Intervju – Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke

Svaki dan živimo dan mrmota 2

fotografije: m. milenković

Svaki dan živimo dan mrmota

Glavna negativna mantra Vučića, Šešelja i Tome Nikolića 2003. bila je: "Čeda, Beba, Vesić". To su sada ljudi s kojima oni ili razgovaraju o koalicijama ili rade za njih ili su u njihovoj stranci, kako hoćete. Dok si član DS-a crnji si od samog đavola, psihopata, umobolnik, homoseksualac, izdajnik, kriminalac. Kada izađeš iz DS-a postaješ sjajan kadar, možeš da postaneš i gradonačelnik i gradski menadžer i direktor izdavačke kuće i ministar u Vladi

Koliko god da insistira na tome da mu ne prija fotografisanje, odaje ga iskustvo. Posle bezmalo dve uspešne decenije u pokrajinskom DS-u od portparola novosadskog odbora pa do predsednika stranke i posle skoro jedanaest godina gazdovanja Vojvodinom, izrodio se u pravog političara, jednog od onih kojima "ništa ljudsko nije strano". U svojoj 45. godini, Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke i vojvođanske vlade, deluje da mu je sasvim udobno u Krunskoj 69. Bez ijednog pomerenog mišića na licu, dok razgovaramo u biblioteci koja je zgodnija za fotografisanje zbog "toplijeg ambijenta", prilično spokojno odbacuje komentar o preovlađujućem utisku da stranka nikad nije bila slabija, odnosno da je bila uticajnija kada je osnovana, nego danas.

"Rekao bih da je period od proteklih desetak godina stvorio sliku o tome da je stranka slabija sada nego devedesetih. To jednostavno nije tako. Nije tačno ni po podršci koju imamo u biračkom telu, ni zato što je u međuvremenu DS napravio krupne iskorake i od stranke koja je okupljala isključivo intelektualce postala stranka koja okuplja, uslovno rečeno, srednji sloj, one ljude koji su završili srednju, višu i visoku školu, koji su stub društva bez kojeg nema ni pravne države, ni solidnog nivoa obrazovanja, ni kulture. DS je stranka u kojoj su jedan Dragoljub Mićunović, Vida Ognjenović, Miodrag Stojković, genetičar svetskog glasa, Milica Delević, Ivan Vujačić, Momčilo Grubač, Branislav Lečić, u kojoj su članovi od generacije Nađe Higl do generacije Mire Banjac. Dakle, DS za razliku od drugih stranaka okuplja širok sloj ljudi koji su nešto u svom životu uradili, koji mogu da se pohvale i svojim dostignućima i činjenicom da su svoj nivo obrazovanja stekli lege artis, a ne kupovinom diploma ili plagiranjem doktorata. DS je devedesetih bio na udaru režima, ali nije bio jedina opoziciona stranka. Utoliko je delovanje DS-a devedesetih bilo čak nešto jednostavnije nego danas, jer sada je DS suštinski jedina relevantna opoziciona proevropska politička snaga, pa je jedina i na udaru. Pored toga što nam, prema istraživanjima javnog mnjenja, građani daju sve veće poverenje, pored sve boljih rezultata lokalnih izbora, niko ne može osporiti da jedino mi imamo i infrastrukturu i ljude i potencijal koji uliva nadu da će ovaj režim biti u doglednom vremenu smenjen", kaže Bojan Pajtić u razgovoru za "Vreme".

"VREME": Kad ste izabrani za predsednika DSa, obećali ste da će stranka okupiti javne ličnosti, druge stranke i političke organizacije, NVO, sindikateObećali ste i da se DS više neće baviti sobom, a vladu u senci ste najavili za septembar 2014. Sem što je vlada u senci odložena za mart ove godine, dokle ste stigli sa ostalim obećanjima?

BOJAN PAJTIĆ: Doneli smo odluku da promovišemo vladu u senci u okviru obeležavanja 25 godina stranke, jer se radi o instituciji koja u političkom životu Srbije gotovo da nije poznata, iako je utisak drugačiji. U prošlosti su u nekoliko navrata postojale inicijative koje nikada nisu realizovane, nikada nisu otišle dalje od jednog saopštenja za javnost. Naša je ambicija da to bude institucija koja će zaživeti, koja će pokazati da postoji ne samo kredibilnija nego i mnogo stručnija i sposobnija alternativa ljudima koji danas imaju vlast. Mnogo ljudi se priključuje stranci, imamo obrnuti trend od onog od pre godinu dana. Sada više ljudi ulazi u stranku nego što iz nje izlazi. To su, po pravilu, ljudi koji su uvaženi u svojim sredinama bez obzira na to da li se radi o zemljoradnicima, medicinskim sestrama, lekarima, profesorima… DS je integrativna stranka. Potpisali smo sporazum sa "Zajedno za Šumadiju", sa sindikatom "Sloga", pristupili su nam ugledni ljudi, mnogi profesori, lekari, vratili su nam se neki predsednici opština sa odborničkim grupama i lokalnim organizacijama koji su se svojevremeno pridružili Borisu Tadiću, kao što je to slučaj u Novom Kneževcu ili u Žablju. Pored toga što okupljamo ljude koji nešto znače u javnosti, koji su čestiti, imaju integritet ali i znanje, formatiraćemo buduće i potencijalne koalicije tako da one budu programski konzistentne, a cenićemo i kakav izborni nastup proizvodi najbolji efekat, budući da sinergiju ne donose sve koalicije. Istraživanje koje smo sproveli kazuje da bi koalicija stranaka parlamentarnih i vanparlamentarnih, koja bi činila nekakvu današnju demokratsku opoziciju, imala manje podrške nego što je DS ima sama. Dakle, treba izbegavati koalicije po svaku cenu. Ne delujemo po principu sabiranja sodadžije i bozadžije.

Ko će činiti vladu u senci?

Obećao sam da neću otkriti imena, jer ne želim da izložim ljude satanizaciji pre nego što išta počne. Režim je već pokrenuo kampanju protiv vlade u senci u svojim medijima. Zato još ne želim da otkrivam sastav vlade.

Otkako je Boris Tadić izgubio predsedničke izbore 2012, stranku prati taj usud bavljenja samom sobomSada ste na naslovnim stranama Borko Stefanović i vinovi raskol u više puta cepanom DSu za poslednjih nekoliko godina?

Sukobi i rascepi u DS-u postoje samo po "službenim glasnicima" Srpske napredne stranke. Ne postoji nijedan elemenat, rečenica, izjava u poslednjih osam meseci koji bi upućivali na ideju o bilo kakvom sukobu.

Svaki dan živimo dan mrmota 3

Hoćete li pristati na ekonomski program Borka Stefanovića?

Na predsedništvima pričamo o političkoj orijentaciji. U ovom trenutku postoji komisija koja radi na programskim opredeljenjima DS-a. Pritom, podsećam da je DS stranka koja se ne stidi nijedne političke teze ili ideje za 25 godina postojanja. Kad glasate za DS, znate da glasate za pravnu državu, za demokratsku državu, za socijalno odgovornu državu. Za državu koja je u procesu EU integracija, zato što vidimo EU kao najbolju političku, ekonomsku, kulturološku alternativu za naše društvo. U DS-u postoje ljudi koji stranku vide na levom centru, ili malo više levo ili više u centru, ali mi od svoje socijaldemokratske politike ne odstupamo i to je kompatibilno sa onim što govori Borko Stefanović.

Te su nijanse važne, da li je levi centar ili radikalno levo od centra

To je nešto o čemu će se razgovarati. Mi kao stranka sve vreme kritikujemo mere štednje preko grbače srednjeg, građanskog sloja…

Hoćete li putem Sirize?

Mislim da ima u tom programu stvari koje treba razmotriti, ima i onih koji deluju utopistički. I političke i ekonomske okolnosti se, međutim, drastično u svetu menjaju. I o tome ćemo razgovarati, ali prevoditi to na polje unutarstranačkih razmirica i nekakvih rascepa je potpuno besmisleno.

Kakav bi bio DSov odnos prema MMFu, ispunjavanje njegovih uslova ili…?

Bićemo za ono što je realno. Realno je biti protiv smanjenja plata i penzija jer postoji alternativa. Nije realno da Srbija kaže MMF-u ne, ili nekoj drugoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji. Mi nismo Grčka. Grčka je članica EU, Srbija ne može da izađe iz monetarne unije kad i nije u njoj. S druge strane, DS nije u poziciji Pasoka, koji je sprovodio u koaliciji sa Novom demokratijom dramatične mere štednje pa su gotovo pali ispod cenzusa. Siriza nije nastala kao novi pokret, ona je nastala kao koalicija nekoliko komunističkih stranaka, parlamentarnih i uticajnih, koje dugo postoje u Grčkoj. Dakle, nikakva se direktna poređenja srpske i grčke situacije ne mogu praviti. Unutar programa Sirize, međutim, ima interesantnih stvari o kojima ćemo razgovarati, samo treba proceniti šta je realno a šta nije.

A nisu li to opšta mesta svake političke kampanje i obećanja: pravna, demokratska država, socijalno odgovorna? Malčice je drukčije u praksi, vazda bilo

Da, to jeste opšte mesto na lecima i plakatima. U realnom životu, SNS kaže da je za pravnu državu, pa izlože zaštitnika građana medijskom, javnom linču zato što radi svoj posao, ili instrumentalizuju pravosuđe za proganjanje opozicije, najavljuju demokratsku državu, kao opšte mesto, a pritom monopolišu medije i gotovo je nemoguće ako ste opozicija da se pojavite bilo gde, ili izjave budu istrgnute iz konteksta ili ste u negativnom kontekstu, pričaju o demokratskoj državi a tuku političke neistomišljenike, pričaju o socijalno odgovornoj državi a onda preko leđa srednjeg sloja, najproduktivnijeg dela stanovništva, smanjuju plate, smanjuju penzije, a taj efekat neće dovesti na kraju do punjenja budžeta, nego do dalje devastacije onih od kojih se očekuje da državu menjaju. Dakle, SNS se samo deklarativno drži tih teza, radi se, u suštini, o restauraciji istog modela vladanja koji smo imali devedesetih godina. Ove godine se navršava osam vekova od donošenja Magna carta libertatum (Velike povelje sloboda) kojom je ograničena vladavina jednog čoveka, a imamo situaciju u kojoj se vlast sve više koncentriše u rukama jednog čoveka.

S vremenom su se te fraze o socijalno odgovornoj pravnoj i demokratskoj državiizlizale, građani nemaju više sluha za njih deklarativno, a DS je, i to je još jedan utisak, baš zbog fraziranja svojevremeno, izgubio kompas, ideologiju i nije baš najjasnije kome se obraća?

Dok je bio u vlasti, DS je upao u konfuziju zbog udvaranja jednom malom delu birača desnog centra koji je 2008. glasao za koaliciju "Za evropsku Srbiju". Pojedini predstavnici DS-a, ne bih da govorim o imenima jer niko od njih više nije u DS-u, svojim postupcima su povlađivali onom delu biračkog tela koji je samo jednom prilikom glasao za nas u uslovima manihejske podele dobra i zla, crno-bele podele na antievropski i proevropski deo političke scene, i nikad više neće glasati za nas. Tadašnja spoljna politika na četiri stuba, recimo, jeste bila nešto što je zbunjivalo ljude.

Spoljna politika sadašnje vlade je višemanje ista, skoro kopirana iz vremena kad je DS bio na vlasti, pomoz’ bog čaršijo na sve četiri strane, juče malo Putin, danas malo Bajden….

Danas profilišemo politiku stranke vrlo jasno, nedvosmisleno smo opredeljeni za evropske integracije, uostalom, Srbi su deo zapadne civilizacije. Zajedničke srpske i ruske vojne vežbe usred rata u Ukrajini pokazale su da ovdašnji režim ne shvata dramatično elementarni princip solidarnosti sa onom zajednicom kojoj želi da pristupi. To je guranje prsta u oko Evropskoj uniji, kao što je potpuno neprihvatljivo da se dâ državljanstvo Kurčenku, Janukovičevom tajkunu koji je na crnoj listi EU. To je za nas neprihvatljivo i apsolutno suprotno onome za šta se DS zalaže. Ne bih želeo da budem pogrešno protumačen, nije sporna saradnja Srbije sa Rusijom, Srbija ima i ekonomski i politički interes da sarađuje sa Rusijom, ali je zajednička srpsko-ruska vojna vežba usred rata u Ukrajini nešto sasvim drugo. Kao što je sasvim druga situacija i prisustvo poslanika vladajućeg SNS-a na nepriznatim izborima u Donjecku.

Šta bi DS uradio drugačije od SNSa počev od spoljne politike i Kosova pa do ekonomije i socijalne pravde?

Ova vlast je napravila krupne faulove ne samo u taktičkim odnosima sa drugim državama nego i u odnosu na evropske vrednosti. Od poslanika Evropskog parlamenta i članova Evropske komisije tražio sam da se otvore pregovori što pre u tačkama 23 i 24 koje se odnose na vladavinu prava, slobodu medija, ljudska prava. Koliko god vlast pokušavala da proglasi izveštaj Evropske komisije pobedom, to se čini tako što se zloupotrebljava diplomatski rečnik. Evropska komisija predočava primedbe koje ima, a one su izuzetno velike kad je u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije… Po Transparensi internešnelu, raste korupcija u Srbiji iako je ova vlast garantovala smanjenje korupcije. Od 878 naslovnih strana dnevnih novina prošle godine na 871 strani predsednik vlade je predstavljen u pozitivnom kontekstu, samo na sedam – u negativnom! To nije moguće ni u Švajcarskoj, nije moguće ni u najbogatijoj zemlji na svetu, kamoli u zemlji u kojoj su svi pokazatelji sve lošiji, uključujući i prosečne plate za koje premijer kaže da su povećane, a u stvari su realno smanjene za 3,3 odsto u decembru 2014, u odnosu na decembar 2013. Ako pristupate jednoj zajednici država, važno je držati se sistema vrednosti te zajednice. Sve zajedno je dovelo do toga da početak pregovora sa Srbijom kasni. I dalje, Briselski sporazum se ne ispunjava, odredbe koje se odnose na formiranje zajednice opština, energetiku, pozivni broj, ne realizuju se. To je dovelo do percepcije Srbije kao veoma nepredvidivog partnera. I usporilo je proces evropskih integracija. Vlast je najavljivala da će pregovori biti otvoreni do kraja prošle godine, a ne samo da nisu otvoreni tada, nego se ne zna kada će biti.

A kako ćete to ako je na televiziji "situacija sve bolja", napredujemo iz dana u dan?

Mi svaki dan živimo dan mrmota, svaki dan slušamo premijera koji nam objašnjava kako je veća stopa zaposlenosti, kako će za šest meseci biti bolje, kako se zadužuju da bi vratili stare dugove, stare nepovoljne kredite. Ništa od toga nije tačno, ali se iz dana u dan ponavlja. Samo neko ko nije završio ni prvi osnovne može da poveruje da se glavnica kredita poveća tako dramatično ako se zadužujete pod povoljnim uslovima da biste vratili dugove nepovoljnih kredita. Glavnica bi u tom slučaju zaduživanja ostala ista, 15 milijardi ne bi bilo povećano na dramatične gotovo 23 milijarde. Postoji očigledna nesposobnost režima da konsoliduje javne finansije. Upozoravali smo da je greška da se povećava PDV. Oni su obećavali u kampanji da ga neće povećavati. Ali jesu. To nije dobro, ne samo zato što se time smanjuje standard ljudi. Tako se povećava cena svih proizvoda a smanjuje kupovna moć i gura se veliki deo privrede u sivu ekonomiju, i onda će u suštini prihod od PDV-a biti manji. To se i dogodilo, nisu imali povećanje prihoda od PDV-a, nego smanjenje. Samim tim je urušen potencijal države da naplati poreze iz dela privrede koja je samo prešla u sivu ekonomiju.

Dalje, ne bismo smanjivali plate i penzije, ne samo zato što su penzije Ustavom stečeno pravo nego i zato što opet ta politika dovodi do smanjivanja kupovne moći, samim tim do smanjenja broja radnih mesta u privredi, poljoprivredi, u tercijarnom sektoru, dovodi do slabijeg prihoda od poreza za državu.

Šta onda?

Prvo se otpusti 50.000 ljudi, partijska vojska koja je zaposlena u poslednje tri godine prema rečima prethodnog ministra finansija Lazara Krstića, i već posle toga ne bi bilo potrebe za zaduživanjem. Ne zaključuju se loši ugovori, recimo sa Etihadom, ili se odmah raskinu – gde država Srbija ulaže 660 miliona evra, a 40 miliona evra je pozajmica od Emirata, i onda Ujedinjeni Arapski Emirati dobiju 49 posto te kompanije. Samo za ispunjenje obaveza iz tog aranžmana u rebalansu otišlo je na kraju prošle godine 170 miliona evra. A procene su da će ušteda od smanjenih plata i penzija biti svega 350 miliona evra na godišnjem nivou. Dakle, samo ukidanje nepotrebnih subvencija dovelo bi do toga da ne morate da smanjujete plate i penzije.

Pominjete partijska zapošljavanja, ne treba da vas podsećam da je tako bilo i u vreme gazdovanja demokrata. Partokratija je zarazna bolest.

To je loš sindrom, sve su stranke to radile. U pokrajinskoj vladi smo 2012. sami smanjili administraciju za 10 odsto, nije nam trebala republička odluka ili program SNS-a. Kada je DS bio u vlasti, plate i penzije nisu smanjivane pa nije trebalo tražiti ni alternativu. Mi imamo pun legitimitet da pričamo o tome jer mi zaista nikada nismo pristali na to, na smanjivanje plata i penzija.

A privreda? Kosovo?

U privredi moramo da znamo gde su nam komparativne prednosti, gde možemo da napravimo pozitivan iskorak. To ipak nije, primera radi, metalska industrija, nego su poljoprivreda, energetika i IT sektor.

U poljoprivredi je važno uvesti sistem skladišta i subvencija kao što je uveden u Pokrajini, da se daje podstrek povrtarstvu, voćarstvu, da se prave staklenici i plastenici…

Od poljoprivrednika niko ne zna kako se zove ministarka poljoprivrede, to sve govori. U četvrtoj kalendarskoj godini vlasti Aleksandra Vučića imamo četvrtog ili petog ministra ekonomije, isto je i u resoru finansija. Ministar ekonomije bio je Dinkić, pa Radulović, Mirović, Sertić. Ministri finansija – Dinkić, Krstić, Vujović. To je atmosfera nestabilnosti od koje beže investitori, ne zna se šta je ekonomska politika Srbije i ko tu ekonomsku politiku nosi.

Kad je reč o Kosovu, zameram im što nisu rekli istinu građanima. U 14. tački Briselskog sporazuma se kaže da dve strane neće jedna drugu blokirati niti podsticati druge da blokiraju napredak na evropskom putu. Time se priznalo da je Kosovo nezavisna država, odnosno priznao se međunarodni subjektivitet Kosova. U EU se ne učlanjuju ni pokrajine ni lokalne samouprave nego nezavisne države.

To isto je SNS kao opozicija zamerao DSu na vlasti, konkretno pregovaračkom timu Srbije koji je vodio Borko Stefanović, da je priznao nezavisno Kosovo.

Oni su tvrdili da je Kosovo postalo nezavisno za vreme vladavine DS-a, pa kako sad više nije nezavisno? Očito da tada nisu govorili istinu. Da je tada, za vreme DS-a, Kosovo postalo nezavisno, ne bi bilo potrebe za daljim pregovorima koje su oni obavili i obavljaju. Loše su ispregovarali Briselski sporazum, ali mi smo glasali za taj sporazum jer ne vidimo bolju alternativu od procesa evropskih integracija.

Ima tumačenja da DS svoj opozicioni kapacitet ozbiljno krnji zato što je jednom nogom u vlasti u Vojvodini? I Đilas je trpeo slične kritike dok je bio gradonačelnik Beograda i šef stranke istovremeno.

Krnjilo bi opozicioni kapacitet DS-a da parlamentarna većina zavisi od stranaka koje čine vlast na nivou Republike, kao što je bio slučaj u Beogradu. Pošto to nije tako, DS nema problem da bude opozicija u punom kapacitetu strankama u Republici. Samo u Srbiji se proglašava normalnim da jedna stranka ima apsolutnu vlast na svim nivoima uprkos rezultatima izbora. Kad bi tako bilo u Italiji, Nemačkoj ili Engleskoj koje su regionalizovane, kad bi neko izneo tezu da centralna vlast mora da se podudara s onom u regijama, toga bi proglasili najgorim autoritarcem svih vremena.

Možete li vi da se koncentrišete i u punom kapacitetu preuzmete vođstvo opozicione stranke kao predsednik pokrajinske vlade?

Zanimljivo je da niko ne pita Vučića da li može da se koncentriše na to da bude predsednik stranke i predsednik Vlade. I mogu i imam obavezu da sačuvam parlamentarnu većinu koja je postojala 2012.

Tačnije, koliko ima istine u onim tumačenjima kako vi odgovarate SNS

u na mestu predsednika Vlade Vojvodine zato što SNS tako ima i slabog predsednika DSa i slabog predsednika vojvođanske vlade?

Nema nimalo istine u tome, ono što smo mi izgradili u Vojvodini, oni ne bi bili u stanju ni da okreče. O toj tezi ćemo da pričamo kada Srbija bude proglašena za prvu u Evropi u oblasti privlačenja stranih investicija kao što je Vojvodina, prva regija u Evropi u privlačenju stranih investicija. U Beogradu je bila potrebna većina onih koji su u Republici na vlasti, a u Pokrajini čine sve da polome većinu.

Može li im to poći za rukom?

Sve su pokušali osim potpuno ogoljenog nasilja…

Svojevremeno ste obećavali da će Razvojna banka Vojvodine biti jedna od najboljih u zemlji kad je Skupština Vojvodine donela odluku o emitovanju hartija od vrednosti u iznosu od 15 milijardi dinara u cilju jačanja finansijskog kapitala banke. Ubrzo je banka otišla pod stečaj. Osećate li odgovornost povodom toga?

Svaki dan živimo dan mrmota 4

Samo treba pogledati egzaktne podatke. Kada se vidi da danas ta banka u stečaju ima viši stepen naplativosti svojih potraživanja nego mnoge komercijalne banke u Srbiji, onda je jasno da je gušenje te banke bilo politički motivisano.

Mada se iz DSa obično čuje: nema nijedne pravosnažne presude nekom našem članu za korupciju, postavlja se pitanje stare percepcije u javnosti da je DS skup tzv. žutih barona, sada rasutih žutih barona, korumpirana strankašta ćete sa tim?

Ljudi zbog kojih su građani kažnjavali DS, nisu više u stranci, neki su u SNS-u. Transparensi internešnel kaže da je korupcija danas viša nego ikad. Stigmatizaciju DS-a kao lopovske stranke (a SNS je ovamo, kao, stranka poštenih) demantovale su i realnost i međunarodne institucije. Aleksandar Vučić poput rimskih papa daje indulgenciju onome ko samo prestane da bude član DS-a. Glavna negativna mantra Vučića, Šešelja i Tome Nikolića 2003. bila je: "Čeda, Beba, Vesić". To su sada ljudi s kojima oni ili razgovaraju o koalicijama ili rade za njih ili su u njihovoj stranci, kako hoćete. Niko nije više napadan od Jelene Trivan, a evo sad je ona postavljena odlukom Vlade na čelo "Službenog glasnika".

Šta vam je bila prva pomisao kad ste to čuli?

Pomislio sam kako je to u skladu s politikom koju demonstriraju, dok si član DS-a crnji si od samog đavola, psihopata, umobolnik, homoseksualac, izdajnik, kriminalac. Kada izađeš iz DS-a postaješ sjajan kadar, možeš da postaneš i gradonačelnik i gradski menadžer i direktor izdavačke kuće i ministar u Vladi. Najviše su napadali privatizacije, a direktor odeljenja za privatizaciju bio je Siniša Mali. To govori o njihovoj doslednosti. Oni ne znaju da istina postoji nego je prilagođavaju trenutnim potrebama.

Iz istog broja

Suđenje Darku Šariću

Šta se zbilo na Jelovoj Gori

Stevan Dojčinović, CINS

Intervju – Dr Vesna Crnojević-Bengin, BioSense centar, Univerzitet u Novom Sadu

Ideja teška 20 miliona evra

Slobodan Bubnjević

Dokumenti

Mulj u kopu i muljanje sa tenderom

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu