Vidovdan u Andrićgradu

Sve ko na filmu 1

SVEČANO OTVARANJE I PROGRAM: M. Dodik, E. Kusturica i A. Vučić;...

foto: d. todorović

2. 7. 2014. / 13.10

Sve ko na filmu

Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro

Da se ne bi improvizovalo, jaka tema, evo šta piše na sajtu Andrićgrada u najavi ovogodišnje proslave: Na Vidovdan je tri godine od početka gradnje kompleksa Andrićgrad. Radovi su počeli na Vidovdan 2011. velikim performansom, a kamen temeljac su položili Milorad Dodik i Emir Kusturica. Sledi faza zidanja kamenih fasada, decembra 2013. otvara se ulica Mlade Bosne, a 19. januara 2013. Kusturica je u Andrićgradu dočekao Moniku Beluči. Biste su dobili, Ivo Andrić 2012, i Njegoš 2013. U punoj fazi gradnje, Andrićgrad je 16. jula 2013. posetio aktuelni predsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, a 30. januara 2014. najpopularniji Srbin današnjice Novak Đoković… Andrićev institut je okosnica istraživanja vezanih za 100 godina od Prvog svetskog rata… Emir Kusturica je u više navrata pojašnjavao da će Andrićgrad biti odraz vremena i istorije koja nam nije dozvolila da se Višegrad davno razvije… Podsećamo da je Kusturica, kao autor Drvengrada na Mećavniku, vlasnik jedne od najprestižnijih nagrada za arhitekturu, a da su pojedini delovi Andrićgrada već dobili slična priznanja… Na Vidovdan 2014. tri godine od početka gradnje, što je svojevrstan rekord, svečano će se otvoriti "velika umetnička i životna pozornica", uz prigodan program kojim će Srbija i Republika Srpska slaviti ideale Gavrila Principa i njegovih mladobosanaca…

TU NEGDE I DAČIĆ: Reporter "Vremena" na lice mesta, poštujući programa satnicu, stigne na vreme. Od ulazne kapije, ulicom Mlade Bosne, na trg sa spomenikom Andriću. Krene po dobru, u kafiću "Goja" prvo, i pravo, na magistarministar Velimir Ilić. I reporter i ministar se oprave da ne vide jedan drugoga. Novinar napolju memorisa zastave i mikrofone iza spomenika, levo Andrića institut, na dve strane tribine za goste i zvanice. U 16 sahata i 04 minuta sa nebesa se javi helikopter. U 16 sahata i 11 minuta opet helikopter.

Od tribine svečane, bliže Andrić institutu, javi se aplauz. To iz Instituta izađoše gospodin Kusturica, u odelu crnom, i gospodin Dodik, ispasana sitne dužne pruge na plavo košulja. Krenuše ka glavnoj kapiji. Pred Glavnom kapijom, sa te unutrašnje strane, venac belih balona, orkestar Garde u sivomaslinaste uniforme. Ispred kapije crvena vrpca, poslužioci sa so, ‘lebac i rakiju, s obe strane omladina u crvene Princip majice. Bi radostan aplauz, živo se, sa svoju ispasanu košulju, primicaše gospodin predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Prvo ga, tri puta, primi gospodin Kusturica, za njim i Dodik gospodin. Tu negde pored je, sa svoju ispasanu teget košulju, bio i gospodin Ivica Dačić.

Javi se ženski glas, Dobar dan svima, na današnji dan pre tri godine gospodin Emir Kusturica i gospodin Milorad Dodik obećali su novi grad, i održali su reč, kao uvek do sada. Evo nas danas pred završenim velelepnim Andrićgradom, mnogi će reći kulturnom prestonicom srpskog naroda. Gospoda priđe crvenoj vrpci, Kusturica reče, Dva, tri, složno presekoše, behu ispaljene bele konfete, pušteni golubovi, bi čestitanje, rakijom nazdravljanje.

Uđoše u grad, orkestar Garde opravi nalevo krug, krenu koračnica, za orkestrom visoki gosti, gospodin Ivica Dačić je uspev’o da sustiže. Stigoše do zastava i mikrofona iza Andrić spomenika, stadoše, bi himna Republike Srpske, Bože pravde, javi se Joj, od štikli do frizure, voditeljka. Prvo se reče gospodin Kusturica sa svoju misao da je grad najizrazitiji i najbolji ljudski organ pamćenja. Jedini u svetu napravili grad koji je posvećen nobelovcu. Ovo lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro… Pre svega zahvalnost Miloradu Dodiku, za tri godine smo izgradili 45.000 kvadratnih metara, i da nam nije bilo vidovdanâ, tih graničnika, mi taj posao ne bismo završili. Izuzetno sam srećan što je Aleksandar Vučić među prvima prepoznao vrednost našeg grada, i što je njegov prilog, prilog njegove partije, postao deo ove ogromne građevine!

Uto u sve priđoše Patrijarh, Aleksandar princ, akademik Matija, gospodin Vučić priđe Patrijarhu, Princezi… Pa se reče Vučić premijer, Počastvovan sam što sam danas ovde, u Andrićgradu, ja bih nešto važnije od priloga pomoći da naglasim, mi smo prepoznali Andrićev institut, kao mesto i stecište umnih srpskih glava, kao mesto iz koga ćemo svi moći da učimo, to je vlada Srbije prepoznala, a ne bilo ko pojedinačno, i to će se nastaviti… Želim da vam kažem da danas, na najveći srpski praznik, nije ni mesto ni vreme da govorimo o malim ljudima, mi poštujemo sve druge, samo u miru možemo da se razvijamo… Ponosan sam što Andrićgradom čuvamo svoje ime…

Onda Joj voditeljka javila, da nije Milorada Dodika, ne bi bilo ni Andrićgrada. Pa gospodin Milorad rek’o, Evo nas ovde nakon tri godine… mnogi žele da eliminišu, ne samo Srbe sa ovih prostora, nego da unište njihovu istoriju… Nije slučajno, nego je sasvim namerno, da danas ovde i Republika Srpska i Srbija obeležavaju ovaj dan Vidovdan, dan koji je pre 100 godina nekima bio povod da otpočnu već planirani rat, u kome su Srbi stradali, u kome su bili na pobedničkoj strani… Pucanj Gavrila Principa nije bio pucanj u Evropu, niti je to danas, on je bio pucanj slobode… Ovo ćemo podići da bude najprestižnije i najbolje naše nacionalno mesto za prezentaciju naše istorije i naše budućnosti, ovo je poklon narodu srpskom, i sa jedne i sa druge strane Drine, i svuda gde se nalazi bilo gde u svetu. Ovo je pozdrav slobodi i našem jedinstvu, pozdravljamo sve narode, bilo koje vere, nacije, da se pridruže u očuvanju mira i slobode na ovim prostorima!

KRATKI VUČIĆ: Sve pređe na sledeći plac, gde bio spomenik Njegošu ispred crkve Svetom knezu Lazaru. Tu beše orkestar vojni jošte jedan, na notama pisalo, Kreće se lađa francuska, Vojvoda Stepa Stepanović, sve uz muziku stade u zajedničko slikanje, gospodin Ivica Dačić je bio negde sa strane, ministar magistar Velimir van kadra. Gosti obiđoše crkvu, pa okrenuše, orkestar pređe na "Kralja Petra gardu", sporadično se ču, "Boj se bije, bije, zastava se naša vije"…

Potom, sa ko treba napred, sve to obiđe ostale trgove i pjacete, svuda umetnost uživo, i sve se to vrati kod onih zastava i mikrofona iza Andrić spomenika. Beše specijalno obraćanje novinarima. Prvo se reče gospodin Kusturica, Naši gradovi su trpeli velike udare, mi smo uspeli u tri godine, zahvaljujući razumevanju Milorada Dodika, Republike Srpske i Republike Srbije, da napravimo grad u kome postoji svaki segment naše istorije, da bi pamćenje valjalo, treba ga osvežiti…

I Milorad im’o šta veli, Posebna mi je čast… to je bila ambicija oko koje smo se okupili i zajednički radili gospodin Vučić i ja, zajedno sa Emirom Kusturicom… Danas je veliki dan za nas ovde, želimo da sa svima podelimo radost Vidovdana… Gospodin Vučić reče će bude kratak, jedna novinarka ga zamoli da priđe bliže jerbo joj kratak kabl, gospodin Premijer priđe, Zahvalan sam g. Kusturici i g. Dodiku na svemu što su uradili, narodu koji je platio izgradnju, i Srbija pomogla, ponosan sam što smo prepoznali značaj Andrićgrada, verujem da ćemo uspeti da sačuvamo ono što smo vekovima čuvali… Pa kratko upita, Ima li pitanja, javi se novinarka sa kablom kratkim, Kako premijer komentariše proteste Srpskih radikala, Premijer gospodin odma’ dohvati pitanje, Mislite to što kažu da će da završim kao Đinđić, je l’ na to mislite, Danas je suviše veliki dan, i veliki praznik, da bih sebi dozvolio da izgovorim ijednu lošu, ijednu ružnu reč o malim ljudima! Kad i to obaviše, svi se, a gde bi, uz aplauze leve tribine, povukoše u Andrić institut.

I reporter opravi pauzu, ode do Pašinog mosta, koji se, i pored brojnih stranih donacija, obnavlja već deset godina. U povratku, nešto posle 19 sahata, pravo na odlazak Prvog štićenog lica. Ispraćaj beše spontan. Novinar uze vidi šta ima, u holu bioskopa nabasa na gospodin Milorad Dodik koji se slikava sa pristalice. Na centralnom Andrić trgu su tekle pripreme za večernji program, violinista Nemanja Radulović je baš im’o javnu probu. Tribine za zvanice uzeše da se pune, savetnik gospodina predsednika Nikolića, gospodin Oliver Antić je bio u prvom redu, gospodin Đorđe Vukadinović, dva reda iza, neka bude dosta, da se doda da su se neki kleli da su videli Peru Lukovića, ali to ne bilo.

Pojavi se gospodin Milorad u večernjoj toaleti, kome, u društvu sa Kusturica i Matija akademik, bi otkriven mozaik "Mlada Bosna". Autor mozaika, na kome su Gavrilo Princip i osam mladobosanaca, slikarka Bisenija Tereščenko. Da se ne bi improvizovalo ni na ovu temu, evo šta na sajtu Andrićgrada, o mozaiku, rek’o "izvođač radova", slikar Risto Vujinović: To je odnos između dve kocke, ili dve reči, to je poezija. Elementi u kompoziciji daju vrednost ovog dela. To je prepoznao Emir Kusturica, koji ima veliki osećaj za vrednost i dugotrajnost nečega. On je video vrednost u ovom mozaiku, i zbog toga nas je pozv’o da ga uradimo…

Onda počeo večernji program, uz direktan televizijski prenos. Kusturica rek’o, Javljamo se iz Andrićgrada, najstarijeg i najmlađeg grada u svetu… Gavrilo Princip je junak srpskog naroda, ja sam se dugo pitao, šta bi bilo da je Štraus video da Gavrilo Princip ima plave oči, da li bi se pesma Na lepom plavom Dunavu, zvala Na lepim plavim očima… I akademik Matija im’o šta kaže, Ovo je najveći i najradosniji sabor u istoriji grada Višegrada… Visoki gosti i visoki domaćini sedoše gde im mesto. Nastupi violinista Radulović, No smoking orkestar. Bi "scenski prikaz" Sarajevskog atentata pod nazivom "Pobunjeni anđeli", po ideji Kusturice, u režiji Milana Neškovića. Sve to bilo u direktnom TV prenosu. U završnom činu bio vatromet, Akademski hor ruske armije "Aleksandrov" prvo pa otpeva "Tamo daleko", pročitaše i pozdravni telegram predsednika Dume Nariškina, i ministra odbrane Šojgua, gospodinu Kusturici… Reče li novinar da sve bilo ko na filmu, evo, Sve je bilo ko na filmu!

Iz istog broja

Naši stručnjaci o "Beogradu na vodi"

Grad u gradu

Ivana Milanović Hrašovec

Rad vlade u letnjem periodu

Princip bele lale

Zora Drčelić

Slučaj Vojislava Šešelja

Zatvorenik koga niko ne želi

Tatjana Tagirov

Kreativnost bez granica

Plati koliko tražim ili ima da nemaš

Zoran Majdin

Slučaj Vanje Ćalović

Mehanizam jedne diskreditacije

Jovana Gligorijević

Ekonomija

Koga će zaboleti bolne reforme

Dimitrije Boarov

Portret savremenika – Vladimir Beba Popović

Čovek koga nije sramota

Miloš Vasić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu