Izbori i internet

Tužno, prljavo i jeftino 1

foto: facebook.com printscreen

27. 5. 2020. / 18.48

Tužno, prljavo i jeftino

Vučićevi onlajn skupovi, najavljeni miting u žarištu korone – Vranju – izmenjena politika oglašavanja na velikim društvenim mrežama, uvode Srbiju u novu dimenziju predizborne kampanje u kojoj je zapravo sve isto kao u "realnom" svetu, samo nema fizičkog kontakta

Epidemija virusa korona odložila je izbore, pa su umesto u aprilu, zakazani za 21. jun. Taman kad je predizborna kampanja uhvatila zalet, tamo negde 5. marta, i samo što je Srpska napredna stranka sakupila potpise, pojavio se onaj nesrećni, prvi zaraženi – ko za inat, odmah sutradan, 6. marta. Usledio je pritisak javnosti da se zatvore škole, a zatim uvođenje vanrednog stanja, odlaganje izbora, borba sa virusom… Ta dva meseca čine se dugi kao dve godine, pa je javnost verovatno već zaboravila futurističke spotove SNS-a od jesenas, u kojima potpredsednica SNS-a Marija Obradović od mikro-pice, uz pomoć nekog uređaja nalik na kuhinjsku vagu, uspeva da spremi večeru za sina. U drugom, predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović kasni na sastanak, pa se u nekoj kapsuli iz Moćnih rendžera ekspresno teleportuje i stiže na vreme. U trećem, poslanik SNS-a Vladimir Orlić vozi leteći automobil, sličan onom u kom Brus Vilis taksira u filmu Peti element.

Sva tri spota napravljena su u sklopu kampanje "Digitalna budućnost Srbije" u oktobru i novembru 2019. Sada, kad je proglašen kraj korone, iako o odjavljivanju epidemije nema ni govora, SNS spotovi više nisu futuristički iako se u njima pojavljuju ljudi u skafanderima. Reč je, naravno, o lekarima, ali tu je i predsednik Srbije koji zadivljeno gleda police prepune respiratora i druge medicinske opreme, no, ne da bi se hvalio. Spot SNS-a je antikampanja protiv Saveza za Srbiju koji "samo kritikuje", dok se oni bore sa "nevidljivim neprijateljem".


PARANGAL ZA POTPISE

Prema evidenciji Republičke izborne komisije, do sada je izborne liste za parlamentarne izbore predalo jedanaest pokreta, stranaka ili koalicija. Ostali, naročito oni koji su, poput Pokreta slobodnih građana (PSG), bili rešeni da bojkotuju izbore, pa promenili odluku, još uvek sakupljaju potpise. Od politički poznatijih pokreta, potpise "jure" još i "Dosta je bilo" (DJB) i desničarska koalicija Pokreta Levijatan i Pokreta "Živim za Srbiju" dr Jovane Stojković.

"Lov" na potpise pomalo je komičan. PSG se oslanja na šarm svog lidera Sergeja Trifunovića kom nije teško da stoji na ulici i poziva građane da im daju potpise, pa je na nekoj vrsti turneje po Srbiji. Levijatan se čitave prošle nedelje hvalio kako ljudi stoje u redovima da bi im dali potpise, a onda je 22. maja njihov lider Pavle Bihali pokazao gomilicu papira, tvrdeći da im je poštom stigao 121 potpis i da će do kraja ove nedelje predati listu. Koliko su potpisa sakupili, nije poznato, a rok je 5. jun. Prema saznanjima "Vremena", PSG je prešao pola od potrebnih 10.000 potpisa.

"Dosta je bilo" za sada je viđen samo po centru Beograda, sa štandom koji sele sa ćoška na ćošak.


INTERNET IZAZOV

Na šta će ličiti kampanja u vreme epidemije, tek će se videti. Predsednik Srbije čvrsto je rešen da 30. maja poseti Vranje, trenutno najveće žarite kovida-19, ali još uvek nije do kraja jasno da li će održati miting ili šetati po gradu i obilaziti respiratore. Portal Info Vranjske tvrdi ima saznanja da je reč o mitingu. S druge strane, naredbom ministra zdravlja Zlatibora Lončara broj ljudi koji se može okupiti na javnom mestu, u zatvorenom i otvorenom prostoru, povećan je sa 50 na 100. U naredbi objavljenoj u "Službenom glasniku" 21. maja, navodi se da se zabranjuje javno okupljanje više od 100 ljudi, bilo da je u pitanju zatvoreni ili otvoreni prostor. Dodaje se da prilikom javnih okupljanja moraju biti primenjene sve preventivne mere – rastojanje veće od dva metra i korišćenje zaštitne opreme (maske i rukavice). Prethodno je bilo dozvoljeno da se na javnim skupovima okupi najviše do 50 ljudi.

Info Vranjske pišu o pripremama za miting u Vranju kao o zvaničnom početku kampanje SNS-a, a pominju i procurelu SMS poruku iz koje se vidi da na miting treba da dođe 5000 ljudi, sa sve kvotama iz okolnih mesta, odnosno, naredbom koliko ljudi treba da dođe. Navodno, Vladičin Han i Surdulica moraju da pošalju po 1500 pristalica SNS-a, Trgovište i Bujanovac po 500, Bosilegrad 200 i Preševo 100. Iako informacija nije proverena, poznato je da su i 11. maja, tokom štrajka glađu Boška Obradovića, kada su se pristalice SNS "spontano" okupile, u blizini Doma Narodne skupštine, viđeni autobusi iz Inđije. Uostalom, svaki miting SNS-a podrazumeva dovoženje pristalica iz cele Srbije autobusima.

Međutim, poznato je i da SNS voli da na svoje mitinge "potera" i radnike lokalnih fabrika i javnih preduzeća, a sa Vranjem je to trenutno velika nevolja: put zaraze virusom korona lako je ispratiti u ovom gradu i on je, baksuzno, baš krenuo kroz javna preduzeća i fabrike, poput "Simpa" i "Jumka", koji su do sada bili sigurni rezervoari "mitingaša".

Sve i da mole Vranjance da ih 30. maja ne bude više od sto, Vučić i Srpska napredna stranka imaju razrađen sistem za "spontana" okupljanja, pa neće biti čudno ako predsednik posle tog mitinga ponovi izjavu s početka epidemije, koja se, doduše, tada odnosila na gastarbajtere: "Molili smo naše ljude da ne dolaze. Svi su došli."

Deo predizborne kampanje svakako će se preseliti u digitalnu sferu. Kako bi to moglo da izgleda videlo se 16. i 25. maja kada je Aleksandar Vučić držao onlajn skupove. Svima je jasno da se on nalazio u studiju Televizije Pink, ali "prisustvo" publike otvara brojna pitanja, pre svega organizacione i infrastrukturne prirode. Da bismo to objasnili, moramo da napravimo digresiju i objasnimo kako funkcionišu platforme za ovakva, internet okupljanja.


ZUM, SLEK, DŽINKS I OSTALE ČUDNE REČI

Prvo, virtuelne konferencije, kancelarije, učionice i slično, postoje već neko vreme. Mahom funkcionišu kao i druge platforme za komunikaciju (Viber, Votsap…), od kojih je svakako najpoznatiji Skajp, dugo najpoznatija aplikacija za konferencijski video ili audio poziv, a može da izdrži desetak sagovornika. Kasnije je uveden Skajp Mitings, dodatak aplikaciji, namenjen međusobnom razgovoru nekoliko desetina ljudi.

Sa pandemijom korona virusa, sve te platforme, ulaze u masovnu upotrebu. Naprasno se izdvaja Zum, koji mnogima postaje zamena za kancelariju, jer pruža mogućnosti najsličnije kancelarijskom prostoru. Iako je sve virtuelno, postoji "zajednička soba", ali je moguće razdeliti učesnike po manjim "sobama", baš kao što su zaposleni podeljeni po kancelarijama. Zum omogućava video i audio komunikaciju, korišćenje digitalne "table", prikazivanje prezentacija i slično. U aprilu su se pojavile sumnje u to koliko je Zum bezbedan u smislu zaštite podataka, pa su mnoge kompanije prešle na Majkrosoft Mitings.

Ono što se videlo na Vučićevim onlajn skupovima najviše liči na Zum, ali nije isključeno ni da se radi o nekoj drugoj platformi. Međutim, najvažnije u vezi sa platformama koje omogućavaju video konferencije jeste sledeće: svaka, ali apsolutno svaka, zahteva da bar jedna osoba (ili jedan registrovani nalog) bude domaćin. Drugo, možda još bitnije – ovakvim video-konferencijama može prisustvovati samo ko se prijavi i na svoj lični mejl od pomenutog domaćina dobijete direktan link preko kog ulazite na konferenciju ili skup.

Najskuplji paket Zuma omogućava više od sto učesnika (uz doplatu kompaniji koja je vlasnik može se dobiti koliko god želite učesnika), neograničeno vreme trajanja skupova, druge profesionalne usluge, povezivanje sa drugim aplikacijama i alatkama, snimanje sastanaka bez zauzimanja prostora na bilo kom od uređaja (tzv. klaud servis) i da ne nabrajamo dalje – spisak opcija je podugačak. Mesečno košta dvadeset dolara.

Kod onlajn skupova, praksa je sledeća: organizator objavi najavu i mejl adresu preko koje oni koji žele da učestvuju mogu da se prijave. Ovo je važno jer nijedna platforma ne dozvoljava neograničen broj učesnika u svojoj besplatnoj verziji, a svaka ima cenovnik, odnosno "pakete". Paketi se razlikuju po ceni u zavisnosti od broja mesečnih sastanaka, njihovog trajanja i – broja učesnika. Opet ćemo se vratiti na Zum jer je trenutno najpopularniji – u besplatnoj verziji dozvoljen je samo jedan domaćin, broj učesnika ne može da bude veći od 20, a iako je broj sastanaka neograničen, oni ne mogu da traju duže od 40 minuta. Dakle, ko probije 40 minuta, veza mu se automatski prekida i svim učesnicima domaćin mora da pošalje novi link, kako bi se vratili na skup ili sastanak.

Ljudi koji su viđeni na onim stotinama ekrana kojima je Vučić okružen, dakle, morali su da dobiju direktan link. I tu se stiže do tačke kada pitanja počinju da se roje. Oba Vučićeva onlajn skupa najavljena su na svim društvenim mrežama Srpske napredne stranke, na njegovom ličnom Instagram profilu kao i na Instagram profilu "Budućnost Srbije", na sajtu SNS-a i na sajtu vucic.rs. Međutim, ni u jednoj najavi nije bilo ni mejla ni linka ka platformi na kojoj se skup održava.

Tužno, prljavo i jeftino 2
DA LI JE ZAISTA VAŽNO ŠTA RADE: Republička izborna komisijafoto: sava radovanović / tanjug

Otkud onda oni ljudi na ekranima koji su dvadesetak minuta slušali šta predsednik ima da kaže, a onda mu dugo aplaudirali? Jedina razumna pretpostavka je da, kao kod "oflajn" mitinga, pozivi idu interno, a lokalni odbori dobijaju "kvotu" koliko ljudi moraju da "dovedu", to jest, u ovom slučaju – posade ispred ekrana kompjutera. Na nekim ekranima koji okružuju Vučića vidi se i po dvoje ljudi. Ono što je javnost videla, jeste prenos tog skupa na Fejsbuku (Fejsbuk Lajv), a to ide preko sasvim drugih alatki koje nemaju nikakve veze sa platformama za onlajn skupove. Jer preko Fejsbuk Lajva, na primer, "Vreme" direktno prenosi događaje, ulične proteste, nerede i slično. Ovu opciju imaju apsolutno svi korisnici, kako lični profili, tako i zvanične stranice medija, kompanija i drugih organizacija. Fejsbuk ove prenose automatski čuva, tako da mogu i kasnije da se gledaju, ali i da se skinu kao sirov materijal, pa da se profesionalno izmontiraju i koriste na televizijama, Jutjubu, zapravo, svuda gde može da se okači video format. Opcije direktnog prenosa imaju i Instagram i Tviter, ali Fejsbuk je u razvoju otišao najdalje.

Vratimo se na Vučićeve onlajn skupove. Ono što se moglo da vidi nije bio čak ni Fejsbuk Lajv, nego njemu slična opcija "watch party". Radi sve isto kao Lajv, štaviše, najčešće se zajedno i koriste, samo što se osim prenosa uživo, kao "watch party" može emitovati i ranije snimljen video.

Da sumiramo: Vučićevi onlajn skupovi imali su publiku, ali se ne zna kako je ona tu dospela za razliku od sličnih događaja; ono što se može i sada odgledati, nije se događalo uživo, već je snimljeno ko zna kad. Da sve bude dodatno smešno, ne postoji nijedan razlog propagandne prirode zbog kog bi SNS ovo snimao unapred, osim – lažnog utiska o tehničkom savršenstvu. A zapravo, da je sve išlo uživo, bilo bi ubedljivije i iskrenije. Ali o tome već treba da misle predsednikovi savetnici. Najveća greška, s aspekta digitalne kampanje jeste odsustvo interakcije, ako se izuzme aplauz. Jer, čemu onlajn skup, ako učesnici ne mogu da postave pitanja (naravno, nameštena, pa neće se SNS valjda izlagati iskrenim pitanjima), ili makar da daju komentare, pohvale, "svaka čast, Vučiću" i ostalo iz standardnog repertoara. Uostalom, Džo Bjaden, koji je u trci za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima u SAD pokupio je simpatije birača, zahvaljujući, između ostalog i nekolicini gafova u onlajn obraćanjima (više puta je greškom izašao iz kadra usred govora, nije znao da je već u živom prenosu i slično).


NEVOLJE SA MREŽAMA

Predizborna kampanja koja tek hvata zalet nesumnjivo će dobrim delom biti onlajn. To bi se dogodilo i bez korone, jer kompanije u čijem su vlasništvu velike društvene mreže žele da zarade od svake vrste marketinga, pa i od političkog. Ne treba zaboraviti ni domaći primer pokreta "Dosta je bilo" koji je isključivo putem kampanje na Tviteru i Fejsbuku na prošlim parlamentarnim izborima uspeo da pređe cenzus.

Ali, između ovih i prošlih parlamentarnih izbora, političko oglašavanje na društvenim mrežama doživelo je ogromnu transformaciju koja bi u Srbiji mogla da zakomplikuje život i onima koji izlaze na izbore i onima koji izbore bojkotuju. Objašnjenje je malo komplikovanije za nedigitalnog čitaoca, ali, potrudićemo se da budemo što jasniji. Prvo – Fejsbuk (i Instagram koji je vlasništvo Fejsbuka), Gugl (vlasnik Jutjuba) i Tviter su američke kompanije, a ove godine su i predsednički izbori u SAD. No, zadržimo se samo na Tviteru i Fejsbuku koji su u Srbiji najpopularniji.

Tviter je u novembru doneo odluku da zabranjuje plaćene objave političke sadržine. Ova odluka došla je kao reakcija na seriju skandala sa Fejsbukom. Vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg dva puta je saslušavan u američkom Kongresu, zbog skandala sa "Kembridž analitikom". Maksimalno pojednostavljeno: ako ste na Fejsbuku kliktali na kvizove tipa "Šta ste bili u prošlom životu" ili "Koja ste istorijska ličnost", kompanija "Kembridž analitika" prikupljala je podatke o svemu što kačite na Fejsbuk, profilisala vas i vaše prijatelje, znala vam lokaciju. Imate sreće što niste Amerikanac. Jer, Amerikanci su zahvaljujući podacima koji su o njima prikupljeni, na ovaj način "ciljani", pa su im se pojavljivali politički oglasi koji idu "niz dlaku" njihovim političkim uverenjima. I da još pojednostavimo – to je značajno doprinelo pobedi Donalda Trampa 2016. godine. Naravno, prikupljanje ovakvih podataka je nezakonito, pa je Zakerberg morao da bude dobro propitan. "Kembridž analitika" je izašla na loš glas i u maju 2018. je stavila katanac na vrata. Međutim, Zakerberg, tj. Fejsbuk, doneo je odluku da, za razliku od svih drugih plaćenih oglasa, ne proverava istinitost tvrdnji u političkim oglasima. Ovo partijama ide naruku, jer otvara vrata lažnim vestima, optužbama i ostalim strahotama koje dobro dođu u političkom marketingu. Ali, Fejsbuk je, pre svega zbog izbora u SAD, zabranio sve oglase koji odvraćaju glasače od izlaska na izbore. To dovodi u nevolju one stranke koje pozivaju na bojkot izbora u Srbiji, doduše, samo ako pozivaju na bojkot u objavama koje plaćaju.

A koliko je uopšte plaćenih oglasa na mrežama u ovoj kampanji? SHARE Fondacija u Srbiji radi monitoring oglašavanja na društvenim mrežama i za sada je dala nalaze za sedmicu od 6. do 13. maja: na Fejsbuku je pokrenut 61 oglas 15 političkih aktera. Najviše oglasa pokrenula je koalicija Ujedinjena demokratska Srbija (19), pa Stranka slobode i pravde i njen lider Dragan Đilas (12). Slede Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd i Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca sa po sedam oglasa i PSG sa četiri. Po dva oglasa imaju Srpska desnica, Dveri, Ne davimo Beograd, stranica Dragana Markovića Palme i stranica koalicije Metla 2020.

Analiza pokazuje da SNS nije pokrenula nijedan Fejsbuk oglas na zvaničnoj stranici stranke niti na stranici "Aleksandar Vučić". Međutim, uz sve goreopisano, sa sve pratećom medijskom mašinerijom i platformom Castle (videti "Vreme" br. 1533), njima plaćeni Fejsbuk oglasi i ne trebaju. S tim što vredi napomenuti da naizgled privatne Instagram profile Aleksandra Vučića i Siniše Malog zapravo vode firme specijalizovane za menadžment društvenih mreža.

Sve u svemu, internet kampanja za izbore 2020. biće identična analognoj: tužna, prljava i – jeftina.

Iz istog broja

Kadrovska politika SNS-a – Sećate li se Tomislava Nikolića

Može biti samo jedan

Slobodan Georgijev

Rečnik izbora 2020.

Vodič za sluđenog građanina

Zora Drčelić

Nemačka

Zov sunčanih predela

Nemanja Rujević

Hrvatska

Kontrolirani hrvatski turizam

Miroslav Kuskunović

Grčka

Ko se boji korone još

Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Dosije – Turizam u doba korone

Košmar koji traje

Radmilo Marković

Posledice pandemije po sport

Korona(rni) udar

Uroš Mitrović

Intervju – Nebojša Vladisavljević, autor knjige Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra

Kako smo zaradili Vučića

Nedim Sejdinović

Korona na jugu Srbije

Istina ne stanuje ovde

Gordana Bjeletić

Intervju – Sergej Trifunović

Vlast krade otimajući nam život

A. I

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu