VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Kad će biti izbori, da se ovo promeni...

Stvarno i moguće 2

Vreme br.114,
28. decembar 1992.

Broj objavljen nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora održanih decembra 1992.

Pročitajte komentar Stojana Cerovića "Uzdanje u glupost" iz istog broja

(podvlačenja u tekstu: vreme.com)

Rezultat je suštinski gori nego decembra 1990. Posle svih demonstracija, sabora, pohoda, nemih protesta, peticija, saopštenja, memoranduma, miliona datih za reklamu, cela demokratska opozicija ima samo dvadesetak poslanika više sa kojima ne zna šta će i velikog protivnika na krajnjoj desnici.

Razaranje Jugoslavije, rat, kataklizma, izolacija, smanjili su Miloševićev saldo samo za pola miliona glasova, a 56 odsto izašlih na izbore ponovilo je slogan pobednika ovih izbora da nema nameru da tu išta menja.

Svojevrsni junak i formalni gubitnik na ovim izborima, Milan Panić tvrdi, a to tvrdi i poražena opozicija, da je bilo ozbiljnih ogrešenja o izbornu proceduru, strani posmatrači su saopštili da bi u svakoj normalnoj zemlji ovakvi izbori bili poništeni. Na dosta izbornih mesta glasačke kutije nisu bile propisno zapečaćene, po rečima Zorana Šamija broj glasača izbrisanih iz biračkog spiska se u Beogradu kretao između trideset i četrdeset glasača po glasačkom mestu, što za 10.000 glasačkih mesta može iznositi 400.000 birača. Brisanje iz spiskova po nekim drugim tvrdnjama moglo bi doseći 1 odsto biračkog tela.

NEREGULARNOSTI: Glasački materijal zadržavan je mimo zakona u opštinskim izbornim komisijama (koje kontrolišu socijalisti i radikali) gde je moglo doći do zloupotrebe, a kako saopštava Vojislav Koštunica "završavali su tamo gde aktuelna vlast misli da im je mesto, prenošeni su u kesama za smeće". Milan Panić je na osnovu tih fakata i na osnovu činjenice da je bio žrtva kampanje i neravnopravnog tretmana na državnoj televiziji zatražio da se izbori za predsednika Republike ponište i održe pod međunarodnom kontrolom kroz tri meseca, a Republička izborna komisija je taj zahtev odbacila. Poništavanje izbora tražio je i Depos, pa čak i socijalisti, koji su zahtevali da se ponište lokalni izbori na kojima oni trenutno gube. Činjenica je da su izbori poništeni na 2 do 11 odsto biračkih mesta, zavisno od izbornih mesta, najviše u Beogradu, gde je opozicija bila u najboljoj mogućnosti da kontroliše izbore.

Parlamentarna rasprava o ovim izborima biće veoma interesantna. Vojislav Koštunica kaže da se za ovakve izbore mora utvrditi odgovornost države i da će to sigurno biti predmet parlamentarne rasprave, mada je sada jasno da će socijalističko-radikalska većina to hladno preglasati.

Opozicija tvrdi da je do izborne krađe došlo pre izbora. Saveza izborna komisija je saopštila da je u biračke spiskove uključeno 231.707 izbeglica. S druge strane oko 120.000 begunaca iz Srbije zbog ovog rata isključeni su iz izbornog procesa, samom činjenicom da je sprečeno donošenje zakona o amnestiji; vojnicima je, kako tvrdi opozicija, zabranjivano da glasaju što bi opet mogla biti opet "transakcija" reda veličine 100.000 glasova.

Većina opozicionih političara svoje komentare svodi na: "Nemoguće, krali su!" Možda stvari treba gledati s druge strane da je to što se desilo prošle nedelje i stvarno i moguće. Decembarski neuspeh Panića, Deposa i Demokratske stranke trebalo bi ipak gledati s druge tačke gledišta od uobičajenih za srpsku opoziciju, koja voli da priznaje da je nasamarena (Saopštenje Deposa: "Kolosalna manipulacija!"). Verovatno je bilo krađe, u količini uobičajenoj u ovom sistemu, pod ovim režimom i u ovim prilikama, ali zašto se ne spustiti na zemlju i te rezultate gledati kao tragove u snegu koji su belodano pokazali stanje srpskog društva, količinu njegove ksenofobičnosti i njegove konfuzije, posledice činjenice da ga ne razumeju ni oni koji žele da mu pomognu, ni oni koji su protiv njega zaratili.

Srpsko biračko telo je, kako izgleda, bilo uvereno da glasa samo za radi neke TV kampanje protiv belosvetskih političara, kao na mitinzima. Da ovo nisu bili izbori nego "odgovor svetu" govori činjenica da se na listi pobednika nalaze najmanje tri lica sa međunarodnih poternica. Jedno bolesno, iscrpljeno društvo omađijano je poslušalo instrukcije iz elektronske kutije i nije slušalo ni učitelje ni sveštenike ni tribune. Glasalo to k’o Tanasko Rajić na Deligradu, kuburom u barut.

FILOZOFIJA PALANKE: Vašem analitičaru su za oko zapele neke pravilnosti u ovim izborima. Rezultat predsedničkih izbora bio je najbliži prosečnom u Arilju, Batočini, Mladenovcu, Obrenovcu, Boljevcu, Kniću, Požegi, u malim palankama sa po nekoliko ulica, dve kafane, jednom ili dve fabričice na prinudnom odmoru, i nekoliko kafića i eventualno bioskopom, koji radi subotom.

Beograd, pozadinsko izbegličko sklonište, megapolis u kome se koncentriše sirotinja pogođena krizom, a iz koga beže glavom bez obzira svi kojima je otac sticajem okolnosti ostavio prezime koje zvuči čudno tvorcima biračkih spiskova, podelio se na socijalističku, deposovsku i radikalsku trećinu dao je podršku Paniću u svojim centralnim opštinama, a već u Obrenovcu, Sopotu ili Mladenovcu, rezultati su bili isti kao u Kniću ili u Batočini. Kragujevac sa "Zastavinim" radnicima na prinudnom odmoru glasao je za Miloševića u istom procentu kao Lapovo. Sve te hiljade iz radničkih predgrađa i malih palanki, a i veliki gradovi su pretvoreni u zbir palanaka, glasale za ratnu opciju zvanu, "izdržati pod sankcijama".

Ovde vredi citirati samo nekoliko naslova iz knjige Radeta Konstantinovića koja nosi naslov "Filozofije palanke" (1969): "Ideal čistog siromaštva"; "Duh palanke kao duh plemena u agoniji"; "Pamfletizam protiv tragedije"; "Infantilno-romantička mitologija sjajne propasti!"; "Umesto zaključka: nema kraja kraju"… "Vera u kraj, međutim, koja se ovde javlja, kao vera u konačno obračunavanje sa svetom, u rastanak sa njime, posle koga je nemoguće bilo kakvo nagađanje, jeste potpuno u duhu palanke: ona ga izražava svojim suštinskim infantilizmom…", glasi jedna rečenica iz te neverovatno aktuelne knjige.

Za nadu ostaje da je Milan Grol bio u pravu kada je tvrdio da se "nikoji poredak ne može trajno obezbediti oživljavanjem neoplemenjenih instikata u čoveku".

ODE VOZ: Nema sumnje da je Srbija 20. decembra 1992. propustila veliku šansu i da to nije prvi put. Spirala na dole vodila je i do sada kroz niz upropašćenih liberalnih reformi. Pobedio je ratni lobi, ultranacionalistički blok je našao utočište u frustriranim siromašnim slojevima koji su za dve godine izgubili devet desetina svojih prihoda i borci za zavičajne interese sa beogradskog asfalta. Činjenica da je jedna ultranacionalistička grupacija u Srbiji osvojila broj glasova relativno najveći u Evropi u poslednjih pedeset godina, značiće još jednu ružnu etiketu na licu Srbije.

MENICE: Većina glasača decembra 1992. (preko dva miliona i šesto hiljada) priznala je Miloševićeve menice, njegove greške nisu više samo njegove. (Lični komenar vašeg hroničara: "Kad se bolje razmisli, svi smo mi Miloševići!") Ostaće da se misli i proučava zašto je osiromašeni zastrašeni srpski glasač, onaj isti čija su deca bezglavo bežala iz ovoga rata, odlučila da ih izloži istom riziku, zašto su roditelji glasali za ratnu opciju, koja će nesumnjivo pogoditi njihovu decu.

Miloševiću je ovim izborima ostavljeno da nesmetano vlada tekućom katastrofom, pomoću ratnog nacionalnog komunizma. Za to je potrebna jaka vlast, koja se ovakvim rasporedom snaga ne može uspostaviti.

S jedne strane, rezultat ovih izbora zadovoljava opoziciju – vladajuća partija je ipak za dve godine izgubila trećinu svojih glasača i sada nije više dominantna partija, sada ima 101 poslanika u srpskoj skupštini u kojoj je pre dve godine imala 194 i opasnog saveznika. SRS 74 poslanika. Opozicija je računala na to, ali se nadala da će se socijalistička partija raspasti po drugoj liniji, nadala se da će liberalnije krilo prići opoziciji, a ispostavilo se da je tvrđe isključivije nacionalističko krilo otišlo radikalnijem Šešelju. U Deposovim redovima to se upisuje u listu neuspeha Ćosića i njemu bliskih Mićunovićevih demokrata.

Socijalisti mu poručuju da je u njegovoj rodnoj Drenovi Milošević dobio 67 odsto glasova, njegov šifrovani savet ili niko nije čuo, njegove političke poruke, koje se nalaze u njegovim knjigama, malo ko je pročitao ili ih je sluđena većina nezahvalno odbacila. Oni koje je on podržavao uglavnom su loše prošli. Rezultat nije za likovanje, Ćosićev poraz je poraz kompromisne formule, na unutrašnjem planu, to je znak oštre polarizacije društva.

Predsednik Ćosić je u jednom intervjuu rekao da Srbiju čekaju neizvesne nedelje, ali se stalno pravio nevešt. Na sam dan izbora za tu katastrofalnu državnu propagandu, za tu otvorenu zloupotrebu državnih institucija za račun jedne partije i jedne ličnosti, to prepariranje naroda u korist režima koji ga je upropastio, i ratno huškanje, taj disident je rekao da i nije tako neobjektivna.

Izjavio je, doduše, da su razlike između njega i Miloševića značajne, ali praktično nikome nije pomogao u neravnopravnoj borbi. Stalno je teško brinuo, a ništa nije smislio. Drugim rečima, predsednik Ćosić se ponašao kao da predsedniku Miloševiću nešto duguje, neki misle da je to rezultat ideološke bliskosti s Miloševićem, a neki od njegovih dugogodišnjih prijatelja uvereni su u to da je on ostao po strani, kao rezerva, procenjujući tačno da će opozicija izbore izgubiti. Vuk Drašković ga je podsetio na obećanje da će podneti ostavku ako na izborima pobede nedemokratske snage. Nedemokratske snage su zaista pobedile, ali nije jasno da li je Ćosićeva pozicija u takvoj konstelaciji zaista neodrživa kao ni to ko bi mu bio zamena.

Neke špekulacije govore da bi on mogao ponovo da pokuša da spoji slamu i vatru i da ponudi koncentracionu vladi u kojoj bi spojio i jedne i druge socijaliste, radikale, demokrate i deposovce

SAD, KOMBINACIJE: Mada do sada nije umela ni sa kim da se sporazume, Socijalistička partija Srbije će sada biti u iskušenju da svoje praznine popunjava saradnjom sa veoma neugodnim saveznikom, sa ultradesnim srpskim radikalima. Ako se to desi, najverovatnije će se nastaviti vladavina, kako je pisao Milan Grol, uz dva osnovna ogrešenja o demokratiju – uz neispunjenje dužnosti i uz prekoračenje prava. Taj savez mnogi vide kao gotovu stvar, mada će to biti kao kad usedelici nađu muža pijanicu.

Predsednik Milošević voli pokorne saputnike, ali teško da voli ravnopravne partnere. Saradnjom s Šešeljem on bi mogao pokazati Rusima kako bi bilo da kod njih pobedi sadašnja opozicija, ali to ne može biti srećan brak mada je socijalistička partija i do sada u svom sastavu imala mnogo nacionalista, no oni su ipak bili pod partijskom kontrolom.

Šešelj, koji je prvi čestitao pobedu Slobodanu Miloševiću se toplo preporučuje (rekao je da su pobedili patrioti partizani i patrioti četnici, da je postignuta neka vrsta nacionalnog pomirenja, podsećajući najveću stranku da je na njoj da pokrene inicijativu za stvaranje koalicije).

Šešelj već gura socijaliste u nove obračune s demokratskim centrom i priželjkuje da se političke vođe s centra povuku, da se njihovi poslanici ne pojave u parlamentu a partije sa centra raspuste. On je svoj uspon i obezbedio proglašavajući nacionalne akademike za strane plaćenike. Čović, jedan od socijalista koji imaju rezerve prema otvorenoj koaliciji sa Šešeljem, koji smatra da su socijalisti partija levice, a radikali partija desnice, da ih spaja isti nacionalni program ali da se njihovi načini razlikuju jer socijalisti nisu za upotrebu sile, smatra da su otvorene sve opcije, možda se napravi koalicija SPS -radikali, možda socijalisti-demokrate, možda čak i vlada Depos-radikali! Sad se blefira.

SR VLADA: Socijalisti su se u prošlom sastavu skupštine sa Šešeljem grlili i tapšali po ramenu, smejali se njegovim tiradama protiv opozicije, ali on tada nije bio toliko jak, niti u poziciji da mu se mora mnogo dati. Neki socijalisti u razgovoru s reporterom "Vremena", ne kriju zabrinutost što je Šešelj dobio toliko glasova. Da bi sada mogao tražiti polovinu mandata, s obzirom da će imati 73 poslanika. Iz vesti koje su pred izbore procurili sa njihovog Glavnog odbora proizilazilo je da su oni imali čvrst dogovor o pitanjima vezanim za izbore, ali da su priželjkivali, što se nije ostvarilo, da ostane jaka Mićunovićeva grupacija na centru, s obzirom da su procenjivali da Depos ide na revolucionarno obaranje vlasti. Oni su i posle izbora slali jake signale Demokratama, pre nego što je bilo jasno da s njima ne mogu napraviti većinsku koaliciju.

Šanse da opozicija u saradnji s Crnogorcima napravi jugoslovensku vladu ne postoji, pošto srpski socijalisti i radikali imaju više od polovine poslanika u Saveznom veću Skupštine Jugoslavije. Eventualni novi sklad dva oka u glavi (SPS-DPS) takođe nije dovoljan da se izabere vlada, a to odudara od Miloševićevog manira, on do sada nije sklapao savez sa nekim s kim je započeo sukob kakav je započeo s Bulatovićem. Crnogorci bi sada mogli tražiti da oni, u skladu sa ustavom daju kandidata za premijera, što može otvoriti prostor Ćosiću da odustane od najavljene ostavke, da se još jednom položi na oltar Otadžbine i da predloži još jednu ekspertsku vladu nacionalnog jedinstva, o čemu se u političkim krugovima u Beogradu špekuliše, dok će on o tome po običaju malo ćutati. Nije nemoguće da se napravi neka kombinacija jednih i drugih socijalista i demokrata. Kao kandidati pominju se Marović s crnogorske i Kovač sa srpske strane.

Vojislav Koštunica procenjuje da i ako dođe do koalicije "dve frakcije", SPS i SRS, ona neće funkcionisati tako jednostavno kako na prvi pogled izgleda – ostaje da se vidi koliko je Šešeljeva glasačka masa kompaktna i mnogo toga drugog. U svakom slučaju, takva podela biračkog tela, kako on procenjuje, vodiće daljim nestabilnostima. On, inače, zlurado primećuje da izborni rezultat omogućuje režimu da započeti posao završi i da se suoči sa posledicama i sa odgovornošću. Početak vladavine radikalsko-socijalističke koalicije u Srbiji verovatno bi obeležillo zavođenje ratnog komunizma i represije, što bi zbilo opozicione redove i pojačalo otpor režimu.

BLOKADA: Na pitanje da li bi Depos prihvatio neku vrstu vlade nacionalnog jedinstva, Vojislav Koštunica, uzdržano kaže da treba sačekati da se vidi šta ko nudi, mada naglašava kako on lično ne veruje da je iko preko noći od lopova postao poštenjačina, pa dakle ne treba očekivati ni da se promene socijalisti. On upozorava da se na saveznom nivou može desiti da se Ustav Jugoslavije okrene protiv svojih tvoraca. Socijalisti i radikali imaju većinu u Veću građana, ali se može desiti da njihov predlog bude osujećen u drugom Veću republika Taj Ustav dakle može biti uzrok ustavnih, parlamentarnih i državnih kriza a to može voditi novim prevremenim izborima. To bi, defakto, moglo značiti da Milan Panić ostane savezni premijer zbog nemogućnosti da se izabere novi. Panićeva najava da će ostati u Srbiji i nastaviti da se bori vredna je poštovanja, a činjenica da je on za nedelju dana izborne kampanje osvojio milion i po glasova. Njegov izborni štab nije bio najiskusniji, ali ne zaboravimo, to su predstavnici one druge Srbije, koja je prošlog juna pokazala jedno drugo lice Ako za čim treba žaliti to je što ta Srbija nije dobila satisfakciju i što je ovakvim nameštanjem karata njena egzistencija najozbiljnije ugrožena. i što će oni, kao u onoj julskoj šetnji Beogradom uskoro poručiti: "Mi odosmo!"

Izgleda da se Depos nije poveo za predlozima da napusti parlament i da socijaliste i radikale pusti da vladaju dok mogu, dok sve ne upropaste. Takva vladavina sa polupredsedništvima, sa polusastavom savezne skupštine i sa polusastavima nekadašnjih centralnih komiteta je, uostalom,rezultirala krvavim raspadom SFRJ. Vladavina socijalističkih nacionalista i radikalskih ekstremista mogla bi da znači crveno-crni teror, ona bi sada mogla biti obeležena progonima, represijom i svim pojavama koje prate izolovani režim u nestabilnoj zemlji i mogli bi ostaviti katastrofalne posledice.

Ako Milošević odoli iskušenju, pobegne od sebe, što je teško zamisliti jer se do sada nije desilo, pošto je on birao uglavnom kompromitovane ljude u elitu vlasti, moglo bi se nekim čudom desiti i da se bar na jednom nivou formira neka koncentraciona, kompromisna vlada koja bi prolazila kroz velike teškoće, ali bi predstavljala jedini izlaz iz situacije koja će iz sata u sat postajati sve teža. Milošević bi tim gestom "posla jaku poruku" i možda povećao šanse da bude prihvaćen kao pregovarač sa svetom. On mora Šešelju vratiti dug, ali nije sigurno da će nastaviti i propagandu u njegovu korist.

Opozicija nije dobila dovoljno poslanika da u parlamentu učini išta značajnije. Ona bi sada u parlamentu mogla imati bolji sastav nego prošli put, sastav, koji će morati da pokuša ono što u prošlom mandatu nije uspela, da preko parlamenta utiče na javno mnjenje, da ga prizove pameti, da ga poduči, a pre svega da pokuša da u političko tkivo unese ideje za koje se bori, da, koliko može, sačuva u životu liberalnu, građansku opciju udavljenu u sadašnjoj Srbiji, da kako tako održi kontakte sa svetom koji će tek sad okrenuti leđa Srbiji. Njen najpreči zadatak bi sada bio da pokuša da brani dostojanstvo parlamenta, mada će u socijalističko radikalskom okruženju i sam pokušaj biti veoma težak. Ona je izgubila prednost koju je imala u velikim centrima, ali je, sudeći po predizbornoj kampanji zatalasala mnjenje i našla makar i slaba uporišta u celoj Srbiji. Ako njeni sipmpatizeri ne klonu, mogla bi iduće nedelje zabeležiti lep uspeh na lokalnim izborima i odatle stvoriti bazu za široko delovanje na celoj teritoriji Srbije. Hoće li bar to umeti, ti gubitnici?

Srbija je decembra 1992 izgubila mnogo, jogunasto se, kao i njen vođa, izložila novim iskušenjima, ali možda ipak još nije izgubila sve. Izlaza ima više, jedan je da Ćosić podnese ostavku, drugi je da Ćosić ne podnese ostavku.

Skupština Republike Srbije

SPS 101; SRS 73; Depos 49; DZVM 9; Demokratska stranka 7; Koalicija Grupa građana koju predvodi Željko Ražnatović -Arkan 5; Seljačka stranka 3; Koalicija Demokratske stranke i Reformske demokratske stranke Vojvodine 2; Demokratska reformska stranka Muslimana 1 poslanik


Skupština Jugoslavije

SPS 47; SRS 34; Depos 20; Demokratska partija socijalista Crne Gore 17; Demokratska stranka 5; Socijalistička partija Crne Gore 5; Narodna stranka 4; Koalicija Demokratske stranke i Reformske demokratske stranke Vojvodine 2; Koalicija Demokratske stranke, Reformske demokratske stranke Vojvodine i Građanske stranke 1


Predsednik Republike Srbije

Preuzeto iz web-specijala "Kako smo birali predsednike"

Paralelno sa vanrednim izborima za republički parlament, 20. decembra održani su i vanredni predsednički izbori na kojima je bilo sedam kandidata. Miloševiću se najozbiljnije suprotstavio tadašnji premijer SRJ, Milan Panić, iza kojeg je stala opozicija.

Međutim, Milošević je i ovoga puta pobedio u prvom krugu sa 2.515.047 glasova (56,42%) i dobio novi mandat. Panić oko 1.517.000 (oko 34%) glasova.

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

KATERINA BERTINI

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – “Put u bespuće”

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Branko Milanović

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje “srpske istine”

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Jelena Jorgačević

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

“Oluja”, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Hari Štajner

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču”

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

“Vreme” kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.1000 | 4. MART 2010

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu