Evropske integracije Srbije (2)

U znaku broja trideset pet 1

KONKRETNI KORACI DO ČLANSTVA: Federika Mogerini i Aleksandar Vučić

foto: fonet

10. 8. 2016. / 13.36

U znaku broja trideset pet

Šta su pregovaračka poglavlja i kako ih otvoriti

Kao što je objašnjeno u prvom delu iz serije o procesu proširenja Evropske unije ("Vreme" br. 1335), istorijat EU je neodvojiv od procesa evropskih integracija. Tokom proteklih decenija, međutim, kriterijumi za pristupanje u članstvo su se neprestano pooštravali, a proces tehnički i politički usložnjavao. Tako je Hrvatska, koja je u EU ušla 2014, morala da ispuni niz uslova koji nisu bili postavljani za istočnoevropske zemlje koje su u članstvo primljene deceniju ranije. Sledstveno tome, Srbija i Crna Gora, koje su još u pregovaračkom procesu, imaju pred sobom složeniji "domaći zadatak" od Hrvatske, dok će onim zapadnobalkanskim državama koje još nisu otvorile poglavlja biti još teže. U ovom, drugom po redu tekstu iz projekta koje "Vreme" objavljuje u saradnji sa Ministarstvom za kulturu i informisanje Srbije, biće reči o konkretnim koracima koji vode ka članstvu, i posebno o pregovaračkim poglavljima.

Da bi zahtev neke zemlje da joj se da status kandidata bio usvojen, ona mora da ispuni takozvane Kopenhaške kriterijume, formulisane 1993. na samitu EU u danskoj prestonici: da ima stabilan demokratski sistem (što uključuje vladavinu prava, zaštitu manjina i vladavinu prava) i tržišnu ekonomiju. Sem toga, neophodno je da zemlja koja želi da postane kandidat formalno izrazi spremnost da se pridržava obaveza koje proističu iz članstva i zajedničke evropske politike.

Prvi korak na tom dugačkom putu Srbija je načinila potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), u Luksemburgu, 28. aprila 2008. godine. Ovaj trgovinski sporazum, kojim je Srbiji omogućen pristup na zajedničko evropsko tržište, stupio je na snagu tek pet godina kasnije, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. U međuvremenu, Srbija je 2009, tokom švedskog predsedavanja i zvanično podnela zahtev za kandidaturu, koji je prihvaćen 2011, nakon ocene Evropske komisije da su Kopenhaški kriterijumi ispunjeni, a Evropski savet jednoglasno prihvatio tu ocenu. Sem toga, građanima Srbije je nešto ranije (od 2009) omogućeno da putuju u EU bez viza, što formalno nije deo procesa proširenja, ali ima praktičan i simbolički značaj.

Uobičajeni sledeći korak je formalno dobijanje statusa kandidata, ali u slučaju Srbije to se nije odmah dogodilo, zbog zahteva Brisela da se otvori dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom, i da taj dijalog donese opipljive rezultate. Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, otvoren je 2011. na tehničkom nivou, a sledeće godine je podignut na visoki politički nivo, i tek tada je Srbija i zvanično postala kandidat. Međutim, da bi pregovori zaista otpočeli, bilo je neophodno da se sa Prištinom potpiše Sporazum o normalizaciji (Briselski sporazum), što je učinjeno u aprilu 2013. U junu iste godine doneta je odluka o otvaranju pregovora, ali je do prve međuvladine konferencije, kojom se otvara pregovarački proces, došlo tek u januaru 2014, zbog slabog napretka u procesu normalizacije. Iz istog razloga, ali i zbog pokušaja Hrvatske da uslovi Srbiju nizom bilateralnih zahteva, Srbija je neuobičajeno dugo čekala na otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja, tako da je do toga došlo tek u decembru prošle godine, otvaranjem poglavlja 35, a zatim poglavlja 23 i 24 u junu ove godine. Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine će i ubuduće imati odlučujući uticaj na tempo pregovora, o čemu će biti reči kasnije.

Ovde treba zastati i ukazati da pregovori o pristupanju, premda se tako zovu, to u suštini nisu: kako je svojevremeno upozorio uticajni poslanik i član Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Edvard Kukan, to je u stvari diktat. Tokom ovog procesa, podeljenog na 35 poglavlja koja obuhvataju različite privredne, pravne, političke i društvene aspekte, zemlja kandidat mora da dokaže da može da ispuni i sprovodi acquis commmunautaire, to jest zajedničke evropske propise i pravila. Te propise, kojih je mnoštvo, usvaja Evropski savet na predlog Evropske komisije, a ratifikuje ih Evropski parlament. Zemlje članice koje krše acquis izlažu se riziku od sankcija dok sa tom praksom ne prestanu (što se u praksi često dešava), ali zemlje kandidati su pod posebnim nadzorom, i izbegavanje da se evropski propisi ugrade u domaće zakone i dosledno primenjuju može ozbiljno da uspori pregovarački proces.

Sem toga, tokom mandata komesara za proširenje Štefana Fila (2010–2014), i pregovarački proces ugrađen je princip fundamentals first, odnosno "najpre osnovne stvari". To u praksi znači da se poglavlja 23 i 24, koja regulišu pravosuđe, policiju i osnovna prava, otvaraju među prvima i zatvaraju poslednja, kao i da se posebno prati ne samo usklađivanje domaćih zakona sa acquis, nego i njihova primena. Za Srbiju je u poglavlje 35, pod tačkom razno, uvedeno praćenje procesa normalizacije sa Kosovom, koje će takođe biti zatvoreno među poslednjima. Postoji i pravilo da zastoj u pregovorima o poglavljima 23 i 24 (a za Srbiju i 35) može da dovede do zamrzavanja pregovora o svim ostalim poglavljima, tako od ovih "superpoglavlja" zavisi ceo tok pregovaračkog procesa.

Otvaranju poglavlja prethodi još jedan proces sa teško prevodivim imenom: skrining (eng. screenining), tj. snimanje stanja u zemlji kandidatu za svako od 35 poglavlja kako bi se videlo u kojoj meri su domaći zakoni i praksa u skladu sa evropskim standardima. Za svako poglavlje se rade dva skrininga: eksplanatorni (tokom koga eksperti iz Evropske komisije objašnjavaju kolegama i političarima iz zemlje kandidata acquis za to poglavlje); i bilateralni, kada političari i stručnjaci iz zemlje kandidata govore o sistemu u svojoj državi. Zatim se za svako poglavlje pišu izveštaji i akcioni planovi, koje Evropska komisija treba da odobri. Na kraju tog procesa, i jednima i drugima je jasnije šta konkretno treba preduzeti da bi se poglavlja otvorila i zatvorila.

U slučaju Srbije, skrining je počeo u septembru 2013. godine i uspešno je završen je u martu 2015, zahvaljujući napornom radu šefice srpskog pregovaračkog tima Tanje Miščević i njenih saradnika. Tokom tih osamnaest meseci u Briselu je održano je 68 sastanaka, u kojima je sa srpske strane učestvovalo više od 2000 ljudi, uključujući ne samo političare i državne službenike, nego i privrednike, bankare i predstavnike civilnog društva. Rezultati skrininga ugrađeni su u pregovaračke platforme Srbije i EU, i tek nakon toga bilo je moguće otvoriti poglavlja.

Odluku o otvaranju poglavlja donosi Evropski savet na predlog Evropske komisije, a kada se oceni da je država kandidat ispunila sve kriterijume za dato poglavlje, ono se zatvara. Ovaj proces obično traje godinama, a šta konkretno obuhvata svako pojedinačno poglavlje i šta ona znače za Srbiju biće reči u narednim nastavcima.

Pregovaračka poglavlja

1. Sloboda kretanja roba

2. Sloboda kretanja radnika

3. Poslovno nastanjivanje i vršenje usluga

4. Slobodno kretanje kapitala

5. Javne nabavke

6. Pravo privrednih društava

7. Pravo intelektualne svojine

8. Konkurencija

9. Finansijske usluge

10. Informaciono društvo i mediji

11. Poljoprivreda i ruralni razvoj

12. Bezbednost hrane, veterinarska i sanitarna pitanja

13. Ribarstvo

14. Transport

15. Energetika

16. Porezi

17. Ekonomska i monetarna politika

18. Statistika

19. Socijalna politika i zapošljavanje

20. Preduzetništvo i industrijska politika

21. Transportne mreže

22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

23. Pravosuđe i osnovna prava

24. Pitanja pravde, slobode i bezbednosti.

25. Nauka i istraživanja

26. Obrazovanje i kultura

27. Životna sredina i klimatske promene

28. Zaštita potrošača i zaštita zdravlja

29. Carinska unija

30. Ekonomski odnosi sa inostranstvom

31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

32. Finansijski nadzor

33. Finansijske i budžetske odredbe

34. Institucije

35. Razno (proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine)


Projekat "Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Iz istog broja

Lični stav

Izveštaj iz skupštinske klupe

Đorđe Vukadinović

Lični stav

Radulovićeve divizije

Nemanja Rujević

Poljoprivredno dobro »Morović«

Investicija zarasla u korov

Zoran Majdin

Privatizacija hotela na Vlasini

Arapin u predelu izuzetnih odlika

Slobodan Georgijev

»Liceulice« pred gašenjem

Na ivici opstanka

Katarina Stevanović

 

Novi članovi Vlade Srbije

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Nova vlada, staro stanje

Dan mrmota

Jovana Gligorijević

Srpsko-hrvatski odnosi

Note i zloupotreba žrtava

Tatjana Tagirov

Intervju – dr Leposava Kron

Nasilje, destrukcija i sadizam kao deo svakodnevice

Ivana Milanović Hrašovec

Šta su Busije

Krajina na kraju grada

Mirko Rudić

Program nove Vučićeve vlade

Kastro iz našeg sokaka

Zora Drčelić

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu