Vojvođanski izbori i prosveta

25. 2. 2004. / 16.21

Učiteljem na učitelja, fakultetom na fakultet

Umesto izgradnjom mostova, fabrika i puteva, vojvođanske vlasti su odlučile da se za predstojeće pokrajinske izbore pripreme otvaranjem novih fakulteta – u igri su obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, integracija, međunarodni standardi i uopšte, sve što dobro zvuči u multinacionalnoj sredini. U međuvremenu, čini se da niko nije razmislio o mogućim posledicama, štrajkovima studenata i "dolivanju ulja na vatru"

Učiteljem na učitelja, fakultetom na fakultet 1
ŠTA ĆE BITI SA NAMA: Učiteljski fakultet u Somboru

Čak i oni ne previše skloni opštim mestima, složiće se s činjenicom da je otvaranje dva ili tri nova fakulteta pozitivna stvar. Ako su, međutim, ta dva nova fakulteta namenjena budućim učiteljima, a otvaraju se u pokrajini u kojoj već godinama vlada bela kuga (pa je i potreba za učiteljima smanjena), ako se u sve to umešaju pitanje nacionalnih manjina, smene i imenovanja, pitanje odnosa Mađara i Srba, štrajk studenata i razne druge nepodopštine, otvaranje dva ili tri nova fakulteta predstavlja u najmanju ruku problem.

Odlukom Izvršnog veća Vojvodine usvojenom 18. februara, koja će se 27. februara naći i pred poslanicima pokrajinskog parlamenta, u Vojvodini bi u najskorije vreme trebalo da se dogodi upravo ono što je pomenuto u prvoj rečenici: otvoriće se dva ili tri nova fakulteta. Sve ostalo – sukobi, manjine, smene, Mađari, Srbi… – već se dogodilo. Kad se svemu tome doda podsećanje da je u Vojvodini ovo izborna godina i da je pitanje nacionalnih manjina jedna od ključnih predizbornih tema, priča dobija i dodatnu, političku, dimenziju.

SLUČAJ KAO TAKAV: Sve do sada, problem obrazovanja budućih učitelja u Vojvodini obavljao je Učiteljski fakultet u Somboru. A onda se pojavila inicijativa za "sagledavanje mreže Univerziteta čiji bi rezultat bio strateški dokument o visokim školama". Umesto strateškog dokumenta, pojavio se, međutim, nacrt odluka o formiranju dva nova učiteljska fakulteta (u Subotici i Vršcu) i jednog pedagoškog fakulteta (Sremska Mitrovica). Nacrt odluka bazira se, pre svega, na pravima nacionalnih manjina na ravnopravno obrazovanje i pozivima na međunarodne standarde – u pitanju je, u ovom slučaju, obrazovanje studenata na mađarskom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku. Inače, nastava na tim jezicima (izuzev hrvatskog) do sada je obavljana baš u gradovima koji će uskoro postati bogatiji za po jedan fakultet – sve u okviru isturenih odeljenja somborskog ili beogradskog učiteljskog fakulteta. Do sada, dakle, što iz somborskog centra, što iz tih odeljenja, godišnje je izlazilo ukupno 165 učitelja koji su nastavu pohađali na srpskom, 25 onih koji su je pohađali na mađarskom, 5 na slovačkom, 4 na rumunskom i jedan na rusinskom. Prosta statistika kaže da će, ukoliko pokrajinska skupština usvoji odluku o osnivanju novih fakulteta (a na osnovu već donete odluke IV pokrajine skoro je sigurno da će se to dogodititi), neki od tih fakulteta biti otvoreni zbog jednog ili četiri diplomca godišnje. Što se tiče hrvatskog odeljenja, koje bi trebalo da bude osnovano u okviru subotičkog fakulteta, razlog za njegovo postojanje nađen je u činjenici da su u Subotici otvorena četiri razreda osnovne škole na hrvatskom: u tom slučaju, dakle, čitava grupa osniva se zbog samo četiri razreda, odnosno četiri ukupno potrebna učitelja.

Kako pri pravljenju ovakvog nacrta Novosadski univerzitet uopšte nije konsultovan, 20. februara 2004. Nastavno naučno veće odlučilo je da nacrt ne podrži. Tri dana kasnije, Savet univerziteta prihvatio je takav stav Veća, a rezultat svega toga jeste odluka da novi fakulteti, ukoliko i budu osnovani, neće biti deo Novosadskog univerziteta. "Mi smo predložili da se čitava ta stvar odloži dok radna grupa za strategiju razvoja visokoškolskog obrazovanja ne završi svoj posao. Ovako, odlučeno je da oni ne budu naši članovi, između ostalog zato što nam jednostavno nisu potrebna tri učiteljska fakulteta, kao što nam ne bi bila potrebna ni tri pravna", kaže za "Vreme" rektor NU Fuada Stanković. Po njenim rečima, nadležni pokrajinski organi su, umesto konsultovanja s Nastavno-naučnim većem jednostavno preuzeli odluke istog tog veća iz septembra 2000. (vreme "starog" rukovodstva, dakle) da se odeljenju beogradskog učiteljskog fakulteta u Vršcu dozvoli osamostaljivanje. "Mi nemamo ništa protiv toga, ali ovakav nacrt nije dobro pripremljen i ti fakulteti jednostavno moraju da budu odvojeni od našeg Univerziteta. Neka se zovu i Akademija lepih umetnosti, neka rade šta god hoće, ali čak i tako mi bismo morali da damo svoje pozitivno mišljenje", objašnjava Fuada Stanković.

SOMBORSKI SLUČAJ: Zanemarujući mišljenje Univerziteta, statistiku o broju diplomiranih studenata, pa čak i potrebe Vojvodine za učiteljima (na bilo kom jeziku da su školovani), Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kuluturu, baš kao i Izvršno veće Vojvodine, zanemarili su i ekonomiju, odnosno činjenicu da su novi fakulteti jednostavno nerentabilni. Za početak, trebalo bi imati u vidu da novi nastavni kadrovi, formiranje administracije, nabavka potrebnih nastavnih sredstava… mnogo koštaju. U tom smislu, slučajno ili namerno, prevideli su i postojanje Učiteljskog fakulteta u Somboru. Naime, institucija koja postoji od 1787. godine i koja se smatra "najstarijom učiteljskom školom u južnoslovenskim zemljama" će eventualnim osnivanjem novih fakulteta u jednom trenutku postati nepotrebna. "Otvaranje tih fakulteta znači da našem fakultetu preti biološko gašenje, a iz ove sredine je i inače dislocirano sve što je valjalo", kaže za "Vreme" dekan Učiteljskog fakulteta u Somboru Dragan Soleša. Po njegovim rečima, obrazloženja koja se baziraju na pravima nacionalnih manjina jednostavno ne stoje: "Mi imamo odeljenje na mađarskom u Subotici, odeljenje na slovačkom u Bačkom Petrovcu, u Vršcu postoji odeljenje na rumunskom, a u sve te grupe ulažu se velika sredstva. Nama, dakle, nije problem da organizujemo nastavu na jezicima nacionalnih manjina. Međutim, sve je to paravan za bolesne ambicije pojedinih profesora koji sada žele da se osamostale. Već i samim izmeštanjem mađarskog odeljenja u Suboticu počelo je rastakanje našeg fakulteta, a njima su sada narasli apetiti." Soleša još tvrdi da je pravi razlog osnivanja fakulteta u Subotici činjenica da je tom gradu za osnivanje sopstvenog univerziteta potreban još jedan fakultet – uz već postojeće ekonomski i građevinski, učiteljski bi, dakle, bio sasvim dovoljan. Što se tiče Subotice, čelnici tog grada nikada nisu ni krili da žele svoj univerzitet – kampanja s tim ciljem traje već godinama.

U međuvremenu – dok Novosadski univerzitet zvanično odbija da primi "nove članove", somborski fakultet zvanično i nezvanično apeluje da mu se omogući opstanak, a Subotica se bori za univerzitet – Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu odbija da se oglasi. U razgovoru za "Vreme", savetnik za više i univerzitetsko obrazovanje Branko Vidicki kaže samo da bi "oglašavanje u ovom trenutku bilo nametanje volje poslanicima, posebno u situaciji kad su ovako uzavrele strasti". Sva zvanična obrazloženja, upravo ona koja će se 27. februara naći pred poslanicima pokrajinskog parlamenta svode se isključivo na "integracione procese", "međunarodni značaj", "sponu između Vojvodine i Rumunije/Mađarske". Ni reči o (u Vojvodini popularnoj) pitalici "di su pare" za tako nešto. Ni reči o stavovima akademskog sveta. Ni reči o opstanku već postojećeg fakulteta.

SUBOTIČKI SLUČAJ: Ono o čemu je, međutim, i te kako bilo reči – istina više u vojvođanskim medijima, nego u pokrajinskim strukturama – jeste "subotički slučaj". Naime, u nacrtu odluka o osnivanju novih fakulteta navodi se da bi sadašnji koordinator mađarskog odeljenja u Subotici Geza Cekuš trebalo da obavlja funkciju v.d. dekana novog učiteljskog fakulteta – što je u somborskoj centrali shvaćeno kao "sukob interesa". Upravo zbog toga, a pozivajući se na prava koja su mu garantovana Statutom, dekan somborskog fakulteta smenjuje Cekuša i na njegovo mesto imenuje Stojana Berbera – sticajem okolnosti, čoveka povezanog sa socijalistima; sticajem okolnosti, Srbina; sticajem okolnosti, čoveka koji ne govori mađarski, iako je u pitanju funkcija koordinatora mađarskog odeljenja. Sve to zajedno, uslovilo je "buru protesta među studentima" i "oštru osudu subotičke lokalne samouprave i Saveza vojvođanskih Mađara". "Subotica nikada nije bila zadovoljna odnosom Učiteljskog fakulteta iz Sombora prema ovom odeljenju. Otkako smo izrazili nameru da u Subotici osnujemo Pedagoški fakultet, postoji sukob sa Somborom. Sada, kad smo pokrenuli inicijativu da u Subotici osnujemo Univerzitet, očigledno je ponovo u toku akcija koja treba da nas u tome spreči", izjavio je tim povodom Geza Kučera, predsednik SO Subotica, ističući da će "lokalna samouprava učiniti sve što je u njenoj moći da svim studentima budu obezbeđeni isti uslovi školovanja" ("Balkan", 21. 2. 2004). Što se tiče studenata, najpre peticijom a zatim i štrajkom koji je u toku, oni koji nastavu slušaju na mađarskom jeziku založili su se za povratak Cekuša na mesto koordinatora, za "obezbeđenje adekvatnih uslova za rad" i za to da se "na svakom predmetu po nastavnom planu obezbedi kvalitativno i naučno prihvatljivo obrazovanje na maternjem jeziku", tj. da se "sva predavanja i vežbe održavaju na mađarskom jeziku na svim godinama studija".

S druge strane, studenti četvrte godine koji u Subotici slušaju predavanja na srpskom, odreagovali su na svoj način – tvrdeći da njima, a ne njihovim mađarskim kolegama, nije omogućeno normalno studiranje. "Odavno smo primetili da mađarska grupa ima bolje uslove za rad. Na primer, njima je raspored časova sređen i nema razmaka, za razliku od našeg. Sekretarica nam ne izlazi u susret i praktično odbija svaki kontakt s nama. Osim toga, sva obaveštenja na mađarskom otkucana su i čitka, a nama našrvljana. Biblioteku takođe vode kolege sa mađarske grupe, pa su oni snabdeveni svim udžbenicima, a mi imamo retko koju knjigu. Uz to, nemamo nikakav pristup računaru, dok ga oni redovno koriste", kaže za "Vreme" srpska studentkinja koja nije želela da bude imenovana. Objašnjavajući da srpskim studentima koji završavaju studije nije bitno ko je koordinator, već samo da li ta osoba radi svoj posao, ona kaže i da su mađarski studenti na početku svog protesta ponudili srpskim kolegama da im se pridruže, ali da oni na to nisu pristali: "Da sam na njihovom mestu, i ja bih protestovala zbog čoveka koji se borio za mene. Ovako, ne vidim razlog za to. Ne želimo da stajemo ni na čiju stranu, ali nama do sada niko nije pomogao, pa čak ni taj Sombor, koji je znao u kakvim uslovima radimo. Ipak, kad su već Mađari mogli da se udruže, lepo je što je neko konačno odlučio i nas da sasluša."

Komentarišući situaciju u Subotici, rektor Novosadskog univerziteta Fuada Stanković ocenjuje da su smena Geze Cekuša i imenovanje Stojana Berbera "bili potpuno nepotrebni i da su dodatno podigli temperaturu u ovom nezgodnom momentu". Dekan Soleša tvrdi da su sve optužbe na njegov račun "zamena teza" i da je Berberovo imenovanje samo privremeno rešenje. Mađarski studenti su u štrajku. Srpski studenti se bune zbog svojih prava. A sve je počelo od nacrta odluka o osnivanju novih fakulteta, koji bi nacionalnim manjinama trebalo da obezbede ravnopravno školovanje. Kako bilo, u ovom trenutku nisu zadovoljne ni manjine, ni većine, ni Univerzitet, ni postojeći fakulteti. Jedini koji bi možda mogli da budu zadovoljni jesu oni koji se ove godine spremaju za redovne pokrajinske izbore. Bogatija za nekoliko fakulteta, pa još na jezicima nacionalnih manjina, pokrajina će svakako izgledati bolje, poštenije, uglađenije. O tome gde će se svi ti silni učitelji zaposliti posle studija, ko će obezbediti sredstva i nastavnike za sve te silne fakultete i, konačno, ko će izmiriti sad već ozbiljno zavađene subotičke Srbe i Mađare, verovatno će se razmišljati kad za to dođe vreme. Posle izbora, naravno.

Iz istog broja

Crkveni i svetovni kalendar

Anatemom na kobasicu

Zoran Majdin

Topola - takmičenje u "otmenom ispijanju vina"

Petorica trezvenjaka i tri viteza

Dragan Todorović

Majkl Ferbanks, vodeći svetski stručnjak za tržišno takmičenje

Kako orati more?

Miša Brkić

Specijalni sud

Bes i opstrukcija

Jovan Dulović

Izborna skupština DS-a

Svi Tadićevi ljudi

Vera Didanović

Skupština Srbije

Rubikova kocka

Milan Milošević

Intervju - Branislav Tapušković, prijatelj suda

Milošević sa mnom nikad nije kontaktirao

N.Lj.Stefanović

Suđenje Slobodanu Miloševiću u Hagu

Dupli ključ

Nenad Lj. Stefanović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu