VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi 2

Svet nije stao u Moskvi

Katakter propalog puča je izvestan, uzroci takođe, verovatno i posledice – Sovjetski Svez ide dalje

Prvi put na web-u

Svet nije stao u Moskvi 4

Samo 61 čas, od ranog jutra u ponedeljak 19. avgusta, do kasne večeri u sredu 21. avgusta, trajala je neizvesnost: Šta je sa Gorbačovom? Da li će osmočlani "Državni komitet za vanredno stanje" uspeti da poništi sve što je Gorbačov uradio za šest godina, a što je svuda u svetu poznato kao perestrojka, glasnost i novi način mišljenja? Predstoji li drugi hladni rat?

Odgovor su, pre svega, dali Moskovljani. Dvadeset i prvog avgusta na ulicama glavnog sovjetskog grada poraženi su tenkovi sovjetske armije u dosad najozbiljnijem pokušaju da se restaurira gotovo već zaboravljeni totalitami, stlajinistički režim. Tenkovi iste armije koja je istog dana pre 23 godine na ulicama glavnog českoslovačkog grada skršila "Praško proleće", drugi ozbiljni pokušaj demokratizacije društva u zemljama realnog socijalizma.

KULTURA SEĆANJA: Puč puču, a sahara njet

Takođe, možete pročitati: KULTURA SEĆANJA – DVADESETA GODIŠNJICA – 73 SATA TOKOM KOJIH SE RASPAO SSSR >
Puč puču, a sahara njet

, << VREME | BR 1077 | 25. AVGUST 2011. SVET)

Kako je propao pokušaj državnog prevrata avgusta 1991. u Moskvi koji je ubrzao raspad SSSR, šta je posle bilo sa njegovim učesnicima i šta o tome kažu njihovi potomci

Podudarnost sa datumima je puka slučajnost, ali to nisu i sredstva kojima se pokušavao zaustaviti točak istorije – tenkovi, vojska, sila. Sličnosti sa tadašnjim češkoslovačkim i današnjim sovjetskim liderom ponajviše su u ciljevima koji se mogu označiti jednom reči: reforma. Aleksandar Dubček tada nije uspeo ni sa reformom, nije uspeo ni da ostane na vlasti. Mihail Gorbačov je iz temelja protresao uspavanog džina, pa iako sa reformama nije daleko stigao, uradio je bar toliko da je jedan državni udar koji je, pre svega, imao za cilj vraćanje prošlosti, jednostavno nemoguć. Pučisti su ponajviše potcenili raspoloženje naroda – ne toliko prema Gorbačovu, koliko prema mogućnostima koje im je otkrio, potcenili su duh demokratije koji, jednom pušten iz boce, teško može ponovo da se u nju vrati.

TAKTIČKE GREŠKE: Ipak, nije sasvim izvesno kako bi se završio ovaj pokušaj državnog udara da su pučisti bili organizovaniji, veštiji, odlučniji. Iako su im na čelu stajali iskusni šefovi najmoćnijih sovjetskih institucija – armije, KGB-a i policije – Jazov, Krjučkov i Pugo, poneli su se kao poslednji amateri. Mnoge okolnosti u pripremama i samom državnom udaru još nisu poznate, ali je sasvim jasno da je ‘njihova najveća greška što odmah nisu uhapsili predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Jer, on je bio opasan protivnik bar koliko i Gorbačov.

Prema jednoj američkoj analizi, pučisti su napravili i niz taktičkih grešaka što se njihovim prethodnicima nije dešavalo kada su obarali istočnoevropske vlade. Svoje prave namere pokušali da prikriju pozivajući se na ustav, pa su i lansirali vest da je Gorbačov podneo ostavku "iz zdravstvenih razloga"; suviše kasno su uveli policijski čas i tako omogućili stotinama hiljada ljudi da demonstriraju protiv njih; pučisti su ukinuli domaći avionski saobraćaj, ali ne i međunarodni; oni nisu prekinuli telefonske veze sa Moskvom, pa su tako, između ostalog, omogućili Jeljcinu i Ševardnadzeu da nesmetano telefonski saobraćaju sa mnogim zapadnim liderima, a stranim dopisnicima da šalju svoje izveštaje.

U nabrajanju taktičkih grešaka pučista – a sigurno to nisu sve – u objašnjavanju propalog državnog udara, ipak, treba stalno imati na umu suštinske razloge kraha "Državnog komiteta za vanredno stanje": jednostavno, prošlo je vreme kada su ljudi bili spremni da bez velikog roptanja progutaju nekoliko vrućih parola. Ako ništa drugo, perestrojka je probudila demokratski duh naroda koji je – uprkos teškom životu i ne malom razočaranju zbog često nedovoljnih i polovičnih mera – u kritičnom trenutku znao za koju stranu treba da se opredeli.

Odbijen ultimatum

Predsednik Gorbačov je na konferenciji za štampu opisao najdramatičniji trenutak 73-časovnog zatočeništva:

"Tog trenutka bilo mi je jasno odakle vetar duva i da to neće biti nimalo lak razgovor. Zato sam odmah otišao da o svemu obavestim porodicu. Rekao sam da se, i meni lično, može dogoditi svašta, da me mogu ucenjivati, ali da ja neću pristati ni na kakve ucene i iznuđivanja ako reč bude o glavnom – o političkom kursu. Članovi moje porodice su mi rekli ono što sam i očekivao: da se slažu sa mnom i da moje držanje treba da bude stvar moje odluke. Posle ovog kratkog porodičnog savetovanja, odlučio sam da pridošlice pozovem da se popnu k meni, ali su se oni bili već sami pozvali. Predvodio ih je Boldin. Odmah sam bio suočen sa ultimatumom: da svoja predsednička ovlašćenja prenesem na potpredsednika Genadija Janajeva…"

To se najbolje videlo u spremnosti radnika da prihvate Jeljcinov poziv na generalni štrajk, ali i u nespremnosti vojnika da slepo slušaju komande koje su upućivale na obračun sa narodom. Major tamanske divizije Jevdokimov, koji je u prvim časovima udara svojih deset tenkova postavio kao zaštitu pred moskovsku Belu kuću, sedište ruskog parlamenta iz kojeg je dejstvovao Boris Jeljcin, možda je pravi heroj protekle drame. Ali i on je samo jedan od onih – i u vojsci – koji su naučili drugačije da misle.

Na šta su pučisti računali? Pre svega, sigurno, na tri, i dalje, ključne poluge sovjetskog društva: armiju, KGB i Partiju. S pravom su računali i na nezadovoljstvo naroda bednim životnim standardom, pravim privrednim haosom, ogorčenjem zbog učestalih nacionalnih sukoba. Oni su zasigurno računali i na činjenicu da su mnogi iz raznoraznih razloga, bili razočarani Gorbačovom.

Nobelovac Andrej Saharov je neposredno pred smrt 1989. rekao da "opasnost nije u tome što bi Gorbačov eventualno mogao da padne, već da sledi takvu politiku da nam više ne bi stalo do toga da li ga ima ili nema". Prošle zime, pa i u proleće ove godine, neodlučnost Gorbačova da se jasno opredeli za reformski kurs koji je sam pokrenuo kao da je dostigla vrhunac. Neuspeh ekonomske reforme bio je više nego očigledan, a Gorbačov kao da je sve više klizio u naručje konzervativaca i dogmatičara, svih onih koji su se bojali promena i zbog svog privilegovanog položaja. Istovremeno, jedan po jedan, iz njegovog tima ispadali su najverniji saveznici, ljudi koji su inicirali i perestrojku i glasnost – Eduard Ševerdnadze, Jegor Jakovljev, Stanislav Šatalin.

LOŠ IZBOR: Umesto njih Gorbačov se tvrdoglavo okruživao ljudima u koje je, očigledno, takođe imao puno poverenje – Jazov, Krjučkov, Janajev, Lukjanov. Čak se suprotstavljao javnom mnjenju i poslanicima Vrhovnog sovjeta kada su, na primer, bili protiv izbora Janajeva na mesto potpredsednika. A to su upravo ljudi koji su pokušali da mu dođu glave. Gorbačov sada priznaje grešku u odabiranju "svojih ljudi".

Veliki minus sovjetskom predsedniku bio je i sukob sa Borisom Jeljcinom koji je tek poslednja dva-tri meseca nešto splasnuo jer su obojica videli, ili bar naslućivali, odakle im preti prava opasnost. Tako je postignut dogovor da se konačno potpiše sporazum o savezu koji je iz temelja trebalo da izmeni postojeću državnu strukturu. Svečani čin zakazan je za 20. avgust. Samo naivni mogu da veruju da je slučajnost što je državni udar izveden dan ranije.

Krajnje neverovatno zvuči i verzija, kojoj se priklonio i svetski šahovski prvak Gari Kasparov, da je u državni udar umešan i – Gorbačov. Po jednom objašnjenju, on je izazvao pučiste kako bi povećao svoju popularnost, po drugom, znao je da se udar priprema, ali nije reagovao kako bi se oslobodio najljućih protivnika.

Priča o neuspelom puču ne bi bila potpuna ako se ne bismo podsetili i na neke vrlo ozbiljne najave takvog čina. Bivši ministar inostranih poslova Ševardnadze učinio je to još decembra prošle godine, Aleksandar Jakovljev, bivši član Politbiroa i jedan od tvoraca perestrojke – prošlog petka. Vraćajući partijsku knjižicu, on je rekao da staljinistički deo partijskog rukovodstva priprema puč.

Priče o mogućem državnom udaru već mesecima kolaju po svetu, ali je ipak i za takvu obaveštajnu silu kao što je američka CIA, on došao kao iznenađenje. U Vašingtonu se sada tvrdi da su "nadležni" predviđali samo dalje Gorbačovljevo popuštanje i ustupanje centralne vlasti republikama. Pretpostavljalo se, čak, da bi Gorbačov bio spreman da Partiju još više gurne na margine odlučivanja, pa se pominjala i mogućnost da bi – kao što je to uradio i Jeljcin – mogao da napusti Partiju, da se stavi na čelo novog, ujedinjenog demokratskog pokreta. I da, u svakom slučaju, suviše radikalne, da su – kao što se "odrekao" socijalističkih zemalja Istočne Evrope – odriče socijalizma, kao i oni koji su mislili da su sve promene koje dopušta i nedovoljne i prespore. Svi su izgledi da dileme više neće biti.

U četvrtak, po povratku u Moskvu, Gorbačov je nagovestio velike kadrovske promene u vrhu Partije, dodajući da nikakvog "lova na veštice neće biti". Takođe je rekao da povratka na staro ne može biti, čak i to da se u promene mora ići smelije i energičnije. Uz ovo, sada mnogo jasnije programsko opredeljenje, vredno je citirati još jednu njegovu misao: pokušaj udara nije doneo samo nevolje; ovaj događaj pomogao je svima da shvate vrednost i značaj zajedničkih demokratskih inicijativa, Nema nikakve sumnje u to da će ugovor o novom savezu biti uskoro potpisan, da će to sigurno označiti kraj starog Sovjetskog Saveza i nastajanje nove državne organizacije koja treba da okupi svih sadašnjih petnaest republika, ili bar njihov najveći deo.

Priča o 61 času koji je potresao svet i onome što mu je prethodilo nije potpuna bez reagovanja sveta na ove događaje. Za stav Zapada koji se, baš kao i Gorbačovljeva česta neodlučnost, kretao od pune moralne podrške i gromkih aplauza, do oklevanja da se to pretoči u konkretnu, značajnu ekonomsku pomoć, možda je karakterističan i uvodnik "Njujork tajmsa" objavljen odmah posle puča: "Juče se u SSSR zaustavio svet! Državni udar protiv Mihaila Gorbačova možda baš i nije bio iznenađenje, ali je, ipak, šokantan. Velika pogodba koju su zagovarali neki zapadnjaci u cilju pomoći sovjetskim reformama možda nikada ne bi funkcionisala, ali sada svetu preti teški gubitak…"

Zapadu se mora priznati, a to je učinio i Gorbačov po povratku u Moskvu, da je gotovo jednodušno bio protiv pučista. I SAD i Evropska zajednica reagovali su brzo i efikasno i nema sumnje da je i to omogućilo povratak Gorbačova u Moskvu. Zapad će sada na miru moći da preispita svoju dosadašnju politiku koja se svodila na to da Sovjeti sami moraju da učine odlučujući korak u uvođenju tržišne privrede, pa da onda put Moskve krenu dolari i marke. Zapad će. takođe, morati da se opredeli ko mu je bliži i miliji – Boris Jeljcin ili Mihail Gorbačov.

Ali, te dileme su sada manje značajne. Za Zapad, za svet, ponajviše za Sovjetski Savez, najvažnije je da se u Moskvi 19. avgusta svet nije zaustavio.

61 čas koji je potresao svet

Pokušaj obaranja sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova trajao je ukupno 61 čas, od trenutka kada je agencija TASS u ponedeljak ujutro saopštila da je on "nesposoban da obavlja svoje funkcije zbog zdravstvenih razloga" do srede uveče kada je sovjetski šef države krenuo s aerodroma Simferopolj na Krimu, nazad u Moskvu.

Ponedeljak 19. avgusta

U 3.20 časova po Griniču – TASS je saopštila da je predsednik Gorbačov "nesposoban da obavlja svoje funkcije zbog zdravstvenih razloga" i da ga je, "u skladii sa članom 127 Ustava", zamenio potpredsednik Genadij Janajev. Vanredno stanje je proglašeno na rok od šest meseci. Vlast je preuzeo "Državni komitet za vanredno stanje", kojim predsedava potpredsednik Janajev.

Predsednik Rusije Boris Jeljcin osuđuje "desničarski, reakcionami i antiustavni državni udar" i poziva na civilnu neposlušnost.

Krajem prepodneva demonstranti se okupljaju na Trgu Manjež, u blizini Kremlja. Jeljcin iz ruskog parlamenta, blokiranog oklopnim vozilima, poziva na generalni štrajk. Izašavši nakratko, on se sa jednog tenka obraća grupi demonstranata.

Američki predsednik Džordž Bus upozorava da bi "antiustavno obaranje" predsednika Gorbačova moglo imati "ozbiljne posledice" po američko-sovjetske odnose.

Vanredno stanje je proglašeno u Lenjingradu, a zatim u Moskvi.

Janajev izjavljuje: "Mihail Gorbačov se trenutno nalazi na Krimu, gde se odmara od premorenosti. Nadamo se da će nakon oporavka moći da ponovo preuzme svoje fiinkcije i da ćemo nastaviti politiku započetu 1985. godine".

Bivši šef diplomatije Eduard Ševardnadze poziva na nenasilan otpor. Rudarski baseni u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji štrajkuju.

Francuski predsednik Fransoa Miteran izjavljuje da sva zapadna pomoć "koja nije povezana s autentičnim demokratskim reformama treba da bude obustavljena". Britanski premijer Džon Mejdžor izjavljuje da je Gorbačov žrtva "pravog, klasičnog državnog udara".

Utorak 20. avgusta

Oklopna vozila – njih 180 – približavaju se Lenjingradu, čiji je reformistički gradonačelnik Anatolij Sobčak pozvao na bojkot odluka novih vlasti i na generalni štrajk. Oko podneva vise od 100.000 ljudi demonstrira na Trgu Zimskog dvorca.

Tokom popodneva, Jeljcin poziva 50.000 demonstranata okupljenih u Moskvi da imaju poverenje u armiju. On kaže da "hunta neće proći".

Sreda 21. avgusta

Demonstranti bacaju kamenje i "molotovljeve koktele" na oklopna vozila koja su se probila kroz jednu od barikada u Moskvi. U sukobima oko ruskog parlamenta život gubi pet osoba, medu kojima je i jedan Amerikanac.

Estonija, a zatim i Letonija, proglašavaju nezavisnost.

Rukovodstvo sovjetske Komunističke partije traži od Janajeva da mu se omogući da odmah sretne Gorbačova.

Tokom jutra, vojne snage smanjuju svoje prisustvo na strateškim mestima u Moskvi.

Sovjetsko Ministarstvo odbrane odlučuje da u kasarne povuče snage iz oblasti u kojima je proglašeno vanredno stanje. Ukida se cenzura u sredstvima javnog informisanja, a zatim i policijski čas u Moskvi.

Oko 17 časova članovi "Državnog komiteta za vanredno stanje", beže avionom. Janajev je, navodno, ostao u Kremlju.

Prezidijum Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza proglašava kao "ilegalno" smenjivanje Gorbačova – saopštava TASS.

U 19.19 časova po moskovskom vremenu Mihail Gorbačov kreće s aerodroma u Krimu za sovjetski glavni grad.

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

KATERINA BERTINI

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – “Put u bespuće”

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Branko Milanović

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje “srpske istine”

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Milan Milošević

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Jelena Jorgačević

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

“Oluja”, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču”

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

“Vreme” kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.1000 | 4. MART 2010

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu