Vlada i sudstvo

Sudar planeta

Šta je u pozadini aktuelnog spora, bolje reći svađe, između izvršne i sudske vlasti u Srbiji

Sudar planeta 1
ĆESTOKA SARADNJA: Đinšić čuo, Batić odrađuje

Putujući Srbijom u okviru predizborne kampanje "Srbija na dobrom putu", premijer Zoran Đinđić je u razgovorima s radnim narodom saznao i ponešto što do tada, kako sam kaže, nije znao. Zapravo, da nam sudstvo ništa ne valja i da je raja zbog toga ogorčena. Saznanje je pretočio u izjavu datu pred kamerama RTS-a: "Zbog slabog rada sudova danas je moguće da neko ko je pokrao novac može mirno da šeta ulicama i da se podsmeva svim drugim ljudima koji polažu račune za svoj rad." Da ne bi detaljima zamarao okupljene, premijer je izostavio objašnjenje da šetače-kradljivce prvo valja uhapsiti, sakupiti dokaze i optužiti, a što je prevashodno posao policije i tužilaštva. No, svejedno, ministar pravde Srbije Vladan Batić prihvatio je na volej premijerovu loptu i oštro je uputio pod prečku Okružnog suda u Beogradu, odnosno poslao pomenutom sudu dopis sa naslovom "Reforme pravosuđa" sadržane u dvanaest tačaka i naložio da se one obave, što odmah, što najdalje za godinu dana.

PITANJE LUSTRACIJE: Ministar Batić je, ispunjavajući "očekivanja građana", naložio da se za 15 dana razreši 50 do 100 kompromitovanih sudija, kako je to on inicirao još u oktobru 2001. godine. Nema problema, "samo nije nam objašnjeno po kom kriterijumu ih treba razrešiti i po kom kriterijumu se ministar opredelio baš za ovaj broj i rok i na osnovu kog zakonskog ovlašćenja", upitale su sudije Okružnog suda u otvorenom pismu upućenom premijeru Zoranu Đinđiću. Inače, ministar Batić je 2001. godine predložio 65 sudija za razrešenje, ali je do Vlade Srbije stiglo 20. Šta se u međuvremenu događalo? Poznato je da je ministar Batić imena sudija predviđenih za razrešenja prepisivao sa spiskova Otpora. Primera radi, u jednom malom mestu jedan otporaš je kriomice dodao spisku ime sudije, kako je kasnije proverom utvrđeno, zato što mu je taj sudija sudio zbog klasičnog dela krađe. I to u vreme kad Otpor nije postojao. Što je brzo to je i kuso: sudije za prekršaje razrešene zbog izrečenih kazni pripadnicima opozicije tokom Miloševićeve vladavine Vrhovni sud Srbije je nedavno vratio na posao jer su razrešenja bila nezakonita (da ne bi tako jeftino prošli, premešteni su u provinciju).

"Niko ne spori da iz pravosuđa treba da odu sudije koje su se ogrešile o kodeks sudske etike, ali to pitanje mora biti strogo uređeno zakonom koji će propisati uslove i kriterijume za lustraciju, a ne da se u Zakon o sudijama dopisuje nemušti član o lustraciji, čime se jedan sistemski zakon delom pretvara u dnevno-politički", napisale su sudije Okružnog suda u Beogradu u pismu upućenom Đinđiću napominjući da je nerazumljivo zašto se samo u pravosuđu traži lustracija, a ne i na Univerzitetu, zdravstvu, policiji, carini… Ubedljivog odgovora na ovo pitanje, bar zasad, nema.

Uz pomoć prilično izlizanih poštapalica, kao što su "očekivanje građana", "interes naroda", "vraćanje poverenja u domaće pravosuđe", ministar Batić je naložio da se u roku od dva meseca okončaju započeti sudski postupci protiv 50 – 100 čelnika bivšeg režima i lokalnih moćnika.

Predsednik Okružnog suda u Beogradu Vida Petrović-Škero pribavila je spisak sudskih predmeta iz kojih se vidi da se krivično goni četrdesetak bivših državnih i privrednih funkcionera, ali se vidi i zašto procesi još nisu završeni. Uglavnom zato što im Skupština nije skinula imunitet poslanika, neki spisi čame u tužilaštvu mesecima, protiv nekih se još vodi istraga, tužilaštvo je u nekim predmetima stavilo zahtev za proširenje istrage, nekima traju suđenja, protiv nekolicine je tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja, čekaju se raznorazna veštačenja, u nekim optužnicama postoje samo imena dvadesetak predloženih svedoka, ali ne i njihovo prebivalište (proces protiv Borke Vučić), neke optužnice još nisu napisane… Sve to je u pismu upućeno premijeru potkrepljeno nespornim činjenicama. "Mi sudije, profesionalci, koji smo položili zakletvu da ćemo poštovati Ustav i zakone, poručujemo vam da je brzina kojom naređujete sudijama i obećavate građanima neizvodljiva mimo zakona, bez obzira na to šta o tome misli javnost i vi lično", upozorilo je premijera 109 sudija Beogradskog okružnog suda.

TABUI I MEDVEDI: Iako ovo pismo nije njemu bilo upućeno, 17. juna javio se ministar Batić otvorenim dopisom kao odgovorom na pismo sudija prozivajući predsednika Okružnog suda Vidu Petrović-Škero. "Kako to da za godinu i po dana Okružni sud nije doneo nijednu presudu protiv ljudi iz vrha bivše vlasti koji su opljačkali zemlju i narod", pita ministar, mada je detaljan i precizan odgovor na to pitanje već bio objavljen. Ministar, međutim, ne odustaje i plastično poručuje: "Vi očito zamišljate pravosuđe kao nebesko telo koje ide svojom zasebnom orbitom. Sudstvo mora biti u sazvežđu s parlamentom i Vladom jer je to sistem spojenih sudova", piše ministar pravde predsedniku Okružnog suda. Tako, eto, saznadosmo da, em što smo nebeski narod, em imamo parlament i Vladu negde u kosmosu.

U petak 14. juna, kada je bila održana konferencija za novinare povodom pisma sudija, u Palatu pravde stigao je i ministar Batić, ali drugim poslom. Tehničkom odeljenju Okružnog suda uručio je nekoliko kompjutera i iskoristio priliku da pred mnogobrojnim novinarima ponovi optužbe na račun suda i pohvali tužilačku organizaciju jer je "napravila neuporedivo veći pomak u radu i lustraciji svojih redova". Novinari su ga upitali zašto koristi medije za napade na sud. "Sudije nisu polarni medvedi. Nema tabua, sve je transparentno", odgovorio je Batić. Ni reči o tome zašto, na primer, jedan od zamenika Okružnog tužilaštva u Beogradu i danas obavlja tužilačke poslove iako je svojevremeno bila uporna da dežurni istražni sudija Nebojša Simeunović (nedugo posle toga, po svoj prilici, ubijen i bačen u Savu) prihvati njen zahtev i raspiše poternicu, uhapsi i stavi u pritvor kompletan štrajkački odbor kolubarskih rudara i tadašnje opozicione lidere Nebojšu Čovića i Borisa Tadića, što je Simeunović s gnušanjem odbio i napustio sud u koji se nikada nije vratio. Nema objašnjenja zašto tužilaštvo dosad nije podiglo optužnicu protiv Borislava Milačića, Nikole Šainovića i Dragana Hadži Antića. Vida Petrović-Škero pomenula je i postupak protiv Milorada Lukovića Legije navodeći da je zbog ekscesa u klubu "Stupica" optužnica podignuta još 13. novembra prošle godine, ali je šest dana kasnije tužilaštvo zahtevalo da im se vrati, što je učinjeno, tako da se i danas tamo nalazi i pored više urgencija da se optužnica vrati sudu. Novinar "Politike" (15. jun) podseća da je Okružno tužilaštvo demantovalo novinsku vest da je ta optužnica uopšte podignuta, iako su novinari u sudu bili obavešteni o njenom postojanju, ali i da je taj slučaj "pod embargom javnosti". Kao što reče ministar Batić, sve je transparentno, ali i da neće "prihvatiti zamerke da tužilaštvo i policija počnu postupke". "A i kako bi to prihvatio", komentarišu advokati u Palati pravde, "kad su policija i tužilaštvo otkako je sveta i veka bili i biće dve osnovne poluge izvršne vlasti. Tu se odlučuje, obavlja trijaža, ko će biti pošteđen krivičnog progona, a ko će sesti na optuženičku klupu."

Bilo kako bilo, tek ministar pravde Vladan Batić ocenio je da je predsednik Okružnog suda Vida Petrović-Škero, odnosno 109 sudija, krenula u krstaški rat, ni manje ni više nego protiv Vlade Srbije napominjući da on nije "privatni ministar", već prvi ministar pravde u prvoj demokratskoj vladi Srbije posle Drugog svetskog rata.

Kamere u sudu

Samo pet sati posle ubistva generala Boška Buhe dok su svi bili zgroženi likvidacijom i čitali novine, 10. juna u 8 časova ispred Beogradske palate pravde banula je iznenada ekipa od šest žena, jednog čoveka, sa snimateljem i novinarom BK televizije. Držali su u rukama odobrenje ministra pravde da mogu da uđu i obave kontrolu sudija. Sudski stražari držali su se strogo pravila i nisu pustili TV ekipu, budući da odobrenje za snimanje u sudu može da dozvoli isključivo predsednik Vrhovnog suda Srbije. Predsednik Okružnog suda u Beogradu Vida Petrović-Škero nakon razgovora s kontrolorima odobrila im je ulazak i ekipa se rastrčala po sudnicama. "Gde je sudija", pitali su ministrovi izaslanici-kontrolori, uplašene i unezverene zapisničarke koje su kamere snimale u gro planu, kao i broj sudnice na vratima. "Tu je negde", mucale su isprepadane daktilografkinje ispred objektiva TV kamere. Nastala je jurnjava po hodnicima od sudnice do sudnice, od kabineta do kabineta. Sva vrata sudnica i kabineta s imenima sudija brižljivo su usnimljena i imena "neažurnih" sudija zapisivana u blokove kontrolora koji su zadovoljno trljali ruke zbog "dobrog ulova".

"Batić je uzeo sebi pravo da krši zakon i daje odobrenje za snimanje. Biće da ceo ovaj cirkus pravi i nastoji da u okviru predizborne kampanje i svoje karijere ruši pravosuđe", čulo se nezvanično u hodnicima Palate pravde. Sudije, inače, nisu usmeno komentarisale upad kontrolora.

"To što je kontrola obavljena uz prisustvo TV kamera potpuno je normalno jer sve javne službe i moraju u novim okolnostima da rade javno", objasnio je Batić uz primedbu da je Ministarstvo pravde obavestilo sve medije o pomenutoj kontroli, što zvuči neubedljivo budući da je samo privatna BK televizija tog jutra bila ispred Palate pravde. Više je nego izvesno da bi se novinari i ostale TV stanice sjurile do Suda da zabeleže i opišu šta se sve zbivalo u dosad nezabeleženom događaju bez presedana. Jer, otkad postoji Palata pravde, niko nije našao za shodno da na taj način kontroliše sudije čiji su rad i okončanje sudskih postupaka regulisani propisanim normama.

"Nedopustivo je i protivno zakonu, a i ponižavajuće da ministar pravde uz pomoć privatne BK televizije kao kaznene ekspedicije upadne u sud radi kontrole prisustva sudija na radnom mestu i da na osnovu tog izveštaja dâ izjavu da je u 9.30 časova samo 20 odsto sudija na poslu, a da pri tom nisu bile popisane sudije koje su u to vreme bile na redovnom sastanku u kabinetu predsednika Suda, kao i istražne sudije u kancelariji svog dežurnog kolege", napisale su sudije Okružnog suda u pismu upućenom premijeru Đinđiću, koji je istog dana reagovao u dnevniku RTS-a ukazujući "na pokušaj da se pod nezavisnim sudstvom promoviše jedno neodgovorno sudstvo. Oni su apsolutno iznad svega, niko ne sme da postavi pitanje njihovog načina rada, a mi treba da odgovaramo za kriminal u društvu."


Protiv pritisaka

Republičko javno tužilaštvo saopštilo je da ne želi da učestvuje u polemici koja se vodi između predsednika Okružnog suda u Beogradu i predstavnika Vlade Srbije smatrajući da je način raspravljanja o toj temi neprimeren.

"U javnoj polemici predsednik Okružnog suda u Beogradu Vida Petrović-Škero je, prigovarajući da tužilaštvo u pojedinim slučajevima nije postupalo ažurno i zakonito, iznosila nepotpune podatke i navodila na zaključak da je tužilaštvo odgovorno za neefikasnost krivičnih postupaka, navodi se u saopštenju. "Ovakav nezakonit način komentarisanja našeg rada stvara atmosferu pritiska na rad tužilaštva, što je protivno članu 3. Zakona o javnom tužilaštvu Republike Srbije."


Nalog i rok

"Sudska vlast je digla glas u granicama svojih ovlašćenja jer joj niko ne može diktirati procesne rokove mimo zakona", rekao je na konferenciji za novinare Društva sudija Srbije Slobodan Vučetić, sudija Ustavnog suda. "Ne može se davati nalog sudijama da za dva meseca završe najteže predmete."

"Sudije ne mogu da sude na osnovu Batićevih 12 zapovesti i naloga", upozorio je dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije, napominjući da "ministru pravde Srbije ne služi na čast izjava da Vida Petrović-Škero, predsednik Okružnog suda u Beogradu, vodi krstaški rat protiv Vlade Srbije".

"Prihvatamo svu argumentovanu kritiku, ali odbacujemo paušalne ocene i naredbe izvršne vlasti", rekla je Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda Srbije, odbacujući istovremeno insinuacije ministra Batića o "sudijama-turistima" koji su na poziv američke vlade mesec dana boravili u tamošnjim sudovima kako bi se upoznali sa sudovanjima u SAD.

Iz istog broja

Lik i delo

Branislav Lečić

Sonja Ćirić

Telekomunikacije

Ilegalni impulsi

Davor Konjikušić

Intervju - Bertran de Spevil, nezavisni ekspert za antikorupcijsku strategiju

Jasan stav i informacije iz baze

Miša Brkić

Naftna industrija Srbije

Previranja u nafti i gasu

Dimitrije Boarov

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu