Notarski prihodi

Za sada bez zvaničnih podataka 1

foto: m. milenković

12. 11. 2014. / 14.37

Za sada bez zvaničnih podataka

"Prodata je robna kuća ‘Beteks’ na Banovom brdu, a Hypo-Alpe Adria banka je bila hipotekarni poverilac. Notar je naplatio više od 8000 evra samo za taj ugovor, koji, naravno, nije on sačinio. Ni banka niti bilo koja velika kompanija ne bi dozvolile da im notar sačini ugovor, nego su oni doneli ugovor koji je notar doslovce samo prepisao i naplatio. Šesto hiljada dinara mu je najveća brojka za ugovor, na to je došao PDV od 120 hiljada, i naplatio je još dve hipotekarne izjave, i to je sve izašlo preko osam hiljada evra – samo od jednog posla", kaže za "Vreme" advokat Saša Ivanišević

Od 1. septembra i početka rada, u javnosti kolaju priče o ogromnim prihodima koje imaju javni beležnici. Ove brojke je, za sada, nemoguće potvrditi, jer još uvek nije "isplivao" niti jedan zvaničan dokument, te je zaključivanje moguće samo zaobilaznim putem.

"Notari u Beogradu su u septembru zarađivali od 50 do 180 hiljada evra", moglo se početkom novembra čuti u Skupštini Srbije, prilikom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, koji je stupio na snagu 1. septembra. Tvrdnje o ovolikim zaradama javnih beležnika (notara) izneli su poslanici Nove stranke Zoran Živković i Vladimir Pavićević: potonji je rekao da je podatak o tih 180 hiljada za jednog "notara-rekordera" dobio iz beogradske Poreske uprave. Potom ga je ministar Selaković pozvao da kaže ime tog notara, Pavićević je ministra pozvao da "pritisne dugme" i javno objavi primanje svih javnih beležnika, i na tome je, manje-više, sve i ostalo, bar kada je o Skupštini reč.

Pouzdanih podataka, međutim, još uvek nema. Na sajtu protestadvokata.org Advokatske komore Srbije (AKS), koji je postao svojevrstan "dnevnik" advokata u štrajku, pominju se takođe brojke od nekoliko desetina hiljada evra za prvih dvadeset dana rada, pojedinačni ugovori koje su notari naplaćivali više od pola miliona dinara, ali i podatak da je ukupno uplaćeni PDV od notara u Srbiji za septembar iznosio oko 9,5 miliona dinara – međutim, sve bez ijednog dokumenta.

BIA, POTPISI I TAJNOST: "Trenutno ne može da se zna koliki su prihodi notara prema poreskoj prijavi, jer oni podnose prijave tek na kraju godine. Oni mogu da prijave stvarni prihod, odnosno da će da ostvaruju neki promet, ali po isteku godine podnose poresku prijavu, jer moraju po knjigama da iskažu stvarni prihod i tek će se onda znati koliki je zapravo taj prihod. Ni mi nemamo nikakva saznanja koliki su njihovi prihodi dok ne podnesu prijavu zvanično. Ovo sve ostalo je rekla-kazala", kaže naš izvor iz jedne od poreskih uprava, koji je želeo da ostane anoniman. Razlog: "Ovaj naš novi direktor koji je došao iz BIA terao nas je da potpišemo da nećemo ništa iznositi medijima i u javnost."

Postoje, međutim, neki javno dostupni podaci iz kojih se može izvesti kakva-takva računica. Na primer, prema Informatoru o radu Prvog osnovnog suda u Beogradu (nadležnog za opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari grad), za prvih šest meseci rada u 2014. naplaćene su sudske takse u iznosu od 452 miliona dinara, odnosno oko 75,3 miliona mesečno. Za pobrojane opštine trenutno je nadležno 11 notara. Međutim, pogrešno bi bilo jednostavno podeliti ovaj iznos sa 11 i dobiti da je prosečan prihod jedne notarske kancelarije oko 6,85 miliona dinara mesečno (oko 57.000 evra), jer su sudske takse bile višestruko niže od cene usluga javnih beležnika, a treba uzeti u obzir i da je reč o prihodu od svih sudskih taksi, a ne samo od onih za koje su sada nadležni notari.

Međutim, javni beležnik Đorđe Sibinović, jedini notar na Starom gradu, izneo je u emisiji kod Jugoslava Ćosića na Televiziji N1 da je u septembru bruto prihod njegove kancelarije sa 11 zaposlenih bio 1,2 miliona dinara (10.000 evra). U istoj emisiji, predsednik AKS Dragoljub Đorđević izneo je svoju pretpostavku da je, za dva meseca u kojima notari nisu davali 30 odsto prihoda u budžet, država propustila da prihoduje oko 300 miliona dinara. Po ovoj računici, prihod notara u prva dva meseca bio je milijardu dinara, odnosno prosečno 5,43 miliona dinara mesečno za svakog od 92 notara (nešto iznad 45 hiljada evra).

"Nemam crno na belo informaciju o brojci od 180 hiljada evra koja se pominjala na Skupštini, pa ne bih želeo ni da je širim, ali nije sporno da se radi o enormnim ciframa", kaže za "Vreme" advokat Saša Ivanišević. "Evo samo jedan primer, za koji sam potpuno siguran. Prodata je robna kuća ‘Beteks’ na Banovom brdu, a Hypo-Alpe Adria banka je bila hipotekarni poverilac. Notar je naplatio više od 8000 evra samo za taj ugovor, koji, naravno, nije on sačinio. Ni banka niti bilo koja velika kompanija ne bi dozvolile da im notar sačini ugovor, nego su oni doneli ugovor koji je notar doslovce samo prepisao i naplatio. Šesto hiljada dinara mu je najveća brojka za ugovor, na to je došao PDV od 120 hiljada, i naplatio je još dve hipotekarne izjave, i to je sve izašlo preko osam hiljada evra – samo od jednog posla. Kada nešto notar overi u Hrvatskoj ili u Sloveniji, po tarifnom broju plaća se naknada notaru i taksa po tarifnom broju. Kod nas nije ušlo u zakon da notari naplaćuju takse, to su izbegli, jer, uz svoje enormne nagrade i PDV, sa taksama to niko živi ne bi mogao da plati. I kada smo mi advokati izvršili pritisak, onda su rešili da notari daju 30 odsto u budžet, a oni se ne bune ni na tih 30 odsto – zamislite da neko vama oduzme 30 odsto prihoda? To znači da je ta cifra još uvek enormna, a takva je jer vi ne možete da birate", kaže Ivanišević.

BEZ "KONAČNOG REZULTATA": Ujedno, Saša Ivanišević je dostavio nedeljniku "Vreme" i izveštaj o naplatama sudskih taksi Drugog osnovnog suda za tekuću godinu (ovaj sud nadležan je za opštine Voždovac, Čukarica, Rakovica i Grocka – sada ove opštine "pokriva" 14 notara). Od 284 miliona dinara ukupno naplaćenih taksi od početka januara do kraja avgusta 2014, stavke Overe ("OV I" i "OV II") iznosile su 222,71 milion dinara, odnosno 78,3 odsto prihoda od svih sudskih taksi. Dakle, prosečno je Drugi osnovni sud od taksi za overu do kraja avgusta imao 27,84 miliona dinara mesečno. U septembru je ova brojka drastično umanjena i iznosila je 8,38 miliona. Za pretpostaviti je da je razlika od skoro 20 miliona otišla na 14 notarskih kancelarija u ovim opštinama, što, ponovićemo, ne može biti "konačan rezultat", jer su notarske tarife daleko veće od sudskih taksi.

Takođe, Srpsko advokatsko društvo je u prvoj polovini oktobra podnelo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja na adresu četiri notarske kancelarije, u kojima je, između ostalog, tražena i informacija o ukupnom novčanom iznosu naplaćenom od građana i drugih subjekata u septembru 2014, na koje javnobeležničke kancelarije nisu odgovorile, pa su Povereniku za informacije od javnog značaja podnete žalbe i prekršajne prijave.

Iz istog broja

Intervju – Ginter Gras

Lekcije koje sam naučio

Andrej Ivanji

Reforma reforme pravosuđa 2014.

Strah, nemoć, neznanje

Tatjana Tagirov

Privatizacija u Srbiji

Retki primeri uspeha

R. V

Anatomija jedne »cenzure«

Kako je Ištvan Kaić ispao iz voza

Zlatko Čobović

Slučaj Dragoslava Kosmajca

Tihi Zvezdarac

Miloš Vasić

Politička klima (3/4)

Adaptacija, poslednja moda

Slobodan Bubnjević

Tabloidi u 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

Povratak Vojislava Šešelja

Ponovo među kumovima

Momir Turudić

Lični stav

Iskustva iz komšiluka

Dejan Jović

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu