Ljudska prava

Verske slobode u raljama politike

Episkopa Jovana nije uhapsila crkvena, nego državna policija, tako da eventualni pregovori crkvenih poglavara ni u kom slučaju ne mogu uticati na njegovo puštanje na slobodu

Verske slobode u raljama politike 1

Epsikop autonomne Ohridske arhiepiskopije i egzarh Srpske parvoslavne crkve u (Bivšoj Jugoslovenskoj Republici) Makedoniji Jovan Vraniškovski, zajedno s vikarnim episkopom Markom Kimevim i tridesetak monaha i monahinja, priveden je u bitoljsku stanicu policije jer je bogoslužio u svom stanu. Sledećeg dana, protiv njega je policija podnela krivičnu prijavu "zbog širenja verske i rasne mržnje, netrpeljivosti i razdora", a sud odredio, kao zaštitnu meru, tridesetodnevni istražni pritvor. Sudija Slobodanka Bakevska obrazložila je tu meru da bi se vladika Jovan onemogućio da napusti Makedoniju dok istraga traje. Vladika Jovan se trenutno nalazi u istražnom zatvoru Crni most u tom gradu. Ostali privedeni su pušteni, ali je protiv njih pokrenut prekršajni postupak zbog "narušavanja javnog reda i mira". Portparol makedonskog MUP-a Mirjana Kontevska objasnila da je zakonom zabranjeno vršenje verske službe van verskih objekata.

Ovaj eksces je samo poslednji u nizu pravno-teoloških natezanja i razmena teških reči koji su započeli još 1967. godine, kada je Makedonska pravoslavna crkva jednostrano proglasila autokefalnost. Kanonski, međutim, nikada nije priznata. Početkom 2002. godine, u manastiru Svetog Nauma kod Ohrida, započeti su pregovori poglavara dveju crkava o eventualnom kanonskom pomirenju i okončani u maju iste godine u Nišu. Prema zvaničnim saopštenjima, razgovori su "vođeni otvoreno i iskreno, u atmosferi razumevanja i bratske ljubavi". Rezultat je bio iznalaženje "kanonski ispravnog a duhovno spasonosnog i za ceo pravoslavni svet prihvatljivog rešenja". Sveti arhijerejski sabor SPC-a je na redovnom zasedanju nacrt dogovora prihvatio ali, ne lezi vraže, Sveti sinod MPC-a ga je nimalo lepim rečima odbio.

Kao odgovor na to odbijanje, patrijarh Pavle je tog leta javno pozvao arhijereje, sveštenike i vernike u Makedoniji da svako ponaosob, kao ličnost i pravoslavni hrišćanin, učini sve da se raskol prevaziđe i vrate se u okrilje kanona. Već sledećeg dana, pozivu se odazvao mitropolit povardarski i veleski Jovan, koji je zbog toga brzopotezno raščinjen i izbačen iz vladičanskog dvora. Nešto kasnije je optužen i osuđen na dve godine zatvora, doduše uslovno, zbog pokušaja da održi liturgiju u hramu u kome je to do tada činio. Da bi službu ipak držao, deo svog stana je proglasio paraklisom Vaskrsenja Hristovog, gde je ovaj put uhapšen.

SUVERENITET: Iste godine, mitropolit Jovan postavljen za episkopa obnovljene Ohridske arhiepiskopije i egzarha Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji. Pred kraj prošle godine su rukopoloženi i postavljeni još dvojica vladika, Joakim Jovčevski za episkopa veličkog i administratora Ohridske arhiepiskopije i Marko Kimev za episkopa dremvičkog i vikarnog episkopa mitropolita Jovana.

Obnavljanje Ohridske arhiepiskopije nije radovalo ni crkvene, ali ni svetovne vlasti u Makedoniji nisu ga sa radošću prihvatile. Kap koja je prelila čašu makedonskih crkvenih vlasti bilo je objavljivanje postignutog kanonskog jedinstva Ohridske arhiepiskopije sa tri manastira i prelazak tridesetoro monaha i monahinja – što je polovina ukupnog monaštva u Makedoniji – u njeno okrilje. Sekretar Skopske eparhije Kosta Stanoevski je izjavio da će starešine koji su napustili manastire biti gonjeni "od crkve i države". Na mig Crkve reagovala je policija: svi su pohapšeni. Time je crkveni spor dobio političko obličje.

Patrijarh Pavle se pismom obratio predsedniku Makedonije Borisu Trajkovskom s molbom da interveniše i izdejstvuje puštanje na slobodu uhapšenog episkopa, na šta je ovaj, posle razgovora s poglavarom Makedonske pravoslavne crkve Stefanom, odgovorio da on nema takve ingerencije i da jedino može da utiče da se postojeći zakoni primenjuju pravedno i jednako za sve, i uputio ga da sve kanonske probleme i duhovne dileme razreši sa braćom po veri iz Makedonske pravoslavne crkve, ali samo u ravnopravnom dijalogu i uzajamnom poštovanju.

NOVI SREDNjI VEK: Svi ovi događaji uzburkali su strasti u Makedoniji a autokefalnost crkve izjednačena je sa državnim suverenitetom: najveća opoziciona stranka u Makedoniji VMRO DPMNE zatražila je od Vlade Makedonije da spreči pokušaje rasparčavanja Makedonske pravoslavne crkve uz predlog da se na hitnoj sednici vlade predlože izmene u postojećem Zakonu o verskim zajednicama ili donošenje novog zakona kojim bi bila zaštićena MPC i njena autokefalnost. Predlog je oberučke prihvaćen i poslanici makedonskog parlamenta uvrstili su na dnevni red Deklaraciju o podršci Makedonskoj pravoslavnoj crkvi u sukobu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Makedonski premijer Branko Crvenkovski izjavio je da će vlada upotrebiti sve ustavne i zakonske mere kako bi pružila podršku Makedonskoj pravoslavnoj crkvi u sporu sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da ta podrška neće biti deklarativna već suštinska, šta god to značilo. Odluke Sinoda SPC-a ocenio je kao pokušaj da se istorija vrati unazad, ističući da je Makedonija nezavisna, suverena zemlja, da je MPC autokefalna crkva, koja ima punu podršku svih svojih vernika i građana, i izrazio nadu da spor između dveju crkava neće narušiti odnose Makedonije i SCG.

Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović ocenio je u izjavi za radio Slobodna Evropa da zbog crkvenog spora neće biti dovedeni u pitanje odnosi između SCG i Makedonije: "Savet ministara SCG se zaista trudi, bukvalno svim snagama, da ne dozvolimo da odnosi između dveju crkava dovedu u pitanje odnose između dveju vlada, odnosno između dveju država. Nastojimo da Makedonska i Srpska pravoslavna crkva reše odnose u saglasnosti s njihovim kanonima."

Ovim skandalom se, ko zna zbog čega, bave svi, samo ne oni kojima je to posao: pravnici – jer hapšenje nekoga zbog verske prakse nije ni kanonsko ni diplomatsko pitanje, već je reč o ljudskim pravima: episkopa Jovana nije uhapsila crkvena, nego državna policija, tako da eventualni pregovori crkvenih poglavara ni u kom slučaju ne mogu uticati na njegovo puštanje na slobodu. Naravno, ako Crkva i država nisu jedno, kao što je to bilo u srednjem veku. Dakle, pravo pitanje koje čeka odgovor je – u kom veku žive balkanski narodi?

Iz istog broja

Lični stav - dr Gašo Knežević -- Univerzitet, zakon i ljudi

Ušuškani uz kravu muzaru

dr Gašo Knežević

Država i Crkva

Čiji je Beli anđeo?

Zoran Majdin

Srpska Nova godina u Novom Beogradu

Prangijanje u ponoć

Jovan Dulović

Atentat na Zorana Đinđića

Suvišna mistifikacija

Miloš Vasić

Valjevo - sumnjiva privatizacija

Seješ žito, pečeš lebac

Dragan Todorović

Lik i delo

Gordana Matković

Tamara Skrozza

Intervju - Slobodan Gavrilović

Nema cepanja Demokratske stranke

Nenad Lj. Stefanović

Mediji o novoj vladi

Cilindre u ruke, dele se resori

Dokumentacioni centar "Vreme"

Koalicioni pregovori

Uzmi ili ostavi

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu