Globalni izazovi i terorizam u 2021.

Svet na prekretnici 2

RATOVANJE 2021: Ko će prvi dobiti vakcinu

foto: max becherer / the advocate via ap

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Televizijski gledalac navikao je da već decenijama brojne krizne događaje i apokaliptične slike stvarnosti vidi najpre na ekranu, da bi nakon toga gotovo "iskopiranu" situaciju umetničkog doživljaja iz filma doživeo u realnom životu. Još je Oskar Vajld krajem 19. veka znao da kaže da život imitira umetnost, ali na prelazu 20. u 21. vek stvari su se ubrzale i u Holivudu: imali smo tako filmove sa smrtonosnim zarazama, terorističkim napadima, sajber kriminalom i drugim nekontrolisanim užasima, koji su se, sa velikog platna, ubrzo "preselili" na ulice naših gradova, dok su razne "nemoguće misije" promptno bivale pretočene u društvenu zbilju.


PANDEMONIJUM KORONE I RAT VAKCINAMA

"Globalni izazovi poput epidemije mogu se prevladati samo globalnim naporima", poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel, naglasivši da bi svaka zemlja trebalo da ima pristup vakcini. "Cilj je raspodeliti dve milijarde doza vakcine do kraja 2021. godine", rekla je još šefica vlade u Berlinu. Ovakva, naizgled plemenita retorika najmoćnije liderke Evropske unije kosi se, međutim, sa situacijom na terenu. Naime, šačica najbogatijih zapadnih zemalja, polazeći od svojih najsebičnijih interesa, razgrabila je lavovski deo svih vakcina protiv korona virusa koje su do sada proizvedene, pa će najsiromašnije zemlje sveta morati da čekaju mesecima, a možda čak i godinama, kako bi imunizovale svoje ugroženo stanovništvo.

Brojne međunarodne nevladine organizacije, poput Amnesti internešenela ili Oksfama, upozoravaju da neće biti dovoljno vakcina za sve, a njihova analiza pokazala je da su bogate zemlje kupile dovoljno doza da vakcinišu stanovnike svojih zemalja po tri, pa i više puta. Jedno od mogućih rešenja ponudio je Međunarodni savez za vakcine, koji je pozvao farmaceutske gigante koji rade na razvijanju cepiva protiv kovida 19 da podele sa drugima svoje tehnologije i znanje kako bi se obezbedile milijarde neophodnih doza. Znajući, međutim, o kakvim potencijalnim profitima se radi, teško da će arogantna farmakoindustrija pristati na tako nešto u najskorije vreme.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na društvenim mrežama objavila da će vakcinacija u zemljama EU početi krajem ove godine, 27, 28. i 29. decembra, jer se očekuje da zvanični regulator, Evropska medicinska agencija (EMA), već ovih dana dâ zeleno svetlo za vakcine američke kompanije Fajzer i nemačke Biontek. Iako je i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije prošle sedmice dala saglasnost za uvoz vakcina upravo ovih pomenutih proizvođača, u našoj zemlji je datum početka masovne imunizacije građana i dalje neizvestan, dok su predstavnici vlasti u prethodnom periodu davali neke sasvim oprečne izjave o tome.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) prošlog vikenda odobrila je drugu po redu vakcinu protiv korona virusa, onu koju proizvodi Moderna, dok će evropski regulator EMA neposredno nakon Nove godine objaviti da li je i ona odobrila vakcinu iz ove američke biotehnološke kompanije.

Analizirajući trku farmaceutskih giganata i najuticajnijih država u pronalaženju što efikasnije vakcine, BBC navodi da Rusija, Kina, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija vide vakcinu kao "projekciju sopstvene moći u polju nauke", dok "Fajnenšel tajms" piše da bi pandemija kovida 19 "mogla dovesti do geopolitičke borbe" zemalja oko vakcine, što izaziva zabrinutost među zdravstvenim stručnjacima.


NOVA AMERIČKA ADMINISTRACIJA

Nakon izbora za predsednika SAD u novembru ove godine pokazalo se da je Amerika društveno podeljena do te mere da je pitanje na koji način će izaći iz začaranog kruga političkog, ideološkog, rasnog ali i klasnog nepoverenja koje vlada među stanovnicima i vodećim partijama najmoćnije zemlje svete. Osim pacifikacije tenzija kod kuće, upitno je i na koji način će novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden ubuduće usmeravati kormilo američke politike i na spoljašnjem planu. Izborom ključnih saradnika u novoj administraciji, na primer Entonija Blinkena za svog državnog sekretara, ili Džejka Salivena kao kandidata za dužnost savetnika za nacionalnu bezbednost, Bajden na velika vrata vraća politiku neprikosnovenog geopolitičkog "globalnog liderstva" SAD na zapadnoj hemisferi.

Svet na prekretnici 3
SAD IZMEĐU IZOLACIONIZMA I GLOBALNOG LIDERSTVA: Donald Tramp…foto: ap photo / patrick semansky

Takva politika, nasuprot dosadašnjoj Trampovoj doslednoj izolacionističkoj isključivosti, nastojaće da pridobije (poslušne) saveznike u ostvarenju američkih ciljeva u svetu. Drugim rečima, Bajden i njegov tim pokušaće da američki sistem vrate na "fabrička demokratska podešavanja", a postoji opravdana bojazan da bi takva politika podrazumevala ekonomsko, političko, pa čak i vojno razračunavanje sa "neposlušnim" zemljama koje ne budu želele da slede takav diskurs.

Što se Srbije tiče, (medijsko) vraćanje u igru nekadašnjih "jastrebova" demokrata – poput bivše šefice američke diplomatije Medlin Olbrajt, za koju pojedini mediji tvrde da će biti uključena u dijalog Beograda i Prištine – sluti na povratak agresivne, jednodimenzionalne i prevaziđene "klintonovske" politike u ovaj region i ne nagoveštava pozitivne promene u američkoj spoljnopolitičkoj doktrini. Ovo, takođe, znači i da će glavni partner SAD kada je u pitanju Zapadni Balkan ubuduće ponovo biti Berlin, a ne Brisel, a naša zemlja može da očekuje dodatne pritiske nove američke administracije po pitanju južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

Svet na prekretnici 4
…i Džozef Bajdenfoto: ap photo / carolyn kaster

Iako je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se do aprila 2022. godine, kada će biti održani predsednički, a najverovatnije i prevremeni parlamentarni izbori, zasigurno neće dogoditi da Srbija prizna nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje šta nakon tog datuma.

U jednom delu javnosti stidljivo se nagoveštava mogućnost da bi Vašington i Brisel na kraju ipak dozvolili eventualni aranžman koji bi podrazumevao da južna srpska pokrajina dobije stolicu u UN, a da Srbija istovremeno postane članica EU. Takav dil, međutim, ostaje sporan iz više razloga. Možda je najvažniji taj da će dolazak Bajdenove administracije značiti i veliki povratak "duboke države" u SAD na ključne pozicije vlasti, a takva politika je decenijama nenaklonjena Srbiji i prema našoj zemlji ophodila se sa pozicija sile i ucena.


U TESNACU "DUBOKE DRŽAVE"

U toj jednačini neizvesna je i dalja sudbina Republike Srpske i pitanje je vremena kada će Vašington, Berlin i Brisel, sa još većim pritiscima na srpski entitet u Bosni, pokušati da dovrše unitarizaciju, odnosno centralizaciju čitave BiH. Upitno je, takođe, i koliko će Sporazum o unapređenju ekonomskih odnosa Beograda i Prištine – koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa potpisali u Beloj kući – realno obavezivati novu američku administraciju. Sprovođenje Vašingtonskog sporazuma će, iz vizure novog Bajdenovog kabineta, imati značaj samo u onoj meri u kojoj je on u funkciji "političkog" potvrđivanja kosovske nezavisnosti.

Za Srbiju i druge zemlje ovog regiona posebno neizvesno ostaje pitanje budućeg proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. Sve je manje poverenja u evropsku posvećenost čitavom ovom regionu, a protivljenje najuticajnijih evropskih zemalja daljem širenju EU, dok se blok ne "reformiše iznutra" (šta god to značilo u praksi), predstavlja defakto zaustavljanje procesa pridruživanja.

Činjenica da Srbija ove godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, delom i zbog nenapredovanja u oblastima demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija, ilustrativna je sama po sebi. Naredne godine očekuje se sličan trend "kilavog" procesa pridruživanja, a politički entuzijazam obe strane za buduće proširenje evropske porodice – podjednako EU i Zapadnog Balkana – neće biti ništa veći od ovogodišnjeg.


NEOVESTFALSKI POREDAK

Pandemija korona virusa je samo ogolila činjenicu da u 21. veku počinju da važe neka drugačija pravila u odnosu na prethodno stoleće kada se, iz ruševina Drugog svetskog rata, gradio multilateralni poredak, sa brojnim zajedničkim svetskim i regionalnim institucijama. Danas, međutim, deluje da smo

svedoci povratka (neo)vestfalskog poretka u geopolitičkom prostoru. Primetno je, dakle, slabljenje funkcionisanja bilo kakvog "zajedničkog" globalnog sistema, dočim je u usponu mehanizam međunarodnog poretka koji reguliše odnose koji vladaju između suverenih nacija i država. To je, uostalom, pokazao Donald Tramp u Americi, dok su se na Starom kontinentu zagovornici takvog pristupa izborili za Bregzit u Velikoj Britaniji.

Politički, ekonomski i ideološki razdori i u narednom periodu potresaće EU i ona će biti zaokupljena svojim unutrašnjim problemima, dok će Brisel tražiti načine da zatrpa duboke rovove podignute kako između istoka i zapada tako i između bogatog severa i siromašnijeg juga Unije. Međutim, uprkos "pretnjama" o novim napuštanjima ili "izbacivanjima" iz evropskog bloka naroda, teško da će se ijedna članica EU u skorijoj budućnosti odvažiti na korak da svojevoljno izađe iz Unije, posebno nakon brojnih komplikacija koje su pratile izlazak Velike Britanije iz evropskog bloka. Bez obzira na komplikovane odnose koje, recimo, dve zemlje Višegradske grupe, Mađarska i Poljska, imaju sa Briselom, one u narednoj godini neće pokrenuti jedini formalni mehanizam za napuštanje EU – a to je aktiviranje člana 50 Lisabonskog ugovora.

Svet na prekretnici 5
"VUKOVI SAMOTNJACI": Nova taktika teroristafoto: ronald zak

U kriznim vremenima kao što su ova – kada se broje mrtvi i zaraženi od korone, a države i dalje prolaze kroz periode ozbiljnih ekonomskih i trgovinskih turbulencija usled delimičnog ili potpunog "zaključavanja" – čak je i populističkim i konzervativnim vladama u Budimpešti i Varšavi moralo postati jasno koliki je haos napravio odlazak Velike Britanije, druge najveće evropske privrede i nuklearne sile, kako Londonu tako i Briselu.


NOVO LICE TERORIZMA

Evropa je prethodnih godina bila suočena sa nizom terorističkih napada, koji su pogađali njene prestonice. Smrtonosni događaji u Parizu, Nici, Berlinu, Londonu, Stokholmu, Barseloni, nedavno i u Beču, kada je ubica krenuo ulicama centra grada pucajući na nedužne građane, pokazuju da je terorizam dobio globalne razmere i da predstavlja veliku opasnost po mir i bezbednost svuda u svetu.

Zbog sve efikasnijeg elektronskog nadzora država i njihovih specijalizovanih službi, ali i efikasnije kontrole tokova finansijskih sredstava koji mogu biti korišćeni za finansiranje terorizma, ekstremističke ćelije i "vukovi samotnjaci" promenili su taktiku kojom izvršavaju svoje smrtonosne naume. Iznajmljena ili ukradena vozila kojima se napadači zaleću u prolaznike, kao i sve češće korišćenje hladnog oružja, dostupnog u svakom domaćinstvu, postali su glavni deo taktike islamskih ekstremista za napad na "zapadne" mete. Imajući u vidu da takve "operacije" naprosto ne zahtevaju ozbiljnu organizaciju, značajna finansijska sredstva ili logistiku za izvršavanje terorističkih nedela, ovakvi smrtonosni događaji mogu se sporadično očekivati i u narednom periodu.

Svet na prekretnici 6
SAJBER TERORIZAM: Svi su na udaru

Iako je istraživanje "Globalni indeks terorizma 2020", Instituta za ekonomiku i mir (IEP) sa sedištem u Sidneju, pokazalo da je broj žrtava terorizma u svetu opao petu godinu zaredom, ipak jedan vid ekstremizma pokazuje sve veću potentnost na globalnom nivou. Naime, ovo istraživanje je ukazalo da je broj napada ekstremne desnice u svetu porastao za čak 250 odsto, do "nivoa koji nije viđen u poslednjih 50 godina".

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je nedavno da pitanje međunarodnog terorizma i pogoršanja situacije u nekim zemljama "i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju". "Uslovi u globalnoj i regionalnoj bezbednosti i dalje su izazovni. Međunarodni terorizam i trgovina drogom i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju. Razmere sajber kriminala znatno su se povećale. Opasna nestabilnost uočava se na Bliskom istoku i u severnoj Africi, a oružani sukobi nastavljaju se u Libiji i Jemenu. Situacija nastavlja da se pogoršava u Iraku, Libanu, Avganistanu i regionu Persijskog zaliva", naveo je ruski šef države, obrativši se putem video-konferencije učesnicima 12. Samita zemalja BRIKS-a.

Rat u Siriji ulazi u svoju desetu godinu; vojna intervencija Saudijske Arabije na Jemen traje bezmalo šest godina, a nakon više od dve decenije "zamrznutog" konflikta, nedavno se pred očima svetske javnosti iznova rasplamsao oružani sukob Jermenije i Azerbejdžana oko oblasti Nagorno-Karabaha. Biće zanimljivo videti da li će, nakon što epidemija korone postane samo ružna prošlost – a granice zemalja iznova otvore svoje kapije za "normalan" prolazak ljudi – neki novi veliki migrantski talas zapljusnuti evropske obale.


"POVRATAK" NUKLEARNOG SPORAZUMA?

Naredne godine pred novom američkom administracijom biće postavljen izazov da se SAD vrate obavezama predviđenim nuklearnim sporazumom sa Iranom, iz kojeg je Vašington unilateralno istupio tokom Trampovog mandata. Takođe, biće jasno i da li će Bela kuća pod demokratama ukinuti sankcije Iranu koje je aktuelna republikanska administracija obnovila nakon što se Amerika povukla iz nuklearnog sporazuma. Kada je u pitanju beskonačni izraelsko-palestinski konflikt, sva je prilika da će Džo Bajden nastaviti da forsira političku koncepciju o dve države, koju je snažno promovisao bivši predsednik SAD Barak Obama.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel rekao je da vidi velike mogućnosti za "zajedničku diplomatsku agendu" sa novoizabranim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, a da je prvi cilj upravo "oporavak" nuklearnog sporazuma sa Islamskom Republikom Iranom. Šef evropske diplomatije, međutim, veruje i da Unija treba da stekne veću autonomiju od SAD i da bude sposobna da deluje samostalno onda kada zatreba.

U vreme pandemije, internet i digitalne tehnologije koriste se više nego inače, ali, posledično, isto važi i za sajber kriminal i najrazličitije vidove kompjuterskih napada na državne ustanove, velike sisteme i uticajne kompanije. Najsofisticiranije sajber mogućnosti za industrijsku špijunažu, po mišljenju stručnjaka, imaju SAD, Kina, Rusija i Izrael. Britanci su takođe tu negde pri vrhu, a značajan tehnološki napredak poslednjih godina, uprkos sankcijama sa kojima se suočava ova zemlja, postigla je i Islamska Republika Iran. Imajući u vidu da se u svetu vodi pravi geopolitički "rat" vakcinama, aktuelni su hakerski napadi usmereni ka krađi farmaceutsko-laboratorijskih istraživanja i intelektualne svojine povezane s istraživanjem leka i cepiva protiv kovida 19. To ne treba da čudi, pošto analitičari sa Vol strita predviđaju da će tokom sledeće godine kompanije Fajzer i Moderna ostvariti 32 milijarde dolara prihoda samo od vakcine protiv korona virusa.


SAJBER ŠPIJUNAŽA

Američke vlasti upiru prstom u svog vodećeg globalnog rivala, Narodnu Republiku Kinu, optužujući je da njihovi hakeri pokušavaju da ukradu informacije koje se tiču vakcine za korona virus od američkih farmakogiganata. "Njujork tajms", međutim, piše da nije samo Kina ta koja pokušava da nečasno dođe do najnovijih istraživanja. Prema pisanju ovog lista, "više od desetak zemalja prerasporedilo je vojne i obaveštajne hakere" da prikupe sve što mogu o odgovorima drugih država na virus.

Prošle sedmice američki mediji javnosti su predočili gotovo šokantne podatke da su ruski hakeri "tokom više meseci" navodno napali američke državne ustanove, među kojima i Stejt department, Odeljenje za nacionalnu bezbednost, delove Pentagona, kao i tamošnja ministarstva finansija, trgovine i unutrašnje bezbednosti. Iza jednog od "najvećih obaveštajnih propusta modernog doba", kako je opisan niz kibernetičkih napada na različite strukture američke vlade, prema izveštaju "Vašington posta", stoje hakeri koji rade za rusku vladu. Iako prestonički list nije naveo konkretne dokaze o ovim tvrdnjama, saopštenjem se oglasila ruska ambasada u Vašingtonu navodeći da su ove optužbe "neutemeljene". Američke navode o umešanosti ruskih hakera u kompjuterske napade negirao je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Šef Bele kuće Donald Tramp optužio je, u svom stilu, "lažne medije" da su preuveličali obim napada, navodeći na Tviteru da bi iza hakerskog napada na američke savezne organe mogla da stoji Kina. Rojters navodi da bi tim novoizabranog predsednika SAD Bajdena, čim u januaru preuzme dužnost, mogao da razmotri čitav niz mogućih "kazni" za Rusku Federaciju zbog njene navodne uloge u hakovanju američkih vladinih ustanova.

I Velika Britanija se priprema za sveobuhvatan "rat" digitalnim informacijama, a načelnik britanskog Generalštaba Nik Karter pozvao je London da jača svoje pozicije u sajber prostoru. Apostrofirajući Moskvu i Peking kao najveće protivnike u "informacionom prostranstvu", šef britanske vojske navodi da je "za pobedu nad Rusijom i Kinom neophodno nadigrati ih u njihovoj sopstvenoj igri". List "Tajms" prenosi reči generala Kartera da se Velika Britanija i njeni saveznici "suočavaju sa trenutkom istine" o tome da li je moguće da demokratski svet "mirno koegzistira sa Kinom".


KLIMATSKE PROMENE

Na završnom samitu EU ove godine, lideri 27-članog bloka država postigli su dogovor o smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je usvajanje "ambicioznog predloga o novom klimatskom cilju", a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na Tviteru da je "Evropa lider u borbi protiv klimatskih promena".

Tako je Evropski zeleni dogovor (A European Green Deal), ambiciozni panevropski projekat koji podrazumeva realizaciju kompleksnih mera za zaštitu prirode i čovekove okoline od katastrofalnih posledica globalnog zagrevanja, za korak bliži svom ostvarenju.

Klimatske promene predstavljaju jedan od najviših prioriteta i buduće američke administracije novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena. Očekuje se da se već od naredne godine napravi potpun zaokret u politici prema klimi u odnosu na administraciju aktuelnog šefa države Donalda Trampa. Analitičari veruju da će se Bajden, u želji da podeli odgovornost sa drugim zemljama u njihovoj borbi protiv globalnog zagrevanja, iznova pridružiti Pariskom klimatskom sporazumu Ujedinjenih nacija iz 2015. godine, koji je njegov prethodnik napustio. Koliki značaj Bajden pripisuje borbi protiv klimatskih promena govori i činjenica da će bivši američki državni sekretar i nekadašnji predsednički kandidat demokrata Džon Keri biti zadužen za ovu oblast u spoljnopolitičkom timu novoizabranog predsednika SAD.


RAST NEZAPOSLENOSTI I SIROMAŠTVA

Uticaj krize prouzrokovane virusom kovid 19 na radna mesta bio je mnogo gori nego što se u početku očekivalo. Zbog neočekivane dužine trajanja pandemije, nova studija procenjuje da je samo u prva tri kvartala ove godine globalni prihod opao za 10,7 odsto, što je gubitak veći od 3,5 biliona dolara. Do kraja godine taj gubitak premašiće 4 hiljade milijardi dolara.

Prevedeno na konkretan radni učinak, studija Međunarodne organizacije rada Ujedinjenih nacija (ILO) pod nazivom "Kovid 19 i tržište rada" procenjuje da će zbog pandemije u drugom kvartalu ove godine biti izgubljeno skoro 17,3 odsto radnih sati širom sveta. To je ekvivalentno brojci od 495 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju. Posebno pogođena kategorija radne snage su mladi do 25 godina.

Međunarodna organizacija rada saopštila je i da "potpuno ili postepeno zatvaranje preduzeća i kompanija" zbog korona virusa "pogađa 81 odsto svetske radne snage, odnosno 2,7 milijardi zaposlenih". Imajući u vidu ove činjenice, ispada da su ekonomski efekti globalne pandemije najozbiljniji i najteži posle Drugog svetskog rata.

Gaj Rajder, generalni direktor ove organizacije, navodi frapantan podatak do kog su došla istraživanja ILO, koja pokazuju da "šest od deset ljudi na svetu zarađuje za život na crnom tržištu rada. U Africi južno od Sahare čak devet od deset ljudi, pa i više", kaže šef Međunarodne organizacija rada.

Gotovo da nema sektora koji nije pogođen epidemijom korone. Najviše su "stradale" oblasti turizma i hotelijerstva, ugostiteljstva i klasične trgovine na veliko i malo, ali i kultura, oblast organizacije događaja, globalni sport… Pitanje je da li će i na koji način doći do oporavka ovih sektora u narednom periodu. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva ponudila je optimističnu viziju bliske budućnosti navodeći da bi "snažna međunarodna saradnja na vakcinama protiv kovida" mogla da ubrza oporavak svetske ekonomije i "upumpa 9 biliona dolara globalnom prihodu do 2025. godine".

Sa druge strane, Svetska banka navodi obeshrabrujuće podatke, procenjujući da će kriza uzrokovana korona virusom ove godine u ekstremno siromaštvo gurnuti dodatnih 88 do 115 miliona ljudi. Do 2021. godine porast broja onih koji žive s manje od 1,9 dolara dnevno mogao bi iznositi čak 150 miliona.

Ujedinjene nacije bile su nedavno prinuđene da zatraže 35 milijardi dolara kako bi pružile humanitarnu podršku i "spasle živote 160 miliona ljudi" naredne godine, jer su ekonomske posledice pandemije milione ljudi širom sveta gurnule u još veće siromaštvo. Iako iznos koji su UN zatražile od svojih članica deluje kao ozbiljna cifra, ovde bi se mogla staviti jedna paradoskalna finansijska paralela: samo od početka ove krizne godine, vlasnik "Tesle" Ilon Mask, recimo, uvećao je svoje lično bogatstvo za više od 100 milijardi dolara. A "samo" trećina tog novca, dakle, "spasla bi živote 160 miliona ljudi" širom sveta.

I tu zaista dolazimo do možda ključnog izazova sutrašnjice: da se, ukoliko je to uopšte moguće, ovakav nepravedni i dugoročno neodrživi sistem – u kome promil moćne političke, finansijske i korporativne elite zgrće neopisivo bogatstvo, dok se milijarde ljudi suočavaju sa sve većim izazovima, siromaštvom i beznađem – konačno počne transformisati u svet koji će za većinu ljudi biti bolje mesto za život.


MOĆ BIGTECHKOMPANIJA

Usvajanjem sasvim novih vidova "digitalnog" ponašanja – od zoom razgovora, komunikacije putem najrazličitijih vidova društvenih aplikacija za razmenu poruka, sve većeg udela kupovine na internetu – javnost se širom sveta prilagodila novoj "zaključanoj" realnosti.

Ovakav digitalni način života ubrzao je tokom pandemije rast uticaja, moći i profita najvećih tehnoloških kompanija. Iako se već godinama piše o tome da bigtech giganti zloupotrebljavaju svoju dominantnu poziciju – suzbijaju i kupuju konkurenciju, kradu sadržaje svojih rivala i korisnika i neodgovorno sprovode svoju sve uticajniju "meku moć" na digitalnom tržištu – zbog činjenice da su milijarde ljudi širom sveta tokom pandemije virusa korona bili "prikovani" za svoje kompjutere i mobilne uređaje, ova nadrealna situacija dodatno je podstakla dalji rast internet džinova.

Više je nego ilustrativan podatak da je tržišna vrednost pet najvećih tehnoloških kompanija ove godine porasla za 46 odsto, na sadašnjih 7100 milijardi dolara. "Amazon" vodi u toj trci sa skokom od 80 odsto, a slede Epl sa 56 odsto, Fejsbuk sa 42 odsto, Majkrosoft sa 36 odsto, dok je krovna kompanija Gugla, Alfabet, porasla "samo" 12 odsto tokom ove pandemijske godine.

Naredne godine najavljeno je zaoštravanje politike prema tim preduzećima i to sa obe strane Atlantika. Evropska komisija predstavila je nedavno dva nova pravna propisa – Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima – kojima će se regulisati rad velikih internet korporacija na Starom kontinentu. Ovi zakoni predviđaju čitav niz obaveza, zabrana, ali i sankcija koje bi trebalo da preduprede eventualne zloupotrebe bigtech kompanija na digitalnom tržištu. Imajući u vidu dugotrajnost procesa do njihovog konačnog usvajanja, još uvek nije sigurno kada će i u kom krajnjem obliku nova regulativa EU stupiti na snagu.

Sa sličnim izazovima se suočavaju i u Americi, a tamošnji zastupnici u Kongresu takođe su naumili da uvedu red u digitalni ekosistem, uključujući tu vodeće kompanije Silicijumske doline. Sve su učestalije istrage saveznih vlasti protiv giganata iz tehnološkog sektora, a sve glasnije su i optužbe da najveće IT kompanije imaju "moć monopola". Članovi Kongresa SAD proveli su poslednjih 16 meseci istražujući poslovnu politiku ovih internet džinova. U izveštaju na 449 strana, preporučili su njihovo temeljno restrukturiranje i rasparčavanje na više celina, pošto su ova preduzeća zloupotrebljavala svoju monopolsku poziciju. Zastupnici su pozvali i na sprovođenje najobimnijih reformi tamošnjih antitrustovskih zakona u poslednjih pola veka. Videće se, uostalom, da li će neke od ovih "pretnji" sa obe strane Atlantika biti realizovane naredne godine.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Terorizamizazovi pred Srbijom" koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije preko konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja

Iz istog broja

Kultura sećanja – Sto godina Obznane i Zakona o zaštiti države

Put u diktaturu

Branka Prpa

Kosovsko društvo, jedna priča o kulturi (3)

O bojama i sivilu

Jelena Jorgačević

Unosni poslovi sina Svetozara Marovića

Srbija kao sigurna kuća

Saša Dragojlo, Marko Vešović, Vladimir Otašević

Obesmišljavanje Žandarmerije

Tartufmerija

Davor Lukač

Intervju – Branko Milanović, ekonomista

Iluzija je da će Srbiju primiti u EU

Slobodan Kostić

Intervju – Vuk Ršumović

Antigona iz Avganistana

Ivana Milanović Hrašovec

Reagovanje

ASI nije organizovao napad na ambasadu Grčke

Generalni sekretarijat Anarhosindikalističke inicijative – Sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica

Život i paraživot opozicije

Bura u političkom plićaku

Nikola Tomić

Rečnik 2020

Godina koju su pojeli virus i oni

Zora Drčelić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu