Izbori 2020.

Velika predstava za šmekere i kalkulante 1

I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U SLUŽBI NJEGOVE PROPAGANDE: Robot Ema i A. Vučić

foto: tanjug / rade prelić

17. 6. 2020. / 19.24

Velika predstava za šmekere i kalkulante

Onima koji neće brinuti isključivo za pun frižider i plaćene račune ovog leta i jeseni, biće zanimljivo da posmatraju kako će se Aleksandar Vučić revanširati zapadnim prijateljima za pomoć u učvršćivanju vlasti. Kakva god bila smetnja na vezi Vašington–Brisel, čini se kao da Vučić na Zapadu nema više opciju za plaćanje na odloženo

I dosad je bilo priča da ovi i oni ambasadori po Srbiji nešto utiču na formiranje vlade, da imaju svoje ministre, da pomažu da se isfabrikuju nove stranke i novi lideri. Nije to nikakva novina. Ali, u proteklih 30 godina obnovljenog višestranačja nije se dogodilo da se tako transparentno Brisel umeša u izborni proces u Srbiji pod firmom "posredstva u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima", a sve da bi se obezbedio legitimitet prvo Vučićevih izbora, a onda i nove etape njegove vlasti razbijanjem bojkot-opozicije i namicanjem podobnih opozicionara u parlament. Jer od "boljih izbornih uslova", zbog kojih su se sastajali, nije bilo ništa. Aleksandru Vučiću je, tako, samo ostalo da se bavi tehnikalijama: snižen je cenzus na tri posto, uvedena je overa potpisa po gradskim i opštinskim upravama, a postoji i osnovana sumnja da je režim u nemalom broju slučajeva pripomogao prikupljanje potpisa za svoje opozicionare.


SPORAZUM U VAŠINGTONU?

Onima koji neće brinuti isključivo za pun frižider i plaćene račune ovog leta i jeseni, biće zanimljivo da posmatraju kako će se Aleksandar Vučić revanširati zapadnim prijateljima za pomoć u učvršćivanju vlasti. Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova je još početkom juna najavio prvu rundu pregovora "čim se granice otvore" u Briselu, a 16. juna, u utorak, došao je na Kosovo. Lajčak će se sa Vučićem videti dan posle izbora, 22. juna. Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije, nije sačekao ni da Lajčak stigne u Prištinu, već je na Tviteru objavio da će se Aleksandar Vučić i Hašim Tači sastati u Beloj kući 27. juna, kao i da je dobio uveravanja od rukovodstva Kosova i Srbije da će privremeno zaustaviti svoje kampanje: Srbija za povlačenje priznanja Kosova, a Kosovo – traženje članstva u međunarodnim organizacijama.

Kakva god bila smetnja na vezi Vašington–Brisel, čini se kao da Vučić na Zapadu nema više opciju za plaćanje na odloženo. Rada Trajković, srpska političarka s Kosova, tvrdi da Amerikanci ne bi zvali Tačija i Vučića u Belu kuću da oni već nisu videli sporazum o Kosovu i da nisu spremni da ga potpišu. Ona kaže da odlazak u Vašington znači i prihvatanje i potpisivanje sporazuma, koji je pripremljen "iza leđa" EU, tačnije Nemačke i Francuske, baš kao što se dogodilo sa sporazumom o direktnim avio i železničkim linijama između Beograda i Prištine i sporazumom o izgradnji auto-puta Beograd–Priština. Rada Trajković je uverena da bi nas potpisivanje tog sporazuma o Kosovu uvelo u sukob sa EU, ali i da Vučić nema nikakvu politiku o Kosovu, da zapravo nudi sve zarad opstanka na vlasti. I to uoči Vidovdana. Vučić joj je odmah odgovorio da ga je sramota da o tome govori i najavio susrete i s Lajčakom i s Putinom pre odlaska u Ameriku. I tako je u samom finišu kampanje Kosovo ponovo postalo tema broj jedan nedeljnih izbora. Rada Trajković je pozvala građane Srbije da bojkotuju Vučićeve izbore i da mu "ne daju legitimitet da Srbima oduzme pravo na Kosovo i Metohiju". A Vladimir Đukanović je povodom Dačićeve predizborne pretnje da bi mogao da ode u opoziciju posle ovih izbora, na Tviteru napisao: "Nemoj sada, šmekeru, kad na red dolazi KiM da se junačiš i bežiš s boja."


KO HOĆE U PARLAMENT

Koliko, pritom, građanima nije lako da se snađu u tome ko sve hoće (pored naprednjaka, socijalista i radikala) da uđe u parlament, govori i podatak da je voditeljima predizbornog programa potrebno između 25 i 30 sekundi da izgovore nazive svih stranaka, pokreta i udruženja koje su se našle pod jednim krovom na nekima od lista. Tako "Koalicija za mir", koju predvodi Čedomir Jovanović ima 10 članica i to su Liberalno-demokratska partija, Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka – Partia neamului rumânesc, Liberalno-demokratski pokret Vojvodine, Udruženje Jugoslovena u Srbiji, AMARO – Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana "Rumuni Homolja" i Skaska. To što običan građanin ne može da popamti ko je na listi Čede Jovanovića ni po jada, veća je muka što ne može ni Čeda Jovanović u predizbornom programu kad ga pitaju može li da ih nabroji sve.

Slično je i sa Udruženom demokratskom Srbijom u kojoj je 11 članica: Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska partija. Od imena, ukupno 238, sa izborne liste kandidata za poslanike pozamašne koalicije UDS, ovoj novinarki koja je pisala o njima pre tri nedelje ostali su u pamćenju Gordana Čomić, Marko Đurišić i Nenad Čanak. Njih troje su pri samom vrhu liste, što znači da imaju teoretsku šansu da zauzmu klupe u parlamentu.

Ovo su, dakle, samo dve od 21 izborne liste, istina i najbrojnije koalicije na ovim izborima, a za cenzus od 3 odsto bore se i Velja Ilić i general Momir Stojanović u Narodnom bloku, Zavetnici, Levijatan, Zoran Živković u koaliciji sa Zelenom strankom, Grupa građana "1 od 5 miliona", Saša Radulović predvodi Suvereniste, a Sergej Trifunović PSG, pa Metla, Šapićev Spas, radikali, monarhisti…

Međutim, cenzus od tri odsto, makar kako stoji u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, ne bi prešlo više od šest izbornih lista, ako ih i toliko bude, a sve zavisi od – izlaznosti. Prema istraživanju agencije Faktor plus, to izgleda ovako: SNS (58,2 %), SPS (12,5%), SPAS Aleksandra Šapića (4,9%), PSG Sergeja Trifunovića i Šešeljev SRS (3,4%) zatim "Metla 2020" Miloš Jovanović (oko 3 %). Ipak, ima tu još stranaka koje se vrte oko cenzusa poput Zavetnika i Suverenista (Dosta je bilo), pa je sasvim moguće, sve u zavisnosti od izlaznosti, da se još neka od njih nađe u novom sazivu parlamenta. Isto tako nije nemoguće da možda svi sem naprednjaka i socijalista ostanu ispod cenzusa, mišljenje je Đorđa Vukadinovića. A izlaznost na izbore neće biti veća od 45% (NSPM, Đorđe Vukadinović) ili 46% (Faktor plus, Vladimir Pejić). To će biti pre posledica pandemije virusa korona nego bojkot-kampanje, saglasni su analitičari.

Velika predstava za šmekere i kalkulante 2
NEMA IH NA NACIONALNIM FREKVENCIJAMA: SZS u promociji bojkotafoto: tanjug / tanja valič / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«


ISPAŠĆE NAM SIR

Kolika će zapravo izlaznost biti na ovim izborima zavisi od tzv. neopredeljenih i onih koji poslednjih dana smišljaju kako da nadmudre sistem. Jedni tvrde kako izlaskom do birališta "čuvaju svoj glas", da ne ode nekom drugom. Ima i onih koji smatraju da će bojkotom izbora zbog manje izlaznosti pomoći Zavetnicima, Levijatanu, monarhistima (POKS), te Čedi i Čanku da dobiju poslaničke plate, pa im je opcija "belih listića" zgodnija: izađeš, precrtaš listiće, ižvrljaš ih tako da budu nevažeći, svoj glas si sačuvao, ni za koga nisi glasao; a ove što hoće na državne jasle kad ljudi ostaju bez posla, ostaviš ispred skupštinskih vrata. Treći pak tvrde da i izlaznost može da se fingira i kao što nismo sigurni u broj novozaraženih virusom korona ovih dana koji nam se zvanično saopštava, nećemo moći da znamo jesu li procenti o broju izašlih – tačni. Četvrti, pak, da je poštenije izaći na izbore i glasati za Aleksandra Vučića, jer bilo kakav izlazak na izbore je, u stvari, glas za Vučića.

S tim u vezi, ovih se dana pojavila na društvenim mrežama i moderna verzija basne o gavranu i lisici:

Sedi gavran na drvetu, u kljunu mu sir.

Trči lisica i pita: – Hoćeš na izbore?

Ne!

Ispade mu sir.

Sad gavran razmišlja: da je rekao DA, da li bi se nešto promenilo?

Aleksandru Vučiću ovoga puta treba što šareniji parlament i što šira vladajuća koalicija, kako bi makar pokušao da podeli odgovornost za svoje odluke i potpise ne samo kad je reč o Kosovu. Srbija je, prema rečima ekonomista, kao i svet, u prvoj fazi pandemije i recesije, oko 200.000 ljudi je ovde već izgubilo posao, a na jesen će uslediti nova otpuštanja i novi bankroti. Mada je Vučić siguran da ekonomska kriza neće ni okrznuti građane Srbije, procene su da će 59 miliona Evropljana ostati bez posla, da je reč o najvećoj krizi u svetu posle one tridesetih godina prošlog veka, te da će dvostruko više na udaru biti male ekonomije među koje spada i Srbija.


MONTAŽNE ŠKOLE ZA NAŠU DECU

Predizborna kampanja je bila dosta nezanimljiva i prilično dosadna, prvo zato što građani Srbije i da hoće ne mogu da osete razliku pošto je ovde permanentna predizborna kampanja, drugo, čini se da je pandemija ipak uzela šou Vučiću mada se režim pobrinuo da je gurne u drugi plan. Džabe, Srbija je, zbog broja zaraženih na dnevnom nivou, iz vanrednog stanja uletela u korona-sankcije jer su joj granice mnogih zemalja ostale zatvorene.

Građane su, kad je reč o izborima, mogli, recimo, da razgale prilozi o predsednikovom razgovoru s robotom Emom na Učiteljskom fakultetu, tačnije u Centru za robotiku i veštačku inteligenciju. Još jedan projekat u saradnji s Kinezima, ovog puta kompanijom "NetDragon". Najavljen još zimus, kad je ministar Šarčević najavio holograme, robote i virtuelnu stvarnost u školama. Tada je i Dejan Ilić na Peščaniku napisao tekst ("R2-D2 Šarčević", 11. 1. 2020) za čiju se pripremu raspitao o kompaniji "NetDragon". Naime, ova kompanija je igricama prvo osvojila industriju zabave, a potom je ušla i u obrazovanje: proizvode programe za učenje na daljinu, kao i montažne učionice ili The NetDragon Pop-up Classrooms (videti: www.netdragon.com). Reč je, dakle, o montažnim kontejnerima, poput montažnih bolnica u vreme korone, brzo i lako sklopivim u ruralnim i siromašnim krajevima sveta i nerazvijenim regionima. Ilić je, naime, zaključio da montažne škole za nerazvijene regione idu ruku pod ruku sa dualnim obrazovanjem koje "postaje mera i za redovno obrazovanje", što "našu decu" vodi ka onepismenjavanju i kvalifikovanju za slabo plaćene manuelne poslove. I ovde je jako važno prilikom kalkulacija da li izaći na izbore imati na umu i ove manuelne poslove "za našu decu".

Nije se vlast setila da ovakvu jednu kinesku montažnu učionicu sklopi u selu Kukulovce, možda im ne bi tražili asfalt i kanalizaciju? Ko još nije čuo, to je selo nadomak Leskovca, s jednim biračkim mestom u kojem je pre tri godine na predsedničkim izborima 95 odsto meštana glasalo za Aleksandra Vučića jer su im obećali kanalizaciju, asfaltiran put, uličnu rasvetu, dečje igralište. Sem što su im uključili ulično svetlo pred izbore i isključili dan posle, nijedno obećanje nisu ispunili. Pre desetak dana Kukulovčani zaprete da će bojkotovati izbore ("Južne vesti"). Reč je o selu sa oko 200 stanovnika, ali, odmah je stigao Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, a stigle su i mašine, i počela priprema puta za rad iako je pljuštala kiša. I sad će valjda da glasaju. To selo i taj Drobnjak, koji je direktor "Puteva" od 2007, i to mešanje asfalta na kiši, sva ta predizborna montiranja slika su i prilika "izbora 2020."


LOKALNE KALKULACIJE

Ako se neko pita gde je PUPS (Pokret ujedinjenih penzionera), Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista i druge stranke koje inače ne postoje jer su se utopile u vladajući SNS, odgovor je: eno ih na lokalu. U Novom Sadu, tako, SNS izlazi u koaliciji sa sedam stranaka: Pokretom obnove Kraljevine Srbije, Srpskim pokretom obnove, Socijaldemokratskom partijom Srbije, Pokretom socijalista, Partijom ujedinjenih penzionera Srbije, Srpskom narodnom partijom i Pokretom snaga Srbije – Bogoljub Karić.

Velika predstava za šmekere i kalkulante 3
PERSPEKTIVNO: Ivica Dačićfoto: marija janković

U Nišu, SNS izlazi na izbore u koaliciji sa SDPS-om, Pokretom socijalista,

PUPS-om i Samostalnom strankom Srbije, a šabački naprednjaci na izbore izlaze u koaliciji sa Pokretom socijalista, PUPS-om i SDPS-om Rasima Ljajića. Glavni oponent im je stranka "Zajedno za Srbiju" aktuelnog gradonačelnika Nebojše Zelenovića, koja je svoje glasače pozvala da glasaju samo na gradskim izborima, a republičke da bojkotuju.

U Užicu, slično kao u Nišu i Novom Sadu, SNS je u koaliciji sa PUPS-om, SDPS-om, PSS-BK, SNP-om i POKS-om.

Ni u Kragujevcu SNS neće solirati, nego na izbore izlazi sa pet koalicionih partnera: PUPS-om, PSS-BK, SDPS-om Rasima Ljajuća, SNP-om i Pokretom socijalista. Kragujevac u svakom slučaju dobija novog gradonačelnika jer Radomir Nikolić, sin bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, nije na listi SNS-a. Na kragujevačkim izborima biće 14 izbornih lista u trci, a nosilac jedne od njih je i bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Verko Stevanović. On je, kažu, glavni takmac naprednjacima, a moguće i budući partner. Stevanovićev kandidat na listi za Kragujevac je i na listi SNS-a za republički parlament Milan Urošević. Verko Stevanović kaže da to nije nelogično: "Meni je taj čovek potreban, a preko njega ću imati i kontakte s vladom", kaže Stevanović. Još jedan lokalni funkcioner SNS-a

Vladica Stanojević privukao je pažnju medija. Direktor je ustanove za zbrinjavanje odraslih "Male Pčelice" i na ovim lokalnim izborima – prvi na listi 12 "Dela, a ne reči". I on smatra da nije ništa neobično u tome što kao član SNS-a predvodi listu koja će učestvovati na izborima protiv SNS-a. Kaže da je samo hteo da za svoje ljude za koje nije bilo mesta na listi br. 1 nađe neko mesto, jer je sa svojom ekipom učinio dosta, i veruje da neće biti isključen jer podržava stranku na republičkom nivou. Gradonačelnik Nikolić smatra da bi stranka trebalo da ga kazni. Ko će ga znati, naprednjaci su to, sve za dobar rijaliti. Ako su spremni liste da prave tajno, šta fali da naprave i neku – javno? Za ulazak u Skupštinu grada dovoljno je dve ili tri hiljade glasova, posle opet mogu da prave koalicije sami sa sobom što i jeste priroda ovih izbora i na republičkom i na lokalnom nivou.

Jedna od besmislica kojima smo se tokom kampanje bavili su i spotovi SNS-a. U jednom se pojavila šestogodišnja devojčica kojoj Vučić obećava da će joj vratiti tatu iz Nemačke. REM ga je ukinuo i time dokazao svoje postojanje. A spot je tek tada postao popularan jer su svi želeli da vide zabranjeni spot SNS-a.

Za drugi spot koji je objavljen nedugo zatim, u kojem direktorka KBC "Zvezdara" u medicinskoj uniformi izgovara promotivnu poruku, Agencija za borbu protiv korupcije izrekla je SNS-u meru upozorenja jer su korišćeni javni resursi u spotu. Bilo je važno da ostane zabeleženo kako su Agencija i REM radili svoj posao.


OTAC I SIN

Pored najavljenog razgovora Tačija i Vučića u Vašingtonu, najveću pažnju javnosti izazvala je fotografija sina predsednika Srbije Danila Vučića, koji je s Aleksandrom Vidojevićem, huliganom iz "Janjičara", gledao derbi u kafiću, deset dana pred izbore. Vidojeviću se trenutno sudi zato što je s drugim huliganima iz Partizanove navijačke grupe demolirao noćni klub. A prema evidenciji srpske policije, član je i crnogorskog kavačkog klana. Novinarki KRIK-a Bojani Pavlović, koja je fotografisala Danila Vučića i Aleksandra Vidojevića Rošavog, muškarac u civilu je oduzeo telefon. Policajci koji su je zaustavili nisu reagovali na to. Telefon je novinarki vraćen, uz odobrenje Vidojevića. Pošto ovo nije prvi put nego četvrti da su Danilo Vučić i Vidojević viđeni u javnosti, što bi moglo da znači da se druže, na šta predsednikov sin nesumnjivo ima pravo, kako je moguće da predsednik države Aleksandar Vučić nema toliki uticaj na 22-godišnjeg sina da ga zamoli da se "dok ne prođe ova gužva oko izbora" suzdrži od izlazaka i druženja s onim drugarima koji imaju dosijee u policiji? Ili su i predsednik i njegov sin nemoćni da donesu takvu odluku jer odlučuje neko drugi? I o tome bi trebalo promisliti u nedelju 21. juna, u kalkulacijama da li otići do glasačke kutije ili ne.

Razume se, to važi za one koji smeju da kalkulišu.

Iz istog broja

Molitve za bolesne u crkvi na Stavama

Samo za pravoslavne

Dragan Todorović

Mediji, pravosuđe i politika

Ima li zakona za tabloide

Tamara Skrozza

Ko ima pravo na privatnost u medijima

Slika i prilike

N. S

Sinovi moćnih očeva

Četiri prikazanja Danila Vučića

Nedim Sejdinović

Intervju – Goran Marković

Neću izaći na izbore zato što još uvek imam trunku samopoštovanja

Ivana Milanović Hrašovec

Borba za zdravu životnu sredinu

Stisnite srca, stanite pred bager

Milica Čubrilo

Lični stav

Izbeglica kao persona non grata

Bojan Stojanović

Vučić i Kosovo

Podeljeno srce Srbije

Vukašin Obradović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu