Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu, 28. aprila, nakon početka dečjeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine. Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće građana na izborima
Izborne manipulacije u Srbiji postaju sve kreativnije, ali i vidljivije. Po nalazima domaćih i međunarodnih posmatračkih misija, 17. decembra su se konačno i potpuno urušili temelji fer i slobodnih izbora. Incidenti poput “uvoza” birača tokom izbora, gde je dolazilo do promene prebivališta radi glasanja, otkrili su nove granice koje je vlast spremna da pređe kako bi osigurala pobedu.
Izveštaj ODIHR misije za posmatranje izbora pokriva širok spektar aspekata izbornog procesa, uključujući administraciju izbora, registraciju birača, kandidovanje, izbornu kampanju, finansiranje kampanje, medije i postizborni period. Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste problem uočene migracije birača kako bi se obezbedio veći broj glasača vladajućih stranaka.
BIRAČKA IMIGRACIJA
U izveštaju se posebno navode problemi sa biračkim spiskom, koji sadrži brojne unose preminulih osoba i navode o postojanju upisa novih birača u vezi sa lokalnim izborima. U njemu se navodi i da nedostaje sveobuhvatni odgovor od strane nadležnih organa na ove optužbe, uz ograničene mehanizme za preispitivanje biračkog spiska, kao i nedostatak detaljnih podataka o promenama pri stalnom i privremenom upisu birača.
Takođe, nalazi organizacije CRTA sugerišu kvalitativne i kvantitativne dokaze organizovane migracije birača pred izbore 17. decembra, anomalije u biračkom spisku, transport birača i nadzirano glasanje, ukazujući na potencijalni uticaj na izborne rezultate. Ovo podupire navode o mogućim manipulacijama s biračkim spiskovima i premeštanju birača kako bi se uticalo na izborne ishode.
CRTA je u svojim izveštajima iznela brojne primere koji sugerišu organizovanu migraciju birača: na 14 odsto biračkih mesta u Beogradu, posmatrači Crte su uočili primere organizovanog dovođenja birača, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača, naročito u opštinama kao što su Čukarica, Novi Beograd, Vračar, Voždovac i Zemun. Njihove analize su pokazale da su birači organizovano dolazili iz raznih delova Srbije, kao i iz inostranstva, uključujući Pančevo, Valjevo, Čačak, Aranđelovac, Smederevo, Vršac, Novi Sad, kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zabeleženo je i da su neka biračka mesta u Beogradu služila kao odredišta za ove organizovane migracije birača, gde je vladajuća partija ostvarila značajan rast broja glasova u odnosu na prethodne izbore.
Takođe, CRTA je, na osnovu analize retkih imena na biračkom spisku, identifikovala oko dvanaest hiljada novih birača u Beogradu, što ukazuje na potencijalnu namernu migraciju birača. Na primer, na biračkim mestima sa najvećim brojem jedinstvenih imena SNS je na prošlim izborima imala manje glasova.
BIRAČKA EMIGRACIJA
Dinamika organizovanja prevremenih izbora u poslednjoj deceniji, u kojoj smo retko imali godinu dana bez izbora, već govori o nameri vlasti da ne dopusti demokratske izborne procese i praksu informisanog glasanja na osnovu prethodnih rezultata vlasti, planova opozicije i vidiljivost svega toga zbog stalnog gušenja medijskih sloboda. Međutim, u poslednih nekoliko meseci uočavali smo i novu taktiku – uvoz birača koji ne žive u mestima u kojima su glasali – a sada se kristališe i najnovija taktika – izvoz birača, tj. organizacija izbora u vreme kad većina glasača nije u mestu boravka.
Podsećanja radi, zbog proceduralnih nepravilnosti, izborni rezultati su poništeni na 35 biračkih mesta, što je dovelo do ponovljenog glasanja 30. decembra. Ova odluka o ponovljenom glasanju neposredno uoči Nove godine već se mogla predvideti jer su izbori bili zakazani u drugoj polovini decembra, a svakako je uticala na dostupnost i volju birača da učestvuju. Planiranje izbora u periodu kada su mnogi građani verovatno imali druge planove ili obaveze, kao što su pripreme za praznike, dodatno je smanjilo izlaznost na ponovljenom glasanju. Ovaj raspored je već tada sugerisao potencijalnu strategiju da se utiče na izborni ishod kroz manipulaciju terminima glasanja.
Sada se u javnosti pominju dva problematična termina, a oba ukazuju na potencijalnu nameru da se iskoristi ova nedostupnost birača. Prvi datum je datum ponovljenih izbora u Beogradu – 28. aprila, nakon početka dečijeg prolećnog raspusta, a uoči prvomajskih i uskršnjih praznika. Drugi datum koji se pominje ili bolje reći termin, vezan je za redovne lokalne izbore širom Srbije, a pominje se mogućnost da “padne” usred leta, do polovine jula ove godine.
Pri planiranju izbora, u demokratskoj zemlji, obično se izbegava period neposredno pre ili za vreme najvažnijih državnih i verskih praznika ili tokom leta, kako bi se omogućilo veće učešće birača.
Zakazivanje izbora tokom ovih perioda negativno utiče na izborni proces, tj. umanjuje pravo birača da učestvuju na izborima zbog putovanja, ali i odmora od uobičajenih aktivnosti uključujući praćenje društveno-političke situacije i izlazak na izbore. Ovo može dovesti do smanjene izlaznosti, posebno među onima koji su blizu apatičnom odnosu prema političkim dešavanjima. Ako vlast zakaže izbore u ovo vreme, to će biti pokušaj manipulisanja izbornim ishodom.
Strategije kao što su “uvoz” i “izvoz” birača, koje se koriste za manipulaciju izbornim rezultatima u Srbiji, pokazuju duboke probleme u izbornom procesu. Ove prakse definitivno su pokušaj uticaja na fer i slobodne izbore.
Te strategije i taktike treba prepoznati, ali ne treba se previše nadati da će vlast prestati da ih kroji. Ni jedna autoritarna vlast nije pala tako što je organizovala slobodne izbore. Ostaje na građanima i građankama ove zemlje, na civilnom društvu, na opoziciji, da razmišljaju i rade izvan i mimo ovih taktika. Otpornost i otpor su jedine dve stvari koje će nam pomoći da državu vratimo građanima, a sistem izgradimo tako da nijedna naredna vlast više ne može da ga zloupotrebi.
Dani “otvorenih vrata” za različite bezbednosno interesantne osobe traju i nije baš do kraja jasno ko kontroliše taj sektor. Moguće je da se radi kao i u spoljnoj politici – hapsi se na sve strane, pušta se na sve strane, u zavisnosti od datog političkog momenta – pa se tako u istoj nedelji ovaplote na strani režima Radoičić i Nedić, a hapse se ruski špijuni koji se obučavaju i uzgajaju u Srbiji
Jasno je da je režim u nokdaunu, no da li se i druga strana čvrsto drži na nogama? Tu je i tema o kojoj se u ovom malom delu slobodne javnosti vodi žustra diskusija: da li treba proširiti front borbe, kako kreirati odnose između nestranačkog studentskog bloka i opozicionih partija, kao i u koliko kolona antivučićevske snage treba da izađu na izbore kada oni budu raspisani
Batinaši su pred kordonom policije počeli da dave studenta, građani su vikali, “Vidite li šta mu rade”, žandarmerija se nije pomerila
“Prvi potez posle smene vlasti mora biti da se podvuče crta, da se tačno kaže koliko se duguje, koliko je fiktivno ljudi bilo zaposleno, koliko je službenih vozila korišćeno, koliki su minusi gradski preduzeća, ko su podizvođači…”, kaže Stefan Simić navodeći da je ozbiljan problem Grada danas – netransparentnost. “Imamo projekte poput ‘Obezbeđenje Beograda’ … Od dobre ideje nastane sumnja jer je sve netransparentno – ko su ljudi koji su zaposleni, koje su njihove kvalifikacije, kako funkcioniše sistem nadzora, gde se skladište snimci, da li postoji prostor za zloupotrebu? Ništa od toga ne znamo iako svakodnevno postavljamo pitanja”
Naizgled bezazlena i nezahtevna reč “koordinacija” probudila je mnoge duhove, pojavila se kao bauk i nadvila nad Srbijom. Sve sile stare i nove Srbije “sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka”
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Izbori u glavnom gradu Srbije biće ponovo održani. To je za sada jedino izvesno. Dok opozicija tvrdi da je reč o novim a ne ponovljenim izborima, Aleksandru Vučiću ostaje da se pomiri sa porazima iz prošlosti, izveštajem ODIHR-a i činjenicom da ga ne voli pevač Topalko
Pevač Milan Topalović Topalko je s punim pravom prokuvao i odlično prozreo način na koji nas Vučić “psihički maltretira” i drži kao taoce svog haotičnog diletantizma i dramatičnog nedostatka najelementarnijeg kućnog vaspitanja
