Intervju – Ljubisav Orbović, predsednik
Saveza samostalnih sindikata Srbije

Šta će biti s nama 1

VLADA MORA DA SLUŠA SINDIKAT I PREDSTAVNIKE POSLODAVACA: Ljubisav Orbović

3. 3. 2010. / 22.29

Šta će biti s nama

"Rezultat dogovora je da zajednički nastupimo ispred Vlade Republike Srbije. Očekujemo da dođe do razgovora i verovatno ćemo pripremiti zajedničku platformu koju ćemo dostaviti Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru"

Piše: Zoran Majdin

Najistaknutiji članovi Srpskog poslovnog kluba Privrednik i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije sastali su se za ručkom u prostorijama kluba u Šekspirovoj 27. U najmanju ruku čudo: za svega nekoliko sati predstavnici rada i kapitala, po suštini svog postojanja večito sučeljenih, u atmosferi razumevanja i međusobnog uvažavanja, dogovorili su da upute predsedniku i premijeru Srbije zvaničan poziv za hitan sastanak, e da se dogovore o merama Vlade i Narodne banke Srbije o stabilizaciji kursa, pružanju finansijske podrške privredi i stimulisanju domaće potrošnje. "Šta je u tome čudno?", pita se Ljubisav Orbović, predsednik najvećeg sindikata u Srbiji. "Oni zapošljavaju 100.000 radnika, mi predstavljamo te radnike. Prirodno je, dakle, da razgovaramo." Reč je, veli, o problemima koje muče i njih kao predstavnike kapitala i nas kao predstavnike zaposlenih.

"VREME": Na čiju je inicijativu sastanak održan?

LJUBISAV ORBOVIĆ: Inicijativa je potekla iz dijaloga sindikata iz "Knjaza Miloša" i poljoprivrede oko nekih problema koje imaju u "Knjazu" sa gospodinom Bekom. Nakon tog razgovora se rodila ideja da se održi ovakav sastanak. To je bila ta inicijalna kapisla: pitali su da li bismo želeli da razgovaramo, mi smo odgovorili potvrdno.

Šta je to bilo u "Knjazu", kakav problem, pa je iniciran ovaj "sastanak na vrhu"?

To je bila redovna komunikacija: mi sa predstavnicima u firmama imamo redovne razgovore – potpisivanje kolektivnih ugovora, pregovore oko tih kolektivnih ugovora, neka druga pitanja zaštite na radu, ili već nešto, zavisi šta je to o čemu sindikat i poslodavci razgovaraju. U svim tim firmama mi imamo sindikate u velikoj većini i moram da kažem, sa naše tačke gledišta, ne ulazeći sada u neke druge probleme, oni su socijalno odgovorni: isplaćuju redovno plate, imamo potpisane kolektivne ugovore, nema nepovezanog staža, imaju redovno zdravstveno osiguranje, možda čak i neka dodatna osiguranja, da ne ulazimo sada u te pojedinosti… Sa te strane, oni su za nas legitimni i potpuno prihvatljivi za ove razgovore. Nažalost, mi moramo pregovarati i pregovaramo i sa onima koji krše ljudska prava u firmama, sa onima koji vrše mobing: i sa takvim poslodavcima mi kao sindikat pregovaramo. Inače, da postoji pravna država, oni nikada ne bi bili poslodavci.

Dočim u preduzećima velikih poslodavaca takvih primera nema?

Nismo dobijali primedbe, generalno gledano. Moram da kažem da ne ni pojedinačne, možda negde u nekim momentima. Ali, generalno, za čitav ovaj period mi nismo imali prijava. Postojale su neke naznake u nekim slučajevima, ali da je neko konkretno došao, to ne.

Plaća se prekovremeno, ne štimuju se radne liste, svi su srećni i zadovoljni

Nismo imali pritužbe, mada svi znamo da postoje takve stvari. Kod nas sve postoji, mi ne sporimo to pitanje. Da bi došlo do rešavanja tog problema predstoji veliki konflikt, ili dijalog, zavisi šta će biti između sindikata i poslodavaca u narednom periodu. Ovo je pokušaj da se stvori ambijent iz kojega bi posle mogli da razgovaramo o nekim sledećim koracima. Vi nećete smanjiti prekovremeni rad ako na ulici stoji 50 ljudi koji čekaju na to radno mesto. To je suština problema – ambijent u kome se momentalno nalazimo kao zemlja, kao građani: imamo blizu milion ljudi nezaposlenih, dolazi do spuštanja cene rada, ucenjuje se… Mi u ovom slučaju nismo s njima raspravljali o tome, mi sa njima govorimo samo i isključivo o stvaranju ambijenta, jer ćemo ući u još veću krizu, da će još više moći da rade to što rade i da ucenjuju na bilo koji način. Ovo je bilo pitanje uzajamnog interesa, stvaranja zdravijeg ambijenta u zemlji da bi moglo da se dođe do bilo kakvog dobra. Nastavi li se ovako, da u ovoj zemlji gde ionako nema posla, ovo malo posla što ima rade tuđi radnici, da ovo malo tendera što imamo država plaća iz prihoda običnog građanina, a daje drugim nekim radnicima iz drugih zemalja da rade, znači da mi imamo ozbiljan problem. Kada se to pitanje reši onda mi možemo nastaviti dalje, pokretanje pregovora, potpisivanje kolektivnog ugovora i tako dalje.

Najveći poslodavac u Srbiji je država, ali kad god sindikat hoće da pregovora sa državom, prvo preti štrajkom, ili organizuje štrajk, pa tek onda pregovara. U ovom slučaju nije tako. Da li je reč o paktu sindikata i krupnog kapitala kao pripremi pregovora sa državom?

Mislim da ste to dobro definisali. U ovom slučaju, da budemo iskreni, mi u tim firmama nemamo razlog da štrajkujemo. Nismo seli sa njima da bi se pravio neki odnos tipa "šta vi radite, što ne isplaćujete plate?" U svim tim firmama je prosek zarada iznad proseka Republike, iznad proseka gradova u kojima se nalaze, i one se isplaćuju redovno. Mi ulazimo sa njima sada u pregovore, ne u štrajk. I kada je u pitanju država, ne ulazimo odmah u štrajk, već prvo ulazimo u pregovore. Smisao svega su pregovori, znači dijalog, kada nema dijaloga, onda se ulazi u štrajk, ili kada ne može da se nađe rešenje. Štrajkuje se zato što nema socijalnog dijaloga.

Ako nema problema, čemu ovaj sastanak?

Nismo se sa njima sastali zato što imamo problema u njihovim firmama, naprotiv, mi smo pregovarali i razgovarali u strahu da ćemo ako se kriza nastavi i ako se nastavi sa ovakvim rešavanjem problema, imati probleme u budućnosti. Pokušali smo da napravimo jedan korak ispred i da do toga ne dođe, ako već ne kasnimo. Ako se nastavi ovako, sigurno će doći do novih otpuštanja radnika i u tim firmama o kojima govorim, onda nastaje problem. Pokušaj, smisao ovog sastanka je da, opet se vraćam, uključimo treću, tj. prvu stranu i da sa njima pokušamo da napravimo jedan ambijent, da oni kažu šta je to što je problematično: kada je u pitanju kurs, kada su u pitanju tenderi, rezerve u bankama i tako dalje.

Šta je konkretno dogovoreno na ovom sastanku?

Suštinsko je pitanje stvaranja privrednog ambijenta u društvu, iz kojega bi mogla da se pokrene privreda i da se zaustavi pad nezaposlenosti, da se zaustavi pad plata, odnosno da bi u nekom kraćem vremenskom periodu moglo da dođe do rasta plata. Ono o čemu smo takođe razgovarali je kontrola potrošnje novca od strane države i pitanje velike diplomatske aktivnosti koju su predsednik Tadić i naša diplomatija obavili u poslednjih godinu dana. Imali smo prilike da svi veliki državnici prime našeg predsednika ili da oni dođu ovde, ali šta smo mi kao država ekonomski dobili od toga: poklonili smo NIS, dobili dva kredita, dolaze nam Kinezi da prave most, Rusi nam dali 200 miliona da finansiraju budžet, a ovih 800 za privredu stoje po strani. To što je otišlo para u budžet to je samo trošak, to neko mora da vrati, a nema ko drugi nego svi mi odavde. I šta onda sa našom privredom? Rezultat dogovora je da zajednički nastupimo ispred Vlade Republike Srbije, da uputimo jedan dopis, dato je saopštenje za javnost i to je to. Očekujemo da dođe do razgovora i verovatno ćemo pripremiti zajedničku platformu koju ćemo dostaviti Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru.

Da se zaustavi pad dinara?

Pitanje kursa vrlo je značajno, kao i pitanje rezervi banaka: da li je to dovoljno ili ne, ne bih mogao da govorim, ne bih želeo da se mešam u to, ali bi bilo interesantno da čujemo šta oni misle o tome. Šta znači ako mi držimo svoje rezerve u nekim bankama van zemlje i imamo kamatu jedan odsto, a pritom uzimamo kredite sa kamatom od pet ili šest odsto. O tome će svakako odlučiti Vlada, ali je logično i da sasluša najveći sindikat, odnosno predstavnike zaposlenih i da sasluša predstavnike poslodavaca. Poenta tih razgovora je da mora da uđe i treća strana – država, i to kao prva u toj trojki: da razgovaramo i da pokušamo da se nađu neka određena rešenja.

Kako izgleda Klub privrednika iznutra?

Malo sam kasnio, tako da kada sam stigao, ušao sam pravo za sto tako da nisam imao neke prilike da ga vidim. Pa, otprilike, malo bolje sređen restoran, ono što sam ja video. Sasvim pristojno.

U klinču

Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak je ovaj sastanak prokomentarisao sa "sličan sličnom teži". Čini se kao da su dva najveća sindikata ujedno i najveći protivnici: kad jedan povuče na jednu stranu, drugi povuče na drugu. Zašto je to tako?

Mi nikada nismo protiv onoga što oni rade. Problem je, međutim, u tome što oni nisu imali nijednu inicijativu u poslednjih pet, sedam ili deset godina: nisu imali nijedan protest i mi verovatno zato i nismo bili protiv – nismo nikada napali bilo šta što su oni radili, jer ili je bilo korektno to što su radili ili ništa nisu radili. S druge strane, mi imamo spreman napad uvek kada mi pokrećemo inicijativu. Šta je to što jednog sindikalnog lidera ne vodi da on pokreće svoju inicijativu i da radi i da pokaže kako to oni rade bolje, da izađe javno i da kaže "mi smo najlepši, mi smo najpametniji, evo to je to što mi predlažemo, to bi trebalo uraditi". Prošle godine smo 29. aprila pravili protest, a po njima problem je bio što mi pravimo protest 29. aprila, a ne 1. maja.

Recimo, zato jer je prvomajski protest održan 29. aprila.

Što ih onda on nije napravio 1. maja da nam pokaže? Mislim da nema neku vrednost komentarisati njegove izjave. Voleo bih da on uradi još i to što uradi u interesu zaposlenih u Srbiji, u interesu svog sindikata, mi ćemo to svakako pozdraviti, i sigurno nećemo napadati, šta god to bilo, kakvu god aktivnost da on vodi. Naravno, samo ako je u interesu zaposlenih i ako se može pregovarati i sa ovima i sa onima. Smisao sindikata je da predstavlja zaposlene na nivou firme, u ovom slučaju i na nivou države, i mi ćemo to uvek raditi tako što ćemo pregovorima i razgovorima, kroz dijalog, pokušavati da rešimo probleme, ali nikada nećemo bežati od toga da primenimo i neko drugo rešenje.

Iz istog broja

Palijativno zbrinjavanje

Pristojno do kraja

Jasmina Lazić

Lik i delo

Vladimir Ilić

Dragoslav Grujić

Ministar policije na snimanju serije "Selo gori, a baba se češlja"

Glumci i njihovi gosti

Dragan Todorović

Haški sud

Stopama Slobodana Miloševića

Vesna Zelić

O režimu i politici deviznog kursa

Razvoj na kursnim razlikama

Pripremio: Dimitrije Boarov

Iz ličnog ugla – Šta da se radi

Zaposliti Srbiju

Dr Nenad Popović

Kapitalisti, radnici i vlada

I bogati plaču

Dragoljub Žarković

Lik i delo

Ejup Ganić

Filip Švarm

Regionalna pravosudna saradnja

Uloga slučajeva u definiciji suverenosti

Tatjana Tagirov

Organizovani kriminal

Mafija bez granica

Miloš Vasić

Prilog kulturi sećanja

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

Portret savremenika – Lepa Lukić

Velika sestra

Jovana Gligorijević

Vinski put – »13. jul Plantaže«, Podgorica

Nektari najvećeg vinograda Evrope

 

Specijalni dodatak

Vreme 1000

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu