Tako su govorili u Skupštini 2

I DALJE DELUJE SIGURNO – POČETAK IZGRADNJE "JUŽNOG TOKA": T. Nikolić, I. Dačić, A. Vučić, Z. Mihajlović i D. Bajatović

foto: fonet

Tako su govorili u Skupštini

Piše:  

Rasprava o Zakonu o podeli besplatnih akcija (25. decembar 2007)

Dušan Bajatović, SPS: NIS vredi više od četiri milijarde evra

Vi kažete da ukupan raspoloživi novac za isplatu bonusa za zakup preduzeća iznosi, pa spominjete šest preduzeća, za NIS 100 miliona, Telekom 160, EPS 220, JAT 11, Aerodrom četiri miliona i Galeniku 17 miliona.

Ako ove cifre predstavljaju 2,5 odsto od onoga što vi mislite da vrede ova preduzeća, slušajte me dobro, gospodo poslanici, vredeće vam ove cifre, ako je ovo 2,5 odsto, dakle, ukoliko je 2,5 odsto od NIS-a 100 miliona, to znači da NIS vredi četiri milijarde. Ko je to procenio? Smatram da vredi više. Mogu da dokažem da vredi više. Sa tržištem, sa pravima i daj bože sa ruskim Plavim potokom i sa ovim geografskim položajem Srbije, NIS vredi mnogo više.

Mlađan Dinkić, G17 plus: Dve milijarde evra početna cena za 51 odsto NISa

Moram da kažem da se s vama slažem da NIS vredi više od četiri milijarde evra. Moj predlog Vladi će biti da početna cena, ako se donese odluka o privatizaciji 51 odsto kapitala NIS-a, bude dve milijarde evra za 51 odsto, što znači da početna cena bude toliko da to bude kvalifikacija, a da se onda, u postupku javne aukcije, svi oni koji prođu kvalifikaciju i ponude ovu minimalnu cenu, mogu javljati da se ta cena diže, kao u slučaju Mobtela 063, i onda će tržište odrediti i videćemo kolika je stvarna tržišna cena NIS-a.


Rasprava o Predlogu zakona o potvrđivanju naftnogasnog sporazuma sa Rusijom (5. septembar 2008)

Čedomir Jovanović, LDP: Ovo ni Milošević ne bi uradio

Mi samo pitamo Vladu kako je mogla da započne pregovore sa Ruskom Federacijom a da ne zna koliko vredi imovina o kojoj pregovara? Zašto Vlada sada radi procenu vrednosti NIS-a kada je prethodno preuzela kroz protokol obavezu da taj NIS proda 51 odsto za 400 miliona?

Naftna industrija Srbije je samo jedan segment ovog sporazuma. Drugi je taj čuveni gasni aranžman. Pominje se magistralni pravac, toga nema u Sporazumu. Govori se da će se formirati kompanija koja će biti najmanje 51 odsto vlasništvo ruskog partnera, ali se istovremeno kaže da će poslovnu politiku te kompanije u apsolutnoj meri voditi upravo ta ruska strana. U članu 8. se kaže da pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada ruskim učesnicima. Gde ćemo skladištiti svoje strateške rezerve u gasu? Ko će formirati cene? Onaj ko upravlja kompanijom. Znači, nema potrebe da dajemo ovom sporazumu smisao koji nema.

Tako su govorili u Skupštini 3
Osnivačka skupština Srpske narodne partijefoto: fonet / ap

Rečeno je da će ta kompanija poštovati zakone naše zemlje, ali u ovom sporazumu stoji da će ta kompanija biti registrovana na onom mestu o kome se dogovore oni koji tu kompaniju formiraju, ne piše da će biti registrovana u Srbiji. Možda će biti registrovana u Švajcarskoj, možda će biti na Kipru, možda u Moskvi, ali nema garancije da će to biti učinjeno u Srbiji.

Mi nismo čak ni videli procenu vrednosti o kojoj se polemiše, koju je izradila "Dilojt i Tuš". Mi znamo samo jednu procenu koja je pravljena, mislim 2006. godine, na zahtev Vlade, to je radio Meri Linč i Rajfajzen. Mi smo dovedeni pred svršen čin. Na tako nešto nas je dovela neodgovorna vlada, vlada koja je imala različite aršine u različitim situacijama.

U jednom trenutku je rekla da je ekonomska strategija ove zemlje takva da mi moramo pristati na odnos 51:49, zaboravljajući da je pritom sama definisala energetsku strategiju razvoja ove zemlje, u kojoj je rekla da je interes svih interesa zadržavanje vlasti većinskog vlasništva u energetskom sektoru u svim kompanijama, EPS-u, NIS-u. Većinskog vlasništva, toga danas nema. Ovakav sporazum nijedna zemlja nije potpisala do sada.

U slučaju eventualnog spora između dve ugovorene strane, između Republike Srbije i Ruske Federacije, validna je isključivo verzija sporazuma na ruskom jeziku. Ovakva odredba je nezamisliva u modernim međudržavnim političkim ili komercijalnim odnosima. Ona je zapravo izraz onog vremena koje se opisivalo kao kolonijalno doba.

To Slobodan Milošević nije radio. Ovo što su radili Koštunica i Boris Tadić, ni Milošević nije uradio. Vrlo dobro znamo zašto smo klekli pred Rusijom. Klekli smo zbog Kosova.

Hajde da analiziramo sve ovo što se nalazi u sporazumu, pa da kažemo u 1. tački da predloženi sporazum predviđa da ubuduće kompanija i ruska strana ima najmanje 51 odsto vlasništva, ali i apsolutnu kontrolu svih resursa koji se nalaze pod tom kompanijom, apsolutnu kontrolu.

Kolika je rudna renta na nalazišta gasa i nafte u Vojvodini? Tri odsto. Koliko je u Rusiji? Sedamdeset odsto. Rusi će ovde raditi ono što ne mogu da rade u svojoj zemlji i nisu oni odgovorni za to. Svako ko se bavi biznisom traga za što većim profitom i što manjim troškovima, pa onda ovo treba nazvati poklonom.

Na kakav način mi možemo da utičemo na trasu tog gasovoda, na izradu tog gasovoda, na bilo šta u tom gasovodu? Mi smo se odrekli obaveznog odobrenja. Koja se zemlja oko nas toga odrekla? Nijedna.

Je l’ možemo da dobijemo odgovore na tih nekoliko jednostavnih pitanja? Neko od vas predstavnika Vlade neka nam to da. Kako je utvrđena cena od 400 miliona za NIS? Možda je i ona prevelika, samo nam recite kako ste došli do 400 miliona, kako je utvrđena ta cena? Kako je procenjeno da je 500 miliona investicija, ovo što je dovoljna kompenzacija za potcenjenost NIS-a. Robne kuće smo prodali za 350 miliona, ne državi, nego privatniku. Geneks smo prodali za 120 miliona. NIS, sa celim tržištem, sa izvorima nafte, sa izvorima gasa, sa izgrađenom infrastrukturom, za 400 miliona. Kako smo došli do toga?

Šta se dešava sa rudnim bogatstvima ove zemlje? Kolika je rudna renta, zašto se sporazumom Srbija vezuje za postojeću situaciju? Nikada više mi nećemo moći to da promenimo. Zašto državni monopol srpskih kompanija menjamo za državni monopol ruske kompanije?

Velimir Ilić, Nova Srbija: Nemojte da se igramo sa Rusijom

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu jedan veoma ozbiljan sporazum koji život znači za Srbiju za narednih 100 godina.

Međutim, mi se vrlo neodgovorno ponašamo. Sada počinjemo neke naše priče kada je šta bilo, kako i smatramo na taj način da ćemo dobiti neke sitne političke poene.

Znamo da su Rusi u gasnoj industriji gazde i ne možemo se sa njima tako ponašati, potpišemo ugovor, odemo na najvišem državnom nivou, i bio sam presrećan što sam potpisao taj ugovor u Kremlju, imao sam čast, i Vlada je bila jednoglasna, sva ministarstva su dala saglasnost, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ekonomske odnose, da je to ugovor stoleća za Srbiju.

Kada je došlo na Vladu, kada se obrazložilo, kada smo razgovarali sa Rusima, kada se donela odluka da magistralni gasovod prođe kroz Srbiju, kada je izračunato, bar naše službe iz naftne industrije su izračunale da od tranzita godišnje imamo 200 miliona evra. Da će se zaposliti hiljade ljudi. Da se planira najveća gasna elektrana u jugoistočnoj Evropi u okolini Niša, da će ona otkloniti deficit električne energije u čitavom delu Evrope, Grčke itd. Da to za Srbiju život znači, da će biti najveće rezerve gasa u ovom delu Evrope u Srbiji, da će Srbija biti tu 49 odsto vlasnik.

Druga stvar, Rusi su nam dali pogodnosti što će se potpisati u drugom delu, nadam se veoma brzo, jer je trebalo u izbornom ćutanju da potpišem, takav je bio dogovor, drugi deo gde ćemo dobiti privilegije u snabdevanju nafte i gasa koje su oko 20 odsto. Znači, oslobađanje poreza, jer ruska kompanija ulazi u Srbiju i postaje suvlasnik naše kompanije, tako da ćemo imati najjeftinije energente u Evropi.

To mnogo znači za naše građane, za našu privredu, jer ćemo izaći sa nizom proizvoda na evropska tržišta, znatno povoljnije od drugih proizvođača.

Molim vas, kao šef poslaničke grupe NS-a, podržaću ovo sa obe ruke, jer ovo je život za Srbiju i ovde nema nikakve politike. Ovo je za nas nešto što moramo prihvatiti. Molim vas da ove procese ubrzamo i da sve ovo do kraja dovedemo i da završimo posao kako to dolikuje. Da od naših prijatelja Rusa ne stvaramo neprijatelje, da se ne igramo sa njihovim državnim vrhom, jer to smo, sa najvišim našim vrhom Srbije, tada dogovorili u Moskvi, bio sam prisutan tom sastanku gde su tadašnji premijer i predsednik Srbije dali obećanja, rokove, sve se dogovorili i nemojmo se sada vraćati na početak i počinjati neke naše interne rasprave.

Tako su govorili u Skupštini 4
A ŠTA SAD: Dve cevi pokraj Šajkašafoto: đorđe arambašić

Aleksandra Jerkov, LSV: Zašto prijatelji ne plate punu cenu?

Vi ste govorili o tome da smo mi protiv ovog sporazuma, protiv sporazuma sa Rusijom. Ne, Liga socijaldemokrata Vojvodine nije protiv sporazuma sa Rusijom. Naravno da je protiv sporazuma sa Rusijom pod ovim uslovima, sklopljenim bez tendera, uz nepoštovanje privatizacionih zakona ove zemlje, nepoštovanje ekološkog zakonodavstva Srbije, uz dopuštanje da druga država na teritoriji jedne suverene države kakva je Republika Srbija uspostavi monopol bez mogućnosti da kontrolišemo svoje rezerve nafte, po ceni koja je nekoliko puta ispod tržišne cene na koju je procenjena Naftna industrija Srbije.

Vi nas ovde optužujete da zakeramo, citiram, zakeramo, i svaku sitnicu tražimo u ovom sporazumu. Nije zakeranje, gospodine Iliću, to što neko insistira da se poštuju zakoni ove zemlje. Za vas koji mislite da je u redu kraduckati, možda za vas i jeste zakeranje. Kakvi su nam to prijatelji, gospodine Iliću, koji nas ne poštuju, koji nas ponižavaju, koji ne poštuju naše zakone i Ustav, kakvi su to prijatelji koji žele da njihova država na teritoriji naše države uspostavi monopol? Kakvi su to prijatelji ako ne nude socijalni program? Kakvi su to prijatelji ako ne nude ekološki program? Kakvi su to prijatelji ako za nešto što je procenjeno na 1,4 milijarde evra nude 400 miliona evra?

Balint Pastor, SVM: Ovako bi mogla i Kina da traži da joj poklonimo EPS

Malo je čudno što će kod izvođenja određenih radova imati obavezu da organizuju javni tender, što je naravno u redu, pošto je maksimalno u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, a za prodaju Naftne industrije Srbije nije potrebno organizovati tender, bez obzira na činjenicu što se tako direktno krše Zakon o privatizaciji i Uredba o prodaji društvenog kapitala metodom javnog tendera.

Kada bih želeo da budem ciničan, pošto svi mi znamo zbog čega se daju ovakvi uslovi ruskoj strani, mogao bih da kažem da na osnovu ovog sporazuma, posle ratifikacije ovog sporazuma, opravdano bi mogla i Narodna Republika Kina i Indonezija da očekuju od srpske skupštine, od Narodne skupštine Republike Srbije, da im poklonimo ili EPS ili neko drugo javno preduzeće. To je jednostavno nepojmljivo i to je jednostavno nemoguće i zbog toga ne možemo glasati za ovaj sporazum.

Nenad Popović, DSS: Najbolji energetski sporazum

Zahvaljujemo potpredsedniku Đeliću i ministru Škundriću za dolazak, ali zaista smatramo da je ovo istorijski dan za Republiku Srbiju, dan kada ratifikujemo najbolji energetski sporazum, najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija potpisala u poslednjih 40 godina, i smatramo da je prisustvo premijera Cvetkovića neophodno. Premijer Cvetković je prisustvovao potpisivanju samo jednog običnog memoranduma o razumevanju u Kragujevcu sa Fijatom u vreme predizborne kampanje, a nije našao za shodno da prisustvuje ovom velikom događaju. Da podsetim, potpisivanju ovog sporazuma u Kremlju prisustvovali su i predsednik Tadić i tadašnji premijer Koštunica.

Ovo je najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija, na sreću, dobila. Imali smo sreće što smo u jednom trenutku imali izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom i što ovaj gasovod nije prošao kroz Rumuniju. Bilo je pitanje: Rumunija ili Srbija. Kroz Rumuniju bi im bilo jeftinije. Kroz Srbiju smo dobili ovaj sporazum zahvaljujući prijateljstvu sa Rusijom i mi na tome treba da im budemo zahvalni.

Dušan Bajatović, SPS: Spremam se za nove funkcije

Imamo li mi neku drugu cevku od Nabuka, ili onog tamo što ide u Nemačku, pa će da prođe kroz Srbiju? Nemamo. Možemo da pričamo samo o ovom aranžmanu. Prvo je pitanje da li ga hoćemo ili ga nećemo. Da li će Rusija da štiti svoje interese? Naravno da hoće. Da li u ovome ima političkog aranžmana sa Rusijom? Da, ima i nije motivisan samo KiM. Probaću samo neke stvari da uvedem u priču.

Prvo, samo da kažem nekoliko stvari koje možda ne znate. Pripremam se za neke funkcije, što mi je drago, pa da vam kažem.

Znači, šta je suština? Nije tačno da je Banatski Dvor najveći po kapacitetu za smeštaj gasa.

Recimo, postoji ležište u Mokrinu koje je pod pritiskom, tu su 40 godina bile najveće eksploatacije gasa u bivšoj Jugoslaviji, recimo, koje sada može da skladišti i pet puta veće količine nego Banatski Dvor.

Nama trenutno, po podacima iz EPS-a, treba hitno skoro pet milijardi grinfilda u elektroprivredu, 4,5 milijardi zahteva obnova tzv. sovjetskih tehnologija. Za gasni aranžman sa ovim elektranama ide skoro pet milijardi. Saberite to, to je 15 milijardi u naredne četiri godine. Ponudite nešto bolje. Ja sabrao, Jovanoviću. Ako ne znaš, da ti nacrtam. To je suština i taj gasni aranžman prati Ruska banka, koja ima 370 milijardi evra u portfoliju banke. To je suština stvari.

Prema tome, ako govorimo o bilansu NIS-a, možda je taj profit, gospodine Jovanoviću, bio 100 miliona, ali kada gledate strukturu tog profita, on je zasnovan na kursnim razlikama, zasnovan je na naftnoj renti koja se ne plaća jer je domaća nafta nekih 600-700 hiljada tona po 40 dolara, a trebalo bi da bude 100 i nešto, jer ste tako pomagali NIS-u da ostane ekonomski živ, pa ćemo videti šta ćemo s tim.

Dakle, kada izbijete kursne razlike, kada izbijete naftnu rentu, kada oduzmete koliko je objektivno država oštećena i kada to obračunate i pridodate u bilans stanja rezervi NIS-a, količinu benzina od 86 oktana, koji ne znam da li možete da izvezete još u Albaniju, onda taj bilans NIS-a izgleda sasvim drugačije.

Nada Kolundžija, DS: Od NISa je mnogo značajniji strateški aranžman

Sa našeg stanovišta, merili smo ne šta je trenutni interes, već šta je strateški interes Srbije, i na osnovu toga smo se opredeljivali i na osnovu toga nemamo nikakvu dilemu da ono što možda trenutno ne izgleda kao najpovoljniji aranžman, strateški gledano, kroz dugi niz godina pred nama, jeste dobar aranžman za Srbiju.

Ono što je za nas takođe važno jeste – s kim se sklapa, opet sa stanovišta interesa Srbije, ovaj ugovor. Sklapa se sa jednom zemljom koja je Srbiji strateški važna, ne samo po ovom pitanju, nego i u političkom smislu i u ekonomskom smislu ima posebnu važnost za Republiku Srbiju.

S druge strane, kad razmišljamo sa kojom kompanijom sklapamo ovakav sporazum, takođe je od presudne važnosti da sklapamo sa jednom od najmoćnijih kompanija na svetu. Dakle, ovo nisu ugovorne strane koje su igrači 3, 4. ili 5. reda. Mi ovde pravimo aranžman sa nekim ko je jedan od najvažnijih ili najvažniji igrač na sceni Evrope kada je u pitanju energija.

Opet, za one koji kažu da je nešto premalo, kada god su drugi govorili da je nešto bilo prodato za premalo para, uvek smo odgovarali – za onoliko za koliko je bilo moguće.

Mislim da smo u ovom slučaju, praveći jedan širi aranžman koji se ne tiče samo NIS-a, nego je mnogo značajniji strateški, zapravo napravili dobar izbor za Srbiju.

Vjerica Radeta, SRS: Da završavamo, počinje Jelena Janković

Svi naši poslanici su iznosili, pre svega, naš iskonski i nepromenjen stav o neophodnosti saradnje sa Ruskom Federacijom u svakom pogledu i na svim poljima, pa i kada je u pitanju Predlog zakona o kojem se danas govorilo. Nismo potrošili sve vreme koje nam stoji na raspolaganju prema Poslovniku, ali zbog činjenice da u 20 časova ili minut-dva pre toga počinje prenos teniskog meča naše Jelene Janković, svesni da većina građana Srbije želi da prati taj meč, naravno i svi mi koji smo u ovoj sali, završavamo raspravu po ovoj tački dnevnog reda, a u nastavku se vidimo po sledećim tačkama. Hvala lepo.

Izvor: otvoreniparlament.rs

Nova partija na političkoj sceni Srbije

Osnivačka skupštini Srpske narodne partije (SNP) održana je 4. decembra u Belekspo centru u Beogradu. Na radnom delu osnivačke skupštine usvojeni su program i statut partije, a za predsednika je izabran privrednik Nenad Popović, bivši potpredsednik Demokratske stranke Srbije. "Naš glavni cilj je ozdravljenje nacionalne ekonomije, jer nema ispunjenja naših nacionalnih i državnih ciljeva sa najmanjom platom u regionu", rekao je tom prilikom Popović, koji je preduzetnike i male privrednike nazvao "herojima Srbije", zahvaljujući kojima penzioneri primaju penzije, lekari plate, majke dečje dodatke. "Poručujem vam – u Srpskoj narodnoj partiji imaćete najvećeg saveznika u borbi za vaše interese", istakao je Popović.

Popović je naglasio da je nezaposlenost danas najveći problem u Srbiji i da zato za SNP "nema prečeg zadatka od sprovođenja ekonomskih mera koje će omogućiti da svaki građanin ima posao". "Gradićemo našu partiju na isti način kao što želimo da gradimo Srbiju. Ona mora da bude u isto vreme i moderna i tradicionalna. I nacionalna i demokratska. I državotvorna i pragmatična. Da ne zaboravlja prošlost, ali da gleda u budućnost", rekao je Nenad Popović.

On je istakao da je SNP stranka evroskeptika koja Evropi kaže "da", ali da je protiv ulaska Srbije u EU jer to danas nije ni u ekonomskom ni u bilo kom interesu Srbije. "Evropa i njen doprinos svetskoj civilizaciji, njene formule reda, organizacija, efikasnost, pravosuđe, ekonomija – za to kažemo – da", dodao je Popović. Naveo je i da ne postoje dve bliže nacije od Srbije i Rusije, "koja je danas najveći zaštitnik nacionalnih interesa Srbije, ekonomskih interesa". "Moramo voditi iskrenu i otvorenu politiku prema Moskvi", smatra Popović.

Vojislav Mihailović je na skupštini poručio i da će se SNP zalagati za očuvanje identiteta Srba u regionu, veze matice i dijaspore, a da će posebno brinuti o Srbima u Crnoj Gori. Dodao je i da strateški interes Srbije mora da bude prosperitet Republike Srpske i poštovanje Dejtonskog sporazuma.

Na skupštini se čulo i da SNP hoće Srbiju u kojoj se cene znanje, obrazovanje i moralne vrednosti, da će prioritet socijalne politike SNP-a biti rešavanje problema starih i osoba sa posebnim potrebama, da reformu zdravstvenog sistema treba uraditi po ugledu na Rusku Federaciju, a posebno je naglašena važnost slobode medija u srpskom društvu.

Svečanom delu skupštine prisustvovali su, između ostalih, ambasadori Ruske Federacije i Belorusije, Aleksandar Čapurin i Vladimir Čušev, kao i predstavnici ambasada Kine, SAD, Slovačke i Irana.

R. V.

Iz istog broja

Intervju – Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije

Od lošeg ka gorem

Tatjana Tagirov

Polemika – Odgovori Viktoru Ivančiću (2)

Volja, živci i vreme

Muharem Bazdulj

Polemika – Odgovori Viktoru Ivančiću

Namerno slepilo

Dragoljub Žarković

Raspolaganje tuđom mukom

Bez stida i srama

Tamara Skrozza

Intervju – Ivana Vukašević, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju

Začarani krug azilnog sistema

Mirko Rudić

Rezultati fiskalne politike

Kuda ide solidarni porez

Gordana Bulatović, BIRN Srbija

Digitalizacija

Koliko košta jasna slika

Zoran Majdin

Porodični zakon

Zabranjeno batinanje

Ivana Milanović Hrašovec

Kultura sećanja – Zločin u Štrpcima

Put bez povratka u vozu broj 671

Miloš Vasić

Odustajanje od "Južnog toka"

Dogovor, nada i šta je bilo posle

Radmilo Marković i Dokumentacioni centar "Vreme"

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu