, odakle je virus počeo da se širi sa 5,6 odsto). Relativno gledano, velike stope obolevanja beleže zemlje sa malim brojem stanovnika, ali to je samo statistička varka. Na primer, Island (13,2 / 100.000). Samo jedan prijavljeni slučaj u Vatikanu 6. marta stavlja to područje na prvo mesto po broju obolelih po glavi stanovnika (123,6 slučajeva na 100.000 ljudi). Slično se može reći i za maleni San Marino (79,6 na 100 000).

koje se nalaze u zonama koje nisu u karantinu, kao što su Pompeja ili Galerija Ufici u Firenci, drastično opale. Iako se virus korona sve više širio severnom Italijom ministar kulture Alberto Bonisoli izjavio je da muzeji, pozorišta i bioskopi mogu da nastave sa radom ako obezbede da posetioci jedni od drugih mogu da ostanu na rastojanju od jednog metra.


ZEMLJA U KOLAPSU

Postavlja se pitanje zbog čega je virus kovid-19 Italiju pogodio daleko jače od drugih zemalja. Italijani su jedna od najstarijih populacija na svetu, čak 35 odsto građana čine ljudi stari između 65 i 90 godina. Virus korona u 85 odsto slučajeva pogađa starije ljude, a i u Italiji je urađeno najviše analiza u odnosu na bilo koju drugu evropsku zemlju. Testirano je više od 50.000 ljudi, od kojih je, prema poslednjim podacima, više od 9000 zaraženo, a 463 preminulo.

Broj novoobolelih, uprkos svim merama, još uvek rapidno raste. Na konferenciji za novinare održanoj kasno u noć 9. marta, premijer Konte je izjavio da su ovakve mere, iako bolne za privredu i ekonomiju zemlje, jedini način da se epidemija zaustavi, te tom prilikom pozvao sve građane da ostanu kod kuće i budu odgovorni prema sebi, kao i prema najstarijim članovima porodice koji su najviše ugroženi.

Italijanska veza

Zabranjena zemlja 6

…granica sa Austrijom

Pojedine zemlje ograničavaju saobraćaj sa Italijom, uključujući Srbiju. Uprkos zabrani srpske vlade, avion kompanije Rajaner sleteo je u utorak na aerodrom "Konstantin Veliki"u Nišu, piše na sajtu RTS-a. Na sajtu TV Vojvodina preneta je vest Tanjuga, koji se poziva na Ministarstvo zdravlja, da su italijanski državljani koji su sleteli u Niš avionom iz Bergama vraćeni u Italiju u skladu sa merama koje je usvojila Vlada Srbije, a da su srpski državljani sa tog leta stavljeni pod kućni nadzor.

Austrijske vlasti su u nedelju 8. marta na oko četiri sata zaustavile voz sa 300 putnika iz Venecije za Minhen kod prelaza Brener da bi mu dozvolile da nastavi put nakon što su dva putnika testirana na virus kovid-19 bila negativna.

Infektolozi su do 10. marta identifikovali kako je u 27 zemalja konstatovano da je neki zaraženi pacijent ili bio u Italiji ili imao kontakt sa Italijanima. Takve veze su uočene u Austriji, Bosni i Hercegovini, Južnoj Africi, Grčkoj, Rusiji, Holandiji, Švajcarskoj, Portugaliji, Češkoj, Irskoj, Argentini, Ukrajini, Islandu, Maroku, Letoniji, Jordanu, Tunisu, Andori, Luksemburgu, Meksiku, Dominikanskoj Republici, Litvaniji, Nigeriji, Danskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Brazilu.

Pomenuti dekret italijanske vlade podrazumeva da je u celoj zemlji kretanje dozvoljeno samo u izuzetnim situacijama, zbog neodložnog posla ili zdravstvenih problema. Jedino je stranim državljanima omogućen povratak u matičnu zemlju, nakon čega bi trebalo da se stave u izolaciju. Koliko će se određene osobe koje su napustile Italiju ovih dana izolovati ili otići u karantin, zavisi od posebnih mera koje se razlikuju od zemlje do zemlje.


RECESIJA NA VRATIMA

Uvedene mere su najviše pogodile mala i srednja preduzeća, od kojih u najvećoj meri zavisi ekonomija zemlje. Italijanska vlada za sada priprema pomoć u visini od 7,5 milijardi evra. Ekonomisti tvrde da predloženi budžet čini tek 0,35 odsto BDP-a, da su mere jednokratne i da neće uticati na strukturalni deficit. Međutim, pad na milanskoj berzi je sve veći, samo u ponedeljak je iznosio 11,17, gotovo četiri procentna poena više nego posle 11. septembra 2001. godine kada su srušene kule bliznakinje u Njujorku.

S druge strane, opozicija smatra da ove mere nisu dovoljne i predlaže pomoć od 50 milijardi evra za oporavak zemlje, naglašavajući da Italiji svakako preti recesija.

Predsednik udruženja privrednika regije Lombardija "Assolombarda Cofindustria" Karlo Bonomi smatra kako su ovakve restriktivne mere invazivne i da ozbiljno prete privredi i ekonomiji. On je apelovao na vlasti da obezbede slobodno i transparentno kretanje robe i proizvoda unutar i izvan Italije, smatrajući da ovakva neodređena situacija po pitanju italijanskog izvoza može ozbiljno da ugrozi zemlju. S druge strane, guverner Lombardije Atilio Fontane apeluje da se narednih dana zatvore i sve radnje, kafići i restorani, kao i javni prevoz. Kontradiktorne poruke zvaničnika unose dodatnu pometnju i nesigurnost, otvaraju mnoga pitanja i nedoumice i izazivaju strah. Preovlađuje mišljenje da su ove bolne mere jedini način da se zaustavi širenje virusa.

Sunovrat privrede

Virus kovid-19 ni jednu evropsku zemlju nije pogodio u gorem trenutku od Italije, piše nemački nedeljnik "Špigel". Italija stagnira već dve decenije. Od 2008. godine preživljava prvo finansijsku, pa dužničku i konačno najdublju privrednu krizu u svojoj istoriji.

Zbog svega toga zemlja se nalazi u sistemskoj političkoj krizi. Zbog zastrašujućih dugova Italija je najslabija karika evrozone, najveći rizik za monetarnu uniju. Virus koji hara Italijom je najgori mogući scenario za Evropu. Premijer Konte zato govori o "najmračnijem trenutku".

Najgore je što je epicentar epidemije u Lombardiji, koja je motor italijanske privrede. Preduzeća iz Lombardije zapošljavaju četvrtinu industrijskih radnika, u ovoj regiji se proizvodi 27 odsto italijanskog izvoza. Lombardijska preduzeća su najbliže povezana sa Nemačkom i Francuskom.

"Špigel" piše da su rigorozne mere protiv širenja virusa korona italijansku privredu za samo nekoliko dana gurnule u ponor. U ovom trenutku se ne zna postoji li veća bojazan od virusa ili od privrednih i socijalnih posledica drakonskih mera koje bi trebalo da ga obuzdaju. Katastrofalno deluje i jedno i drugo, i virus i borba protiv njega.

Za razliku od Nemačke, Italija nema nikakve rezerve, te ne može da reaguje na privredni šok. Zemlja se i pre ovih kriznih mera mučila sa velikim dugovima i niskom proizvodnjom. Kada epidemija jednom prođe, privredni oporavak će zbog malog potencijala za rast ići veoma teško. Još u četvrtom kvartalu 2019. godine italijanska privreda opala je za 0,3 odsto.

Zbog brzine kojom se virus širi, istraživači daju sve mračnije prognoze za italijansku privredu. Američka agencija za merenje rejtinga Mudis već sada prepoznaje recesiju u Italiji. Za 2020. godine predviđa pad privrede za najmanje 0,5 odsto, deficit bi mogao da iznosi najmanje 2,8 odsto. Italijanska privredna komora računa sa štetom u visini od 37 milijardi evra ako vanredne mere ostanu na snazi do juna.

Pri svemu tome, Italijani nisu još uvek prevazišli traumu iz 2008. godine, piše "Špigel". Finansijska kriza je tada pogodila jednu četvrtinu industrijske proizvodnje, izazvala seriju bankarskih bankrota i eksploziju državnog duga. Sada se kriza ponavlja.

Premija za rizik na italijanske državne obveznice je u ponedeljak za svega nekoliko sati skočila sa 1,8 na 2,3 procentna poena. Italijanske banke su priskočile u pomoć ugroženim preduzećima da bi sprečile seriju bankrota, pa ugrožene firme mogu da odlože isplatu rata za kredite na dvanaest meseci. "Mere za obezbeđivanje likvidnosti preduzeća su ključne u ovom trenutku", izjavio je zamenik ministra finansija Antonio Misani.

Pored svih teškoća, na videlo je isplivao i milanski pragmatizam. Šef Banke Inteza Karlo Mesina stavio je državi na raspolaganje 100 miliona evra za izgradnju dodatnih ambulanti i kupovinu medicinske opreme. Desetine milanskih firmi, među kojima Armani i Pireli, sledile su taj primer. "Nalazimo se u situaciji kao posle završetka rata", izjavio je šef Pirelija Marko Tronćeti Provera.

Iz istog broja

Srpska pravoslavna crkva

Hronologija rascepa

Priredio: Slobodan Georgijev

Novosadski slučaj

Sa otmičarima ne pregovaramo

Lazar Čovs

Godišnjica atentata na Zorana Đinđića

Demokratija kao nezavršena priča

Slobodan Georgijev

Parlamentarni izbori 2020

Pobednik se već zna

Radmilo Marković

Predizborno istraživanje NSPM

Režimska megalomanija i lenjinistička strategija

Đorđe Vukadinović

Intervju – Florijan Biber, politikolog i istoričar

Vučićev ples na ivici vulkana

Radoslav Ćebić

Valjevo – Vučić u »Krušiku«

Iskočio iz kože i uskočio u budžet

Dragan Todorović

Lučani – Borba za pravdu porodice Milivojević i posledice

Ljudi koje Srbija ne sme da pogleda u oči

Davor Lukač

Korona u BiH

Vrag je odneo šalu

Tanja Topić

Virus u Srbiji

Izbori u doba korone

Biljana Vasić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu