Nestanak Tijane Jurić

Traganje u mraku

Prošlo je deset dana od nestanka do trenutka nastanka ovog teksta, a policija, Tijanini prijatelji i drugovi još nisu našli nikakav novi trag. Po Bajmoku, Subotici i društvenim mrežama priča se svašta, ali u to se ne vredi upuštati, niti praviti nepromišljene paralele sa nekim drugim prethodnim slučajevima; svaki je slučaj nov i jedinstven. Možemo samo da se nadamo najboljem

Piše: Miloš Vasić

Dok se ovi redovi pišu (utorak po podne), petnaestogodišnja Tijana Jurić iz Bajmoka kod Subotice vodi se kao nestala već deseti dan. Devojčica je krenula s društvom i nestala; niko nije ništa ni video ni čuo. Nađena je samo jedna bela patika za koju kažu da je sigurno njena i jedan veštački nokat, ali odatle, iz neposredne blizine sportskog centra u Bajmoku, trag nije vodio nikuda. Kažu i da je imala GSM telefon sa sobom; taj se telefon javljao na više baznih stanica u rejonu Subotice i okoline uobičajenim signalom za prijavljivanje, ali se ne zna je li njime komunicirano. Jedna od baznih stanica je na teritoriji susedne Mađarske, što ne znači mnogo: ako je mobilni uređaj bio podešen da automatski bira prvu raspoloživu mrežu, moguće je da se javio na mađarsku baznu stanicu jer je signal bio jači ili su ovdašnje bazne stanice bile prezauzete; to se događa u pograničnim krajevima.

Traganje u mraku 1
POTRAGA: Tijana Jurić

U takvim slučajevima, kad lice nestane, policija ima razrađene rutinske procedure. U principu se čeka 24 sata od prijave do raspisivanja potrage, na osnovu dosadašnjih iskustava (u tom roku, naime, dobar deo nestanaka pokaže se kao privremen, pa se postupak smatra za ekonomičan). Po isteku tog roka raspisuje se potraga koja se u koncentričnim krugovima širi od teritorijalno nadležne policijske stanice: prvo regionalno, a zatim dok ne obuhvati celu državu, ali i okolne države, ako ima indicija da je nestalo lice možda tamo. U ovom slučaju mađarska granica veoma je blizu, pa je istraga krenula i u tom pravcu.

U ponedeljak je ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović dao naslutiti da "ima novih dokaza" u istrazi o nestanku Tijane Jurić. Boraveći u Bajmoku u utorak, direktor policije Milorad Veljović rekao je da se razmatraju još dve mogućnosti: da je Tijana Jurić slučajno upala u operaciju šverca ilegalnih migranata preko mađarske granice; ili da je granicu prešla lokalnim vozom. Ti vozovi, kaže, imaju nadzorne kamere, ali toga dana nisu bile uključene. Nadzorne kamere na ostalim graničnim prelazima nisu snimile Tijanu Jurić, rekao je direktor Veljović u Bajmoku.

Može se sa određenom izvesnošću pretpostaviti šta policija radi i šta će još uraditi u ovom slučaju. Direktor Veljović kazao je da preko sto policijskih službenika radi na slučaju; veći deo pretražuje teren uz pomoć dobrovoljaca iz civilstva; jedan deo sigurno proverava sva lica koja do sada prolaze kroz krivičnu i prekršajnu evidenciju po uznemiravanju maloletnika i sličnim deliktima; deo sarađuje sa stranim policijskim agencijama. Sama okolnost da su na licu mesta nađene patika i veštački nokat ukazuje da je Tijana Jurić pružala otpor; to bi dalje ukazivalo na visoku verovatnoću da je reč o seksualnom manijaku – nažalost. Policija, naime, u svom operativnom radu primenjuje logički instrument zvani Okamova britva: prvo traži verovatne i uobičajene motive, pa ako ih ne nađe razmišlja o manje verovatnim i neuobičajenim motivima.

Prošlo je deset dana od nestanka do trenutka kad se ovo piše, a policija, Tijanini prijatelji i drugovi još nisu našli nikakav novi trag. Po Bajmoku, Subotici i društvenim mrežama priča se svašta, ali se u svim ovakvim slučajevima svašta priča i u to se ne vredi upuštati, niti praviti nepromišljene paralele sa nekim drugim prethodnim slučajevima; svaki je slučaj nov i jedinstven. Možemo samo da se nadamo najboljem.

Telefon

Da se nije dogodio nestanak Tijane Jurić (15) iz Bajmoka, šira javnost ne bi ni znala da mobilni operateri, u skladu sa važećim propisima, imaju ovlašćenje da lociraju broj (ili aparat) tek 24 sata od prijave nestanka. Kada je broj Tijane Jurić konačno lociran, ispostavilo se da je poslednji put bio aktivan u blizini granice Srbije sa Mađarskom. Taj podatak, međutim, istragu nije odveo nikuda, jer je bilo – kasno. Ovakav ishod je sasvim očekivan, jer svaki korisnik pametnog telefona zna koliko se brzo troši baterija na ovakvim telefonima i da nema telefona te vrste koji će izdržati 24 sata bez dopunjavanja. U tom smislu, možda ne bi bila škodljiva inicijativa za promenu propisa, koja bi omogućila makar roditeljima maloletnika da lociraju telefone svoje dece pre nego što uopšte dođu u situaciju da policiji prijavljuju nestanak.

Paradoksalno (i protivzakonito), internet i platforme za skidanje aplikacija za mobilne telefone obiluju ponudom aplikacija poput "Lociraj ortaka". One omogućavaju korisnicima da na vrlo jednostavan način lociraju bilo koga čiji broj mobilnog telefona poseduju, naravno bez znanja i dopuštenja te osobe.

Kada ukrstimo ta dva podatka, dobijamo situaciju u kojoj su policiji i operaterima, zahvaljujući propisima, vezane ruke, dok sa druge strane, manijaci, progonitelji i dokoni tinejdžeri koriste sve blagodeti modernih tehnologija.


Fejsbuk idiotluk

Kao da to što im je petnaestogodišnja ćerka nestala bez traga nije već dovoljna tragedija, porodica Jurić iz Bajmoka izložena je raznim oblicima maltretiranja, izazvanim pre svega činjenicom da je Tijanin nestanak u žiži interesovanja javnosti.

"Želimo u zamenu za Tijanu Jurić milion dinara, ona je trenutno na bezbednom mestu, ako u roku od 7 dana ne dobijemo pare, polako ćemo krenuti da je mučimo. Novac treba biti uplaćen na sledeći žiro-račun: 160-335001-90. Očekujte nove slike sa lica mesta, Vaši otmičari. Pozdrav", osvanulo je na Fejsbuk stranici "Tijana Jurić – Kako doći do nje?", 31. jula, oko 3 ujutru. Isti tekst napisan je na mađarskom, engleskom, albanskom i francuskom jeziku.

Desetak sati kasnije, osnivači stranice naprasno su promenili izgled strane, skinuli sliku otmičara s detetom i postavili obaveštenje da su to uradili kako bi privukli pažnju javnosti zbog potrage za nestalom devojčicom. "Izvinjavamo se zbog neprijatnosti. Samo smo želeli da privučemo pažnju javnosti. Svim srcem uz Tijanu Jurić", objavljeno je na ovoj stranici. Međutim, nakon nekoliko minuta cela stranica izbrisana je s Fejsbuka i više joj se ne može pristupiti.

Za broj računa koji je ostavljen na ovoj Fejsbuk stranici, ubrzo se ispostavilo da pripada banci Intesa, a da je korisnik samostalna trgovinska radnja "Roštilj kod Fake" iz Sjenice. Dva dana kasnije, zrenjaninska policija, u saradnji sa tužilaštvom, podnela je krivičnu prijavu zbog širenja panike i nereda protiv petnaestogodišnjeg Zrenjaninca koji se na Fejsbuku predstavio kao otmičar nestale Tijane Jurić.

Kako su kasnije otkrili izvori bliski istrazi, maloletnik uopšte nije bio svestan šta je uradio i nije imao nameru da bilo koga ucenjuje, a podatke o broju računa koji je ostavio pronašao je na internetu i to mu se činilo kao dobra šala. "Taj dečak je asocijalan i ne živi u realnom svetu, već sve vreme sedi za računarom i vreme provodi na društvenim mrežama", rečeno je medijima.

Ovakva vrsta terora nad porodicama i žrtvama različitih nesreća relativno je nov fenomen, vezan za široku upotrebu interneta. Samo u poslednje dve godine, u SAD su uhapšene ili osuđene desetine ljudi zbog uznemiravanja ili maltretiranja porodica žrtava u masovnim pucnjavama, poput one u bioskopskoj dvorani u Aurori, Kolorado, ili u vrtiću Sendi Huk u Njutonu, Ohajo. Zlostavljači ovog tipa najčešće potiču iz redova teoretičara zavera, koji žele da "otvore oči" porodicama. Drugu grupu čine "šaljivdžije" poput maloletnika iz Zrenjanina. U aprilu ove godine dvojica takvih iz Vašingtona završili su iza rešetaka jer su u parku snimali režiranu otmicu deteta. Kasnije su tvrdili da su želeli da podignu svest javnosti o opasnosti od dečjih otmica, ali im to nije mnogo pomoglo. Naime, otkriveno je da imaju svoj Jutjub kanal na kom postavljaju klipove po principu skrivene kamere, najčešće sa krajnje neukusnim i uznemiravajućim "šalama".

Nema ozbiljnijih psiholoških studija o tome šta ljude tera na ovakve stvari, ali stručnjaci su saglasni da se radi o sociopatiji, asocijalnosti i nedostatku saosećanja. Sve to simptomi su različitih oblika kako poremećaja ponašanja tako i poremećaja ličnosti. Da sve bude još odvratnije, tabloidi ovih dana izveštavaju da porodicu Jurić opsedaju razni vidovnjaci, astrolozi i vračare. Tu se već ne radi ni o kakvom poremećaju, već o klasičnom beščašću. Ono je pak tipično za sve koji zarađuju na tuđem očaju.

j. gligorijević

Iz istog broja

Tribina nedeljnika »Vreme«

Šta je bolno u srpskim ekonomskim reformama

priredila Tatjana Tagirov

Priče povratnika

Zajednički su tuga, bes i nada

Radoslav Ćebić

Intervju – Konstantin Kosačov

Strateško partnerstvo bez primoravanja

Filip Švarm

Nacrt ugovora sa Etihadom

Otkrivena tajna ministarskog sefa

Slobodan Georgijev

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu