Intervju – Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde

Sve su to čisti falsifikati 2

foto: marija janković

Sve su to čisti falsifikati

"Nikada u svom životu nisam imao nikakve ofšor račune. Sve što imam van Srbije je firma Multikom Open, koju sam otvorio u Švajcarskoj i koja je u stopostotnom vlasništvu istoimene firme registrovane u Srbiji, što sam u skladu sa zakonom prijavio Narodnoj banci Srbije"

Suđenje Draganu Đilasu za "korupciju, utaju poreza i pranje novca" ne odvija se u sudnici, već u medijima i Skupštini Srbije. Posle višemesečnih kampanja pod nazivom "Đilasovih 619 miliona" i "Đilasova tri tuceta stanova", proteklih dana smo svedoci, najžešće do sada, kampanje "Mauricijus" koja ne silazi sa naslovnih strana prorežimskih tabloida i udarnih vesti većine televizija sa nacionalnom frekvencijom. Bez podignute optužnice u pravnom sistemu, predsednik Stranke slobode i pravde je na osnovu papira koje su lansirale "Večernje novosti" u jednom delu javnosti već osuđen i samo se čeka izricanje kazne. Đilas kaže da ga "Novosti" nijednom nisu pozvale da zauzme stav o njihovim optužbama.

Dok on kao "falsifikate" odbacuje sve optužbe, predstavnici vlasti "dokaze" "Večernjih novosti" uzimaju zdravo za gotovo, pa je tako, držeći ih u ruci, i ministar finansija Siniša Mali pred uključenim kamerama televizije Pink, potkrepljujući javnu presudu Đilasu, rekao da je "šokiran". Kao presudnu instancu srpskog pravosuđa u priču je uvučen i poligraf, kome Dragan Đilas odbija da se podvrgne.

Na pitanje zašto, odgovara: "Kom poligrafskom ispitivanju? Ne vidim kako neko na osnovu dokazano lažnih dokumenata može da povede bilo kakav proces protiv mene. Ali pošto znam gde živim, znam da je i to moguće, da je ovde svakakvo podmetanje moguće. I zato sam javno izjavio da sam spreman na poligraf u bilo kojoj evropskoj zemlji, ali u Vučićevoj Srbiji apsolutno ne."

"VREME": Da li vi, neka vaša firma ili firma u kojoj ste suvlasnik imate ili ste imali račun u nekoj banci na Mauricijusu?

DRAGAN ĐILAS: Ne.

Da li vi, neka vaša firma ili firma u kojoj ste suvlasnik imate ili ste imali račun u nekoj banci u Hong Kongu?

Ne.

Da li vi, neka vaša firma ili firma u kojoj ste suvlasnik imate ili ste imali račun u nekoj banci u bilo kojoj egzotičnoj državi?

Ne. Nikada u svom životu nisam imao nikakve ofšor račune. Sve što imam van Srbije je firma Multikom Open, koju sam otvorio u Švajcarskoj i koja je u stopostotnom vlasništvu istoimene firme registrovane u Srbiji, što sam u skladu sa zakonom prijavio Narodnoj banci Srbije. Taj podatak je javno dostupan na APR-u od 2015. godine. Firmu u Švajcarskoj sam otvorio svojim udelom od prodaje firme Direct Media, na šta sam uredno u Srbiji platio porez na kapitalnu dobit u visini od 2,2 miliona evra. Jedan deo novca je uložen u Švajcarskoj u akcije koje mi je tamošnja banka preporučila i u stan u Londonu, jer tamo žive moja deca. Ta banka nije Societe General, kako stoji u falsifikovanim dokumentima, a kojima sada tabloidi i televizije pod kontrolom Srpske napredne stranke opsedaju javnost.

Ko je Paskal Šmit, koga "Večernje novosti" predstavljaju kao nekog maga za otvaranje ofšor računa, pranje novca i vašeg partnera?

To je samo još jedna fabrikovana priča, ujedno i najagresivnija do sad, jer ide čak dotle da se koriste falsifikati i uz to pokazuje i stepen neznanja tih navodnih istraživačkih novinara "Večernjih novosti".

Prema švajcarskom zakonu, postoji obaveza da jedan član borda direktora akcionarskog društva bude rezident Švajcarske. Te osobe su obično advokati ili revizori, kao što je i gospodin Šmit revizor i na takvoj poziciji je u većem broju firmi. On ima uvid u sve kompanijske papire i pred švajcarskim vlastima je garant da se poslovanje kompanije odvija po zakonu. Nikada u ovih sedam godina švajcarske vlasti nisu imale primedbe na poslovanje firme. Da bude još jasnije, gospodin Šmit je izvršni direktor švajcarske kompanije koja već 35 godina pruža usluge upravljanja međunarodnim kompanijama. Sa tom kompanijom nas je povezala švajcarska advokatska kancelarija, koja se bavila otvaranjem firme 2014. godine. Na taj način smo stupili u poslovni odnos sa tom kompanijom i gospodinom Šmitom, koji je, u skladu sa švajcarskim zakonima, član odbora direktora firme Multikom Open, a ne partner, kako to sada u ovoj hajci lažno predstavljaju.

Kompanija će pokrenuti proces protiv "Večernjih novosti" i njihovih saučesnika pred švajcarskim sudom zbog nanošenja štete ugledu firme. Gotovo je izvesno da će i gospodin Šmit postupiti na isti način.

U čijem vlasništvu je danas Direct Media?

Iz medija znam, isto kao i vi, da je ta kompanija danas u vlasništvu kompanije United Group.

Kako komentarišete grafikon koji su "Večernje novosti" prikazale kao dokaz da ste navodno samo fiktivno prodali firmu Direct Media?

To je glupost. Mi smo firmu prodali 1. aprila 2014. godine. Pokušali smo da je prodamo i ranije i sa jednim velikim austrijskim fondom potpisali memorandum o razumevanju. Tada je TV Pink pokrenuo strahovitu kampanju protiv mene, Željko Mitrović je pisao ona odvratna otvorena pisma i vršio pritisak na klijente da prestanu da se oglašavaju preko firme Direct Media na toj televiziji. Austrijanci su tada odustali od kupovine.

Oko pedeset odsto našeg biznisa se tada odvijalo u Srbiji, pedeset odsto u državama bivše Jugoslavije, a vlasnik svih njih je bio Multikom Beograd. Nikada se nisam skrivao iza nekakvih posredničkih firmi ni u Zagrebu, ni u Ljubljani ili u Sarajevu. Konsolidovani porez na nivou cele grupe, uvek smo plaćali ovde u Srbiji i zato smo, nakon prodaje firme, bili jedni od retkih privrednika koji su porez na kapitalnu dobit platili u Srbiji.

Znate i sami da su mnoge domaće firme formalno bile u vlasništvu ofšor kompanija, pa je prilikom njihove prodaje porez plaćen van Srbije u mnogo manjem iznosu. Imate primer C marketa koji je, na taj način, prodala firma sa Kipra, kao što je i Pepsi kupio Marbo takođe na Kipru, gde je porez plaćen manje nego što bi bio u Srbiji. I to je legalno. Međutim, ja nisam nikada hteo tako da poslujem i uvek mi je bilo važno da poštujem i tu vrstu odgovornosti prema svojoj državi.

Setite se i sami koliki je pritisak tada na nas vršen, već sam pominjao uticaj na klijente, toliki da na kraju više nismo mogli da funkcionišemo. SNS je u tome bio toliko agresivan da su nam Agrokor i Banca Intesa odmah otkazali saradnju, a i Telenor su ubeđivali da pređe u agenciju Gorana Veselinovića. I veoma važno u svemu, mi nikada nismo imali državne klijente, svi naši klijenti su bili privatne, uglavnom međunarodne kompanije.

Da zaključim: kada je propala akvizicija sa Austrijancima, interesovanje je iskazao Krasimir Gergov, bivši vlasnik jedne velike televizije u Bugarskoj koju je zajedno sa Teom Kirjakuom, vlasnikom TV Prve i TV B92 prodao CMI za više stotina miliona evra. To je bila najveća akvizicija te vrste u Centralnoj Evropi. Gergov je imao svoju advertajzing agenciju i iskazao nameru da proširi posao na prostor bivše Jugoslavije. Prihvatili smo njegovu ponudu, novac je u Srbiju uplaćen iz Holandije, platili smo porez i to je to. Nema tu nikakve misterije.

I šta se onda dešavalo sa firmom Direct Media?

Na kraju je došla u vlasništvo kompanije United Group, ali to više nema nikakve veze sa mnom. To vam je kao kada nekome prodate auto, pa taj neko posle dve godine auto proda nekom drugom, vi na to više ne obraćate pažnju. Sve je to, zapravo, jedna veoma jednostavna priča.

Govorili ste o pritiscima. Da li vam je ikada neko tražio reket, da platite nekome ili ustupite deo firme, da bi vas ostavili na miru?

Ne, nikada.

Rekli ste da nikada niste posedovali ofšor račun, da je prodaja Direct Media poptuno transparentna. Kakvi su to onda dokumenti, izvodi računa koje javnosti pokazuju ministar finansija Siniša Mali, tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom?

To su čisti falsifikati. Pitajte bilo kog bankara i reći će vam da to nisu nikakvi izvodi bankarskih računa. Prvo, tako ne izgledaju izvodi računa. Pod dva, nijedna banka na svetu vam neće izdati izvode računa svojih klijenata, osim kao deo nekog krivičnog postupka po nalogu suda. Pa zamislite samo šta bi to značilo za reputaciju jedne banke da tek tako odaje podatke svojih klijenata.

Trenutno mogu samo da nagađam ko im je napravio te falsifikate kojima mašu. Svi nose isti datum i imaju redne brojeve, pa onda, valjda da bi izgledalo verodostojnije, stave svift kod neke banke, pa neki logo, tako i logo Deutsche Bank, pa i datum na navodnom izvodu nekog mog računa, da bi se ubrzo pokazalo da nemačka banka već dve i po godine pre navedenog datuma uopšte nije radila na Mauricijusu. Dakle, sve i da sam hteo, a nisam, ne bih mogao da držim novac u banci koja tamo ne postoji dve godine.

Kada su uvideli da su napravili glupost, onda su izmislili nekakvu firmu na Mauricijisu u kojoj se kao nalaze neke moje pare. To su potpune besmislice. Mi smo našli i ko je vlasnik te firme koju hoće da povežu sa mnom, pokazali smo njegovu fotografiju. Čovek je direktor korporativnih poslova Bank One, lokalne banke na Mauricijusu i, naravno, nema nikakve veze sa mnom.

Sve je to lako dokazivo, ali će biti potrebno vreme, tokom kojeg će oni raditi to što rade već devet godina, pokušavaće da od mene naprave najvećeg lopova.

Očekujem i krivične prijave, a ne bi me čudilo ni da me privedu.

A ako se neko čudi kako je moguće da ovi ljudi koji su sada na vlasti nekoga tek tako, bez ikakvog osnova besomučno proganjaju, treba da se podseti šta su radili devedesetih godina. Oni su ljude slali u rat, otimali, pljačkali, izbacivali iz obdaništa decu drugih nacionalnosti. Zaboravili smo njihov govor mržnje, teorije zavere kojima su ljude huškali jedne na druge, prebijali advokate. Zaboravili smo da su Bulevar Zorana Đinđića hteli da preimenuju u Bulevar Ratka Mladića, zaboravili smo kontakte koje su radikali imali sa Zemunskim klanom pre nego što je Đinđić ubijen i kako su se napili od sreće nakon ubistva premijera. Sve smo mi to pomalo zaboravili ili možda potisnuli.

Znate, da bi neko bio deo takve ekipe, mora da ima poseban mentalni sklop. I taj njihov mentalni sklop uvek nanovo izbija na površinu

Vi ste izloženi žestokoj kampanji medijskog suđenja koja traje već godinama. Zašto baš vi? I zašto se baš sada u javnosti lansiraju ove nove optužbe protiv vas?

Zašto baš ja – to je pitanje za one koji organizuju ovaj linč.

Dobro, a otkud posle onih 619 miliona evra, koje trenutno niko ne pominje, baš sad Mauricijus i Hong Kong?

U Stranku slobode i pravde se svakodnevno učlanjuje na desetine ljudi, što ranije nije bio slučaj. Na ulici mi se javljaju vozači autobusa i radnici Gradske čistoće i pitaju kada ćemo u Beogradu promeniti ovu vlast, jer je postalo neizdrživo.

Znate, ja sa svojim inženjerskim mozgom, koji mi često smeta u politici, primećujem proces pada rejtinga SNS-a i Aleksandra Vučića, tačno onako kako objektivna istraživanja i pokazuju. A kada jednom rejting krene da pada, taj proces ne može da se zaustavi. To sve vidi i Vučić, koji troši velike pare na svakodnevna ispitivanja javnog mnjenja. Šta pušta u javnost, to je druga stvar.

On vidi ono što i mi vidimo u istraživanjima javnog mnjenja, da on nekog opozicionog kandidata koji bi uspeo da prevaziđe nametnutu podelu na nacionalnu i građansku Srbiju više ne bi mogao da pobedi. On vidi da je SNS u ovom trenutku ispod 40 odsto sa trendom pada. Jer ljudi vide te funkcionere SNS-a u lokalnim sredinama, vide koliki je stepen korupcije, lopovluka, bahatosti, arogancije, ljudi vide kako su bili obučeni, šta su vozili, gde su živeli pre nego što su došli na vlast, a šta nose, šta voze i gde i kako žive sada. Sve to ljudi vide. Vi možete na Pinku da pravite paralelnu stvarnost na koju jedan deo ljudi naseda, ali njihov broj je sve manji iz dana u dan

A izbori se približavaju, i pod posredstvom Evropskog parlamenta je pokrenut dijalog koji će poboljšati izborne uslove. Zbog svega toga je Vučić već sada krenuo u ofanzivu protiv svojih najvećih neprijatelja, kako on doživljava političke protivnike. A stranka koju ja vodim ili Marinika Tepić, koja ima daleko veću podršku građana od mene i čiji rejting neprestano raste, spadaju među njih. On prosto mora da pokuša da zaustavi opadanje sopstvenog rejtinga i rejtinga svoje stranke i porast rejtinga na suprotstavljenoj strani, a najžešće napadaju one za koje se proceni da imaju najveće šanse. Napadima na mene pokušavaju da diskredituju i čitavu stranku i Mariniku, pa je tako nazivaju mojom "zaposlenicom" i slično.

Drugo, sve te afere koje Vučića izjedaju i koje su postale javne ne mogu više da se zatrpaju, jednostavno ih ima previše. Zato oni sami fabrikuju afere kojima pokušavaju da skrenu pažnju javnosti i neutrališu svoju odgovornost. Ova vlast je ogrezla u kriminalu, ona je napravila kriminalnu državu.

Vas su medijski već osudili kao neprijatelja naroda. Kako pojedinac uopšte može da se bori protiv državne mašinerije? Da li se bojite za svoju bezbednost, da vas neko iz nekih pravedničkih pobuda ne napadne jer vas, ovako ocrnjenog, smatra odgovornim za neku svoju ličnu nesreću?

To je realnost. Za mene lično postoje dve potencijalne opasnosti. Jedna je da neko zaključi da bi, da mene nema, bili rešeni svi problemi u Srbiji. Druga je da me fizički napadne neko iz kriminalnog miljea kome pripadaju i neki predstavnici režima, zbog nekih svojih kalkulacija. Tako je umalo fatalno stradao Borko Stefanović. Napadom na njega je grupa kriminalaca iz Kruševca poslala poruku Vučiću šta sve može da se desi ako strada neko iz opozicije. Usledili su višemesečni građanski protesti koji su, pored ostalog, skrenuli pažnju međunarodne zajednice na kriminalno stanje u Srbiji.

Ali, ja verujem u to što radim i nemam sa svim tim problem. Jedini problem su mi deca…

Kako sve ovo utiče na vašu decu?

Pa, u poslednjih šest meseci decu su mi tri puta u školi što tukli, što davili. Naravno da su deca koja to rade pod uticajem medija i roditelja. Moju ćerku je jedan dečak pitao da li je ona Ana Đilas, ćerka lopova Dragana Đilasa, pa je pesnicom udario u stomak. Iva i ja sve to pokušavamo mirno da rešimo, da ne pravimo od toga cirkus. Nailazimo na razumevanje nastavnika i direktorke škole. Sve to sam, nažalost, 2013. već prošao sa starijim ćerkama. Ali ja ne želim da moja deca idu u privatnu školu, baš kao i starija deca želim da i ova mlađa prođu kroz školski sistem Srbije.

Činimo sve što možemo da decu držimo podalje od svega što se meni događa. Ja sam se jednom pred očima cele Srbije prosto raspao zato što nismo mogli da smirimo decu koja su satima plakala kada su ispred kuće u kojoj stanuju preko razglasa puštali one gadosti o meni. Naravno da zaboli kada vam se onda izruguju i pričaju o lažnim suzama, ali, na kraju krajeva, što bi mene pogađalo šta o meni pričaju ljudi kao što su Sandra Božić, Bilja Pilja, Bakarec ili Orlić, ljudi koje nimalo ne cenim. Važno je da napravimo državu u kojoj se takve stvari više nikome nikada neće dešavati.

Zašto ste vi uopšte u politici, zašto niste sada na nekoj plaži na Mauricijusu?

Dobro pitanje. Ja sam se ceo život protiv nečega bunio i borio. Majka mi je pričala da sam se kao malo dete u školi bunio kod učiteljice zato što je neko dete dobilo lošu ocenu, čega se ja naravno ne sećam. Borio sam se posle na fakultetu, bio vođa studentskih protesta, bio u Indeksu 202, pa na B92, borio se protiv Miloševića, bio 5. oktobra na ulici. Čitavog života se trudim da se borim za pravdu. U politiku sam ušao zbog Borisa Tadića, zbog njegove ideje da ne moramo da se mrzimo ako ne glasamo za iste političke partije. Ja u to i dan- danas verujem, bez obzira na to što se sve ovo sada dešava.

Iz politike sam izašao 2014. godine. Bavio sam se košarkom, prestao i novine da čitam. Zaista nisam imao nameru da se vratim u politiku. A onda me je zvao Saša Janković. Neko vreme sam se lomio i zaključio da nemam pravo da ćutim i da se ne borim, jer bih onda izdao sebe i sve u šta verujem.

U politiku sam prvobitno ušao da bismo napravili zemlju u kojoj će svaki čovek koji radi moći pristojno da živi. Možda to zvuči naivno, ali ja i danas verujem da je to u Srbiji moguće.

Znate, ja sam u politiku ušao sa kućom na Senjaku i firmom koja radi u osam zemalja sa godišnjim prihodom od 35 miliona evra. I nikada mi na pamet nije padalo da decu šaljem u neke privatne škole. Ali ako roditelji dece sa kojom moja deca idu u školu ne mogu pristojno da žive, ako svojoj deci ne mogu da priušte letovanje, bicikl ili sladoled, onda smo svi mi u velikom problemu koji proizlazi iz socijalne nepravde. Mene u politiku vuče ideja socijalne pravde u koju čvrsto verujem. Teško mi je da gledam nepravdu, uvek se trudim da pomognem ljudima kojima je pomoć potrebna i verujem u ono Andrićevo da život vraća što drugima dajemo.

Verujem i u ideju pravde, da ljudi koji su krali, a danas se mnogo krade, za to moraju da odgovaraju. Baš kao i oni pojedinci koji su ljudima pretili da će izgubiti posao, koji su ih batinali ne bi li ih naterali da glasaju za određenu političku partiju. Oni koji su radili neprihvatljive stvari jednostavno moraju da budu zakonski sankcionisani, ali nikakvog revanšizma ne sme da bude. Revanšizam bi značio da mi nekome radimo ono što se radi nama, a to je nedopustivo. Mi moramo da zatvorimo ovaj krug mržnje i izborimo se za normalnu zemlju u kojoj ćemo živeti kao dobre komšije bez obzira na to ko za koga glasa.

Zašto na konferenciji za medije koju ste sazvali niste hteli da odgovarate na pitanja novinara "Večernjih novosti", Pinka, "Informera" ili "Srpskog telegrafa"?

I sâm sam nekada bio novinar. Za mene novinarska profesija ima težinu, čast je da budeš u prilici da ljudima prenosiš i tumačiš istinu. To je velika odgovornost i imam ogromno poštovanje prema ljudima koji se bave tim poslom, posebno u uslovima kakvi danas vladaju u Srbiji, u kojima novinari imaju veoma malu materijalnu korist od svog posla i zapravo ih u njemu drži neki idealizam. Novinari moraju da poštuju novinarski kodeks, ne smeju da objavljuju laži, moraju da proveravaju informacije koje prenose.

A ovi ljudi koji prave te informere, kurire i aloe, oni ne poštuju ništa od toga, oni nemaju prava da sebe nazivaju novinarima, jer su se pretvorili u propagandiste ovog režima. Posle 130 tužbi koje sam podneo zbog laži i uvreda i preko trideset presuda koje sam dobio, a dobiću ih još, jer nijedan proces nisam izgubio, nisam dobio nijedno izvinjenje zbog laži koje su objavljivali o meni.

Za klevete ću prestati da tužim, to je u Srbiji Sizifov posao. Ali falsifikovanje dokumenata je krivično delo, zbog toga sam podneo tužbu protiv svih koji su u tome učestvovali.

Neki, ipak, i iz strukovnih udruženja novinara kažu da je trebalo da odgovarate na sva pitanja koja su vam postavljali na konferenciji za medije.

Pre svega, moram da kažem da sam na sva ta pitanja već odgovorio i to više puta, ali oni istinu ne žele da prenesu. Istina ih ne interesuje. Prihvatam kao legitimno mišljenje da bi i pored toga trebalo da odgovaram i na pitanja propagandista SNS-a koji se predstavljaju kao novinari. Ali, smatram da je moje pravo da odbijam da odgovaram na laži, i od tog stava neću odustati, pogotovu u situaciji kada se protiv mene vodi takva hajka, kada od mene prave takvu metu da ovakav linč ni u najvećem ludilu nisam mogao da pretpostavim. Dozvolite mi da odbijem da razgovaram sa ljudima koji svaki dan svesno i sa namerom iznose laži o meni i ugrožavaju i moj i živote moje dece i porodice.

Sada su "Večernje novosti" objavile da ja posedujem račun sa milionima evra u Deutsche Bank na Mauricijusu, i ja dokažem da je to nemoguće, jer je u vreme koje stoji na tom navodnom izvodu računa sa mojim imenom ta banka tamo odavno prestala da radi. I nikom ništa, niko da mi se izvini, nego su samo nastavili da fabrikuju nove laži i izmislili neke moje račune u Hong Kongu. I na šta ja treba da odgovaram? Na uvek nove laži? Kuda to vodi? To je besmisleno.

Iz istog broja

Uređivanje Beograda

Opet aktuelna Mitićeva rupa

Sonja Ćirić

O silovanju, ponovo

A je l’ znaš ti ko je ona

Jovana Gligorijević

Vučić i porodica

Kako javlja predsednički profil

Zora Drčelić

Intervju – Nebojša Trbović, bivši inspektor Unutrašnje kontrole MUP a Srbije

Uspon i pad Dijane Hrkalović

Vukašin Obradović

Intervju – Prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i toksikolog

Kovid koloplet javnog zdravlja

Biljana Vasić

Srbija i Zapadna Evropa

Kandidat za Evropsku uniju kao bezbednosni rizik

Nedim Sejdinović, Nemanja Rujević

Stanje u MUP – Afera do afere

Svako strahuje od svakoga

Davor Lukač

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu