Novi Sad

Toma Zlo, Rade Tenkista i ostali…

Za poslednjih šest godina od kada je novosadski odbor DSS-a postao aktivniji učesnik lokalne političke scene, gotovo nijedan veći gradski skandal nije prošao bez nekog od njihovih članova

Toma Zlo, Rade Tenkista i ostali... 1
POSLEDNJI PODVIG: Pretučeni glumci…

Kada su radikali posle gotovo čitave decenije ponovo došli u mogućnost da formiraju vladu u Novom Sadu, najveće šanse za laskavu titulu skandal-majstora davane su različitim egzotičnim i nimalo naivnim lobi grupama unutar ove stranke. Malo ko je očekivao, radikali verovatno i najmanje, da će njihov novi koalicioni partner, sada raspušteni odbor Demokratske stranke Srbije (DSS), za samo nekoliko godina uspeti da obori sve zabeležene rekorde u skandalima. Nema mnogo stranaka u Novom Sadu čiji se pojedini članovi dovode u vezu sa pretnjama da će se politički protivnici gaziti tenkovima, negiranjem odgovornosti za izazivanje saobraćajne nesreće, nezapamćenom pljačkom gradskog Muzeja, nepotizmom, koketiranjem sa ekstremističkim pokretima, pretnjama organizatorima EXIT festivala, premlaćivanjem glumaca… Po aroganciji i bahatom ponašanju pojedinih lokalnih funkcionera ove stranke prevaziđeni su socijalisti i radikali iz svojih najmračnijih dana.

Toma Zlo, Rade Tenkista i ostali... 2
…i Tomislav Knežević

MIKAVICA CASE: Da se nešto "iza brda valja" novosadska javnost mogla je naslutiti već tokom leta 2001. godine, kada je tadašnji član DSS-a Rade Marinkov zapretio vojvođanskim autonomašima da će tenkovima udariti po njima. Za stožer tadašnje gradske i pokrajinske vlasti, DS i LSV, ova izjava bila je više nego dovoljna da se pokrene proces izbacivanja DSS-a iz izvršnih struktura vlasti. Njihovu odluku dodatno je olakšala činjenica da je tada bio u toku politički rat između Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića. Na taj način DSS odlazi u opoziciju, a Rada Marinkov dobija nadimak – tenkista! U tom trenutku na čelo gradskog odbora, posle samo šest meseci stranačkog staža, dolazi profesor istorije Dejan Mikavica. Prvi njegovi javni nastupi su zapravo žestoke kritike protiv tadašnje lokalne vlasti u Novom Sadu. Istovremeno, odbor postaje veoma blizak crkveno-nacionalnim organizacijama poput Obraza i "Svetozar Miletić" (njihovo delovanje Skupština Vojvodine je zabranila). U tom periodu potpisniku ovih redova tadašnji potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin rekao je da "Mikavica u svojim istupima preteruje, kao i da se rukovodstvo ove stranke prevarilo u proceni imenujući ga na čelo novosadskog odbora". Međutim, namerno ili ne, centrala stranke i pored pojedinih zahteva starijeg članstva ništa nije preduzela. U međuvremenu, afere su počele da se ređaju. Kao kandidat za gradonačelnika Novog Sada, Dejan Mikavica svojim javnim nastupima učestvuje u kampanji usmerenoj protiv čelnih ljudi EXIT festivala koja kulminira njihovim privođenjem. Mikavica do danas nije objasnio zašto mu je među prioritetima u "njegovom obračunu sa korupcijom u Novom Sadu" bio festival EXIT a ne brojne ratno-profiterske, zavičajne i razne druge veoma uticajne lobi grupe i udruge. Samo nekoliko meseci kasnije novosadski DSS sa Mikavicom na čelu, suprotno zvaničnom stavu centrale, "skida mrak" postoktobarske Srbije i stupa u lokalnu koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom.

Centrala odgovara isključenjem vođe odborničke grupe Rade Marinkova iz stranke, raspuštanjem novosadskog odbora i uvođenjem privremene uprave. Ali i pored ovih poteza koalicija sa radikalima ostaje, a raspušteni odbor nastavlja rad na manje-više isti način i sa istim ljudima. Kao ilustracija novih starih odnosa može se navesti primer nikog drugog do isključenog Rade Marinkova, koji se i sada može videti na svim stranačkim proslavama, koktelima i prijemima koje organizuju komunalna preduzeća bliska DSS-u. Nakon formiranja vlasti sa radikalima, kadrovima DSS-a ukazuje se prilika da građanima Novog Sada predstave svoje upravljačke i organizacione kvalitete kroz pet komunalnih preduzeća, Muzej grada i Pozorište mladih. Izuzev Parking servisa, sva ostala preduzeća od 2004. godine kada se vlast konstituisala bila su do danas predmet optužbi za nepotizam, nestručnost, obračun sa političkim neistomišljenicima, nenamensko trošenje novca… Drago Njegovan, direktor Muzeja Novog Sada i kum Dejana Mikavice, ostaće upamćen po činjenici da je u vreme njegovog mandata Muzej opljačkan a iz njega odnesena dela za koja se tvrdi da pripadaju opusu Rembranta i Rubensa.

Na konstataciju da se to moglo dogoditi svima može se postaviti pitanje: zašto baš njemu?

I pored povremenih iskakanja "sporednih igrača", u središtu medijske pažnje ipak ostaje Dejan Mikavica. Javnost je od njega zahtevala da odgovori kako uspeva da istovremeno obavlja funkcije predsednika upravnog odbora Srbija gasa, savetnika generalnog direktora SPENS-a, šefa Katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu i republičkog poslanika. Nakon toga usledila je saobraćajna nesreća za koju je, prema tvrdnjama policijskog izveštaja, odgovoran Mikavica jer je službenim vozilom (iako je bila nedelja ujutro) prošao kroz crveno svetlo. Tom prilikom jedna žena je teže povređena. Arogancijom i tvrdoglavim odbijanjem policijske verzije tog događaja Mikavica dodatno pogoršava svoje loše odnose sa većinom medija. Ubrzo nakon toga Mikavica se nalazi u središtu još jedne afere, kada je optužen za potpisivanje računa za ručak na ime komunalnog preduzeća sa kojim nema nikakve veze.

Tokom svih pomenutih afera centrala DSS-a, izuzev samo formalnog ali ne i suštinskog raspuštanja odbora, uglavnom se držala po strani i nijednog trenutka nije javno kritikovala propuste niti se ogradila od loših poteza svojih članova. Četvoromesečni štrajk zaposlenih u Pozorištu mladih protiv direktora Tomislava Kneževića, ali i premlaćivanje trojice glumaca, konačno je naveo centralu DSS-a da povuče konkretne poteze.

RASPLET: Glumac Tomislav Knežević je posle informativnog razgovora u policiji i dve krivične prijave koje je protiv njega pokrenula novosadska policija i zvanično isključen iz DSS-a. Knežević je svojim katastrofalnim odnosom prema štrajkačima uspeo ne samo da ujedini gotovo celokupnu javnost protiv sebe već i da konačno navede centralu DSS da se uključi u lokalne skandale. Naime, stranka je na prethodnim republičkim izborima u Novom Sadu osvojila oko deset odsto glasova i taj rezultat svakako želi da očuva na predstojećim lokalnim izborima koji se očekuju na jesen. Afere u kojima se funkcioner ove stranke optužuje da je podstrekivao na brutalno premlaćivanje glumaca, a drugi funkcioner (Miroljub Ljesnjak) nema baš jasan odgovor na pitanje šta je sa radikalom Igorom Mirovićem (direktor Zavoda za izgradnju grada!?) tražio u policiji neposredno nakon tuče u pozorištu, nimalo nisu potrebne stranci koja se priprema za lokalne izbore. Ne treba zaboraviti da je gradska kasa Novog Sada po veličini odmah iza republičkog i beogradskog budžeta i sa svojih oko 120 miliona evra jedan od najvećih a samim tim i najslađih političkih zalogaja. U tom svetlu treba tumačiti i najavu formiranja novog novosadskog odbora ove stranke koje se očekuje najkasnije do proleća. Za očekivati je da će se najodgovornije funkcije prepustiti nekompromitovanim članovima kako bi se nedavno zabeleženi rezultat zadržao. Na taj način gotovo izvesno se zadržava i šansa za učestvovanje u vlasti u Novom Sadu. S kim? Za stranku koja je na lokalu istovremeno u koaliciji sa SRS-om, DS-om, SPS-om i LSV-om… to pitanje odavno nije važno. Sve zavisi od ponude…

Iz istog broja

Dobrovoljni penzioni fondovi

Učenje naroda

Zoran Majdin

Srpsko-ruska diplomatija

Moskovska tišina

Momir Turudić

Na licu mesta

Beli dvori čaglavički

Tamara Skrozza

Skupštinski život

Dan prvi – Kosovo

Milan Milošević

Kolektivni portret Skupštine

Lepša Srbija

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Portret – Borka Vučić, najstarija poslanica

Miloševićeva blagajnica

Dimitrije Boarov i Dokumentacioni centar "Vreme"

Vreme uspeha

Biznis

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu