Politički život

Tabloidni rijaliti u režiji vlade 1

ZIMI, ZAMI, ZUM: Bivši i sadašnji ministar policije, I. Dačić i dr N. Stefanović

foto: fonet

3. 9. 2014. / 14.19

Tabloidni rijaliti u režiji vlade

Publika, iako već iskusna u konzumiranju fingirane stvarnosti s dna kace, opet nije sigurna šta je tu režirano, a šta stvarnost. Jedva da neko i stigne da pročita da je broj vozila GSP-a na beogradskim ulicama smanjen za deset odsto, ili da načuje nešto o najavljenim štrajkovima prosvetara, partijskom zapošljavanju, konačnom dogovoru o smanjenju penzija

Ovo s Vučićem, Dačićem i "krizom vlade" metastaziralo je u opskurnu TV formu poznatu kao – lažni rijaliti. To je ono kada angažovani amateri glume stvarnost koja obično prethodi nekom crnohroničnom raspletu "muž zaklao ženu preljubnicu", "ubila svekra zato što je hteo da je siluje" i tome slično. U početku svetina nije bila sigurna da li su te vike, psovke i hvatanja za gušu stvarni ili nisu, i gledanost je rasla valjda u nadi da je sve odistinski, ali je Republička radiodifuzna agencija (RRA) pritisnuta pozivima nekolicine zabrinutih roditelja "pokvarila priču" zatraživši da se na kraju svake epizode napiše gledaocima da je sve, u stvari, bio igrani program. Epizode našeg političkog kvazidokumentarca s mnogo emocija, intriga, psovki, pa čak i fizičkih obračuna u najavi, pišu se u tabloidima, a angažovane političare s vremena na vreme ponese atmosfera uključenog mikrofona pa izgovore ono što u scenariju i ne piše i odmah se ujedu za jezik. Kao što je vicepremijera Ivicu Dačića pre neki dan baš ponelo pa je grdno opsovao i svašta izgovorio na račun "Kurira", SNS-a, premijera Vučića i ministra policije Nebojše Stefanovića, a sve zbog jednog ordena od metar i po čiji je vlasnik, priča se, bio Slobodan Milošević lično. Pošto se pokajao i izvinio, Dačić je još i zakasnio na let za Berlin pa se premijer opet strašno iznervirao i sve tako to. Publika, iako već iskusna u konzumiranju fingirane stvarnosti s dna kace, opet nije sigurna šta je tu režirano, a šta stvarnost pa – guta. Jedva da neko i stigne da pročita da je broj vozila GSP-a na beogradskim ulicama smanjen za deset odsto u danu kad su deca krenula u školu, ili da pokuša da pronađe vest o tome kako u Obrenovcu ima bar jedan čovek zadovoljan naknadom za kuću koju je uništila poplava, ili da načuje nešto o najavljenim štrajkovima prosvetara, partijskom zapošljavanju, konačnom dogovoru o smanjenju penzija i koječemu još. Koga je briga za to kad je u Nemanjinoj 11 šef diplomatije opsovao mater šefu policije? A šef policije posle obećao da će "svom prijatelju premijeru" savetovati da nervoznog psovača otpusti iz vlade?

Premijer Aleksandar Vučić je kao kakav vrhovni žrec posle svega, za onaj drugi tabloid, "Informer", izjavio: "Bavim se samo državnim problemima, gledam samo kako da u ovu zemlju dođe što više investicija. Nisu mene građani birali da se volim sa ovim ili onim, pa ni sa Dačićem. Sa njim sarađujem na najbolji mogući način u interesu države. I tačka na svaku dalju priču." I mada bi svetina mogla da razume Vučićevu "tačku" kao upozorenje na kraju lažnog rijalitija da je sve u stvari bio igrani program, to nije omelo "Kurir", da nastavi sve to muljanje u glibu i kalu tabloidnih igrarija. Tako je vikend protekao u redovnom prepucavanju Ivice Dačića i Tomislava Nikolića ko će kome biti konkurencija na sledećim predsedničkim izborima, a ponedeljak je opet osvanuo u kalkulacijama o Borisu Tadiću kao prvoj zameni Ivice Dačića u nekoj novoj rekonstruisanoj Vučićevoj vladi, koja evo, samo što nije, do Nove godine, a to je koliko prekosutra.

AFERA ORDEN: Sve je, dakle, počelo kada je novinar "Kurira" pozvao vicepremijera Ivicu Dačića, aktuelnog šefa srpske diplomatije, da prokomentariše informaciju po kojoj je u sefu MUP-a godinama skrivan orden Jugoslavije koji je dobio Slobodan Milošević, što će reći, i za Dačićevog vakta u MUP-u. I onda je Dačić iznenađen, besan, ljut i povređen, dosta glasno, tvrde, rekao ovako: "Je l’ znaš da se priča da će naprednjaci da vas ugase do Nove godine?! Ko će onda da vam ostane? Da li znaš kakve sam ja sve napade zbog vas trpeo! Došao sam vam na proslavu rođendana, nije vam bio niko od naprednjaka, a vi im uporno idete niz dlaku. Znaš kakve sam packe posle trpeo od Vučića? Je l’ vam tu priču dao Nebojša Stefanović?! Sad ću da ga zovem da mu se naje*em majke! Što mi ovo radite? Čime sam to zaslužio? Sad vam je Nebojša super? Ma je*em vas sve."

Nije vicepremijer rekao ništa novo. Odavno je naime poznato, samo se ne priča toliko javno i glasno, kako to sve u Srbiji funkcioniše između vlasti i medija. Ko su čiji novinari i ko hoće koje novine da gurne pod led. I zašto. I kako su novine, tabloidne ili one druge samo plastični pištolj kojim jedni drugima pred očima zamahuju ovi i oni političari, na zadovoljstvo uspaljene mase.

Zato bi ispad Ivice Dačića u "Kuriru" ma koliko bio tragikomična poslastica za čaršijska prepričavanja, trebalo ozbiljno shvatiti baš kao i nedavnu tragediju u Omahi, SAD, kada je policija greškom upala na snimanje rijalitija i otvorila vatru u nameri da spreči navodnu pljačku u restoranu brze hrane. Ubijeni su član ekipe TV rijaliti programa i "osumnjičeni", koji je kod sebe imao plastični pištolj. Jer, ono što je Dačić izgovorio u afektu jeste dokaz na tacni, ogoljena slika, krupni plan funkcionisanja medija i vlasti u Srbiji, gde je mnogo plastičnih pištolja u igri, ali se nikad ne zna kada će opaliti pravi.

LET ZA BERLIN: I taman kad je sve, činilo se, leglo, jer se vicepremijer Dačić pošteno izvinio, što se ono kaže "i kao čovek i kao komunista", tabloidne najave krize u vladi su nastavljene. Ovog puta zato što je šef diplomatije, kako je preneo tabloid "Informer", zakasnio deset minuta na aerodrom pred polazak u Berlin. Ponovo je svetini bila bačena sočna koska za glodanje. Em što je ovaj zakasnio, em što je premijer hteo da poleti bez njega. Tabloidni rijaliti je nastavljen dramom na Surčinu: "Premijer juče ujutro tačno u osam naložio da se zatvore vrata i da državni avion poleti bez šefa diplomatije. Avion već krenuo ka poletnoj stazi kada se u poslednji čas pojavio Dačić. Vučić besan i zbog medijskog ispada lidera SPS-a." ("Informer", 28. avgust) Saznalo se čak ponešto i o Dačićevom metabolizmu.

Nije, naime, neobično ni, ako hoćete, novinarski neopravdano to što se takva vest o Dačićevom kašnjenju pojavila na naslovnoj strani novina, ali je zanimljivo nešto drugo. Živimo u državi u kojoj se svakodnevno stvarni interes javnosti da zna – vešto eskivira, zabašuruje, odlaže, nalaze se silna opravdanja zašto nešto (poput ugovora sa Etihadom) ne može da bude objavljeno, ili bude objavljeno samo delimično. Ovde vlastodršci obožavaju mistifikacije, poverenik za informacije ima pune ruke posla jer je ovo jedna krajnje netransparentna vlast. Dakle, ono što jeste javni interes teško se obelodanjuje. Ono što, u svojoj biti, nije javni interes, a detalji u vezi sa državnim letom za Berlin i nisu, jer Vučić ipak nije otputovao bez Dačića – to smo saznali odmah. Ovde mediji služe da diskredituju političare za račun nekih drugih političara, a postoji sasvim transparentna potreba vrha SNS-a, da kažemo Vučića, da na svakom koraku i u svakoj prilici javno ponizi Ivicu Dačića i predstavi ga kao jednog ne mnogo vrednog, usporenog političara koji je iz dana u dan sve umorniji i nesposobniji da se bavi poslom koji mu je poveren. I, ruku na srce, Dačić mu svesrdno olakšava u tome. Da l’ je to pitanje metabolizma ili umora, zato što se, po uputstvu premijera Vučića, nije odmarao van Srbije, kao neki, to je već neka druga priča.

PREDSEDNIČKE AMBICIJE: Taman tu, u Turskoj, počinje priča o Dačićevim predsedničkim ambicijama. Zašto u Turskoj? Zato što se predsednik Tomislav Nikolić odmarao u Turskoj. E sad, za one koji se pitaju kakve su to nebuloze i kakve veze ima Nikolićevo letovanje sa Dačićevim predsedničkim ambicijama, valja naglasiti da je Dačić samo odgovarao na novinarsko pitanje. Dakle, da prokomentariše izbor Nikolićeve destinacije za odmor valjda zbog tursko-bosansko-kosovskih odnosa, što je u ovom trenutku najvažnije i od najvišeg javnog interesa da saznamo, je l’ te, šta Dačić misli o tome. Šef diplomatije je rekao da na to treba da odgovori predsednik jer je on odabrao Tursku, dodavši da na odmoru nije bio četiri godine, i da je poslušao savet premijera da se godišnji odmori provode u Srbiji dok zemlja ne izađe iz krize, ali "svako neka radi po sopstvenim željama", zaključio je on.

E, to je, priča se, bila kap u prepunoj čaši Dačićevih prozivki na račun Tomislava Nikolića, da li za svoj ili za račun Aleksandra Vučića, to je sad već hamletovsko pitanje. Jer se već duže vreme ne razaznaje koje to poteze šef diplomatije povlači sebe radi, a koje za Vučića. Uključiv i psovanje majke šefu policije.

Kako god, i Nikolić je morao da odgovori na – u ovom momentu krucijalno i dakako, od javnog značaja – pitanje novinarke Federalne TV BiH da li je tačno da mu je Ivica Dačić najozbiljnija konkurencija na narednim predsedničkim izborima. I predsednik je, što zbog one Turske, što zbog učestalih izjava SPS-ovaca da će Dačić jednog dana biti predsednik Srbije, morao da stavi tačku na sve te spekulacije, kad ga je novinarka već lepo pitala: "Ako u drugoj godini mog mandata neko počne da priča da će biti predsednik Srbije, onda nešto s njim nije u redu."

Po istom onom "Kuriru" kojeg je onako ljuto psovao samo neki dan ranije, Dačić je poslao poruku predsedniku Nikoliću, opet, razume se, "odgovarajući na novinarsko pitanje": "Nejasna mi je njegova nervoza nakon što sam najavio da ću biti kandidat na predsedničkim izborima. Čak nisam ni rekao da ću pobediti. SPS je uvek imao kandidata i šta je tu sporno. Kad je on mogao da traži vanredne parlamentarne izbore u drugoj godini mandata vlade, zašto ne može da se govori o predsedničkim izborima? Neukusno je da se u bosanskim medijima priča o tome, i to u vreme kad se ceo svet trese zbog bojazni od rata."

I tako, izgleda da se Dačić umorio od toplog zeca, špalira sa šibama kroz koji prolazi svakodnevno. Politička čaršija nagađa da mu je možda baš Vučić namenio predsedničko mesto. Ipak se Hašim Tači onako lepo zahvalio i Dačiću i Vučiću na svemu što su uradili za Kosovo uz pomoć Brisela, Vašingtona i Berlina. Možda, na Nikolićevu žalost, i bude tih predsedničkih izbora. Važno je samo koga će vrhovni žrec podržati.

Iz istog broja

Međunarodni sajam šljiva u Osečini

Mokro i suvo

Dragan Todorović

Užičani, dan posle

Slatko bez vode

Ivana Milanović Hrašovec

Intervju – Ivan Simič, bivši direktor Poreske uprave i predsednik Udruženja poreskih savetnika

Nikad nisam razumeo ministra Krstića

Radmilo Marković

Previranja i sukobi u arapskom svetu

Malo ubistvo među prijateljima

Momir Turudić

Portret savremenika – Boris Tadić

Stari glumac u »novom filmu«

Tamara Skrozza

Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu

Primiće nas u EU kad budemo kao oni

Goran Svilanović

Telekomunikacije

Ima li besplatnog rominga

Zoran Stanojević

In memoriam – Mirko Tepavac (1922–2014)

Odlazak druga Belog

Dokumentacioni centar "Vreme"

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu