Neka vrsta hronike

Vrlina neznanja 2

BANALNA POPULARNOST: Leo Mujić u razgovoru s reporterkom bez kapice

foto: hrt

Vrlina neznanja

Ili, kako je baletski igrač Leo Mujić postao "superheroj"

Ima jedna scena u oskarovskom filmu Čovek ptica u kojoj već prekaljeni glumac Rigan Tompson (igra ga Majkl Kiton), zbog slučajne nesmotrenosti mora da protrči nag pored silnog sveta na ulici kako bi nekako ušao na glavni ulaz svog teatra na Brodveju i odigrao predstavu. Šokirani prolaznici sve to brže-bolje snimaju svojim mobilnim telefonima i istog trenutka postavljaju na društvene mreže. Ova, za glumca stupidna, životno neprijatna situacija, međutim, u deliću sekunde donosi mu planetarnu slavu – stotine hiljada, ako ne i milione lajkova na društvenim mrežama. Istovremeno, u teatru, i to na Karverovom komadu, čeka ga sumorna poluprazna sala u kojoj se kao publika naziru samo sede glave. Podnaslov ovog filma glasi "Neočekivana vrlina neznanja", šta god to značilo.

Kada je na autoputu Rijeka–Zagreb, u kilometarskoj koloni pod pržećim suncem, novinarka HRT-a prišla jednom autu, eto, valjda da čuje kako se putnici osećaju dok satima čekaju i preznojavaju se, u kameru je iza zatamnjenih naočara pogledao prelep mladić. Odjeknuo je ultraunjkavi beogradski akcenat sa primesama, a lepotan je direktno udario "sašivši": "Nije gužva, nego katastrofa – šta je ovo Mad Max?! Uvedite vinjete, na šta liči ovo, pravo iživljavanje." Pa sve skupa simpatično-detinjast, iritantno-nadobudan, i novinarku je na kraju obasuo, te gde joj je "sun protection", te gde joj je kapica. A već je tog "bezobraznog" gospodičića s beogradskim akcentom novinarka bila priupitala šta on tu radi u Hrvatskoj i kud je pa pošao, gde joj je on najnormalnije odgovorio: "Ja ovde živim." E, pa kraj sveta.

Kako se ovaj video-snimak HRT-a munjevitom brzinom našao na svim društvenim mrežama i medijima tako su ga pratile horde raznolikih reakcija: "Kralj!!! Totalno BG nastup! Nafurano, a sexy!", rekoše na jednom hrvatskom portalu. "Ovo, bre, Leo", stoji na jednom od hiljadu Fejsbuk statusa sa "šerovanim" snimkom. "Ozbiljno znaš ovog lika?", neko piše ispod. "Da. Tužno je samo što ga i drugi

ne znaju." Od rana jutra uzrujani naslovi se ne smiruju, Beograđanin koji je očitao lekciju Hrvatima!, Beograđanin koji je odbrusio Hrvatima i postao regionalna zvezda!, heroj, muškarčina, udario na purgere, bravo Srbine! Istina, osećanja su pomešana i među našom i među hrvatskom publikom, zavisno ko od koje predrasude boluje. Za jedne je "gejčina", za druge "kralj, koga briga ako je gej", za treće "lep ko greh", za Hrvate "srpski pederčić",

za Srbe "šta god da je, samo nek je skresao Hrvatima", za one ozbiljne "uopće nije bitno odakle je ili kakve je orijentacije, izrekao je bit." Ukratko, narodna i purgerska zabava bez kraja.

"Beograđanin koji je posramio hrvatske putare", Leo Mujić, znali su samo malobrojni, renomirani je baletski umetnik, igrač i koreograf, o kome su pre tri godine takođe pisali svi mediji jer mu je tada na Beogradskom festivalu igre uručena plaketa "Vip poziva". Kad je neko to došapnuo, mediji su gotovo viknuli: "Našli smo ga! Pa to je naš poznati baletan." Zašto bi iko očekivao od medija da prestanu već jednom sa tom terminološkom podvalom kojom baletske igrače nazivaju

baletanima? Tako Leo Mujić postade zvezda dana, godine… Doduše, čas je bio Mujkić čas Mujić, u svakom slučaju "slavni baletan" koji je završio baletsku školu u Beogradu. I očitao lekciju Hrvatima. Ono između – diplomirao u Lozani, radio u Berlinu, Beču, Parizu, Tokiju, u celom svetu, slobodan je umetnik, živi u Zagrebu, radi za HNK i Dubrovačke letnje igre – poznato je manje-više. Naš čovek svakako, mi smo mu dali nagradu "za čitav umetnički opus". Samo kad se uporedi, ta vest o nagradi iz 2012. bila je popularna za jedva nekoliko komentara, dok je snimak zvani "sun protection" ili "Mad Max" iz cuga dobio 120 komentara, a onda još i još, u stotinama. Jer, tako se meri slava danas.

Videvši svu "muku" ove srpsko-hrvatske "planetarne" slave, Mujić koji čak i nije na društvenim mrežama, i sam se verovatno našao u čudu. Poručio je ponovo na HRT-u: "Dođite u teatar, ne bojte se. To je elitistički sport, ali tamo se događa prava stvar. Ono što radim je interesantnije od onoga što sam rekao na Lučkom." A Leo je, zapravo, samo bio svoj, kosmopolitski rasterećen. Jedan je od hiljadu dobrih umetnika koji je imao "budalastu sreću" da sasvim slučajno za njega saznaju svi. Promocija kulture ili ne, ali kad bi sad došao s baletskom predstavom u Beograd, karte bi garant bile rasprodate. A možda bi bilo i srpskih zastava.

Iz istog broja

Na licu mesta – "Dita", industrija deterdženata u stečaju, Tuzla

Emina na barikadi

Zoran Majdin

Prilog kulturi sećanja

Zabranite fudbal

Alek­san­dar Ći­rić

Kosidba na Rajcu, 43. put

Proglašavam otvorenim

Dragan Todorović

Ciljevi održivog razvoja

Zajedno do šesnaestog cilja

J. Gligorijević

Vojvođanska akademija – treći put

VANUK kao bauk

Dimitrije Boarov

Istraživanje – Građani o korupciji u policiji

Riba se čisti od glave

Saša Đorđević

Crvena zvezda

Otapanje duga

Aleksandar Ostojić

Knjige – Josip Manolić, Politika i domovina, moja borba za suverenu i socijalnu Hrvatsku, Zagreb, 2015

Memoari ovejanog matorog udbaša

Miloš Vasić

Pozajmice Beogradske poslovne škole

Državno plivanje u mutnom

Aleksandar Đorđević, BIRN Srbija

Skandal

Iz keca u kriminal

Slobodan Georgiev

Najava referenduma u Republici Srpskoj

Jedan prijatelj i jedan strah

Tanja Topić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu