Bosna i Hercegovina

12. 11. 2008. / 15.05

Svetska kriza, a Bosna je mirna

Stranih ulaganja na tržištu nema gotovo godinu dana, štediše povukle 250 miliona evra, banke najavljuju povećanje kamatnih stopa na kredite

Svetska kriza, a Bosna je mirna 1
ZA 300 KEKA: Radnička klasa BiH

Posledice svetske finansijske krize postale su vidljive kada su se početkom oktobra širom Bosne i Hercegovine stvorili redovi štediša koji su vadili svoje depozite iz banaka. Za samo nekoliko dana podignuto je 81 milion konvertibilnih maraka u Federaciji BiH i 17,4 miliona u Republici Srpskoj. Konačan bilans dignutih para je, prema podacima Centralne banke BiH, 500 miliona maraka – otprilike nešto više od 250 miliona evra. Građani u bankama drže, inače, oko šest milijardi maraka. Paniku je možda potpalila finansijska kriza, ali i friška sećanja na izgubljenu staru deviznu štednju koju potražuje, još uvek neuspešno, nekoliko hiljada građana Bosne i Hercegovine. Tome treba dodati i generalno nepoverenje građana (ovog puta sasvim opravdano) u (ne)sposobnost ovdašnjih predstavnika vlasti da se nose s finansijskim cunamijem.

Prva reakcija na povlačenje novca iz banaka došla je od guvernera Centralne banke BiH Kemala Kozarića, koji je na fin način upozorio javnost da povlačenje para iz banaka u realnosti znači da će biti teže dobijati kredite, da će oni biti manji, a kamatne stope veće. Prva akcija došla je ne od strane vlada, već Agencije za osiguranje depozita, koja je dala predlog da se poveća iznos osiguranih depozita sa 7500 KM na 15.000 KM , što bi iznosilo oko 7500 evra. Druga akcija koja bi trebalo da osigura likvidnost banaka takođe dolazi od strane Centralne banke, a odnosi se na smanjenje obaveznih rezervi za banke sa 18 na 14 odsto, čime bi se likvidnost banaka povećala na 727 miliona konvertibilnih maraka.

Za sada je to jedina implementirana odluka – predlog za osigurani iznos depozita, Nikola Špirić, predsedavajući Saveta ministara BiH, "razmatra" nakon povratka iz Vašingtona, a konačan rezultat bio je da su se svi usaglasili sa predlogom, koji još nije sproveden u realnosti. Premijer Vlade Federacije BiH Nedžad Branković izjavljuje da BiH zahvaljujući svojoj "izolaciji" može da preživi postojeću krizu, te da "u našem modelu oporavka možemo biti jedno lijepo i prosperitetno društvo".

Prva nejasnoća u izjavi jednog od najodgovornijih ljudi u državi jeste "izolacija". Većina banaka koja radi u BiH je stranog porekla (Raiffaisen, Hypo-Alpe-Adria, Intese itd.) Njihov eventualni pad na domaćem tržištu mogle bi da pokriju banke matice u Evropi, ali logično pitanje, na koje bi svaka vlada morala da ima odgovor, jeste – šta ukoliko padnu banke matice, što u trenutnoj situaciji nije isključeno? Za BiH bi to direktno značilo smanjenje proizvodnje koja se u velikoj meri oslanja na kredite. Stranih ulaganja na tržištu nema gotovo godinu dana, što je dovelo do pada vrednosti emitovanih deonica.

Takođe nije baš najjasnije o kakvom modelu oporavka premijer govori. Banke najavljuju povećanje kamatnih stopa na kredite (mogućih 12 odsto), uprkos upozorenjima iz Centralne banke da je "prošlo vrijeme visokih profita" te da bi banke, između ostalog, trebalo da se oslanjaju na unutrašnje rezerve i smanje troškove. Povećanje kamatnih stopa će, prema procenama pojedinih stručnjaka, prvenstveno uništiti tržište nekretnina, koje je gotovo jedino iole profitabilno. Prodaja stanova je praktično stala. Iako su cene kvadrata pale u poslednje vreme, i dalje su nerealne – u centru Sarajeva se trenutno kvadrat ceni i do 4000 KM (oko 2000 evra). U Bijeljini se kvadrat kreće od 1000 do 1800 maraka, dok je cena u Banjoj Luci od 1300 maraka na periferiji do 2500 u centru. Sa većim kamatnim stopama, ali i sa porastom inflacije, većina građana neće moći da vraća stambene kredite, što će takođe izazvati nove ekonomske potrese u zemlji. Nikome nije jasno da li i kakav plan vlada ima za rešavanje ovog potencijalnog problema. Verovatno nikakav.

Pad potrošnje smanjuje i prihod od PDV-a, koji čini osnovu budžeta svih vlada u BiH. Budžet Federacije BiH za 2009. godinu biće smanjen za 350 miliona maraka, dok se trenutno vodi rasprava oko državnog budžeta BiH. Dok Savet ministara traži smanjenje predviđene cifre, Ministarstvo finansija i trezora odbija da izradi novi nacrt budžeta, jer bi se time prema njihovoj tvrdnji ugrozili "kapitalni projekti" koji BiH vode ka NATO-u i Evropi. Mera koja je, međutim, sigurna, jeste povećanje stope PDV-a sa 17 na 23 odsto, od januara 2009. godine. Vredi podsetiti da je i sa stopom od 17 odsto Federacija BiH pred bankrotom, a da su plate državnih službenika povećane (ponovo) u poslednja dva meseca, te da su i do osam puta veće od prosečnih plata običnih smrtnika. No, to je valjda Brankovićeva vizija "lijepog i prosperitetnog društva"…

Iz istog broja

Makedonija

Turobne prognoze

Siniša Stanković, novinar skopskog nedeljnika "Globus"

Sabor Srpske pravoslavne crkve

Patrijarhov zavet

Momir Turudić

Hrvatska – Akcija »Balkan Express«

Sisačka veza

Miloš Vasić

Ratni zločini

Jeziva istina i njeno zataškavanje

Tamara Skrozza

Vreme uspeha

Biznis

Tamara Skrozza

Intervju – Miroslav Miletić, generalni direktor Bambija

Kako potrošač kaže

Jelena Jorgačević

Valjevo – potraga za đeneralom Ratkom Mladićem

Ni slike, ni razglednice

Dragan Todorović

Odgovori na svetsku finansijsku krizu

Teže je upravljati nego obećanja davati

Milan Milošević

Rezultati ponovljenih lokalnih izbora

Napredni naprednjaci i stabilne demokrate

Vera Didanović

Intervju – Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta i predsednik konsultantske i revizorske kuće Dilojt

Srbiji je potrebna pomoć Evropske unije

Momir Turudić

Siva ekonomija

Ko to tamo pravi rakete

Zoran Majdin

Slovenija

Libor u laškom pivu

Igor Mekina

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu